Porez mora biti pošten — zašto država mora da otpiše najmanje 1/3 duga frilenserima?

Zakon po kojem radnici na internetu, koji ostvaruju prihode iz inostranstva, imaju obavezu plaćanja poreza i doprinosa donete je 2003. godine. Na to će se nadležni često pozvati, kada žele da ukažu da Poreska uprava u oktobru 2020. svojim saopštenjem nije uvela neka nova pravila, već pozvala frilensere da poštuju postojaće zakone.

Međutim, u toj priči se izbegava jedan datum i jedan zakon. U pitanju je decembar 2019. kada je Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju prepoznao one koji prihode ostvaruju iz inostranstva i omogućio im da uplaćuju doprinose i da im teče radni staž. To znači da frilenseri koji rade i više od deceniju, mogu da imaju manje od jedne godine radnog staža, ukoliko su se opredelili da sebi uplaćuju doprinose. 

Gde nastaje greška i nepravda?

Prema zakonu, frilenser za svaku uplatu iz inostranstva, pored poreza od 20 odsto, mora da plati i 25,5 procenta za PIO, kao i 10,3 za zdravstveno osiguranje (osim ako nije osiguran po nekom drugom osnovu). Poreski dug zastareva tek posle pet godine. To znači da frilenseru kome danas stigne rešenje, mora da za penzioni fond odvoji 25,5 odsto svih svojih zarada tokom prethodnih pet godina.

Dakle, u obavezi je da plati ono što ne može da koristi. U poreskom sistemu postoji izraz „parafiskalni nameti”, to su razne dažbine koje plaćamo, a za koje ne dobijamo ništa za uzvrat ili dobitak u ogromnoj nesrazmeri s onim što smo platili. Po pravilu i prirodi, doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje ne spadaju u takve namete, osim ako niste radnik na internetu. U tom slučaju morate da uplatite u PIO kao i svi ostali, ali ne i da dobijete penziju. 

Startit Dnevnik je pisao kako država godinama otpisuje milijarde evra gubitašima, ukazujući na to da u državi nije izgrađena kultura plaćenja poreza ni firmama koje su znale za svoje obaveze, a sada se to očekuje od 100.000 ljudi, među kojima ima mnogo onih koji za obavezu nisu znali. 

Svakako nije pošteno da neko bude izuzet iz plaćanja poreza, mada ima primera i u svetu i u okruženju. Severna Makedonija tako planira da u narednim godinama ukine porez za zaposlene u IT sektoru, jer smatra da ta industrija može značajnije da doprinese društvu i državi, pa na taj način želi da je podrži. Naravno, poreska politika je veoma kompleksna i ne rešava se za nekoliko dana. Niti ovde govorimo o eventualnom ukidanju poreza.

Imaš obaveze, ali nemaš prava

Ono na šta frilenseri, kao i stručnjaci, žele da ukažu, jeste da se u konkretnom slučaju radi o diskriminaciji. Pravni sistem je do decembra 2019. godine bio tako ustrojen da se od ljudi koji ostvaruju prihode iz inostranstva zahtevala obaveza, a da im se nisu nudila nikakva prava.

Svakako, pitanje statusa frilensera tek treba da se rešava, to zahteva vreme, razgovore i promenu brojnih zakona. Upravo zato frilenseri zahtevaju da se Poreska uprava ne bavi njihovim slučajevima, dok se situacija ne reši. Neki upozoravaju i da bi mogla da se ponovi situacija nastala 2002. godine, iako se ne može u potpunosti uporediti sa sadašnjom.  

Tada je donet Zakon o naplati poreza za ekstraprofit, pa su poreske uprave počele da pišu rešenja i naplaću ga od brojnih kompanija. Kasnije su firme počele da se žale, sudovi da poništavaju odluke i zahtevaju da se oštećenim firmama vrati naplaćen porez, a sve je to išlo iz budžeta. Ukratko, grešku poreznika i ostalih u lancu odgovornosti, platili su građani.

Još o temi: 

„PU kršila pravila na štetu frilensera”: Udruženje radnika na internetu uradilo analizu pristiglih rešenja

Šta su frilenseri u Bosni uradili kada im je Poreska uprava poslala preteće saopštenje?

Pozivi Poreske uprave frilenserima su počeli da stižu, oni im odgovaraju na sličan način – pozivaju telefonom sve nadležne i organizovano im šalju mejlove u svom digitalnom protestu. Žele na taj način da isprovociraju nadležne da odgovore na njihove zahteve, poslate pre 10 dana. Jasno im je da se problem ne može rešiti za kratko vreme, ali zaustavljanje poreskih postupaka, relaksiralo bi situaciju i omogućilo široku debatu o rešavanju statusa radnika na internetu.

U svakom slučaju, ako frilenseri i budu morali nešto da plate, to treba da bude samo porez na prihod od 20 odsto, ali se doprinosi, kao i kamate, iz tog duga moraju otpisati, ukoliko želimo da govorimo o fer odnosu i pravičnosti.