Šta su frilenseri u Bosni uradili kada im je Poreska uprava poslala preteće saopštenje?

Frilenseri Bosne i Hercegovine su pre dve godine proživeli ono što se srpskim frilenserima dešava sada.

Sličnu sudbinu srpskih frilensera doživele su i njihove kolege u Bosni i Hrcegovini u aprilu 2018. godine, kada ih je tamošnja poreska uprava pozvala da plate porez na prihode za prethodni period i počela da im šalje rešenja. Kako je izgledala njihova borba i šta su uradili do danas, za Startit Dnevnik govori Elena Babić, osnivačica i predsednica Udruženja „Freelance” u BiH.

„Dobro je imati udruženje, jer možemo da sednemo sa svim donosiocima odluka i pregovaramo, ali i je slaba politička volja i velike su podele”, počinje priču Elena Babić.

Ona se frilensingom bavi već 11 godina kao grafička dizajnerka, tako da sada već ima svoje stalne klijente i nema potrebe da ih traži preko platformi, kao većina njenih kolega. Međutim, te 2018. su se svi našli u istom problemu. Poreske vlasti su se tek tada setile da primene Zakon o porezu na dohodak, donet 2009. Problem je bio taj što sem zakona nije donet nijedan drugi akt.

„Nisu napravili pravilnik o primeni, niti je postojao formular za fizičko lice. Oni koji su odlazili da plate porez su u nekim filijalama bili vraćani kućama, jer nisu znali kako da im naplate porez, a negde su za to koristili obrazac koji nije odgovarajući. Devet godina kasnije su pustili javni poziv i počeli da šalju rešenja za naplatu poreskog duga.”

Ni u BiH, kao ni u Srbiji, pre ovog saopštenja nije postojalo nikakvo udruženje koje bi zagovaralo prava frilensera. Upoznalli su se na Facebook grupi, a onda su im rekli da je potrebno udruženje, jer je to jedini način da se bore i pregovaraju sa vlastima. U septembru je ono i registrovano.

„Nažalost, kroz udruženje nismo uspeli da rešimo taj problem naplate poreskog duga, jer nije bilo dovoljno političke volje. Pokušavali smo da osporimo, jer smo dovedeni u poziciju dužnika ne svojom krivicom. Sistem nije omogućio adekvatan način da mi uopšte platimo porez. U svakoj filijali je bila drugačija priča. Negde si mogao da se potpišeš maltene na bilo kakvom papiru samo je bilo bitno da daš pare, a negde su ljude vraćali kućama i govorili im kako ih nema u zakonu i nema potrebe da išta plaćaju. Napisali smo i Nacrt zakona o oprostu duga, koji je prošao Predstavnički dom, ali nikada nije došao na nivo Doma naroda u kojem bi bio usvojen.”

Podneli su apelaciju i Ustavnom sudu, ali sud je ustanovio kako se ne može baviti tim slučajem, s obzirom na to da je saopštenje Poreske uprave čisto informativnog karaktera, a ne pravni akt. Međutim, iako nisu uspeli da reše problem pravnim putem, jer kako naša sagovornica kaže BiH nije pravna država, njihov rad je imao uticaja.

Uz pomoć pravnika su u pojedinačnim slučajevima pisali žalbe i dešavalo se da u je u pojedinačnim slučajevima to imalo efekta. Plan je bio jasan, čim od poreske stigne rešenje o naplati, ponuđen pravni lek treba koristiti u što kraćem roku, kako je propisano u rešenju.

„Sve moguće žalbe treba iskoristiti. Ljudi koji su imali značajne dugovanja su u većini slučajeva pod pritiskom morali da plate, dok su oni sa manjim iznosima u nekim slučajevima bili pošteđeni.”

Prvih godinu dana se udruženje bavilo samo tim naplatama. Kucali su na sva vrata, ali uspesi su bili sporadični i od slučaja do slučaja. Zato su odlučili da se usmere na rešavanje pitanja statusa i izmeni zakona o radu, doprinosima za penziono i zdravstveno osiguranje, porezu na dohodak.

Pokrenuli su inicijativu za uvođenje samozaposlenika, kako bi ušli u sistem pod tim statusom. Zagovaraju stimulativniju poresku stopu, uvođenje neoporezovanog dela, kao i to da doprinosi budu na dobrovoljnoj bazi.

Situacija je sada takva da oni za svaku svoju uplatu imaju rok od 24 sata da uplate 10 odsto poreza na prihhod i četiri odsto za zdravstveno osiguranje, iako nemaju pristup zdravstvenom sistemu. Nakon toga imaju pet dana da odu do filijale PU i predaju uplatnicu i popunjeni formular.

Kako naša sagovornica kaže, sama stopa nije visoka, posebno ako se pogledaju zemlje u regionu, međutim trenutno se raspravlja o zakonima koji bi te namete mogli znatno da povećaju. Za PIO doprinose koji su do sada bili doprinosti, traži se uplata obaveznih 18 odsto, zdravstveno se diže na 13,5 procenata, a porez bi bio progresivan, pa bi za prihode manje od 400 evra bio 10, a za one iznad 20 odsto.

Zato je udruženje podnelo amandmane, ali i dalo konkretne predloge da se čitav proces digitalizuje, jer sada gube vreme na čekanju u redovima u banci i poreskoj upravi, jer podsetimo, rok da plate porez im je 24 sata od uplate.

Ono što ih posebno iritira jeste što im se u predoloženim izmenama zakona nameću samo obaveze, ali im se za to ne daju prava. Nameće im se da plaćaju penziono i zdravstveno, iako ne mogu da se koriste njihovim uslugama. Ono što im takođe stvara probleme, jeste podeljenost države na entitete, pa udruženje koje radi na državnom nivou o istoj stvari mora više puta da pregovara s različitim institucijama i ljudima.

Predstavljamo poslodavca
3lateral-logo-1.png

3Lateral

Multidisciplinary team creating digital excellence

3Lateral develops innovative technologies enabling digitization of human motion and appearance at unprecedented level of realism. Our mission is to evolve through exploring abstract landscapes of art and science, exciting new technologies and, most importantly, through nurturing continuous multi-disciplinary communication and company values among our team members.

Petar Paunović

Unesite termine za pretragu