Obim posla porastao, plaćanje otegnuto, klijenti nas ignorišu… Srpski frilenseri o uticaju pandemije

Zavisno od posla kojim se bave, pandemija različito utiče na domaće frilensere. Međutim, saglasni su u tome da nas kriza najverovatnije tek čeka.

Marko Marković
26/03/2020

U Srbiji, kao i u većini zemalja pogođenih pandemijom, praktično svi radnici koji ne moraju da odlaze na posao, rade od kuće. Sve više poslova se pauzira na neodređeno vreme, pa stručnjaci upozoravaju da se približavamo globalnoj recesiji. Tome u prilog govore i prva otpuštanja u startapima Silicijumske doline.

Kroz slična iskustva tradicionalno zaposlenih radnika, prolaze i frilenseri širom sveta. Mnogi projekti su odloženi ili otkazani, ili se bar smanjuju naknade radnicima. Takođe, u frilensing je naglo uleteo veliki broj onih koji su izgubili druge izvore primanja, pa se, odjednom, povećao broj ljudi koji konkurišu za jedan posao.

Srbija spada među države sa najvećim brojem frilensera po glavi stanovnika, pa je pomenuti trend nešto što može značajno da se odrazi kod nas. Razgovarali smo sa domaćim digitalnim radnicima — od dizajnera, preko developera, do onih koji zapošljavaju druge frilensere — i pitali ih da li dele iskustva svojih kolega iz inostranstva i kako se bore sa novim uslovima rada. U odnosu na to kojim se poslom bave, primetili smo da su utisci veoma različiti.

Arsen Perišić se uglavnom bavi manje zahtevnim grafičkim poslovima. Već neko vreme radi vektorsku grafiku, precrtavanje, prepravke i poneki logo, jer kaže da je rad na takvim zadacima manje stresan.

Što se mog posla tiče, evidentno manje poslova se generiše. Naravno da je onda teže i doći do posla jer se sličan broj frilensera bori za manji broj ponuda.

Donekle slično iskustvo ima Nemanja Puhalo, koji sa svojim timom pomaže malim i srednjim preduzećima da se digitalno transformišu. Njihovi klijenti su najčešće bazirani u SAD, što sada predstavlja problem, pošto je ova država ozbiljno zahvaćena krizom.

Puhalo i njegov tim do sada klijente nisu tražili preko popularnih platformi za frilensing, ali sada već razmišljaju o Upwork-u. Plan je da preko ove platforme ciljaju klijente u državama koje nisu toliko zahvaćene pandemijom, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Obim posla se nije smanjio, ali su se produžili rokovi za plaćanje. Klijenti i dalje žele da urade ono što je započeto, ali svi odugovlače tako što se ređe javljaju na telefon i ne dolaze na sastanke. To ne rade samo da bi odložili plaćanje, već i zbog toga što je svuda glavna tema pandemija, pa bi marketinški deo koji mi radimo za njih pao u drugi plan.

Nemanja veruje da će efekti biti najmanje izraženi u onim sektorima koje on naziva „istinski digitalni” kao što su razni servisi poput Netflix-a. Šta više, oni u ovim uslovima beleže rast. Što se tiče sektora koji su samo digitalizovani, poput e-trgovina, veruje da će tu biti definitivno smanjen i obim posla i potrošnja.

Sa ovom procenom se slaže i Arturo De Korte, koji već dve godine živi i radi u Srbiji. On se upravo bavi B2C e-trgovinom preko Amazona, eBay-a i Shopify-a i osetio je dramatičan pad prodaje u poslednjih nekoliko nedelja. Arturo je solopreneur, a ova situacija ga je naterala da zaustavi zapošljavanje novih frilensera i prekine već započeti rad sa onima sa kojima sarađuje.

Mislim da u ovim okolnostima najveću potrebu imam za frilenserima koji se bave marketingom kako bi mi pomogli da povećam prodaju i postignem projektovani prihod.

