Akumulacija, reč koja u vremenima krize zvuči kao spas, a u redovnim okolnostima može biti omča oko vrata kompaniji koja želi da raste. Postoji li zlatna formula akumulacije? Koliko novca umesto u investiranje  treba ostaviti po strani? Odgovor na to pitanje zavisi od mnogo faktora, objašnjava za Startit Dnevnik Mihailo Gajić, ekonomski analitičar u Libeku.  

„Gotovo da zavisi od svake pojedinačne firme i njihovog plana. Možemo govoriti o tome da određene industrijske grane zahtevaju veću akumulaciju, da to zavisi od kretanja na tržištu, sezone kada određeni biznisi tradicionalno zarađuju manje ili više sredstava. Međutim, to najviše zavisi od toga koliko imate fiksnih troškova.”

Otkazi su loš potez za kratke krize

Najgrublje bismo mogli da kažemo, kompanije, kojima većina prihoda odlazi na plate zaposlenih, po pravilu imaju manju akumulaciju od onih, kojima dobar deo novca odlazi na ostale neophodne resurse. Razlog jeste taj što vi izdatak za plate možete najlakše rešiti otpuštanjem, što se uveliko dešava u startapima Silicijumske doline. Oni uglavnom zavise od svojih zaposlenih i to im je najveći izdatak. Onog trenutka kada moraju da smanje prihode, jedino rešenje vide u otkazima.

„Problem je što otpuštanje nije dobro rešenje za krize koje traju dva do tri meseca, jer stare zaposlene teško možete da povratite, a teško ćete doći i do novih, posebno u IT sektoru i uspeti da zadovoljite potrebe tržišta.”

Akumulacija od tri meseca najčešće rešenje

Veruje se kako je situacija mnogo bezbolnija za IT sektor i kako se kod njih kriza neće osetiti. No, kada pogledamo istraživanje Vojvođanskog IKT Klastera o uticaju pandemije na IT sektor, trećina, od ukupno 200 anketiranih, rekla je da će se ovo negativno odraziti na zaposlene. Razlog je jasan – čak 65 odsto očekuje pad potražnje, koji je već evidentan.

Između 30-50 odsto smanjeni su prihodi u novosadskoj kompaniji Smart Cat, u kojoj 30 zaposlenih radi na rešavanju problema u data okruženju, razvijajući softvere za brojne delatnosti. Kako za Startit Dnevnik kaže suosnivač i izvršni direktor Nenad Božić, pored tako smanjenih prihoda, za sada kod njih nema strukturnih promena.    

„Mi smo uvek gledali da imamo akumulaciju za tri meseca, što podrazumeva sve troškove, uključujući i plate na koje odlazi 80 odsto prihoda. Naša glavna vrednost jesu ljudi i uradićemo sve što je moguće da tim ostavimo na okupu. Sami otkazi bi značili i kraj same firme jer se mi bavimo uslugom, za nas ne postoji neki drugi izvor prihoda poput proizvoda i licenci.

Softver može da se pravi u izolaciji, ali ko će da ga kupi?

Uz smanjenje prihoda dolazi i kašnjenje u plaćanju, a što kriza duže bude trajala to će ovaj biznis više patiti, kao posledica potpunog zatvaranja ugostiteljskih, transportnih i turističkih delatnosti, kojima pružaju usluge. Istini za volju, ima onih kojima prihodi u IT industriji trenutno vrtoglavo rastu, ali to pre može biti izuzetak nego pravilo. Razlog se krije u činjenici, da iako možete da pravite softver i u izolaciji, sve je manje onih koji trenutno imaju potrebu za njim, jer su im biznisi stopirani. 

No, optimističan je Vladeta Radovanović, osnivač i izvršni direktor komanije Presta, koja pruža kompletan servis u digitalizaciji biznisa. Danas je imao razgovor s potencijalnim klijentom i pitali su ga da li će otpuštati zaposlene u narednom priodu i kako je sve ovo uticalo na njih. Kako bismo bili sigurni da će nam potpuno iskreno reći, ponudili smo mu da nam odgovor anonimono, ali nije bilo potrebe. 

„Ne planiram nikoga da otpuštam. Iako se obim posla smanjio za nekih 20-30 odsto, a naša akumulacija je smanjena, jer smo investirali u prostor krajem 2018. godine. Mislim da će ova potreba sa socijalnim distanciranjem zapravo razvijati više biznisa u onlajn okruženju, pa neće biti krize.”

Kraj ove krize je izvestan, za razliku od one iz 2008.

Naš sagovornik veruje i da će se ova kriza završiti za nekoliko nedelja i ono što ističe kao njenu prednost jeste to što joj je, za razliku od one iz 2008, kraj izvestan. Kada stane pandemija, ekonomija će opet procvetati i svi će želeti više da rade, veruje on. Čekanje tog kraja jedina je preostala stvar FitPassu, kaže njen suosnivač i direktor Ognjen Radić. S obzirom na to da su svi sportski objekti zatvoreni, njihovi prihodi su gotovo na nuli, jer korisnici više ne plaćaju članarinu za njihovu karticu.

„Mi imamo veliki broj zaposlenih, i šta god da preduzmemo ne možemo ni približno da nadoknadimo gubitke, jer nam je osnovna delatnost trenutno sprečena. Za naredna tri do četiri meseca imamo dovoljno novca da se održimo i isplatimo plate, a do tada će se i ovo završiti. Svaki ozbiljan biznis mora da ima sredstva da preživi nekoliko meseci bez prihoda.”

Postoji li zlatna formula akumulacije?

Jasno je, ako ste vodili računa o svojoj akumulaciji, onda ćete ovaj period proći bez velikih posledica i što je najvažnije nećete ostati bez kvalitetnih zasposlenih, do kojih se prilično teško dolazi. Međutim, postoje biznisi koji se bude tek u martu, poput onih u produkciji događaja, o kojima je Startit Dnevnik pisao. Većina tih kompanija tokom januara i februara troši novac zarađen u poslednjem kvartalu, jer u tim mesecima posla gotovo da nema. To bi značilo da bi u akumulaciji morali da imaju sredstva za najmanje šest meseci. Takav poduhvat bi ih zatvorio pre bilo koje krize, jer ta industrija mora da neprestano investira u novu tehnologiju, kako bi ostala konkurentna.

Zato, ukazuje Gajić, akumulacija jeste neophodna, ali ne može biti jedino osiguranje da ćete se sačuvati od krize. Jedini siguran način da će biznis opstati jeste u konstantnom traženju novih rešenja. Još jedan jeste u kreditima, ali nažalost domaće banke su rezervisane kada treba da daju novac preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima, upravo zbog nedostatka stabilnosti u prihodima, što im je važnija stavka od njihovog iznosa. Upravo je to jedan od razloga zašto su i mnoge vlade Evrope u svojim planovima predvidele subvencije ili davanje garancija za podizanje kredita, upravo takvim preduzećima. U Srbiji za sada još nisu donete mere, a prema najavama bi trebalo da ih čujemo u utorak.