17% rukovodećih pozicija i 20% manja plata za žene: još uvek smo daleko od rodne ravnopravnosti u IT-u

Iako postoje pozitivni pomaci, i dalje je preko potrebna promena svesti o ravnopravnom položaju žena i muškaraca — kako u kompanijama tako i u samom društvu.

Sanja Vatić - 8. Mart, 2019.

Učiteljica, spremačica, bibliotekarka i slična uslužno orijentisana zanimanja koja retko pozvezujemo sa visokim statusom i visokim platama i dalje su tradicionalno rezervisana za žene. Ovo je samo jedan razlog zbog kojeg se nekoliko dana uoči Međunarodnog dana žena na sve strane govori o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti. Bilo je tu pozitivnih vesti, ali i podsećanja da trenutna situacija nije idealna. 

Novi koraci ka ravnopravnosti

Prva stvar vredna pomena desila se na 26. Kopaonik biznis forumu, gde je potpisan dokument o posvećenosti kompanija rodnoj ravnopravnosti, a kompanije koje su se okupile oko ovog dokumenta delovaće u okviru Alijanse za rodnu ravnopravnost. Neposredan povod za postavljanje zajedničkih ciljeva za postizanje rodne ravnopravnosti i pokretanje međusobne razmene znanja i prakse u tome kako postići rodnu ravnotežu u kompanijama, bilo je istraživanje koje je krajem prošle godine sprovela IKEA u saradnji s Ipsosom. Ono je pokazalo da je više od 50 odsto muškaraca u Srbiji svesno svog privilegovanog statusa na radnom mestu u odnosu na žene, a da je svaka sedma žena u Srbiji doživela diskriminaciju na radnom mestu.

Glavna zamisao potpisnica dokumenta o rodnoj ravnopravnosti je da se aktivno posvete povećanju broja žena na rukovodećim, ali i drugim pozicijama, kao i da obezbede da muškarci i žene zarađuju isto za iste poslove. Samu inicijativu pokrenule su kompanija IKEA i Asocijacija za afirmaciju potencijala žena uz podršku Švedske ambasade, a kao članice su se pridružile kompanije koje zapošljavaju blizu 5.000 zaposlenih — Mastercard, Telenor, Delta Holding, Asseco i UniCredit banka. 

Na jednom drugom skupu — Ka ujedinjenoj Evropi: Rodna ravnopravnost i ženska prava — bilo je govora o tome da se Srbija prema istraživanju Svetske banke „Žene, biznis i pravo”, po osnovu jednakog pravnog statusa nalazi na 18. mestu u konkurenciji od 188 zemalja sveta i da je najbolje rangirana država u regionu. Govorilo se i o tome kako je Srbija prva zemlja van Evropske unije koja je uvela indeks rodne ravnopravnosti, da je iznad evropskog proseka kada je u pitanju politički uticaj žena, a obećano je i da će zakon o rodnoj ravnopravnosti biti usvojen u toku ove godine. 

Osim ovoga, po istraživanju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je 76. (od 149 zemalja) po ekonomskoj ravnopravnosti žena i muškaraca iako se u istom izveštaju po indeksu rodne ravnopravnosti nalazi na 38. mestu.

Ipak, iako su ovo nesumnjivo pozitivni pomaci, i dalje je potrebna promena svesti — kako u kompanijama tako i u samom društvu.

Na rukovodećim pozicijama u domaćem IT sektoru 17 odsto žena

Prema dve godine starim podacima sa sajta ravnopravnost.gov.rs polovinu stanovnika Srbije čine žene (51,77 odsto), ali je njihovo učešće kada se gleda zaposlenost 43,67 odsto. Postotci, međutim, naglo opadaju kada se baci pogled na to koliko je žena na mestima rukovodilaca, funkcionera i zakonodavaca (29,03 odsto), članova Vlade (25 odsto), poslanika (34,8 odsto), predsednika opština ili gradonačelnika (sedam odsto) i odbornika skupšina opština i gradova (31,21 odsto).

A kako na državnom nivou dominiraju muškarci, tako dominiraju i na mnogim drugim poljima. Jedno od njih je i IT sektor. Iako je sve više žena u STEM obrazovanju (nauka, tehnologija, inženjerstvo, matematika) i broj devojaka koje studiraju na beogradskom Elektrotehničkom fakultetu raste iz godine u godinu, podaci o njihovom broju u samoj industriji su poražavajući.

Na već pomenutom forumu na Kopanoniku bilo je reči i o rodno ravnopravnoj digitalnoj budućnosti. Tom prilikom istaknuto je da je u Srbiji na rukovodećim pozicijama u IT sektoru tek 17 odsto žena, kao i da primaju 20 odsto manju platu od svojih kolega na istim pozicijama. A ako se gledaju programerske pozicije, u njemu je postotak žena još manji — 11 odsto, koje su takođe manje plaćene.

Ovi brojevi se zamalo podudaraju sa preliminarnim podacima iz Startitovog istraživanja domaće IT scene po kom je 14,2 odsto žena među programerima, s tim da je utešno što je broj žena programera u porastu. 

Sve ovo je naročito značajno iz nekoliko (toliko puta ponavljanih) razloga. Pre svega, postojanje žena na liderskim pozicijama treba da povede trend jednakosti i na onim pozicijama koje nisu rukovodeće tako što će one na najvišim pozicijama predstavljati sve zaposlene žene i njihove potrebe. Takođe, mnogo puta je isticano da su timovi u čijem sastavu ima podjednako žena i muškaraca efikasniji, kao i da logika poslovanja nalaže da žene budu jednako angažovane na građenju proizvoda/usluge jer je gotovo svakoj kompaniji u interesu da zaposli najbolje od ljudskog kapitala koji im je na raspolaganju na tržištu rada, da proda svoj proizvod većem broju ljudi — dakle, i ženama i muškarcima, i da prepozna potrebe svojih kupaca (npr. žene u SAD češće kupuju i odlučuju o kupovini).

Težinu problemu daju i činjenice da su žene prekidane kada govore na sastancima, da je manja verovatnoća da će sredstva biti uložena u startape koje vode žene, da postoji trend po kome se plate povećavaju kada u neku industriju ulaze muškarci, a padaju kada ulaze žene i mnogi drugi podaci.

U tom smislu, ostaje nam da sačekamo godišnji izveštaj koje su najavile kompanije Alijanse. Ukoliko oni sa svoje strane uspeju da promene nešto, žene će svakako i dalje biti na dugom putu do ravnopravnosti i ostati na udaru društva koje treba da im šalje signale o tome da su sposobne i jednako vredne kao muškarci.


Ukoliko ste zainteresovi za čitanje o osnaživanju žena, podsećamo vas i na ova dva teksta.