Osnivači startapa će u Bugarskoj dobijati boravišne dozvole po ubrzanom postupku, od 26. februara. To je inicijativa za koju se BESCO – Bugarsko udruženje startapa bori već dve godine, kako bi se u zemlju privukli novi talenti, pomoću startap vize. 

Smatra se da će pored zemalja iz balkanske regije, ovo moći da privuče i inovatore iz Velike Britanije, koji nakon Bregzita nemaju više mogućnosti, koje su imali dok je njihova zemlja bila pod okriljem Evropske unije, kao što je Bugarska. 

Još nije poznato kako će izgledati 

Predlog je prošao parlament i sada je na Ministarstvu ekonomije da osmisli tačan postupak za prijavu. Kako iz ovog udruženja predlažu, na osnovu najboljih iskustva iz drugih zemalja, potrebno je osnovati komisiju sastavljenu od predstavnika lokalnog startap ekosistema, koji će procenjivati da li je podnosilac zahteva neko ko zaslužuje startap vizu.  

Ova viza je namenjena osnivačima startapa, a za članove njihovih timova, koji nisu građani Evropske unije, postoji „plava karta”. Međutim, proces za njeno dobijanje može trajati i do pet meseci, dok se u drugim zemljama dobija za dve do četiri nedelje, piše Recursive

U Srbiji pandan „startap vizi” postoji već godinu dana 

U Srbiji je pre godinu dana doneta Uredba o kriterijumima za određivanje kategorija stranaca kojima se privremeni boravak u Srbiji može odobriti nezavisno od osnova za odobrenje privremenog boravka. To su osnivači startapa, privatni investitori i talenti s visokim obrazovanjem koji žele da se zaposle u Srbiji. 

Da bi dobio boravište po specijalnoj proceduri, stranac osnivač startapa treba da registruje firmu u Srbiji i da njegovu delatnost kao inovacionu prepozna neki srpski naučno-tehnološki park, u čijem osnivanju je učestvovala država Srbija ili lokalna samouprava. Investitor treba da ulaže u neku već postojeću kompaniju u Srbiji, a ko želi da se zaposli, da nostrifikuje univerzitetsku diplomu.   

Kada su u pitanju digitalni nomadi, njihov status još nije rešen, iako je to najavljivano krajem prošle godine. Između ove dve kategorije i pored brojnih sličnosti, postoji jedna ključna razlika, a to je da digitalni nomadi u Srbiji ne ostvaruju i svoje poslovne interese, ukratko oni poreze ne uplaćuju u srpski budžet. Oni ovde svoj troše prihod, ali ga nužno i ne ostvaruju. 

Još kada se raspravljalo o vizama za digitalne nomade uočeno je da je potpuno kopiran model iz Estoniji. Međutim, iako je Beograd prepoznat kao jedna od najboljih destinacija upravo za ove radnike, mi još uvek nemamo adekvatno rešenje za njih, kao uostalom ni za sve ostale digitalne radnike u zemlji, što pokazuje aktuelni probem s frilenserima. 

Kako to utiče na Srbiju? 

Ono što Bugarska čini može značajno da utiče i na razvoj srpskog startap ekosistema. Tamošnji LAUNCHub Ventures je prikupio 44 miliona evra i postao jedan od najvećih fondova u ovom delu sveta. Poslovanje sa svim članicama Evropske unije postaje mnogo lakše. Sami uslovi poslovanja, kao i visine poreza su povoljnije nego u Srbiji. 

Sve to navodi da bi Srbija morala mnogo brže i snažnije da razmišlja o razvoju svog ekosistema. Taj zadatak je sada poveren Radnoj grupi za izradu nacionalne strategije razvoja startap ekosistema, o čemu je za Startit Dnevnik pisao Nebojša Đurđević, ukazujući da se deset uspešnih startapa desi, a 100 se planira.

Pitanje je samo ko će biti brži – država u donošenju rešenja ili talenti u prijavljivanju za bugarsku startap vizu.