Javni fakulteti za privatnu dobit — koliko saradnja FTNa i profesorskih kompanija gradi, a koliko podriva srpski IT

Uz pomoć znanja i istraživanja, Fakultet tehničkih nauka izrodio je više od 100 IT firmi. Sa firmama vođenim od strane profesora, nameće se pitanje: postoji li sukob interesa između direktorske i profesorske fotelje?

Marija Gavrilov - 2. Jul, 2015.

U poslednje dve decenije na Fakultetu tehničkih nauka nastalo je 115 kompanija, koje danas prave godišnji obrt iznad 100 miliona evra. Maksimizacija istraživačkih resursa na ovoj instituciji dovela je do značajnog napretka novosadske IT scene, koja se danas smatra najjačom u Srbiji.

Međutim, kako je određen broj ovih kompanija vođen od strane profesorskog kadra, nameće se pitanje koje je od izuzetnog značaja za napredak preduzetništva i inovativnosti, ali i kredibiliteta naših obrazovnih institucija: da li sa ovakvom raspodelom odgovornosti između korporativnog i akademskog sveta među profesorima i njihovim saradnicima, postoji sukob interesa?

Sa ciljem da damo odgovor na ovo pitanje, istražili smo perspektive profesora i studenata, ali i malih i srednjih preduzetnika, koji se u nemalom broju slučajeva, osećaju ugroženim i oslabljenim monopolom koji vlada na fakultetu.

Uprkos najjačim krizama, IT napreduje

Od 2008. godine do danas, stopa nezaposlenosti u našoj zemlji se skoro pa udvostručila (sa 13,6 na 22,2%). Među onima koji su izgubili poslove ima učitelja, lekara, fabričkih radnika, pekara, ali teško da ima programera.

Čak i u doba najjačih udara krize, poslovanje u oblasti informacionih tehnologija i izvoz računarskih usluga kretali su se stabilnom linijom, koja i danas odudara od škripca u kome se nalaze ostale grane privrede, kao najuspešnija domaća industrija na svetskim listama.

Verujemo da Srbija ima potencijal da u budućnosti razvije privredu zasnovanu na softverskoj industriji prateći stazu koju su do sada utabale mnoge kompanije koje postižu izuzetne uspehe na globalnom nivou. Uz to, poznato je da sve industrije postaju tehnološke.

Za razliku od drugih privrednih grana, suštinski izazov za IT firme je dostupnost kadra, kako u smislu kvantiteta tako i kvaliteta. Mnogim domaćim firmama je najveće ograničenje u daljem razvoju posla upravo pitanje (ne)dostupnosti kadra. Samim tim, konstantan pristup kadru je i ogromna kompetitivna prednost za one firme koje ga imaju.

Sa namerom da javnosti ukažemo na značaj IKT sektora za domaću ekonomiju i zadržavanje najboljih ljudi u zemlji, na Startitu otvaramo temu obrazovanja kadrova za IT industriju. U prvom članku fokusiramo se na Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, kao jednu od ključnih obrazovnih institucija u zemlji, i njegovu saradnju sa privatnim kompanijama. Razgovarali smo sa nizom stručnjaka o tome šta čini dobro obrazovanje IT kadra, šta su prednosti i mane bliske saradnje sa privredom i o tome koliko je održiv trenutni sistem obrazovanja IT stručnjaka u Srbiji.

115 kompanija nastalo iz FTN-a

ftn-infografik

Znanje je ključni preduslov za uspeh u IT industriji, i samim tim su tehnički fakulteti u zemlji temelj domaće IKT industrije. Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, osnovan 1960, je svakako jedan od temelja, kao jedna od najvećih visokoškolskih ustanova u regionu sa oko 700 zaposlenih i 9000 studenata, koji se školuju na 88 studijskih programa. Sa ovog fakulteta izlaze, prema opštem konsenzusu, kvalitetni diplomci.