Oni frilenseri kojima se smanjuje obim posla možda mogu da nauče neku veštinu na koju recesija ne može da utiče, za kojom će uvek postojati potražnja. Takođe, mogu da pokušaju da nađu tržišta koja nisu toliko pod uticajem krize poput SAD i Evrope.

Dok frilenseri koji rade za neke, uglavnom manje klijente, već nedeljama u svom poslu osećaju efekte pandemije, drugi i dalje nastavljaju po starom. Dragan Pilipović kaže da se obim njegovog posla čak i povećao. Pilipović isključivo radi web aplikacije bazirane na Drupal CMS-u, a klijente najčešće nalazi preko LinkedIn-a i Upwork-a.

U razgovoru sa klijentima sam zaključio da će manjak projekata da krene u naredna tri-četiri meseca. Dogovoreni projekti će se uraditi u naredna dva meseca, a onda očekujem da sve krene na dole.

Milorad Božić trenutno radi back-end za samo jednu firmu koja pravi softver za pomorsku industriju. Njihovi klijenti rade sa raznim vrstama brodova, a Božić kaže da problem postoji samo sa onim turističkim. Kargo brodovi i dalje normalno funkcionišu, tako da će rad sa njima opstati.

Gledao sam neko istraživanje gde je navedeno da većina malih tehnoloških startapa u SAD ima zalihe za samo mesec dana. Nakon toga, bez novih priliva, već upadaju u kritičan period. Tako da ozbiljniji efekti mogu da se osete tek kroz neko vreme.

Zanimljivo je da platforme za remote rad, na primer one koje mere vreme rada zaposlenih, u poslednje vreme cvetaju.

Igor Jakarić se pre svega bavi dizajnom na Upwork-u, ali je i front-end developer, pa neke projekte iznosi od početka do kraja. On spada u grupu onih kojima posao nije smanjen, pošto je već imao dogovorene projekte. Kako i pregovara sa nekim novim klijentima, kriza ga, na sreću, za sada zaobilazi. Ipak, čini mu se da grafički dizajneri ne dele njegovu sudbinu.

U jednoj grupi na Facebook-u sam čitao da su grafički dizajneri uplašeni jer za njih sada ima manje posla, pa razmišljaju da se prebace na web dizajn i UI i UX.

Nebojša Savičić se bavi dizajnom i animacijom i ne radi na platformama, već direktno sa klijentima.

Pandemija mi za sada ne utiče na obim posla, ali je primetno otežana komunikacija — sporije se odgovara na mejlove i duže se čeka na fidbek.

Moji projekti traju između tri i šest nedelja, a ja sam imao sreću da sam nedavno ugovorio projekte koji će trajati još dva meseca. Moj osećaj je da će tek kroz neko vreme doći do krize, a za sada su problemi više logističke prirode, jer se svi nekako plaše da povlače poteze.

Moj zaključak je da će potražnja opasti za poslove koji nisu neophodni. Tu možda spada i moj posao, jer će se neki klijenti verovatno radije opredeliti da u reklamu stave sliku umesto videa, pošto je to jeftinije. Sigruno će se manje oglašavati i teže će se odlučivati da pokušaju neke nove stvari.

Nebojša je dodao i da je ovo njegova prva ekonomska kriza u životu, tako da nema spremnu alternativu za svoj posao. Na kraju je čak uspeo da pruži i neobičan, ali optimističan osvrt na čitavu situaciju.

Mi u Srbiji imamo sreće što možemo da živimo sa malo para. Frilenseri na zapadu koji imaju mesečne troškove od nekoliko hiljada evra će mnogo teže ovo prebroditi od nas.

Za one koji su zainteresovani da uplivaju u frilensing vode, dobra polazna tačka je da se upoznaju sa prednostima i manama najpopularnijih sajtova za digitalni rad.

Marko Marković

Objavio/la članak.

četvrtak, 26. Mart, 2020.

IT Industrija

🔥 Najčitanije