IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Više od 23.000 dolara godišnje gubi svaki zaposleni, zbog nedostatka rodne ravnopravnosti u poslovnom svetu, utvrdila je Svetska banka. Drugim rečima, svet bi bio skoro duplo bogatiji kada bi žene bile jednako tretirane. Međutim, svega jedan odsto investicija za startape u 2020. godini je otišao u ruke osnivačica, iako svaki deseti startap osnuje žena. Uz to su preduzetnice 96 odsto bolje od preduzetnika u pogledu ostvarenog prihoda po evru ulaganja.
Žene donose veće prihode i više innovacija
Nije mnogo bolje ni u IT svetu. Žene nisu ni na svakoj petoj rukovodećoj poziciji, a plate su im za petinu manje, o čemu je Startit Dnevnik već pisao. Mogao bi neko pomisliti kako takva razlika nije rezultet diskriminacije, ali statistika je neumoljiva. Kompanije u kojima žene čine najmanje trećinu borda imaju veće prihode, timovi koji su predvođeni ženama donose 20 odsto više inovacija, a firme koje vode preduzetnice imaju veću finansijsku sigurnost.
Ukoliko bi neko gledao isključivo poslovne i ekonomske aspekte, daleko bi više ulagao i podsticao žene, ali to se ne dešava. Tačno je da u startap i programerskom svetu nema dovoljno žena, što je takođe problem, ali za njega je odgovorno kompletno društvo, a ovde se fokusiramo samo na ono što zajednica sama može da čini.
„Jasno je da u pitanju nije problem nedostatka ženskih startapa, već je po sredi rodna diskriminacija”, ukazuje generalna direktorka Google-a za startape Agnješka Hnjevič Bjenjek.
Pitanje je sada, kakve veze to što želimo više žena u preduzetništvu i tehnologiji ima s tim kako ćemo ih oslovljavati? Zapravo, ideja je u povećanju vidljivosti žena na različitim pozicijama i u različitim profesijama. To verovatno neće mnogo doprineti sadašnjim profesionalkama, ali to je određena vrsta zaloga za budućnost.
Ne možeš postati ono što ne vidiš, jedna je od parola kojom se vodi Lumus Investment Collective, koji okuplja investitorke centralne i istočne Evrope. Detaljno smo pisali o ovom kolektivu, koji veruje da ako bude više ulagačica, da će to uticati i na porast broja žena koje pokreću svoje startape.
Iako dosadašnji broj ulaganja i usredsređenost na početne krugove znače da Lumus verovatno neće izazvati velike talase u smislu investicija, cilj osnaživanja investitorki je mnogo značajniji. Tu se opet vraćamo na vidljivost, jer cilj je pokazati nekim novim generacijama žena da je moguće da postanu i budu uspešne u svetu VC fondova i preduzetništva.
Da bi žene bile vidljivije u svojim postignućima, moraju biti vidljive i u jeziku
Kakve sada to opet ima veze s rodno senzitivnim jezikom i tome da li ženu nazivamo programerkom, inženjerkom, preduzetnicom, investitorkom ili to radimo u muškom rodu?
„Da bi žene bile vidljive više u svojim postignućima moraju biti vidljive i u jeziku”, objašnjava Dubravka Valić Nedeljković, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu za Al Jazeeru.
Tim pricipom su se vodili tvorci nedavno usvojenog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji između ostalog nalaže i postepeno uvođenje rodno senzitivnog jezika u narednim godinama, te kazne za poslodavce i nadležne ukoliko se ne pridržavaju određenih propisa. Kako je u samom Zakonu naznačeno, jedna od posebnih mera je „upotreba rodno senzitivnog jezika kako bi se uticalo na uklanjanje rodnih stereotipa pri ostvarivanju prava i obaveza žena i muškaraca”.
Kako objašnjava Zorica Mršević, naučna savetnica Instituta društvenih nauka, koja je učestvovala u izradi teksta Zakona, takav jezik odražava suštinu položaja žene u društvu i njeno profesionalno prisustvo.
„Nasuprot tome, kada se koristi samo muški gramatički rod kao navodno ‘neutralan’, time se kamuflira ženska profesionalnost do brisanja i negiranja”, kaže Mršević.
U delu javnosti su se odmah pojavile spekulacije o tome kako će nas neko kažnjavati ukoliko ne upotrebljavamo rodno senzitivan jezik, iako Zakon o rodnoj ravnopravnosti zapravo ne predviđa kazne za građane. Uprkos tome, Matica srpska, najstarija kulturna i naučna institucija srpskog naroda osnovana pre skoro dva veka, traži da se Zakon o rodnoj ravnopravosti ukine, upravo zbog rodno senzitivnog jezika.