Činjenica da se na svako otvoreno mesto na Odseku za računarstvo i automatiku FTNa prijavi u proseku troje, a na softversko inženjerstvo čak osam kandidata, pokazuje da studenti prepoznaju potencijal sektora i da postoji značajno interesovanje za ulazak u IT industriju, čak iako su kapaciteti još uvek ograničeni.

Koliko je FTN vredan za razvoj industrije govori i podatak fakulteta da je u periodu od 2005. do 2010. osnovano oko 40 spin-off kompanija, firmi koje su nastale upravo na fakultetu. Prema tim procenama, ove kompanije zapošljavaju više od 850 mladih ljudi, a poznat je podatak da su 2007. imale obrt od 18 miliona evra. Velike zasluge u razvoju novosadske IT industrije mu pripisuje i Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog ICT klastera.

milan-solajaFakultet tehničkih nauka je u epicentru uspeha informacionih tehnologija u Novom Sadu. U poslednjih par decenija je na FTNu nastalo 115 kompanija u ovom sektoru koje danas prave godišnji obrt iznad 100 miliona evra, a neke od njih su svetski lideri u svojim specijalizovanim oblastima. Na samim počecima, startap kompanije su pravili profesori FTNa, u kasnijim fazama su se priključili i asistenti sa svojim poslovnim inicijativama, a danas su uveliko i studenti uključeni u taj proces kao pokretači biznisa.

Osim što se na FTN obučavaju ubedljivo najkvalitetniji kadrovi u IT sektoru u Srbiji, u značajnoj meri se razvija i preduzetnički duh koji je u korenu ovakvog uspeha. Istraživanje i razvoj su manje akademski i više usmereni na rešenja koja imaju tržišni potencijal, što je jedan od važnih elemenata koji su doveli do ovakvih rezultata.

Takvim svojim radom i odnosom prema poslovnoj inicijativi, Fakultet tehničkih nauka je dao značajan zamajac razvoju informacionih tehnologija u Novom Sadu, gradu koji je danas centar za IT u Srbiji.

Sposobnost učenja dugoročno važnija od prakse

kvalitet-pre-kvantiteta

Upravo je kvalitet obrazovanja i kadra koji proizvede od presudne važnosti u IKTu, industriji gde je jedina konstanta upravo konstantna promena, izrada i primena novih rešenja koja se prilagođavaju novim tehnologijama, problemima, potrebama i prilikama tržišta.

Kako nam je rekao Prof. dr Ivan Luković sa Fakulteta tehničkih nauka, najbolji kadar se definiše sposobnošću za učenje:

ivan-lukovicNaši studenti se lepo plasiraju i u domaćim i u stranim kompanijama, jer su upotrebljivi. Kada neko procenjuje upotrebljivost, oni čak i ne gledaju osnovni kvantum znanja, već sposobnost studenata da uče.

Sposobnost učenja se stiče širinom i dubinom predmeta koji se na fakultetu obrađuju, koji iako nisu ponekad primenjivi u stvarnom svetu, buduće inžinjere uče rešavanju teških problema koji danas možda ne postoje, a sutra će biti ključni.

Više od 10% brucoša u našoj zemlji okrenuto je tehničkim naukama, a pretpostavka je da će interesovanje sve više rasti. Pritisak na obrazovne institucije da povećaju broj studenata pored ulaznog, dolazi i sa izlaznog kraja — kompanijama je potreban kvalitetan kadar da bi ostale konkurentne na tržištu koje kontinuirano traži vrhunske rezultate.

FTN je blisko povezan sa novosadskom privredom i tu je možda i jedinstven u našoj zemlji. U osmišljavanju nastave i drugih programa sarađuje sa pojedinim velikim kompanijama, vođama novosadske IT industrije kroz različite modele — stipendiranje studenata i nastavnika, obavezne prakse, koji u određenim slučajevima podrazumevaju i obavezan rad u kompanijama nakon diplomiranja.

