Da li treba pokretati startap tokom studiranja?

Ovaj tekst je nastao u okviru programa Preduzmi ideju koji finansira USAID.

Pokretanje startapa je opcija za mlade ljude koji ne žele da slede konvencionalne puteve dolaska do posla ili odlaska na dalje školovanje poput postdiplomskih studija. Međutim, životno doba u kojem se startap pokreće može da ima veliki uticaj na njegov uspeh.

U svom eseju, Pol Grejem, suosnivač Y Combinatora, startap akceleratora, ispitao je prednosti i nedostatke položaja mladih osnivača i izdvojio bitne prednosti i mane za sve mlade ljude koji razmišljaju o ovakvom karijernom putu.

Zašto više mladih ljudi ne pokreće startape

Primeri nekih od najuspešnijih startapa, kao što su Yahoo, Google i Microsoft, koje su osnovali ljudi u ranim dvadesetim, navode mnoge da postave niz pitanja — ako studenti postdiplomskih studija mogu da pokrenu startape, zašto ne i studenti; zašto ne preskočiti studiranje i odmah se posvetiti pokretanju startapa, i slično.

Prema Grejemu, jedan od razloga je taj što diplomiranje sobom nosi značajnu promenu u očekivanjima i pritiscima sa kojima se potencijalni mladi osnivači suočavaju. Za vreme studiranja, pokretanje startapa može se posmatrati kao eksperiment ili čak hobi, a preko neuspeha se lako prelazi — uvek postoji opcija povratka u školu i nastavka normalnog života. 

Međutim, kao diplomac, pokretanje startapa postaje ozbiljna obaveza i rizičan poduhvat. Osnivač mora da se suoči sa tržištem, gde se uspeh najčešće meri samo vrednošću koja se generiše. Osnivač mora da pronađe drugi posao ili drugu ideju ako njihov startap propadne, i može izgubiti veru u sebe, kao i poverenje drugih i kredibilitet u tom procesu.

Drugi razlog je taj što pokretanje startapa zahteva više od, recimo, tehničkih veština. Zahteva duboko razumevanje toga šta korisnici žele i kako da im to isporuče, neumoljiv fokus na rešavanje stvarnih problema i stvaranje vrednosti, a za postizanje svega toga neophodan je visok nivo intenziteta i posvećenosti. Prema Grejemu, sve su to stvari koje se ne uče na većini fakulteta.

Prednosti mladih osnivača

Biti mlad osnivač nosi sobom prednosti, kao što su veća izdržljivost, manje troškova, veća mobilnost i – pomalo paradoksalno – više neznanja. Grejem objašnjava kako ovi faktori mogu pomoći mladim osnivačima da uspeju u startapima.

Izdržljivost je važna jer je pokretanje startapa težak posao koji zahteva duge sate i konstantan trud. Mladi osnivači mogu imati više energije i otpornosti od starijih, koji mogu imati više zdravstvenih problema ili porodičnih obaveza, a takođe mogu biti efikasniji u programiranju, dizajnu, marketingu ili drugim osnovnim veštinama koje su neophodne za pravljenje digitalnih proizvoda.

Troškovi su važni jer startapi moraju da štede novac kako ne bi ostali bez sredstava za dalji rad. Mladi osnivači verovatno imaju niže životne troškove od starijih, koji već imaju porodice ili druge obaveze, a pored toga, bar prema Grejemu, znaju kako da se snađu sa malo resursa. Mlađe osobe verovatno nemaju iste rizike, stabilne poslove i karijere koje moraju da napuste da i osnovali startap, što takođe može ogrančavati starije osnivače.

Mobilnost je važna jer startapi moraju da budu blizu svojih klijenata ili investitora ili da se presele na mesta gde ima više mogućnosti ili resursa za njih. Mladi osnivači mogu da budu fleksibilniji od starijih, koji mogu imati kuće ili supružnike koje treba razmotriti. Mladi osnivači takođe mogu imati manje obaveza od starijih, koji možda imaju uspostavljene veze, reputaciju, ili karijeru koju moraju da održavaju.

Neznanje je važno jer startapi moraju da preispituju pretpostavke i osmišljavaju stvari od nule. Prema Grejemu, mlađi osnivači mogu da pokažu veću radoznalost ili više kreativnosti od starijih, koji mogu biti oprezniji ili sporiji jer su već upoznati sa izazovima i poteškoćama, ili poseduju iskustvo na osnovu kog opreznije razvijaju ideje ili se odlučuju na neophodne korake.

Jedna od najvećih prednosti koju mlađi ljudi imaju je što se tokom školovanja sreću sa velikim brojem drugih perspektivnih mladih ljudi, koji im mogu postati suosnivači, i tako rešiti jedan od najvećih problema pri pokretanju startapa – pronalazak dobrih saradnika i partnera. Što godine više odmiču, šanse da će se tako nešto dogoditi su sve manje, jer prijatelji sa fakulteta mogu da pređu druge projekte ili započnu karijere koje ne žele da napuste.

Mane mladih osnivača

Biti mlad osnivač takođe može imati nedostatke, kao što su izgradnja školskih projekata, suočavanje sa tržištem, učenje iz iskustva i pronalaženje suosnivača. Grejem objašnjava kako ovi faktori mogu sprečiti mlade osnivače da uspeju u startapima.

