Kako jedan čovek ima toliki tržišni uticaj? O burnom odnosu Ilona Maska i kriptovaluta

Kroz samo nekoliko protekilih dana tvitovi i nastupi Ilona Maska stvorili su ogromne pometnje na globalnom tržištu kriptovaluta koje se mogu meriti s uticajem Kine, što poteže čitav niz interesantnih pitanja — kako to Mask utiče na kriptovalute, kako je do toga došlo, i zašto je tako nešto uopšte moguće. 

Talas vrtoglavih promena počeo je gostovanjem na američkom televizijskom programu SNL, gde je svojim nastupom survao cenu dožkoina, o čemu smo već pisali, samo da bi je koliko par dana kasnije ojačao novim tvitom.

U drugom tvitu od 12. maja Mask je izjavio da Tesla više neće prihvatati bitkoin kao sredstvo plaćanja zbog uticaja koji ima na životnu sredinu, što je slabije istraženo pitanje oko kog još nema konsenzusa. Kasnije je čak nagovestio da će kompanija možda prodati svoje zalihe kriptovalute, i ovi događaji poslali su cenu jednog novčića ispod 45.000 dolara, po prvi put za nekoliko meseci. 

Međutim, Mask po običaju nije ostao na tome, i nedavno se pojavio tvit sa „dijamantskim rukama”, što su mediji protumačili kao znak da Tesla ipak neće prodavati zalihe bitkoina. Po nekim procenama, nedavni postupci Ilona Maska zbrisali su oko 365 milijardi dolara sa kripto tržišta. To je delimično uporedivo sa posledicama koje su nove zabrane Kine imale na kripto tržište, jer se kumulativni gubitak zbog svih dešavanja trenutno procenjuje na oko 700 milijardi.

Neverovatna je situacija u kojoj jedan čovek ima izbliza uporediv efekat na bilo koje tržište kao i zvanična ekonomska politika najmnogoljudnije zemlje sveta, zbog čega treba da se zapitamo — kako je moguće da jedan čovek ima toliku moć? 

Kontekst

Situaciju je potrebno smestiti u širi kontekst. Već neko vreme ličnosti poput Ilona Maska, ali i figura poput Marka Kjubana ili Čamata Palipatije podstiču oscilacije na tržištu akcija. Ono što je zajedničko svima njima jeste (barem deklarativna) pozicija autsajdera u odnosu na povlašćene trgovce i bankare s Volstrita. Oni ne pripadaju klubu klasičnih investitora i ne kontrolišu finansijske institucije, već su pre „samoostvareni genijalaci” koji su stupili u tu arenu (iako u nekim slučajevima to nije sasvim tačno).

Bez obzira na sve, u očima jednog dela tržišta ličnosti poput Maska znaju o čemu pričaju jer su briljantni i izuzetno uspešni u poslu koji rade, pa samim tim mogu da predvide dešavanja na berzi pre nego bankari i analitičari, čije kompleksne analize tržišta često nisu ništa bolje od bacanja novčića. Stvar je utoliko složenija jer Mask zapravo ima dobar portfolio, i zato što su se investicije koje je napravio u najvećem broju slučajeva ispostavile kao uspešne.

U jeku pandemije i pometnje oko GameStop akcija, Mask, Palipatija, i mnogi drugi, pružili su podršku „običnim ljudima” i nečemu što je nalikovalo na pobunu protiv etabliranih normi berzanskog trgovanja. To je stvorilo utisak da su takve ličnosti na strani naroda, a jedna od vidljivih posledica je i da oko 37 odsto amerikanaca Maskove tvitove koristi prilikom odlučivanja u šta treba investirati novac. 

Reakcije finansijskih institucija na ovu situaciju mahom su nepovoljne. Često se navodi da su Maskovi postupci neodgovorni, jer tvitovi mogu loše da se protumače, a ne manjka ni poziva da mu se zabrani da tvituje o takvim stvarima, čini se, sa implikacijom da neko poput njega ne treba da se igra sa stvarima koje ne razume. 

Iako su trenutno u žiži interesovanja Mask i kriptovalute, čak i letimičan pregled njegovih tvitova ukazuje na raznolikost tržišta koja je uspeo da poremeti: Signal, Etsy, njegova sopstvena kompanija, i bar dve kriptovalute, bitkoin i dožkoin — svi su trpeli posledice nečega što je Ilon Mask nekad izjavio.

