Shtreber je platforma na kojoj uči 100.000 osnovaca u Srbiji: Deca sama nalaze put do interaktivnih lekcija

Ko redovno prati Startit ili bar domaću startap scenu, već je čuo za startap Shtreber. Krajem prošle godine ekipa iza Shtrebera našla se među pobednicima na događaju Original Pitching Day, zatim je bila učesnik Google Launchpad programa i na kraju je proteklog vikenda bila jedan od dva projekata kom je pripao nagradni fond Startap Akademije.

Za one koji nisu čuli, Shtreber je platforma za učenje namenjena osnovcima koja sadrži lekcije koje oni inače uče u školi, s tim da je gradivo predstavljeno kroz formate koji su primamljiviji deci naviknutoj na multimedije, internet, video, interaktivne aplikacije… Odnosno, znanje koje treba da usvoje deci se umesto definicijama približava kroz gejmifikaciju (kvizovi znanja), slike i video sadržaje.

Od tog prvog događaja, kada je ova platforma imala ukupno 5.000 korisnika, sada su stigli do četvorocifrenih brojki. Koje su to konkretne brojke rekla nam je Stefanija Lukić, CEO Shtrebera:

Imamo više od 28.000 registrovanih korisnika, a ukupno nas mesečno posećuje i više od 100.000 dece (prema Google Analytics).

Osim Stefanije koja od ranije ima iskustva u radu sa decom, za taj rezultat zaslužna je ekipa predvođena Artjom Suvorovim, veb-dizajnerom. On je bio taj ko je na platformu uveo koncept onlajn igre bazirane na pitanjima iz lekcija.

Stefaniju smo pitali i odakle se rodila zamisao da kreiraju platformu za učenje koja treba da pruži zabavniji i interaktivniji način za učenje i savladavanje gradiva. Ono što ih je vodilo ka ideji bila je misao da je trenutni školski sistem zastareo i da današnjoj deci gradivo treba približiti na drugačiji način:

Nije postojao neki konkretan trenutak kada smo na ideju došli. Više je bio u pitanju osećaj da obrazovanje može i treba da se unapredi koji se konstantno vraćao. Što smo više razgovarali i razmišljali o tome, više smo shvatali da i te kako možemo da doprinesemo, svako sa svoje strane, i da popunimo tu prazninu koju smo uočili.

Tako je i došlo do toga da 1. septembra 2016. godine lansiraju platformu i to za usko definisanu ciljnu grupu.  

To su deca koja pohađaju osnovnu školu, od 5. do 8. razreda. Odabrali smo ovaj uzrast ciljano jer tada deca imaju više slobode u korišćenju uređaja (pa samim tim i interneta), a gradivo je i dalje jedinstveno (što očigledno nije tačno kod srednjoškolaca), pa ga je moguće lakše pokriti. U Srbiji postoji 270.000 dece ovog uzrasta.

U međuvremenu su naučili da merenje uspeha iz meseca u mesec nije za njih, ali ih to nije sprečilo da mere svoj rast:

Pošto smo vezani za školsku godinu, poređenje mesec za mesec se nije pokazalo kao zahvalno (zbog praznika, raspusta, tromesečja…), pa poređenje uglavnom vršimo u odnosu na prethodnu godinu. Po ovoj statistici, rast za 2018/19. je oko 30 odsto.

Međutim, nemogućnost da mere uspeh nije ni u jednom trenutku bila pravi problem. Ono što je predstavljalo najveći izazov za Shtreber bilo je definisanje biznis modela i to zato što su u građenje startapa krenuli vođeni idejom da pomognu deci bez namere da zarađuju:

Ovo je dovelo do toga da dugo nemamo konkretan i dugoročno održiv biznis model. U međuvremenu smo ipak napravili puno eksperimenata u ovoj oblasti, od kojih su mnogi propali, ali se nekoliko ideja vraćalo i tokom poslednjih par meseci uspeli smo da to iskristališemo u konkretan pristup.

Ideja nam je da ponudimo deci brojna unapređenja na polju personalizacije u okviru premijum profila koji bi se naplaćivao. U kontaktu sa učenicima i roditeljima shvatili smo šta bi to njima najviše značilo da vide na sajtu, i kako bi realizacija toga izgledala, a onda smo kroz diskusiju sa puno ljudi došli do ideje kako bi naplata toga i izgledala.

Upravo u te ideje nameravaju da ulože sredstva koja su dobili na Startap akademiji, a plan je da do početka sledeće školske godine naplatu sprovedu u delo. Osim što su nešto kasnije definisali biznis model, neobično je i što Shtreber do sada nije ulagao sredstva u sticanje korisnika:

Ovo je nešto oko čega srećom nismo morali da brinemo. Deca žele da uče, i samostalno kucaju imena lekcija u pretraživaču, te nas na taj način nalaze. Do sad nismo imali potrebe ni za kakvim marketingom ili drugim tipom promocije.