U idealnom svetu, svaki student koji završi neki fakultet će moći da nađe posao u struci. U IT-u je to gotovo uvek i slučaj. Na FTN-u su odseci i programi formirani u saradnji sa kompanijama dodatna garancija radnog mesta nakon završenog školovanja. S te strane ove saradnje pružaju dosta vrednosti studentima, kako nam navode u novosadskom RT-RK.

rt-rk-ikonaNaučno-istraživački institut RT-RK je potekao sa Fakulteta tehničkih nauka i danas je odličan primer za koncept spin-off kompanije. Osnovala ju je grupa profesora tadašnje Katedre za računarsku tehniku i računarske komunikacije, otuda i ime RT-RK, sa ciljem da se zadrže mladi školovani kadrovi u zemlji, a na taj način što  će im se obezbediti atraktivni poslovi slični onima kojima se bave njihove kolege u svetu, uz adekvatna  primanja.

Veza Instituta RT-RK i FTNa je suštinska za RT-RK, uz mnogo beneficija za obe strane. Kroz tu vezu obavlja se transfer znanja i tehnologija na taj način što RT-RK iz industrije prenosi u nastavni plan i program aktuelne trendove i tehnologije koje treba osvajati, obezbeđuje infrastrukturu i kadar za održavanje kvalitetne nastave a samim tim školuje inženjere prema potrebama industrije.

RT-RK je izuzetan primer kompanije koja je izgradila veliki uspeh na stručnosti i pružila priliku značajnom broju studenata da se u struci i zaposli i ostane u zemlji. U ovoj firmi radi oko 500 stručnjaka, dok u drugoj velikoj firmi sa bliskim vezama sa fakultetom, DMS-u, radi čak 1000 inženjera.

Ipak, usklađivanje nastavnog programa između nužnih fundamenata i konkretnih potreba privrede je izazovan poduhvat, kako nam navodi šefica Odseka za informatiku na FTNu, Prof. dr Zora Konjović.

zora-konjovicObrazovne institucije imaju problem zato što s jedne strane tržište nameće svoje zahteve, a s druge strane obrazovanje ne bi smelo da bude samo odgovor na kratkoročne zahteve tržišta. Obrazovanje mora da obezbedi tu drugu stranu, da oni koje školujemo nauče mnogo stvari koje će im omogućiti da se kasnije u karijeri relativno brzo preorijentišu.

Mi tu imamo problem u IKT oblasti — posebno izražen zahtev da se savladaju određene veštine i to često na uštrb fundamentalnih znanja koja ljude osposobljavaju da budu fleksibilni i prate te tehnološke promene koje će za dve-tri godine biti drugačije.

Mi to pokušavamo da nekako uštimamo — da održimo fundament koji je neophodan i da pratimo šta se dešava u industriji preko osluškivanja saveta vodećih kompanija. Mučimo se, naravno.

Tenzija između teorijsko jakih i praktičnih programa nije nova stvar u obrazovanju, kako nam kaže Prof. dr Dušan Malbaški, dugogodišnji predavač na FTNu, trenutno dekan na privatnom univerzitetu Educons.

dusan-malbaskiTu postoje dva pristupa i još mnogo između. Jedan pristup je onako kako sam ja studirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, sa jakom teorijskom osnovom. Trebalo nam je neko vreme da uđemo u materiju kada se zaposlimo.

Drugi pristup je zanatski i podrazumeva pripremanje studenata za rad od početka, tako da kada završe fakultet samo menjaju sredinu.

Ta dva pristupa su sukobljena. Usmereni smo ka tome da damo podlogu, da ne bude da neko nauči da pravi cipele, a ne zna osnovu. Prinuđeni smo da obojimo to zanatom — da studenti budu zaposleni i da odmah rade.

Fakultet tehnologije i preduzetništva

fakultet-tehnologije-i-preduzetnistva

FTN je izuzetan primer institucije koja spaja tehnologiju i preduzetništvo, budući da su na njemu nastale barem dve izuzetno uspešne kompanije, koje su izgradile duboku saradnju sa svojom alma mater institucijom.

