Pitanje okruženja u kome startapi operišu jedno je od ključnih ekonomskih pitanja svake zemlje. Veoma je važno da konstantno učimo i optimizujemo ekosistem, jer mlade tehnološke kompanije sa globalnim potencijalom mogu stvoriti veliki višak vrednosti, pogotovo u manjim sredinama.

Jedna od takvih sredina je i grad Bolder, u američkoj državi Kolorado, koji broji oko sto hiljada stanovnika. Bolder je, 2011. godine, bio četvrti u SAD po seed investicijama u startape, a poznat je i po svom univerzitetu, i broju preduzetnika po glavi stanovnika. 

Bred Feld, američki investitor i osnivač akceleratora TechStars, u svojoj knjizi Startup Communities, navodi četiri opšta principa po kojima se razvijala startap zajednica u ovom gradu.

On ove principe naziva Bolder tezom, i izdvaja je pored drugih teorija o razvoju startap ekosistema, koje ćemo obraditi u nekim od narednih tekstova na Startit Dnevniku. 

Bolder teza – četiri principa

Najopštije rečeno, startap ekosistemi ne bi trebalo da zavise od pojedinaca, i suprotno hijerarhijama, trebalo bi da budu organizovani u decentralizovane mreže. Dve su kategorije igrača u ovim mrežama: pokretači (leaders) i pomagači (feeders). Svi su jednako značajni, ali su im uloge različite, i s tim u vezi prvi princip glasi:

Pokretači moraju biti preduzetnici

Kako kaže Feld, startap zajednica nije održiva ako preduzetnici nisu ti koji pokreću i vode aktivnosti unutar ekosistema. Mnogo je različitih aktera sa bitnim ulogama, ali načelo koje odlikuje uspešne startap zajednice je da su pokretači preduzetnici. 

Pomagači su država, univerziteti, investitori, mentori, korporacije, manje uslužne kompanije… Iako je doprinos svih njih od suštinskog značaja, Feld kaže da se uloge ne smeju mešati. Kroz istoriju je bilo mnogo pokušaja da oni koji bi trebalo da budu pomagači postanu pokretači, i to se uglavnom završavalo loše po startape i njihovo okruženje.

Preduzetnik u ovom slučaju znači neko ko je (su)osnivač kompanije koja može brzo i mnogo da raste globalno, za razliku od malih i profitabilnih biznisa koji su važni stubovi lokala, ali im je fokus skroz na drugom mestu. 

Dugoročna posvećenost

Pokretači, prema Feldu, se moraju posvetiti svojoj zajednici na dug rok, otprilike dvadeset godina. To zvuči mnogo, ali gledajući druge primere, možda i nije. Silicijumska dolina je ono što je danas zahvaljujući razvoju koji traje od 1950. do danas – više od sedamdeset godina.

Ekonomija funkcioniše u ciklusima padova i rasta, a Feld tvrdi da mora da prođe nekoliko takvih ciklusa kako bi se utvrdio razvoj lokalnog poslovnog okruženja. Po njemu, ključna je dugoročna posvećenost preduzetnika bez obzira na ekonomski period u kom se država nalazi.

Negovanje otvorenosti

Svakome ko hoće da se uključi u aktivnosti startap zajednice to mora biti omogućeno. Cela zajednica bi trebalo da bude veoma inkluzivna za sve ljude, bilo da žele da promene karijeru, da su tek diplomirali, da žele da rade sa startapima, pokrenu startap ili slično.

Ovo naravno važi za sve nivoe ekosistema, a Feld dodaje da bi i pokretači trebalo da budu otvoreni da prime nove pokretače, imajući u vidu da to treba da budu preduzetnici koji su dugoročno orijentisani. 

Takođe, veoma je važno da svi akteri prihvate da ovo nije igra nulte sume i da su uključivanjem drugih svi na dobitku. Povećavanje broja ljudi, kompanija i organizacija je uvek dobra stvar. 

Aktivnosti za preduzetnike svih nivoa

Ekosistem mora ponuditi svima po nešto, bilo da su početnici preduzetnici, iskusni preduzetnici, investitori, mentori, zaposleni, ili bilo ko želi da bude uključen. Organizovanje hakatona, okupljanja, akceleratora i sličnih aktivnosti (trenutno virtuelnim putem, ali uskoro ponovo i uživo) su odličan primer raznolikosti koja je potrebna jednoj zajednici kako bi svi dali adekvatan doprinos.

Neke aktivnosti će dugo trajati, neke će početi jako pa nestati, i to je sve u redu, kako kaže Feld. Ta dinamika je slična startapima, a organizatori koji su shvatili da nešto baš i nije posećeno bi trebalo da pokrenu nešto novo, jer kao što je ranije pomenuto, svi učesnici zajednice bi trebalo tu da budu dugoročno i da stalno isprobavaju nove stvari. 

Izazovi za Bolder

Naravno, postoje i izazovi za ovaj grad, i Feld prepoznaje određene probleme koji mogu da se jave i drugde, a sa kojima bi trebalo što pre da počne da se radi. 

Neki od tih izazova su odvojenost i nepovezanost određenih niša poput biotehnologije, softvera i čistih tehnologija. Kako kaže, ne postoji komunikacija i deljenje resursa između tih oblasti. 

Integracija sa ostatkom države Kolorado, zatim diverzitet i nedovoljna zastupljenost manjinskih grupa u startap ekosistemu, manjak kancelarijskog prostora u gradu za kompanije sa velikim brojem ljudi su još neki od problema sa kojima se ovaj grad suočava. 

Ipak, ove četiri lekcije su dobra polazna tačka, ali i tema za razmišljanje za sve gradove i mesta koja hoće da pokrenu ili osnaže zajednicu preduzetnika u svom okruženju.