Da li su ugrožene čitave studijske godine, a diplome Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu dovedene u pitanje, ili je nastava tokom pandemije unapređena? Odgovor zavisi od toga koga pitate zašto je kalendar nastave za 2020/2021 uređen tako da u zimskom semestru na master i specijalističkim studijama nije moguće postići potreban minimalni broj časova nastave?

„Svaki semestar, po pravilu, traje 15 nedelja, ali bez obzira da li se, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, deli na semestre, trimestre ili blokove, školska godina, po pravilu, traje 30 nedelja, pri čemu je istim Zakonom propisano da: ‘Ukupan broj časova aktivne nastave ne može biti manji od 600 časova u toku školske godine’, što predstavlja zakonski minimum za školsku godinu, koji će i u školskoj 2020/2021. godini biti premašen na svim akreditovanim studijskim programima našeg fakulteta”, odgovaraju na FTN-u.

Da li je moguće da ono što se ne odradi u zimskom semestru, bude nadoknađeno u letnjem, iako su ispiti većinski jednosemestralni, kao i kakve su moguće posledice ovakvog kalendara FTN-a, pokušali smo da saznamo u Ministartvu prosvete. Međutim, posle više od mesec dana traženja informacija, ostali smo bez odgovora. 

Nije bilo moguće održati potreban broj časova

Kako redovni profesor FTN-a Ilija Tanackov objašnjava, prema tumačenju da zakon propisuje minimalno 600 časova aktivne nastave godišnje, moglo bi značiti da se u jednom semestru održi 6 časova, a u drugom 594. Kako su svi predmeti jednosemestralni, kaže Tanackov, to bi značilo da časove u zimskom semestru nisu ni održali.

„Napominjem da je na master studijama u letnjem semestru predviđena samo izrada master rada i na pojedinim studijskim predmetima jedan ili dva predmeta. To znači da se diploma mastera ovakvim tumačenjem može steći samo izradom master rada uz minimalan obim časova aktivne nastave. Koja je vrednost takve diplome”, pita Tanackov. 

On ukazuje i da nije moguće u letnjem semestru nadoknaditi nastavu koja nije održana u zimskom. Zakonom je uređeno da minimalni broj časova aktivne nastave bude 600, a maksimalni 900 po godini. Semestar bi trebalo da traje 15 nedelja, ali moguće je da traje i kraće. Na brojnim fakultetima u zemlji prošli zimski semestar je trajao kraće, pa tako i na FTN-u, ali to za osnovne studije nije predstavljalo veliki problem, jer održano je više od 300 časova. 

Međutim, na višim studijama bilo je 10 radnih nedelja predavanja i devet nedelja vežbi, što se i vidi iz radnog kalendara, pa se računicom dolazi do toga da nije bilo moguće održati potreban broj časova, jer njih na nedeljnom nivou ne može biti više od 30. Kada se pogleda studijski program, najviše akreditovanih master programa imaju prosečan broj nedeljnih časova koji je ispod tog nivoa. 

Da li je bilo ovakve prakse i na Univerzitetu u Beogradu, pokušali smo da saznamo u Rektoratu, ali su nam rekli kako oni nemaju takve informacije, jer nisu zaduženi za takvu kontrolu. Pregledom javno dostupnih informacija na sajtovima Fakulteta organizacionih nauka, Prirodno-matematičkog fakulteta i Elektrotehničkog fakulteta, nema naznaka da se dešavalo ono što se dešava na FTN-u.

FTN predstavio svoje uspehe u onlajn nastavi

Ono što se ovim fakultetima nije desilo, jeste i to da na Microsoft-ovoj konferenciji Sinergija, predstave kako su MS Teams prilagodili za izvođenje nastave onlajn tokom pandemije. O tome kako su se organizovali u uslovima pandemije i omogućili 3.670 termina onlajn nastave nedeljno, dekanat FTN-a nam je detaljno opisao u svom odgovoru. 

„Naš fakultet i u ovoj školskoj godini i u uslovima pandemije COVID-19, ne samo da je držao i drži nastavu u skladu sa propisima, nego je istu unapredio i podigao na viši nivo od drugih visokoškolskih ustanova u okruženju”, poručuju iz dekanata. 

Njihovi rezultati u tome zaista jestu dobri, trebalo je napraviti 12.000 korisničkih naloga za studente i 1.400 timova, za svaki predmet posebno, ali da li je to dovoljno? Da li dobro izvedena onlajn nastava može da nadomesti to što je nije bilo dovoljno? 

Pandemija ne može biti opravdanje za skraćivanje zimskog semestra

Ne može, kaže profesor Tanackov i dodaje kako pandemija ne može biti opravdanje za skraćivanje zimskog semestra, jer su osnovne studije krenule mesec dana ranije, a završene su isto kada i mastar. On navodi kako je sve urađeno da bi se od države naplatio ogroman broj časova, koji na kraju nisu održani i da u pitanju nije mali iznos. 

„Fakultet je težio da na master studije upiše što veći broj studenata, isključivo zbog finansijskih razloga. U to ime organizovano je i nekoliko vanrednih rokova, a nastava je počela s mesec dana zakašnjenja u odnosu na druge nivoe studija. Ona je mogla da se produži za mesec dana i završi sredinom februara, upravo zbog toga što je sva nastava održavana online, pa nije postojao problem prezauzeća učionica usled istovremenog održavanja ispitnog roka na drugim nivoima studija. Ova greška nije slučajna, ona je nastala zbog namere da se što više sredstava naplati iz budžeta Srbije”, navodi Tanackov. 

Iz dekanata navode i kako je odluka doneta na Nastavno-naučnom veću i da je sve urađeno u skladu s pravilima, ali o tome kakva je situacija u samom tom veću, Startit Dnevnik je izvestio u nizu tekstova. Tanackov predlaže da se izvrši hitna inspekcija, jer su „ugrožene čitave studijske godine, ugled FTN i teško stečene diplome dovedene u pitanje”.

Pročitaj i: 

Istraživanje sa Stenforda: Tri profesora novosadskog FTN-a u 2% najcitiranijih na svetu

Dekan FTN-a na kritike profesora Tanackovog odgovara tužbom

Odgovor profesora FTN-a na demanti dekana Doroslovačkog: „Saldo nije njegov”