U praksi se saradnja fakulteta i kompanija ogleda u tome što je uobičajeno da se profesori konsultuju sa kompanijama prilikom izrade studijskih programa i silabusa, i procene koje sposobnosti i znanja odgovaraju potrebama njihovog razvoja, a potom i da usklađuju studijske programe tome.

Među firmama koje na ovaj način osiguravaju kadar nalaze se one koje su proistekle sa fakulteta najpoznatije i najuspešnije su pomenute RT-RK i DMS, ali su tu i mnogobrojne druge kompanije koje su u poslednjih nekoliko godina sklopile zvanične ugovore o saradnji, poput Levi9 ili, čitaocima Startita dobro poznati, Eipix Entertainment.

rt-rk

Prva kompanija osnovana pod vođstvom nastavnog kadra bila je RT-RK, pokrenuta daleke 1991. Prema rečima šefa Odseka za računarsku tehniku, Prof. dr Miroslava Popovića, pokrenuta je od strane grupe profesora sa tadašnje Katedre za računarsku tehniku i računarske komunikacije (“RT-RK”) sa ciljem da se zadrži mladi školovani kadar u zemlji u tim zlokobnim vremenima na ovom prostoru. Stav osnivača bio je da će kroz lansiranje proizvoda razvijanih u okviru katedre na tržište biti u mogućnosti da “stručnjacima ponude atraktivne poslove uz adekvatna primanja”.

Kompanija je 2011. odlukom Ministarstva nauke registrovana i kao prvi privatni naučno-istraživački institut u Srbiji. Prema rečima prof. Popovića ovo je predstavljalo priznanje za dosadašnji rad u industriji i u oblasti istaživanja:

Ono što mogu reći jeste da ukoliko student nakon završenih studija reši da ostane u zemlji, uglavnom se odlučuje da ostane na Institutu. Naročito studenti koji od najranijih godina studija svojim školovanjem i interesovanjem teže oblastima kojima se mi bavimo. Mi se bavimo sistemima za rad u realnom vremenu, to je izuzetno kompleksan sistemski softver.

To znači da imamo potencijal, projekte od opšteg interesa, infrastrukturu i kadrove i da brinemo i podstičemo akademski razvoj naših zaposlenih, dakle od osnovnih, do doktorskih i post-doktorskih studija.

dms-2

U godinama izolacije, još jedna grupa univerzitetskih profesora i asistenata sa Katedre za elektroenergetiku izlaz je videla u monetizaciji svojih istraživačkih rezultata, takozvanog DMS Softvera — proizvoda koji kombinuje vrhunsko poznavanje ITa i elektroenergetike. Inovacija je svoje korisnike našla u inostranstvu, a kako je direktor kompanije i redovni profesor na FTNu Prof. dr Dragan Popović izjavio, još 1995. od “DMS softvera smo počeli da pravimo biznis”, što je objektivno gledano veliko postignuće za period najgore krize. Sama kompanija je zvanično osnovana 2000. godine, a danas posluje u sklopu evropske multinacionalne korporacije Schneider Electric.

Pre dve godine na FTNu pokrenut je smer Elektroenergetski softverski inženjering, na kome se obrazuje kadar potreban ovoj kompaniji. Prema rečima prof. Dragana Popovića, kompanija danas ima oko 1000 ljudi, od toga 800 stručnjaka u oblasti ITa i elektroenergetike, kao i oko 150 saradnika sa FTNa i Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Kompanija je 2012. godine pokrenula i nevladinu neprofitnu organizaciju Centar za mlade talente, u okviru koje se organizuju predavanja na polju matematike i informatike za buduće i sadašnje studente, a najuspešnijima se promovišu i pogodnosti stipendiranja u kompaniji. Nažalost, od DMSa u toku pisanja ovog članka nismo uspeli da dobijemo komentar o saradnji sa fakultetom.

