Država godinama otpisuje milijarde evra gubitašima — zašto ne bi i frilenserima?

Platite porez, pa ćemo razgovarati o budući koracima, poručuju nadležni frilenserima. Iako ni posle mesec dana od saopštenja Poreske uprave nije jasno za koji period porez treba da se plati i do kada, jasno je da oko 100.000 ljudi koji primaju prihode iz inostranstva treba da plate određenu svotu, ako žele da izbegnu kazne.

Međutim, da li je to baš uvek tako bilo? Da li živimo u državi koja ima poresku kulturu i u kojoj se državni nameti nužno plaćaju?

Postoje brojni primeri koji pokazuju da neplaćanje državnih nameta ne vodi nužno kaznama. Tako je Poreska uprava otpisala dug od 330 milijardi dinara firmama koje ne mogu da ga plate, dok je državna banka izbrisala 10 miliona evra duga za kamatu fudbalskom klubu Crvena zvezda, a EPS je funkcioneru izbrisao ceh od 1,6 miliona dinara.

Ono što firme gubitaši ne mogu, frilenseri moraju

Samo ove tri vesti su dovoljne da ukažu da država i njena preduzeća znaju da otpišu dugove. Kada je u pitanju već pomenuto otpisivanje duga za porez, on je bio otpisan firmama za koje je gotovo izvesno da nisu u stanju da ih izmire, pisao je „Blic” u julu 2012.

„Na sledećem spisku dužnika koji bude objavila Poreska uprava, svi ovi dugovi će biti otpisani jer ih nije moguće naplatiti. Trebalo bi napraviti realne spiskove dužnika”, izjavio je tadašnji zamenik direktora Poreske uprave.

U Srbiji se donose zakoni za otpis kamata na poresko dugovanje

U toj godini je donet i Zakon o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga. Međutim, takav zakon se donosio i pre i nakon te godine, a oni su suštinski istovetni. U takvom Zakonu iz 2008. godine, piše:

„Ovim zakonom uređuju se uslovi, obim i postupak otpisa obračunate, a neplaćene kamate na obaveze koje su dospele za plaćanje do 31. decembra 2007. godine po osnovu javnih prihoda.”

Pod javnim prihodima se, između ostalog, navode porezi na dohodak građana, uključujući i porez na prihode od samostalne delatnosti, porezi na dobit preduzeća, porezi na finansijske transakcije, doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Takav zakon je dozvoljavao otpis kamate ukoliko se plati glavnica.

Međutim, u Srbiji se ne otpisuju samo kamate — država može da odluči da vam otpiše ceo dug ili da ga čak plati umesto vas. Tako je prošle godine državnom „Srbijagasu” otpisano 1,2 milijarde evra. Kako je objasnio za RSE, Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, taj novac je već bio potrošen.

„Država je već platila obaveze Srbijagasa u ovom iznosu od 1,2 milijarde evra i to se do sada vodilo kao dug Srbijagasa prema državi, kao da će jednog dana Srbijagas tu državnu pomoć da vrati. To nije bilo realno, nije bilo ni planirano, samo je računovodstveno beleženo tako, a sve vreme se zapravo znalo da je to potrošen novac i da Srbijagas to nikada neće moći da plati.”

Uz državu, dugove otpisuju i njena preduzeća. Tako je EPS optisao 163 miliona evra duga za 20 najvećih privrednih dužnika za struju, a na listi su uglavnom državna preduzeća.  Kada se prebacimo na privatna preduzeća i njihove dugova za porez, CINS piše o televiziji Pink, kojoj se godinama odlaže plaćanje poreza od 1,52 milijarde dinara.

801 preduzeće u stečaju duguje 302 milijardi dinara

Do kakvih problema može dovesti to što PU nije revnosna u kontroli plaćanja poreza, pokazuje i tekst Novosti, s kraja prošle godine, u kojem piše da 801 preduzeće u stečaju duguje 302 milijardi dinara, a to je novac koji je gotovo trajno izgubljen. Pritom, nadležni nisu ni redovni u objavljivanju spiska dužnika.

Zato ne treba da čudi ako građani nemaju poresku kulturu, jer im upravo državni organi i njihova preduzeća šalju poruke da redovono izmirivanje dažbina nije obavezno. Međutim, izjave nadležnih poslednjih nedelja učinili su da se frilenseri osećaju kao kriminalci, koji su utajili porez. Većina je u strahu da govori za medije. Kako nam je jedan sagovornik rekao, neko će pomisliti da u kući ima čitavo bogatstvo, pa ne želi da bude mamac pljačkašima.

