U Beogradu se digitalni nomadi dugo zadržavaju, ali treba da pronađemo način da privučemo nove

Beograd se nalazi na vrhu liste mape evropskih gradova u kojima se digitalni nomadi najduže zadržavaju, međutim, potrebno je raditi na stvaranju boljih uslova kako bi se digitalni nomadi privukli da u što većem broju dolaze u glavni grad Srbije.

To pokazuju zaključci analize Inicijative „Digitalna Srbija” i UNDP Laboratorija za ubrzani razvoj (UNDP Accelerator Lab).

Fokus izveštaja bio je da se istraži ko su digitalni nomadi u Beogradu, zašto je njihov broj niži nego što bi mogao da bude, kao i da se prikupi znanje koje bi pomoglo u privlačenju ove vrste radnika u budućnosti, kao i da se poboljša njihovo iskustvo boravka kada dođu u našu zemlju.

Ko su digitalni nomadi?

Digitalni nomadi su ljudi koji svoj posao obavljaju u državi koja nije njihova zemlja prebivališta, a koriste digitalne tehnologije i mogućnost rada na daljinu. Oni rade u različitim poljima, kao što su programiranje, digitalni marketing, video-igre, kripto valute, podučavanje, pisanje, e-trgovina, veštačka inteligencija, grafički dizajn, veb razvoj…

Neki digitalni nomadi često menjaju lokacije — više od 12 puta godišnje — dok drugi više vole da ostanu nekoliko meseci, ili čak godinu dana, na istom mestu. U proseku, oni ostaju u određenoj državi između dva i 45 dana.

„Način rada koji podrazumeva nezavisnost od lokacije i upotrebu onlajn alata karakterističan je za digitalne nomade. Osim što ovakav stil života pogoduje ovim pojedincima, on pogoduje i izgradnji uspešnih startap ekosistema. Razlog je taj što digitalni nomadi gde god da dođu sa sobom donose nova znanja i iskustva, te tehnološku scenu čine bogatijom i daju joj međunarodni karakter. Zato nam je bilo važno da mapiramo ovaj segment i vidimo kako možemo da ih ohrabrimo da svoja iskustva podele sa lokalnim stručnjacima i tako postanu korisno pojačanje domaćoj digitalnoj sceni”, kaže direktor Inicijative „Digitalna Srbija” Nebojša Đurđević.

Kako digitalni nomadi biraju gde će otići

Digitalni nomadi najčešće biraju zemlje koje će posetiti na osnovu preporuke prijatelja (najčešće njihovih kolega) kao i na osnovu recenzija koje mogu da pronađu na internetu.

Izveštaj navodi sledeće faktore kao najvažnije:

• Troškovi života (digitalni nomadi uobičajeno više vole da rade u državama sa slabijim valutama u odnosu na valutu u kojima je njihovo preduzeće registrovano, jer na taj način sebi mogu da priušte lagodniji život);
• Infrastruktura (posebno saobraćajna infrastruktura, pošto je dobra povezanost jedan od najvažnijih faktora životnog stila digitalnih nomada);
• Troškovi prevoza (do prve destinacije odakle planiraju da rade, pa zatim i do sledeće planirane destinacije);
• Vremenski uslovi/godišnje doba i kvalitet vazduha;
• Brzina interneta i pokrivenost;
• Bezbednost (uključujući nisku stopu kriminala, tolerantno i otvoreno društvo, nisku stopu rasizma, pozitivan odnos prema LGBT zajednici);
• Uticaj birokratije i nivo korupcije;
• Razvijenost međunarodne zajednice, događaja i noćnog života;
• Kultura i arhitektura; i
• Izbor hrane.

Sajt Nomad List sadrži spisak stavki koji digitalni nomadi mogu da iskoriste kako bi pronašli destinaciju koja njima najviše odgovara. Na osnovu te liste, izdvojeni su faktori (od najmanje do najviše važnog) po kojima nomadi biraju lokacije sa kojih će raditi.

Razlozi zašto su neke destinacije atraktivne za digitalne nomade su veoma slični razlozima zašto su atraktivne za turiste.