Naši sagovornici sa FTNa u prvi plan ističu prednosti ovog oblika bliske saradnje između privrede i obrazovanja, pa tako Prof. dr Luković ove kompanije smatra egzemplarnim:

ivan-lukovicTo su kompanije koje su nastale na osnovama istraživanja koje postoji na FTNu, na osnovu nastavničkih resura koje fakultet obuhvata i daje mogućnost za razvoj. Oni su svoje istraživanje komercijalizovali i pretvorili u nešto od čega kompanija može jako lepo da živi.

Kompanijske stipendije

stipendije

Egzemplarne su u velikoj meri i stipendije koje kompanije pružaju studentima. Na ovaj način i oni studenti koji potiču iz manje imućnih sredina mogu da sebi priušte visoko obrazovanje, pružajući im tako obrazovni kapital na kome će izgraditi karijeru.

Već na drugoj godini studija Računarstva i informatike i Softverskog inženjerstva i informacionih tehnologija, studentima sa prosekom iznad 7.5 kompanija RT-RK pruža stipendije u iznosu od 50 evra mesečno. Za uzvrat, studenti su u obavezi da odaberu predmete i module odseka RT-RK na trećoj i četvrtoj godini, kao i da pohađaju organizovana stručna predavanja. Kako nam je preneo prof. Popović, za izuzetne studente koji pokažu interesovanje za projekte na kojima radi RT-RK, postoje i posebne, veće stipendije, koje su predmet individualnih ugovora.

Studenti tako dobijaju sve veću šansu da se kandiduju za zaposlenje u kompaniji, mada usled ove specijalizacije umanjuju sebi podobnost za zaposlenje u onim IT firmama koje se ne bave istom vrstom posla.

Za studente druge i treće godine sa smerova Elektroenergetski sistemi, Računarstvo i automatika i Informatika, koji ispune kriterijum propisan visinom proseka i pohađanjem časova na ovim smerovima, Schneider Electric DMS NS takođe osigurava stipendije.

U tekstu konkursa se navode i dodatni uslovi za studente treće godine Informatike koji se odnose na obavezu obavljanja projekta u ovoj oblasti, u okviru kompanije.

Za studente Elektroenergetskog softverskog inženjerstva, kompanija ima posebne uslove za stipendiranje, a pored nužnosti pohađanja tog smera, potrebno je da studenti prethodno uspešno završe praksu u kompaniji.

Kako nam je rekla Prof. dr. Zora Konjović, iako su kompanije sve zainteresovanije da pruže studentima stipendijske programe, studenti sve opreznije pristupaju ovom vidu vezivanja. Za odsek koji ona vodi, vezuje se podrška međunarodne IT kompanije Levi9, koja ima svoje kancelarije u Novom Sadu i Zrenjaninu.

zora-konjovicPuno para se izdvaja za kompanijsko obrazovanje i mislim da fakulteti generalno, pa i FTN, u toj oblasti nisu uspeli da naprave prodor. Izlete, tipa, da se prilagodimo potrebama kompanija i da dodatne pare možda obezbedimo na taj način, nažalost, ima jako malo. Na FTNu ima primera toga – imamo sklopljen ugovor sa Levi9. Oni su nam obezbedili prostor od oko 700m2, potpuno opremljen, na 5 godina, da ga koristimo za školovanje ljudi u oblasti IKT. Prostor koristimo bez ikakve nadoknade. Plaćamo samo troškove struje, vode i slično.

Taj sporazum je dosta obuhvatniji i on, u stvari, omogućuje da mi pri definisanju naših studijskih programa dobijemo mišljenje kompanije. Oni ne odlučuju o tome kako će izgledati naši studijski programi, ali su veoma dobro došli da nam sugerišu šta bi od sadržaja trebalo da dodamo, da im bolje odgovara. Za ovo se obraćamo i drugim kompanijama koje možda imaju drugačije profile, da nam kažu svoje mišljenje. Tako pokušavamo da studijske programe približimo onima koji će kasnije te ljude da angažuju.