Dok ih napada, Srbija se istovremeno hvali brojkama digitalnih radnika i njihovom udelu na svetskom nivou. Prema OLI Indexu, koji u realnom vremenu prikazuje udeo onlajn radnika u svetu, a koji priređuje Univerzitet u Oksfordu, Srbija je trenutno na 11. mestu, po udelu u broju radnika na internetu.

Kada se gleda udeo ovih ljudi u odnosu na ukupan broj stanovnika, Svetska banka nas zajedno s Rumunijom stavlja u evropski vrh, piše Slobodna Evropa. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je 2,09 miliona ljudi u radnom odnosu, a 66.906 je radilo bez ugovora o radu. Prema procenama u Srbiji ima oko 100.000 frilensera, koji rade preko interneta.

Frilenseri u zemlju unesu oko 800 miliona evra

To znači da svaki 20. radnik u Srbiji svoju zaradu dobija kroz rad na brojnim digitalnim platformama i uplatama iz inostranstva. Prema analizi Centra za istraživanje javnih politika, prosečna zarada ovih ljudi je 80.000 dinara. To znači da oni godišnje u zemlju unesu oko 800 miliona evra.

Ne zvuči kao velika brojka, posebno kada se poredi sa količinom novca koju zarade druge industrije, ali zanimljivo je poređenjem s bruto domaćim proizvodom od prošle godine, koji je prema računici RZS iznosio 45,9 milijardi evra. To iznosi oko 1,75 procenata.

„Frilenseri su nužni za razvoj startapa”

Međutim, sve te brojke suštinski ne govore mnogo. Frilens zajednica je višestruko važna za privredni rast jednog društva. Poznati američki preduzetnik i predavač Džon Rampton navodi kako su frilenseri nužni za razvoj startapa. Oni su visoko profesionalni, organizovani, imaju širi spektar veština, a istovremeno su za sama preduzeća povoljnija opcija.

Kakve to veze ima sa samom državom? Pre detalnog obrazloženja, evo podatka koji može biti zanimljiv donosiocima odluka. Pred američke izbore 2016. godine, čak 86 odsto frilensera je reklo da će izaći na njih, a prosečna izlaznost je oko 60 procenata.

Kako Zoja Kukić, suosnivačica Startita i VP Digital Transformation u Signet World-u, piše u svom tekstu na Talas.rs „iako su velike kompanije poznate po inovacijama, najradikalnije inovacije nastaju upravo u startapima”.

„Kada jedan ovakav startap nastane, on kreira veliku vrednost oko sebe — zaposleni su u samom svetskom vrhu u oblastima u kojima rade, dobavljači i partneri teže da zadovolje najviše standarde, a posledično jačaju i obrazovne ustanove uključivanjem osnivača, kao i zaposlenih u njihove programe. Samim tim, on kreira veće šanse da sutra nastane neka nova uspešna priča iz zemlje.”

Kako je Severna Makedonija videla ono što Srbija ne vidi?

Jasno je, što uspešnija firma, to država više zarađuje i ima mogućnosti da građanima pruži bolje uslove za život. Toga su očigledno svesni u Severnoj Makedoniji, koja je frilenserima uvela porez od 10 odsto, ali ona planira i da ga potpuno ukine za zaposlene u IT sektoru u narednim godinama. Za to vreme u Srbiji se radujemo zbog toga što se Srbija našla na svetskoj mapi startap eko sistema.

„Ovo je sjajna vest za Srbiju, jer će potencijalni investitori na toj relevantnoj rang listi moći da vide da su Beograd i Novi Sad jedan od tehnoloških centara sveta u 21. veku. To je Srbija za koju se borimo i slika naše zemlje kakvu želimo da pošaljemo u svet”, poručila je tada premijerka.

Premijerka: Frilenseri su odlična baza za inovativnu ekonomiju

Kada su frilenseri u pitanju, oni su „odlična baza za inovativnu ekonomiju”, izjavila je predsednica Vlade pre dve godine, piše Nova ekonomija.

„To je četvrta industrijska revolucija i ona daje čitav niz mogućnosti za ekonomije kao što je srpska. Oni koji nisu bili pobednici prethodnih revolucija imaju jedinstvenu šansu da u ovom novom, savremenom svetu budu pobednici. Kao premijerka sam rešena da Srbija iskoristi tu mogućnost.”

Čini se da ovih dana Srbija ulaže napore da ugrozi tu mogućnost, zaboravljajući da frilenseri lako mogu postati digitalni nomadi, jer njihovi poslovi ne zavise od mesta boravka, a kao obrazovani i preduzetni ljudi, lako će naći prostora u drugim državama. Na taj način  država ostaje ne samo bez novca za porez, već bez ozbiljne šanse da učini promenu. Toga su, prema ranijim izjavama, očigledno svesni i donosioci odluka, ali negde je zapelo.