Payoneer: Nismo u kontaktu s Poreskom upravom, poštovaćemo zakone, Srbija je u top 10 tržišta

Payoneeru nije stigao nikakav dopis ili zahtev srpskih vlasti u vezi sa saopštenjem koje je nedavno objavila Poreska uprava, a odnosi se na frilensere koji su primali uplate preko te platforme, potvrdili su iz te kompanije za Startit Dnevnik. 

U prethodnom tekstu koji je objavljen na Startit Dnevniku, jedan od sagovornika je izjavio da je „dovoljno da država uputi zvaničan dopis Payoneer-u i da je malo verovatno da neće dobiti bar neke podatke”, s obzirom na to da nema uvid u te transakcije. 

Zanimalo nas je da li je Payoneer u obavezi da pruži informacije o svojim korisnicima, pomoću kojih bi Poreska uprava mogla da natera domaće frilensere da plate porez na uplate iz inostranstva.

„Korisnici Payoneera su odgovorni za sve zahteve koje poreske vlasti imaju prema njihovim uplatama, kao i za plaćanje svih poreza za svoje isplate. Kao globalno regulisana finansijska institucija, Payoneer shvata svoje odgovornosti veoma ozbiljno, poštujući sve važeće zakone i propise”, na taj način kompanija nije direktno odgovorila na naše pitanje, ali jasno je naglasila da ne može pružiti zaštitu za zaobilaženje zakona i propisa. 

Još o temi: 

Kako zemlje u svetu tretiraju frilensere: Od 15% za sve dažbine do nemanja godišnjeg i 90% zarade koja odlazi državi

„1% frilensera je plaćalo poreze” — šta treba uraditi da bi se rešila ova situacija?

Kompanija ne očekuje da bi ono što se trenutno dešava u srpskoj frilens zajednici moglo bitno da utiče na njih i njihovo poslovanje u Srbiji.

„Payoneer je platforma za prekogranično plaćanje, koja posluje sa više od četiri miliona korisnika iz 200 zemalja širom sveta i svojim kupcima pruža jednostavna i isplativa rešenja. Kao takvi, ne očekujemo promene u uslugama koje se pružamo našim korisnicima u Srbiji.” 

Istovremeno naglašavaju kako je Srbija među 10 zemalja po korišćenju te platforme za naplatu profesionalnih usluga, koje vrše za inostrane klijente. Kažu da su prošle godine zabeležili rast od oko 20 odsto na tržištu pružalaca usluga, a na osnovu porasta iz prve polovine ove godine, veruju da će se taj trend nastaviti. 

„Naši kupci su preduzetnici koji žele da prevaziđu granice i prodru na globalno tržište. Sarađujemo sa mnogim poslovnim zajednicama kao što su dobavljači usluga, kompanije SaaS, prodavci digitalnih proizvoda, e-prodavci, izdavači stanova i drugi. Ova preduzeća su veoma različita i često su im potrebna različita rešenja za plaćanje, kako bi najbolje upravljali svojim sredstvima. Profesionalci u Srbiji znaju šta im je potrebno i često vrlo rano usvajaju nove funkcije i usluge.”

Navode kako imaju značajan broj klijenata u Srbiji, a kao reper ističu da u ovdašnjoj Facebook grupu imaju više od 10.000 članova. Kada smo kod brojki, peticija koja se bori za prava filensera, prešla je brojku od 15.000 ljudi.

Još o temi: 

Peticija „Ne uništavajte frilensere” prešla 10.000 potpisa — šta sada?

„Srbija mnogo više gubi nego što dobija poreskim pritiskom na frilensere”: Kako da ih stimuliše, a ne otera?

Šta znači samoinicijativno prijavljivanje prihoda koje Poreska uprava traži od frilensera?