Šta je GPT-3 i da li je pametno pokrenuti GPT-3 startap?

Sredinom prošle godine, tehnološku javnost je uzburkala vest da je OpenAI objavio svoj novi model obrade jezika pod nazivom GPT-3. Osim što je to bio ogroman korak u razvoju veštačke inteligencije, u međuvremenu se iskristalisalo mnogo različitih primena. 

Od kod generatora, dizajniranja, pa sve do pravljenja mimova, ovaj novi model nam je, dostupnošću svog API-ja, pokazao neke stvari koje smo do skoro smatrali naučnom fantastikom. Ipak, da li je moguće i da li bi bilo pametno pokrenuti startap koristeći ovu tehnologiju?

Šta je GPT-3

OpenAI su osnovali Ilon Mask, Sem Altman i drugi bitni preduzetnici Silicijumske doline. Mask je kasnije napustio upravni odbor zbog sukoba interesa, a OpenAI je u međuvremenu pivotirala iz neprofitne organizacije u nešto komercijalniju varijantu. 

Sam GPT-3 model nije nikakvo naučno otkriće, već samo mnogo veća verzija prethodnog modela GPT-2. Iako to ne zvuči baš zanimljivo, OpenAI je ovim pokazao da je moguće napredovati u oblasti veštačke inteligencije “običnim” skaliranjem broja parametara koje unosimo u neuralnu mrežu. Ilustracije radi, GPT-2 je imao 1.5 milijardi parametara, dok GPT-3 operiše sa čak 175 milijardi.

Oba su jezički modeli, što znači da mreža nije trenirana da obavljava određene zadatke, već samo predvidi sledeću reč, odnosno token, uzevši u obzir sve što je do sada uneto. Dobar primer su matematičke operacije. 

Kada unesete 2+2 u GPT-3, softver ne računa, već izbaci 4 na osnovu toga što je zapamtio iz svih prethodnih slučajeva da nakon stringa 2+2 ide string 4. Sabiranje postaje sve teže što se kombinacija sabiraka ređe pojavljivala u tekstu na osnovu kojeg ovaj softver izbacuje rezultate. 

Ovde vredi napomenuti da je jedan od značajnijih rezultata ove tehnologije to što se pokazalo mogućim da se pravo rezonovanje u sabiranju poboljša povećavanjem unete količine parametara, odnosno teksta.

Formiranje startapa oko tehnologije

Ipak, dobra tehnologija ne znači nužno i dobar biznis. Činjenica da GPT-3 radi tako dobro bi čak trebalo i da bude zabrinjavajuća za preduzetnike. 

Konkurencija

Ako je tako lako napraviti aplikaciju, znači i da je vrlo lako ući na tržište. Konkurencija će biti velika, a demo aplikacije će se pojavljivati preko noći, kao što smo i mogli da vidimo na Tviteru. 

Da bismo osvojili tržište sa ovom tehnologijom, naš proizvod mora da bude očigledno mnogo bolji krajnjem korisniku. Kada je Google prvi put izašao, rezultati pretrage na tom sajtu bili su superiorni u odnosu na bilo koji drugi pretraživač u tom trenutku. Slično je i sa Dropbox-om, koji je svojevremeno učinio sinhronizaciju fajlova značajno lakšom od konkurencije. 

Tako da, ako recimo 100 kompanija napravi alat za generisanje ili auto-kompletiranje koda, koliko će drugačije biti korisničko iskustvo između tih kompanija? Na kraju dana, sve će koristiti istu GPT-3 tehnologiju. Da li će razlika između prve i desete kompanije biti desetostruka? Ili više 5%?

Veliki igrači

GPT-3 nije “podrivajuća” inovacija (po Klejtonu Kristensenu), već održavajuća inovacija. To znači da će oni koji već imaju utvrđen položaj u industriji njome samo poboljšati svoje usluge. Drugim rečima, deluje da će GPT-3 pre svega biti igračka za velike, pre nego što će otvoriti vrata za startape i druge izazivače. 

Kada nemamo desetostruko bolji proizvod, bitka prelazi na polje marketinga i distribucije, a to je polje gde veliki igrači redovno pobeđuju startape. Možemo pretpostaviti kako će Google Docs, Microsoft Office, Grammarly i slični alati jednostavno integrisati ovu tehnologiju u svoj proizvod. New York Times i Bloomberg mogu jednostavno ubaciti sadržaj koji će smišljati GPT-3, a Khan Academy će napraviti AI bot učitelja. 

Deluje da je to i cilj OpenAI-a: da izdavanjem licence za ovu tehnologiju poveća profitabilnost. 

Neki primeri

Ne mora da znači da je sve tako crno. Investitor Aleks Šmit, napravio je listu GPT-3 projekata, gde možemo naći startape koji se bave stvarima od automatizacije copywritinga, do pisanja CV-jeva i kreiranja veb sajtova. Međutim, i dalje je upitno da li će ijedan od ovih projekata preživeti i da li ima održiv biznis model. 

Jedan od svetlijih primera je startap OthersideAI, koji je pre par meseci uzeo investiciju od 2.6 miliona dolara, za softver koji od nekoliko teza generiše potpune, personalizovane mejlove. 

Ta cifra sigurno pokazuje da tu ipak ima nešto i da je ovaj startap na dobrom tragu. 

GPT-3 je svakako jedna od najvažnijih stvari koja se desila u oblasti veštačke inteligencije, ali je i dobar primer kako bi trebalo biti oprezan u razlikovanju istraživačkog/naučnog i preduzetničkog/poslovnog značaja jedne inovacije.