Sklanjanje nepodobnih, postavljanje poslušnih i ucenjivanje kolebljivih, tako profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Ilija Tanackov, objašnjava sistem koji skoro deceniju na čelu te institucije održava kontroverznog dekana Radeta Doroslovačkog.

Dekan se ne bira i ne postavlja sam, a Rade Doroslovački je od izbora 2012. godine imao dva reizbora i očekuje ga treći. Deo profesora se nada da na ovogodišnjim izborima neće pobediti, između ostalog zato što ne bi mogao da vodi tu instituciju tokom čitavog trogodišnjeg mandata, jer bi u međuvremenu napunio 70 godina i morao da ode u penziju.  

Zašto je Doroslovački sporan?

O tome šta se sve Doroslovačkom stavlja na teret, Startit Dnevnik je više puta pisao, a to će nastaviti da čini, s obzirom na važnost FTN-a za privredu i čitavo društvo. Najskorija je krivična prijava zbog sumnjem da je finansijski oštetio fakultet za skoro milijardu dinara, što je Doroslovački demantovao, navodeći na je na kraju prošle godine na računu fakulteta bilo 542 miliona dinara, a da ga je po dolasku na čelo te institucije sačekalo 396 miliona dinara. 

Međutim, ono što se ne može demantovati jeste da Univerzitet u Novom Sadu više nije među 1.000 najboljih univerziteta na Šangajskoj listi. Kako je FTN veliki fakultet ovog univerziteta, profesori upravo njega smatraju najodgovornijim za takav rezultat. 

„Trebalo je da 2015. godine uđemo u akreditaciju svih programa, a samo za jedan to košta oko 600.000 dinara. Akreditovani su samo programi koji su dekanu u koristi, a većina je reakreditovana. Vi godišnje možete da izmenite do 20 odsto programa, što znači da na svakih pet godina morate da radite akreditaciju. Ukoliko reakreditujete program, to znači da ste vi produžili stari program, odnosno da ne možete da pratite korak sa svetom i uvodite inovacije, što je u tehničkim naukama nužno”, objašnjava Tanackov. 

Kako na FTN-u izgleda borba za položaje?

Ukoliko se na fakultetu zaista stvari tako odvijaju, kako Doroslovačkom polazi za rukom da ostane na poziciji? Kako se niko ne pobuni? Zašto je Tanackov jedan od usamljenih boraca, koje je Doroslovački smenio s mesta šefa katedre, kada se ovaj pobunio? Tu se vraćamo na početak priče, dekan se ne postavlja sam, već ga postavljaju profesori. Kako to izgleda na FTN-u? 

Svaka katedra bira svog šefa katedre, koji je predstavlja u naučno-nastavnom veću. Da bi neko postao član NN veća, to mora da aminuje dekan svojim potpisom, što je prema rečima našeg sagovornika bila protokolarna stvar do dolaska Doroslovačkog. 

„Mi smo bili jedno idilično mesto do dolaska ovog dekana. Svi smo bili ‘dekani’, jer je bilo bitno da se radi i stvara. Prethodni dekan nije imao želju da bude autortet, a rezultati koje smo tada postizali govore za sebe. Jednostavno, mi nismo bili naviknuti na oblik borbe koji je sadašnji dekan doveo na fakultet.” 

Gde je prostor za ucene?

Upravo primer ovog profesora pokazuje način na koji stvari funkcionišu. Njegova smena s mesta šefa katedre je trajala šest meseci. Da bi bilo jasnije kako dekan može da utiče na izbor šefa katedre, važno je objasniti ko čini jednu katedru.

U njoj se pored redovnih profesora, koji ne zavise od volje dekana, nalaze i naučni radnici na nižim rangovima, poput vanrednih profesora i docenata. Da bi oni bili izabrani u više zvanje, moraju da ispune određene kriterijume, ali je neophodno i da dekan raspiše konkurs za tu višu poziciju, na koju bi oni mogli da konkurišu. Upravo se na tom mestu, prema rečima Tanackovog nalazi prostor za ucene i manipulaciju. Vi njemu glas, on vama konkurs. 

„Doroslovački je osam godina na mesto šefova katedri postavljao podobne ljude koje je želeo. Ljude koji nemaju status mentora i reference adekvatne za te pozicije, ali su bili spremni da se radi lične koristi povinuju njegovim odlukama.”

Prema svedočenju profesora, koji nije usamljen u ovoj oceni, upravo je tako nastao sistem u kojem naizgled jedan čovek vedri i oblači, iako ispod sebe ima tela koja bi morala da ga kontrolišu. Šefovi katedre su ti koji na NN veću treba da iskazuju volju članova svoje katedre, ali čini se da tu više niko nikoga ne sluša, te da je predstavnički model poptuno narušen. U tako stvorenoj atmosferi, moguće samovoljno vladati.