Kada to posmatram iz ugla studenata, mislim da doprinosi tome da steknu znanja koja su kod nekog od tih potencijalnih poslodavaca traženi. Mi ne redukujemo nastavu samo na to, tako da studenti steknu i znanja koja im omogućuju da i sami naprave firmu. Mislim da ne postoji firma u Novom Sadu sa kojom mi komuniciramo, a da je nisu osnovali naši studenti.

Kako piše u tekstu konkursa, stipendisti primaju 20.000 dinara mesečno i dužni su da nakon svršenih studija rade u kompaniji Levi9 u vremenskom periodu koliko je trajala i stipendija. Iz ove kompanije nam kažu da studente ohrabruju na stručno usavršavanje ka realnim zahtevima tržišta, a svi stipendisti ostvaruju pravo zaposlenja u firmi, kao i mogućnost da diplomski rad odrade u firmi pod mentorstvom njihovih IT stručnjaka.

Od skoro je na FTNu prisutna i prva kompanija koja se bavi razvojem igara, industriji koja se sve sigurnije i uspešnije razvija u Srbiji. Iako još uvek ne postoje profili za obrazovanje game developera, Eipix je početkom godine načinio ozbiljnije korake ka uključivanju studenata određenih smerova u svoj rad. O tome kako se ova saradnja odvija u praksi, pričali smo sa Milanom Đorđevićem, CPO-om Eipixa.

milan-djordjevicPrvi krug saradnje podrazumeva održavanje obavezne studentske prakse, za studente određenih departmana, u našoj kompaniji. Praksa traje 10 dana, a broj raspoloživih mesta i dinamika dolazaka grupa utvrđivaće se u odnosu na u tom momentu raspoložive prostorne i mentorske kapacitete.

Naš cilj je da studentima u kratkom roku prenesemo što više praktičnog znanja, upoznamo ih sa procesom razvoja jedne video igre, zagolicamo im maštu i, naravno, da najboljima kao vid nadoknade ponudimo zaposlenje.

Drugi krug obuhvata teorijsko-praktične radionice koje će tim lideri iz naše kompanije držati studentima. Radionice će se odvijati subotom. Prva je već uspešno održana 23. maja na Departmanu za grafičko inženjerstvo i dizajn. GRID nam je naročito važan s obzirom na to da veliki broj naših zaposlenih dolazi upravo sa tog smera. Veliko je zadovoljstvo gledati ih ponosne i nasmejane kako u učionicama u kojima su i sami do skoro slušali predavanja sad svoje iskustvo stečeno u Eipixu prenose mlađim kolegama.

Treći krug saradnje ogledaće se u realizaciji zajedničkih istraživačko-razvojnih projekata iz oblasti u kojima obe strane imaju neophodnu ekspertizu.

U ispitivanju koje smo sproveli među bivšim i sadašnjim studetima FTNa, pokazalo se da su studenti zadovoljni onim što im praktično iskustvo nudi, ali i da u većini slučajeva od stane firme nisu bili uslovljeni radnim odnosom.

anketa-studentska

Saradnja s privredom na tasu etičnosti

ftn-eticnost

Iz navedenog se može zaključiti da je FTN razvio saradnju sa privredom na visokom nivou, i da to pruža velike pogodnosti i istinsku vrednost studentima, dovodeći ih u neposrednu vezu sa najkurentnijom, praktičnom ekspertizom i potrebama tržišta. Kompanijske stipendije su posebno  vredne onim studentima koji su opterećeni lošim materijalnim okolnostima.

Ipak, mogu se na mnogim stranama čuti i negativni stavovi o ovako bliskoj saradnji između fakulteta i kompanija.

Kao što je obrazovanje u globalu ključ za uspešan razvoj IT industrije, tako se i pristup obrazovanom kadru (naročito specijalizovanom) konvertuje u poslovni uspeh IT firme koja je pronašla skalabilan poslovni model. To je sigurno i deo uzroka ove kontroverze — jasno je da će firme i preduzetnici koje nemaju takav pristup imati zamerke na sistem koji nekim kompanijama direktno sa fakulteta isporučuje ovako vredan, i sve ređi i skuplji resurs.

