Odgovor na opomenu PU: „I bez plaćanja poreza se jedva takmičimo sa frilenserima sa Bliskog istoka.”

Tema poreza koje frilenseri moraju da plaćaju na prihode iz inostranstva je ponovo postala aktuelna, a određeni članovi zajednice su kao jedan od najvećih problema izdvojili smanjenje njihove konkurentnosti na međunarodnom tržištu zbog previsokih nameta.

Poreska uprava je juče objavila da je ustanovila visoku stopu nepoštovanja poreskih propisa, da je identifikovala ta fizička lica, i da će frilenseri koji primaju uplate iz inostranstva morati da podnesu poresku prijavu do kraja meseca. Ova opomena je, prirodno, izazvala brojne reakcije.

„Znamo da veliki broj ljudi radi sa inostranstvom (uglavnom preko platformi) i da ne prijavljuju prihode. Deluje da je cilj Poreske uprave da ove ljude zaplaši da počnu da prijavljuju i plaćaju poreze.

Naravno da će konkurentnost naših ljudi koji rade freelance poslove iz Srbije ovime biti pogođena, ali ozbiljan je problem konkurentnosti ako se ona zasniva isključivo na potpunom izbegavanju plaćanja poreza”, izjavio je ekonimista Mihailo Gajić iz LIBEK-a za Startit Dnevnik.

Аrsen Perišić, grafički dizajner koji sedam godina radi na platformama poput Freelancer-a, pričao je o nezavidnom položaju u kome se nalaze srpski frilenseri:

„Lično ne verujem da će iko dizati cene svojih usluga na, i onako pretrpanom, tržištu frilensera. Većina nas već sada radi po minimalnim cenama i opet se takmiči sa frilenserima sa Bliskog istoka koji obaraju cene rada. Ukoliko neko živi samo od ovog posla, mislim da mu plaćanjem poreza neće ostati dovoljno za život.”

U Srbiji se ne zna precizno koliko ljudi se bavi frilens poslovima, ali se zna da u međunarodnim poređenjima Srbija beleži relativno visok udeo radnika u digitalnoj ekonomiji preko ovih platformi u odnosu na evropske zemlje.

Postoje i podele među digitalnim radnicima: tu spadaju programeri, ali i oni koji se bave marketingom, prevođenjem, ukucavanjem i obradom podataka, i drugim aktivnostima. Među njima ima ljudi kojima je ovo glavni izvor prihoda, ali i onih kojima je to samo dodatna zarada pored nekog drugog posla.

Zbog toga je teško proceniti koliki uticaj će imati opomena Poreske uprave.

„Nekim frilenserima, kojima je ovo samo manji dodatni priliv novca, možda se više neće isplatiti da rade. Onima koji imaju redovne visoke prihode isplatiće se da se registruju kao preduzetnici (paušalci ili oni koji vode knjige)”, pojasnio je Gajić.

Podsećamo da se na osnovicu (koja nastaje kada se odbiju normirani troškovi u iznosu od 34, 43 ili 50 procenata, u zavisnosti od delatnosti) obračunava 20 odsto poreza na dohodak i 25,5 procenta za PIO. Ukoliko nemate zdravstveno osiguranje po nekom drugom osnovu, onda se odvaja i 10,3 odsto za te svrhe.

Ono što dosta komplikuje situaciju jeste pravilo da se prijavljuje i posebno oporezuje svaka pojedinačna uplata, umesto da se to radi na mesečnom nivou. Međutim, ukoliko ste pravno lice i novac leže na taj račun, vi ne morate da podnosite prijavu za svaku uplatu, već se to radi kroz redovnu poresku proceduru.

Ipak, ako su vam inostrani prihodi na mesečnom nivou manji od 500 evra, ne isplati vam se da postajete preduzetnik ili osnujete neki drugi vid poslovanja.

Na mrežama je veliki broj ljudi ušao u diskusiju o opomeni koju je uputila Poreska uprava. Oni se, grubo, mogu podeliti na dva tabora — osobe koje veruju da su porezi previsoki i da država pruža malo toga za uzvrat i; one koji smatraju da poreze treba plaćati bez obzira na sve.

Moramo malo da korigujemo odnos prema porezu.

Razumem da ljudi žele da imaju prihode koji se uopšte ne oporezuju, ali ne razumem da se prema toj želji ophode kao prema garantovanom pravu. https://t.co/mgVk7nONC5

— Rastko Petaković (@RastkoPetakovic) October 14, 2020

U sledećem tekstu ćemo se više baviti temom da li je revolt frilensera zaista opravdan.