Matica srpska prihvata astronautkinje, ali ne i inženjerke
Matica srpska tvrdi da „najstrože mora biti osuđen ovakav obračun države sa sopstvenim društvom i nasilna promena tradicionalnog kulturnog obrasca, koji, sam po sebi, nikoga ne ugrožava”. Kao što smo već naveli, odustvo rodno senzitivnog jezika smanjuje vidljivost žena i to jeste nešto što ih ugrožava. No, čak i da nikog ne ugrožava, to nije lingvistički argument.
Sledeća zamerka jezičkih stručnjaka je ta što je „rodno osetljiv jezik” definisan samo jednom rečenicom, koja dopušta najrazličitije individualne interpretacije, „što može dovesti do zabune i nesigurnosti među govornicima”. Znači li to da treba ukinuti pravila koja velikom delu izvornih govornika srpskog jezika unose zabunu i nesigurnost? Da li Matica srpska previđa da u srpskom jeziku postoje brojne nedoumice, koje upravo dopuštaju individualnu interpretaciju, jer struka oko njih nije saglasna?
Navedimo samo primer reči auto-put. Prema Pravopisu srpskohrvatskog jezika iz 1960, pravilno je auto-put, međutim 1993. godine se pojavljuje Pravopis srpskoga jezika, koji uklanja crticu. Pre nego što je taj Pravopis postao punoletan zamenjen je novim, koji je vratio crticu.
Ukratko, srpski jezik je već dovoljno komplikovan, a u Zakonu piše da je rodno osetljiv jezik, „jezik koji je u skladu sa gramatičkim rodom”, a to u Matici srpskoj vrlo dobro znaju. U svom „Rečniku srpskog jezika” iz 2011. godine, zabeležili su advokaticu, aktivistkinju, akušerku, ambasadorku, anarhistkinju, apotekarku, astronautkinju, atentatorku, profesionalku, fašistkinju, fotografkinju, hokejašicu…
Zato je zaista čudno kada Matica srpska pita „na osnovu kojih vrednosti, kriterijuma i standarda zakonodavac ovo nameće”, pošto ljudima koji nisu lingvisti nije jasno po kom to standardu i kriterijumu navedene reči mogu da budu književne, ali to ne mogu inženjerka, programerka ili psihološkinja?
Lingvistička sporenja oko „rodne neutralnosti generičkog muškog roda” i šta je s trenerkama?
Treba napomenuti kako se Matica srpska u svom saopštenju osvrnula i na to kako struka nije konsultovana. Zanimljivo je da je to saopštenje stiglo nakon nedavnog skupa, koje su organizovali Matica srpska i Odbor za standardizaciju srpskog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti. To telo zaduženo za očuvanje srpskog jezika je rodno diferenciran jezik nazvalo nepotrebnim i štetnim još 2017, mnogo pre nego što je Zakon počeo da se piše.
„Rodna neutralnost generičkog muškog roda u srpskom jeziku nije pretpostavka, već lingvistička činjenica: gramatički i prirodni rod imenica u srpskom jeziku nisu identični”, saopštili su tada iz ovog Odbora.
Sandra Zlotrg, lingvistkinja i izvršna direktorika Udruženja za jezik i kulturu „Lingvisti” u Sarajevu, navodi da deo lingvista već decenijama ponavlja mantru o generičkom muškom rodu: kako je doktor titula bez obzira na pol osobe koja nosi tu titulu.
„Tako imate svojevrsnu diglosiju, da u svakodnevnom govoru bez greške oslovljavamo doktorice, učiteljice, nastavnice u ženskom rodu, a u formulare, na diplome, vizit-kartice pišemo muški rod. Odnosno, bez problema ‘smislimo’ muški pandan akušer za babicu i medicinski tehničar za medicinsku sestru, a slomismo jezik nad arheologinjom. Ili nam nije neobično da utovarivač može biti i osoba koja nešto utovaruje i mašina koja to isto radi, ali nam je strašno smešno da je trenerka i žena koja trenira i odevni predmet u kojem se trenira.”
Zaključuje da jezici kojima govorimo na ovim prostorima jesu rodno osetljivi, ali to nisu svi govornici i govornice. Zato bi Matica srpska umesto pozivanja na tradiciju mogla da doprinese vidljivosti žena, jer već je beleženjem reči poput astronautkinja, fotografkinja i advokatica, pokazala da to ume.