Ovo je delom potvrdilo i naše anonimno ispitivanje među osnivačima novosadskih kompanija. Među sedam malih i srednjih IT kompanija od kojih smo dobili odgovore, vlada preovlađujuće mišljenje da je saradnja između fakulteta i kompanija korisna za razvoj IKT industrije, ali da u trenutnom načinu funkcionisanja ova saradnja favorizuje određene firme i nije otvorena.

kompanijska-anketa

U razgovoru sa predstavnicima dekanata, na pitanje da li je poziv na saradnju sa fakultetom otvoren za sve, dobili smo potvrdan odgovor, uz obrazloženje da se saradnja uspostavlja između profesora i preduzeća, a često za potrebe ostvarenja konkursa Ministarstva.

Pitanje saradnje FTNa sa kompanijama ima i dodatnu dimenziju. Činjenica da su pojedini profesori i drugi zvaničnici fakulteta ujedno i suvlasnici firmi koje dobijaju najviše vrednosti zbog nastavnog programa, inicira pitanje postojanja sukoba interesa i etičnosti saradnje, budući da su fakulteti javne institucije koje najpre moraju služiti javnom dobru.

O tome kako se u Sjedinjenim Američkim Državama, kolevci IT industrije, prilazi ovim pitanjima, i kako su u vezi sa tehnološkim preduzetništvom, pričali smo sa Savom Marinkovićem, ostvarenim preduzetnikom našeg porekla i suosnivačem kompanije Myskin. Sava je tokom studija na Harvardovoj poslovnoj školi bio u prilici da vidi kako je saradnja između studenata i profesora oblikovana tako da ne dođe do sukoba interesa.

sava-marinkovicKonkretno, profesori su ohrabrivani da promovišu inovaciju i da pokreću sopstvene kompanije sa studentima. (Prof. Langer je odličan primer.) Neophodno je i zdravo, po mom mišljenju, da se studenti bave preduzetničkim aktivnostima koja su orijentisana na tržište, i da primene tehnologije tako da brzo dođu do tržišta.

Saradnja između profesora i studenata određena je etičkim kodeksom, koji se zasniva na nekoliko ključnih principa.  Jedan dobar primer je ovde. Između ostalog, kodeks nalaže da je osnovna odgovornost osoba koje razvijaju projekat za tržište da to rade u cilju unapređenja misije univerziteta, a ne ličnog finansijskog dobitka. Takođe, pod sukobom interesa podrazumeva se i svako uticanje na aktivnosti kolega u cilju ličnog finansijskog interesa. U slučaju da do sukoba interesa dođe, problem se razrešava na nekoliko načina, uključujući i obustavljanje finansiranja projekta.

Drugo, ako profesor koristi resurse univerziteta (poput opreme u laboratoriji, itd), moraju postojati jasne smernice koje ne bi isključivale druge studente od korišćenja, ili ograniče mogućnosti za slobodno razvijanje.

sava-marinkovicSa stanovišta kulture, srpski startap ekosistem je još uvek u veoma ranoj fazi, i samim tim vrlo ranjiv. Kako preduzetnici i svi drugi koji poduzimaju rizik interaguju jedni s drugima je veoma bitno — pozitivna, zdrava interakcija pomaže idejama da rastu i privlači resurse. Takav odnos se uči još u školi i profesori imaju snažan uticaj na buduće preduzetnike, zbog čega su njihovi primeri od izuzetne važnosti.

Iskreno verujem da je važno pružiti što je više moguće pozitivnih primera i usmerenja budućim preduzetnicima.

Na FTNu se primenjuje Kodeks profesionalne etike Univerziteta u Novom Sadu (PDF), u kome se, između ostalog, navodi:

3) Niko od članova univerzitetske i akademske zajednice ne sme zloupotrebljavati svoj položaj i autoritet, ne sme lične interese pretpostaviti objektivnom prosuđivanju, niti ih stavljati ispred moralno prihvatljivog i profesionalnog obavljanja radnih obaveza.