Tu spadaju prirodne lepote, dobra kuhinja, ljubazni domaći stanovnici i dobre veze za transport, kao i mesta koja su poznata po kulturnom nasleđu, umetnosti i arhitekturi. Najistaknutija takva mesta u Evropi su Prag, Budimpešta, Lisabon, Berlin i London.

Na sledećoj slici se vidi prvih 15 evropskih zemalja po broju digitalnih nomada koji su ih posetili. Hrvatska se nalazi na 15. mestu zbog Splita, koji je jedna od tri lokacije u Evropi na koje je kompanija za rad na daljinu, Remote Year, trenutno fokusirana. Srbija se nalazi na 16. mestu.

Beograd na sedmom mestu u Evropi

U prvoj polovini ove godine, kako se navodi u analizi „Skenera digitalnih nomada”, podseća se da je Beograd bio na sedmom mestu u Evropi, a prema utiscima korisnika sa sajta Nomad list.

Ovakav rang među gradovima poput Lisabona i Berlina ukazuje na potencijal naše prestonice da bude mesto koje privlači i zadržava ovu vrstu radnika.

Saznanja iz izveštaja takođe svedoče da je naš glavni grad posebno atraktivan jer ima karakteristike svetske metropole, a spada u jedan od najpristupačnijih glavnih gradova u Evropi. Osim toga, kao dobre strane digitalni nomadi najčešće ističu to što u Beogradu imaju pristup brzom i stabilnom internetu, zanimljivoj startap sceni i prostorima za zajednički rad, što je van šengenske zone, zatim, što je lako kroz grad ići pešice, a ljudi u njemu su srdačni i dobro govore engleski.

Ono u čemu je naša prestonica lošije ocenjena jesu suviše hladne jeseni i zime, kruta birokratija, loš kvalitet vazduha, nedostatak sadržaja koji okuplja nomade, netolerancija prema različitostima i činjenica da je pušenje dozvoljeno u mnogim javnim zatvorenim prostorima.

Kada se Srbija poredi sa tri najsličnije države — Hrvatskom, Rumunijom i Češkom — vidi se da je u nekim faktorima koji su bitni digitalnim nomadima lošije rangirana. Ono gde Srbija najviše zaostaje je tolerancija prema manjinama, kao i efikasnost avio-prevoza i povezanost aerodroma. Jedini faktor u kome se Srbija pokazuje bolje, jeste odnos prema preduzetničkom riziku.

Ukoliko poredimo 20 „najurbanijih” gradova Evrope po Nomad List rangiranju, možemo primetiti da digitalni nomadi u Beogradu ostaju duže (u proseku 12 dana) nego u bilo kom drugom gradu, osim Tbilisija (17 dana). Kao potencijalne razloge, sastavljači liste su naveli to što se ne nalazimo u Šengen zoni (pa nomadi ovde dolaze da provedu sve vreme koje moraju da budu van Šengena); činjenicu da su ovde niži troškovi života ili; digitalni nomadi ovde imaju neke lične veze poput partnera ili rođaka.

Iz ovoga se može zaključiti da potencijal Beograda leži u povećanju broja digitalnih nomada koji ga posećuju (i onih koji ga posećuju više puta), a ne u produžavanju vremena koje provode u glavnom gradu Srbije.

Dakle, zaključuju istraživači, cilj bi trebalo da bude promocija Beograda u internet zajednicama i događajima vezanim za digitalne nomade.

Metodologija

Izveštaj „Skener digitalnih nomada” je nastao kao deo „UNDP Accelerator Lab Serbia” projekta pod nazivom “Belgrade — digital friendly city”. Istraživanje se oslanjalo na podatke koji su dostupni na sajtu Nomad List, medijskim izveštajima, i relevantnim forumima i grupama na društvenim mrežama koje su vezane za digitalne nomade.

Takođe, sprovedena je i anketa, kao i intervuji sa digitalnim nomadima koji su boravili ili borave u Beogradu. Korišćeni su svi dostupni podaci o inostranim digitalnim nomadima koji su prikupljeni u velkim kovorking centrima u Srbiji — Nova Iskra, Impact Hub, ICT Hub, Startit Beograd, Startit Zrenjanin i Startit Novi Sad.

Ceo izveštaj moguće je pročitati ovde.