Analitičari u uvaženim glasilima poput Financial Times vide „Maskov efekat” kao dokaz iracionalnosti tržišta kriptovaluta, a mnogi konzervativniji akteri u finansijama smatraju da on i slični njemu izneveravaju ulogu koju su sebi dodelili. Velika bogatstva su stečena i izgubljena klađenjem na akcije, kao i životne ušteđevine velikog broja ljudi, što je čak i Maska primoralo da ozbiljno progovori o tome kako treba biti oprezan.

Međutim, problem na koji se tu ukazuje znatno je drugačiji nego što isprva izgleda.

Posledice demokratije?

Decentralizacija iza koje stoje kriptovalute podrazumeva i demokratizaciju pristupa alatima za trgovinu, čime se ujedno proširuje dijapazon interesovanja i motivacija za postupke na berzi. Pre samo nekoliko godina, bilo bi nezamislivo tvrditi da je moguće obarati akcije neke kompanije zbog mimova, pa su ipak danas termini poput „mim akcija” postali sastavni deo diskusije o tržišnim kretnjama.

Rizik koji Mask uvodi na tržište nema toliko veze sa nezrelošću samih kriptovaluta, niti sa nestabilnošću drugih tržišta, ali može dodatno da ih destabilizuje upravo zbog nove publike koja ga iz nekog razloga sluša. Bez jako posvećene publike ne bi bilo medijskog fenomena llona Maska, a bez ostatka tržišta koji samo pokušava da uhvati bilo koji kratkoročni trend i na njemu zaradi, taj efekat ne bi bio tako zapažen.

Ovo su samo neke od posledica starog problema. Analitičari već neko vreme upozoravaju na tzv. rizik „ključnog čoveka” i na to da je Mask postao sredšnji akter u barem osam industrija, gde je istovremeno i glavni inovator, i središte brenda, direktor i menadžer, i glavna javna ličnost, te da bi svaki njegov potez ili događaj u životu mogli da izazovu tektonske poremećaje na nekoliko tržišta. Takvi rizici su postojali i u vreme Dž. P. Morgana, ali su demokratizacijom tržišta pojačani. 

Kriptovalute su inspirisale novu generaciju da se pozabavi akcijama, berzanskim trgovanjem, i makroekonomskim pitanjima, i ta nova publika na tržište je uvela svoje prioritete. Mask je objektivno značajan faktor zbog pozicije u kojoj se nalazi u više industrija, ali to samo pruža dodatne argumente publici koja ga prati, i daje mu na značaju čak i u oblastima u kojima nema čvrsto definisanu poziciju, poput kriptovaluta. 

Sve ovo dodatno komplikuje činjenica da je deo Maskove javne persone ideja pojedinca koji remeti tržišta i ruši očekivanja, čime barem delom radi na sopstvenu štetu. Ipak, potencijal kriptovaluta da poremete klasične finansijske tokove ne smanjuje se niti povećava tvitovima, te su posledice Maskovih izjava mahom bile kratkoročne. 

Iako postoji stanovište prema kojem na dugoročni potencijal kriptovaluta da ostvare svoju misiju ne može da utiče čak ni Ilon Mask, to nije sasvim tačno. Time što je uspeo da okupi i zainteresuje veliki broj ljudi, Mask svakim ispadom — da ne spominjemo poslovne poteze — doprinosi tome da se blokčejn tehnologija, bitkoin i ceo kripto prostor legitimizuje, čime se samo ubrzava, a ne remeti njegov razvoj.

Mesto koje je gostovanjem na SNL-u Mask za trenutak zauzeo u popularnoj kulturi govori u prilog tome da publika njega ne posmatra kao većinu poslovnih magnata. Međutim, činjenica da Mask očigledno poseduje veliki kulturni kapital trebalo bi da znači i veću odgovornost, na koju se on do sada nije preterano obazirao.

U tom ključu, deluje da i institucijama i investitorima kojima smeta Mask uglavnom smeta činjenica da je to nešto što ne mogu lako da kontrolišu, a to je verovatno jedan od razloga zašto mu je publika tako odana.