Nije nam želja ni namera da kažemo da je bilo ko od zaposlenih na FTNu u prekršaju ovog ili nekih drugih članova, ali nam se čini da je sama postavka situacije, gde su suvlasnici firmi ujedno i profesori fakulteta, rizična i neprimerena ukoliko nije ispraćena vrlo glasnom, odlučnom i radikalno transparentnom komunikacijom svih koraka preduzetih u toj situaciji da se izbegavaju sukobi između javnog i privatnih interesa.

To bi, ujedno bila i naša glavna preporuka FTNu i kompanijama sa kojima blisko sarađuje, naročito onima čiji osnivači su upravo potekli sa profesorskih pozicija u ovoj instituciji ili nastavljaju da “sede na obe stolice”. Ovo bi pokazalo zrelost i integritet kako same institucije i njenih partnera iz privrede, ali i dalo svetli primer celoj akademskoj zajednici, koja može doprineti uređivanju procesa na nivou Konferencije univerziteta Srbije.

Iako su profesorske kompanije imale vrednu i bitnu ulogu u vremenima krize i pružale poslove kadrovima, na taj način zadržavajući ih u zemlji, ta vremena su za nama. Ono što nam je danas potrebno jeste kvalitetno i široko obrazovanje IT kadrova, koji će služiti celoj industriji u zemlji, biti u mogućnosti da sa kvalitetnom osnovom savlada nova znanja, učestvuje u izgradnji novih globalno uspešnih kompanija i pokreće svoje. To se neće desiti ukoliko ih specijalizujemo za određene programe rano u ciklusu edukacije, a naročito ne ukoliko se (ograničeni) državni resursi stavljaju na raspolaganje uticajnim privatnim firmama.

Sve to na stranu, ko će obrazovati naš kadar?

U praksi se saradnja fakulteta i kompanija ogleda u tome što je uobičajeno da se profesori konsultuju sa kompanijama prilikom izrade studijskih programa i silabusa, i procene koje sposobnosti i znanja odgovaraju potrebama njihovog razvoja, a potom i da usklađuju studijske programe tome.

ko-ce-poducavati

Istražujući ovu temu došli smo još jednog pitanja koje je, barem, jednako važno kao etičnost saradnje državnih fakulteta i privatnih kompanija, ako ne i važnije.

Problem koji su skoro svi naši sagovornici istakli kao izuzetno zabrinjavajuć kada je u pitanju budućnost IKT industrije, o kome se za sada raspravlja samo iza zidova fakulteta, je ko će učiti studente, ako najbolji odu u privredu? Prof. Konjović ovo vidi kao ozbiljan problem.

zora-konjovicNastavnici na univerzitetu za ozbiljan angažman u nastavi imaju platu koja je otprilike polovina plate koju njihovi svršeni studenti dobiju nakon godinu dana rada u kompaniji. To nisam videla da neko rešava, a bojim se da nećemo imati inženjera ako ne budemo imali nastavnika koji će te inženjere školovati.

Mi skrećemo pažnju, ali zakonska regulativa je takva da fakultet nema mehanizme da tu nešto preduzme. Formalno gledano, vi ne možete da kažete da zbog prioritetnosti IKT industrije, nastavnici treba da imaju veću platu od nekoga ko ima 10x manje studenata i ti studenti se ne zapošljavaju.

Ko će, dakle, praviti izuzetne stručnjake koji su toliko potrebni domaćoj IT industriji da bi eventualno postala zamajac privrede, koji može i treba biti?

anketa-studentska

Da li možemo položiti nade u to da će se najbolji stručnjaci i pedagozi voditi nesebičnom željom da kreiraju vrednost društvu, umesto za sebe i svoju porodicu, da će odbiti daleko veće plate u privredi da bi obrazovali nove generacije inženjera?

Ovo će biti tema našeg narednog članka o obrazovanju u srpskom ITu. Javite nam se u komentarima ili na mejl ukoliko imate neka mišljenja ili predloge na ovu temu.