Ono što Grejem naziva školskim projektima su proizvodi koji više liče na akademske vežbe nego na prava rešenja za stvarne probleme. Po njemu, mladi osnivači mogu imati tendenciju da u startapima prave takve projekte jer su tako navikli da rade u školi, gde je naglasak na implementaciji, a ne na inovacijama, i gde se ocene zasnivaju na trudu, a ne na rezultatima. Mladim osnivačima takođe može nedostajati iskustvo ili veštine koje su neophodne za razumevanje korisnika, dizajn proizvoda, prikupljanje novca, zapošljavanje ljude ili razvijanje posla.

Pored toga, mladi osnivači će se najverovatnije suočiti sa tržištem bez velike pripreme ili podrške od strane škole, gde su navikli da dobijaju povratne informacije ili smernice od profesora ili vršnjaka. Međutim, tržište tada može da predstavlja surovu realnost, i konkurencija, odbijanje, neuspeh ili kritika kupaca, investitora ili kolega, gubitak poverenja ili kredibiliteta li strah od istih – sve su faktori koji mogu da sputaju ili učine da startap propadne.

Iskustvo po Grejemu predstavlja znanje i veštine koje se stiču rađenjem stvari, a ne učenjem o njima. Mladim osnivačima možda nedostaje iskustvo koje su stariji stekli radeći u industriji u koju ulaze kao preduzetnici, a takođe mogu praviti greške koje su stariji izbegli učeći od drugih koji su to radili ranije.

Zašto su idealne godine za pokretanje startapa oko 25

No, ako je pokretanje startapa odmah nakon fakulteta rizično, zašto ne sačekati da se stekne više iskustva i resursa, možda čak i steći radno iskustvo i nastaviti školovanje? U stvari, Grejem sugeriše da je idealno doba za osnivače startapa oko 25 godina, i izdvaja nekoliko razloga za to.

Jedna od prednosti je što sa 25, potencijalni osnivači verovatno već imaju određeno radno iskustvo. To iskustvo ih je verovatno naučilo koliko je rad težak i drugačiji od onoga što su do tada iskusili, kako se zarađuje novac i kako kupci razmišljaju. Rad takođe pomaže da se prevaziđu neke od loših navika koje im škola usađuje, kao što su nepouzdanost, neznanje, i samozadovoljstvo. Rečju, suočavanje sa tržištem rada obično dovodi do toga da ljudi postanu zreliji i realniji u pogledu svojih ciljeva.

Još jedna prednost koju Grejem ističe je što su sa 25 budući osnivači još uvek dovoljno mladi da žive jeftino i bez velikih obaveza. Oni još uvek mogu da prežive sa malo novca, presele se tamo gde su prilike, i još uvek je manje verovatno da će u tim godinama imati porodične ili finansijske obaveze koje ih vezuju.

Pored toga, ljudi koji se nalaze na polovini dvadesetih još uvek su izdržljivi, sposobni za naporan rad i žrtve koje iziskuju startapi, a u isto vreme dovoljno fleksiblni u poslu da mogu u hodu da promene ideju, izmene organizaciju i način rada u potrazi za uspehom. Ljudi oko polovine dvadesetih godina zadržavaju sve glavne prednosti svoje mladosti, ali mogu da izbegnu najveće minuse jako mladih osnivača.

Implikacije za studente

Koje su implikacije Grejemovih uvida za studente koji misle da bi možda želeli da pokrenu startap? Prema njemu, postoje stvari koje mladi ljudi mogu da urade dok su još u školi kako bi povećali svoje šanse za uspeh.

Jedna preporuka je da nauče kako startapi funkcionišu, posmatrajući ih ili radeći za njih. Mogu pronaći startape u svojoj blizini ili na mreži i ponuditi im pomoć u svemu što im je potrebno. Takođe se mogu prijaviti za stažiranje ili pripravničke poslove u startapima koji su im interesantni. Naučiće vredne stvari o tome kako da prave proizvode, pronađu kupce, prikupe novac, nose se sa izazovima i razvijaju posao.

Još jedna stvar koju mogu da urade je da maksimalno iskoriste svoju mrežu potencijalnih suosnivača. Posmatranjem okruženja, mogu da identifikuju ljude koji su pametni, kreativni, pouzdani i strastveni u pravljenju stvari. Mogu da se druže, rade na projektima i dele svoje ideje sa njima. Na samom početku se ne mora previše razmišljati o tome da se odmah pronađe savršena ideja ili poslovni partner; kako Grejem naglašava, samo je važno voditi razgovore i videti kuda oni vode.

Treća stvar koju mogu da urade je da nauče veštine koje će im biti korisne za pokretanje startapa, a one se mogu razlikovati od veština koje će im doneti dobru ocenu ili dobar posao, a glavna veština je naučiti kako da razmišljaju kao korisnici i prave proizvode koje ljudi vole.

Bilo da se radi o pravljenju ili dizajniranju jednostavnih vebsajtova ili aplikacija koje rešavaju probleme ili pružaju vrednost za neku grupu korisnika, važno je samo početi sa pravljenjem nečega što ranije, i videti reakcije ljudi. Čekanje diplome ili savršene ideje ovde je manje važno – ključ je u tome da se što ranije iz prakse nauči šta funkcioniše, a šta ne u kreiranju uspešnih proizvoda.

Prema Grejemu, oni koji ovakve stvari rade dok su još u školi, biće bolje pripremljeni za pokretanje startapa kada za to dođe vreme. Imaće više znanja, više konekcija, više veština i više samopouzdanja.

*Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost Udruženja SEE ICT i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.