Tajna dobrog podučavanja je učenje kroz istraživanje — 2. nedelja dečjih programa

Leto dečijih programa u Startit centru počelo je petodnevnim kursom programiranja igara u Scratchu. U četiri smene, kroz ovu školicu prošlo je trideset dvoje dece, na moju veliku radost gotovo jednak broj dečaka i devojčica. Ali metrikama i zvaničnim rezultatima baviću se kasnije, na kraju celog ciklusa. Ovde ću vam izneti zapažanja koja nisu statistika, već ishod neposrednog posmatranja grupa u radu. Zapažanja iz “nulte” nedelje programa koja je počela posednjih dana jula, možete pročitati ovde.

Ponoviti uspeh

A photo posted by Startit (@startitrs) on Aug 11, 2016 at 3:40am PDT

Jedna od turobnih istina svakog podučavanja jeste činjenica prolaznosti. Svaki predavač kreće pun oduševljenja, daje sebe i mnogo energije u učenike. Zatim, kao što svaki školski nastavnik može da vam posvedoči, sablazan kolotečine napada i sapinje snagu.

Sa sličnim problemom suočavaju se svi koji postignu bilo kakav uspeh. Kako ponoviti sebe? Kako ponoviti okolnosti koje su doprinele postizanju cilja? Kako da radionica bude isto onako čarobna kao i za prethodne polaznike?

Sistem i načela

Kao i svaka mudrost, odgovor na problem ponavljanja uspeha prilično je jednostavan. Tajna je u ponavljanju pristupa, jer u njemu su sadržana načela koja su stvorila prvobitnu čaroliju, jer je pristup ishod dobro postavljenog sistema.

Načelo učenja kroz istraživanje, osvajanje onog znanja koje je neposredno neophodno polaznicima za ostvarivanje svojih projekata ponovo je proizvelo izuzetnu motivisanost mališana da savladaju tajne Scratcha.

Načelo pristupa pojedincu i podrška koju dobija od grupe ponovo je pokazalo da polaznici postaju jedni drugima oslonac i najbolji podstrek da se svakog dana okupljaju sa istim oduševljenjem istraživača koji putuju ka istom, ne nužno i zajedničkom, cilju.

Jedinstvo različitosti

A photo posted by Startit (@startitrs) on Aug 6, 2016 at 2:03am PDT

Ova nedelja donela je dve veoma različite grupe. Jedna je bila sastavljena od uglavnom mlađih uzrasta (8-9 godina) i – tako se ispostavilo – prilično stidljive dece koja nisu bila raspoložena da se javljaju kao dobrovoljci ili da se uključuju u razgovor. Drugu grupu sačinjavala su uglavnom deca otvorenijeg temperamenta. Činilo mi se da će stidljiva grupa sporije napredovati, jer su gradivo savladavala temeljnije i duže se zadržavala na svakoj nastavnoj aktivnosti. Temperamentija grupa kao da je gutala gradivo, te mi se činilo da ću morati da uključujem i dodatne aktivnosti predviđene za naprednije učenike. Međutim, do kraja radionice ispostavilo se da su obe grupe naučile sve što je bilo predviđeno, kao da su istovremeno prošla kroz cilj. Pokazalo se da za uspeh ove radionice priroda svakog deteta kao i sastav grupe nisu od presudnog značaja. Stidljivija deca su radila sporije, ali temeljnije, dok su temperamentniji mališani imali više vremena da vežbaju naučeno. Svi su stigli do cilja – u petak su imali bar po jednu napravljenu igru.

Katarina

Katarinu ste verovatno već videli na televiziji (nekoliko puta, čak!) kako razgovara sa novinarima o radionici. Poželela je da nastavi rad i tokom druge nedelje. Dok su polaznici učili kako se prave igre, Katarina ih je svakog dana tokom trajanja radionice pravila. Radila je na svom projektu primenjujući znanja koja je stekla prethodne nedelje. Pomagala je drugoj deci i stekla nove prijatelje. “Ne mogu više da radim na onoj mojoj igri, popela mi se na vrh glave!” izjavila je četvrtog dana. Ovaj komentar deluje vam kao detinjarija, ali zapravo je veoma ozbiljan deo procesa izrade igara sa kojim se susreću i pojedinci i kompanije koje se bave igrama. Vašu omiljenu igru neko je radio godinama i verovatno mu se mnogo puta smučila, premda je zaista iskren odraz strasti i želje da se projekat ostvari. Tako je i naša Katarina naučila da manjim projektom razonodi um i nastala je igra u saradnji sa novom prijateljicom, Unom.

Zoja i naručivanje maca

U poletu “nulte” radionice, nisam isprva uspeo da uočim vrednost asistentkinje iz Startita, Zoje Stojković, koja se brine za podršku radionici. Osim što će primiti vaše prijave za radionicu i pobrinuti se da svi polaznici dobijaju pravovremena obaveštenja, Zoja je tu da pomogne da svi računari imaju struju, internet, a da sva deca budu prijavljena na vebsajt Scratcha. Na pauzi, Zoja deci donosi Svift i Rubi, jer je deci omiljeni predah igra sa mačkicama koje žive u Startit Centru.

A photo posted by Startit (@startitrs) on Jun 24, 2016 at 4:27am PDT

Tokom druge nedelje radionica, pokazala se izuzetna vrednost dobre podrške. Startit Centar tokom leta ima mnoštvo programa, a Zoja mi je uštedela omanje brdo energije starajući se da radionica uvek ima sve što je neophodno za rad, kao i da deca uvek znaju jasno koji prostor i koje aktivnosti su im dostupne tokom predaha.

Pomno prateći raspoloženje polaznika, Zoja mi je pomogla da upotpunim uvid u napredovanje dece iz dana u dan, u smislu njihove energije i njihovog raspoloženja za rad

Novi susret

Svake subote polaznici imaju mogućnost da od 10-12h posete Startit Centar i nastave da se druže, upoznaju decu koja su pohađala prethodne radionice, te da rade na svojim projektima i dobiju moju podršku ukoliko im je neophodna.

Premda su, prirodno, isprva bila podozriva, deca iz raznih grupa okupila su se u zajedničkoj igri i oko zajedničkog zanimanja za igranje i pravljenje igara.

U toj slici oličen je sav uspeh pristupa i načela ove radionice, te smo spremno dočekali treću generaciju polaznika.