IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Prošlog petka je u organizaciji Vojvođanskog IKT klastera predstavljeno novo izdanje studije „ICT in Serbia–At a Glance”, publikacije nastale s ciljem da prikupi i sistematski oblikuje relevantne informacije o sektoru informacionih tehnologija u Srbiji.
Kada se posmatraju promene u IT sektoru od 2004. do danas nekoliko je najvažnijih, kako ističe Tomislav Knežević, tim lider nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ:
- Obim izvoza IT usluga i proizvoda je od 2004, kada je bio ispod 40 miliona evra, porastao iznad jedne milijarde (2.4% BDP).
- Promena odnosa države i nacionalnih institucija na IT sektor. U ovoj godini Vlada Republike Srbije donela je tri značajne nacionalne strategije, gde IT sektor ima važnu dvojaku poziciju: kao sektor koji treba da se razvije i kao podrška drugim proizvodnim sektorima.
- S godinama su se promenila očekivanja privrede i privrednih subjekata od IT sektora.
„Prosto je nezamislivo govoriti o inovacijama, modernom poslovanju, konkurentnosti, ekologiji, a da ne uzmemo u obzir digitalne alate i usluge koje mogu da pruže IT kompanije”, objašnjava Knežević.
Uporedo sa većim obimom izvoza, direktor Vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja primećuje pomak i na domaćem tržištu. Posle više godina stagnacije primećen je rast stope ulaganja u IT po glavi stanovnika na preko 80 evra (1.4% BDP), što je za sada desetostruko manje od evropskog proseka, ali uz postojeći trend do 2025. može dostići minimalnu vrednost od 150 evra po glavi stanovnika.
Neće biti značajnije finansijske krize
Milan Šolaja navodi da je, iako je do kraja prvog kvartala ove godine u izvoznom segmentu beležio rast, srpski IT osetio efekte krize, prvenstveno kao posledicu vezanosti za strana tržišta.
„Prema jednom blic istraživanju koje smo napravili na početku krize ⅔ kompanija u Srbiji je prijavilo pad tražnje i zaustavljanje zapošljavanja, te se procenjivao pad prihoda u narednom, kratkoročnom periodu. Očigledno je da su najviše pogođena mikro preduzeća koja nemaju velike finansijske rezerve za likvidnost”, objašnjava Milan.
U poređenju sa krizom iz 2008. godine autori navode da bi ova kriza mogla da bude znatno snažnija. U više navrata naglasili su njenu specifičnost. Pošto ne dolazi iz finansijskog tržišta, već iz zdravstvenog podsistema, nije lako prognozirati šta će se desiti. Uprkos svemu tome, Milan Šolaja je mišljenja da u ovom trenutku nema naznaka da će biti značajnije finansijske krize.
Milovan Matijević, direktor kompanije Mineco Computers, primećuje da u Srbiji postoji karakteristika cikličnosti krize, pošto je uočen trend da dolazi na svakih deset godina.
„Pokretač je uvek bio u trouglu politika, ekonomski podsistem ili finansijski podsistem. S tom školom nekako smo olako rekli da nema veze što to dolazi iz zdravstvenog sektora. Rovit zdravstveni sistem je više nego dovoljan faktor da se kriza proširi na neki drugi sistem, ne samo na ekonomski. Ohrabrujuća okolnost je da su banke spremne za podršku privredi koja ulazi u probleme. Na drugoj strani i države su spremne da intervenišu”, navodi Milovan i traži da se posebno obrati pažnja na razliku između pojmova egzistencijalnog problema i problema profitabilnosti tokom krize.
„Najbolji primer je ponašanje SAD-a, gde je prva reakcija u uslovima pandemije bilo enormno otpuštanje ljudi. To nije kriza egzistencije, jer su kompanije u martu mesecu završile niz od 128 meseci neprekidnog rasta. To je najduži niz koji postoji od kad se beleže ekonomski rezultati američke privrede. Taj efekat je u zoni smanjene profitabilnosti kompanija, a ne u uslovima ugroženosti”, zaključuje Milovan.
Softverski orijentisani sektor jedan od najbitnijih za čitavu industriju
Kada je reč o značajnijim rezultatima u IT sektoru, studija „ICT in Serbia–At a Glance” ističe da ulaganja države i državnih preduzeća iznose više od trećine od ukupnih ulaganja. Milovan navodi da je u okviru IT industrije značajan i softverski orijentisan sektor koji broji preko 400 preduzeća i prihod preko 650 miliona evra, sa više od 13 000 zaposlenih. Autori studije su mišljenja da ovaj sektor pruža odlične performanse, koje su bitne za stabilnost celokupnog sistema.
Analiza je pokazala da je softverski izvoz od 2007. godine u stalnom rastu. Zabeležen je eksponencijalni rast od 30 odsto na godišnjem nivou i sa početnih 62 miliona evra prihoda u 2019. taj broj je dostigao milijardu i 290 miliona evra.
Treba jačati i analogni domen uporedo sa digitalizacijom
Kada je reč o digitalnoj transformaciji autori ističu da je neophodno obratiti i pažnju na analogni domen koji je neophodno razviti uporedo sa digitalnim transformacijama.
„Ako pogledamo ko su pobednici informatičke revolucije u svetu, shvatićete da zemlje koje su bile uspešne su zemlje koje imaju dobro uređene analogne segmente, ili se nalaze u naprednoj fazi. Analogni segmenti su osnova za digitalizaciju. Ne vrede ni najbolja softverska rešenja ako nemate kadrove koji su edukovani da ih upotrebe”, objašnjava Milan Šolaja i zaključuje da jačanje analognog društva može obezbediti potreban kvalitet.
U odgovoru na jedno od postavljenih pitanja publike bilo je reči i o tome ko treba da vodi proces digitalizacije i na koji način, ukoliko se uzme u obzir mnoštvo inicijativa, projekata i organizacija. Jedna od preporuka studije je osnivanje Ministarstva za informaciono društvo koje bi objedinilo ingerencije na jedno mesto.
U toku razgovora primećeno je da postoji veliki prostor i potreba za digitalizacijom u sektorima turizma, veleprodaje i automobilske industrije.
Startit Dnevnik nastavlja da prati kako će se u narednom periodu domaće firme snalaziti u novonastalim okolnostima, a čitaocima preporučujemo da se osvrnu na celokupno izveštavanje o uticaju pandemije na domaći IT.