Prošlonedeljna Reddit saga i investitorski rat između “običnih ljudi” i hedž fondova osvetlila je razne mehanizme i aktere finansijskog sveta. Između ostalog, prominentniji je postao i Čamat Palipatija, jedan od retkih milijardera koga smatraju čovekom iz naroda i borcem za obične ljude. 

Čamat je jedan od važnijih igrača u Silicijumskoj dolini: inženjer, investitor, političar, milijarder. Razumevanjem ovako važnih karika naprednih tehnoloških ekosistema možemo da provirimo u budućnost, ali i da proberemo korisne ideje za lokalni kontekst.

Na primer: kako rešiti problem siromaštva i nejednakosti ili koje su najvažnije tehnološke oblasti današnjice? Velika pitanja.

David protiv Golijata

Rođen je u Šri Lanci, a sa šest godina, zajedno sa porodicom imigrira u Kanadu. Iskustvo odrastanja u siromašnoj naseljeničkoj porodici značajno je oblikovalo njegova razmišljanja o društvenoj nejednakosti. 

Kaže da ga najviše inspiriše narativ Davida protiv Golijata. Bio je jedan od prvih velikih imena koji je javno podržao male investitore sa Reddita i kupio akcije kompanije GameStop.

Kako smanjiti siromaštvo i nejednakost

Čamat veruje da je najveći problem kod siromaštva nedostatak znanja, i da je to društveni problem koji mora sistemski da se reši. Konkretno, kaže da je ono što razlikuje bogate od siromašnih poznavanje razlike između rada i kapitala. 

Ljudi neobrazovani u oblasti ličnih finansija nisu ni svesni da postoji drugi način zarade od rada. Koncept vlasništva imovine i zarade od samog vlasništva nije osvešćen u najnižim slojevima društva. 

Čamat kaže da se mora desiti promena načina razmišljanja. Kao primer, navodi predlog dividende po rođenju. Šta kada bi svako po rođenju dobio od države dve hiljade dolara koje će za njega/nju biti investirane na berzi? Prosečnom stopom rasta svetske ekonomije to bi naraslo u finu sumu, a najbitnije – svaka osoba bi se direktno upoznala sa konceptom vlasništva kapitala, ulaganjem i ubiranjem plodova tog kapitala. 

Rešenje je jednostavno: pokazati ljudima kako da štede, investiraju i budu deo kapitala, a ne samo rada.

U ovom veku došlo je do ogromne demokratizacije finansijskih aktivnosti. Kako kaže Čamat, omogućili smo svima da investiraju, ali nemaju svi kapital da to rade. Ne izvlačimo maksimum vrednosti iz finansijskog sistema jer postoji mnogo pametnih ljudi koji ne mogu da investiraju, a napominje – postoji i mnogo glupih kojima je nasleđenim kapitalom to omogućeno. 

Problem neobrazovanja iz oblasti ličnih finansija je i problem sa kojim se i u Srbiji suočavamo. Svest o dihotomiji rada i kapitala je veoma značajna za stvaranje viška vrednosti u jednom društvu, jer izdavanje sopstvenog vremena nije jedini, a ni najoptimalnii, način za zaradu novca. 

Pristup investiranju i razumevanje biznisa i tehnologije

Sve moramo posmatrati kao deo sistema, nikako u vakumu, kaže Čamat. To važi i za kompanije. On ne analizira samo konkurenciju jedne kompanije, već ceo sektor, odnosno oblast u kojoj firma operiše. 

Devet kategorija rasta

Čamat vidi devet ključnih oblasti koje će odrediti dalji tok svetske ekonomije. 

  1. Internet trgovina (e-commerce)
  2. Deep tech
  3. Zdravstvo
  4. Biotehnologija
  5. Fintech
  6. Enterprise
  7. Pretplatnička potrošnja (Consumer subscription)
  8. Klimatske promene
  9. Održivost energetskih izvora

Jednostavno je bolje

Biti pametan, ne znači biti komplikovan. Čamat jednostavno pita: da li je kompanija u pitanju deo jedne od ovih oblasti? Ako jeste, da li je lider? Da li će biti najbolja za 30 godina? Verovatno neće, ali to i nije bitno. Time što ulazimo rano u određenu oblast, samim činom investicije u kompaniju pokrećemo pozitivnu povratnu spregu i činimo uspeh te kompanije verovatnijim. Samim tim, i uspeh naše investicije.

Čamat je relativno rano investirao i u Amazon i Teslu vodivši se i sledećim principom: 

Rani product-market fit vs kasni product-market fit

“Novac se zapravo pravi tako što se nađe i kladi na rani product-market fit. To je momenat pre nego što je kasni product-market fit prepoznat od strane institucionalnih investitora i pre nego kompanija krene da skalira. Tu su najveći povrati na investiciju.”

Takođe, bitna stvar koju je primetio kod Amazona je to što Amazon svaki trošak pretvara u izvor prihoda, i novu granu biznisa. Kako kaže, tu je prepoznao predvidivost tog modela, što se mu se kasnije i isplatilo. 

Amazon, troškovi i biznis prilike

Važnost karaktera osnivača

Od osobina osnivača, najviše ceni moralne karakteristike, etiku, integritet. Etički kriterijumi, kaže, daju najbolje rezultate na dugi rok. To je bilo veoma aktuelno i prošle nedelje, zbog kontroverzne odluke osnivača Robinhood aplikacije.

To je i deo razloga zašto se, nakon početka karijere u Facebook-u, kasnije javno okrenuo protiv te kompanije.

 

Populista milijarder, šta može poći po zlu?

Čamat je takođe poznat po izuzetnoj uspešnosti u izvođenju drugih kompanija na berzu, kroz takozvani SPAC (Special Purpose Acquisition Company). 2019. godine Čamatov SPAC pod nazivom Social Capital Hedosophia Holdings kupio je 49% kompanije Virgin Galactic, popularnog Ričarda Brensona, za 800 miliona dolara, kako bi kasnije uradila IPO.

Ono što se često ne vidi u Čamatovoj popularnosti je njegov lični finansijski interes. Baš sada, on pomaže jednoj fintech kompaniji SoFi da izađe na berzu. Interesantno je da je ta kompanija konkurent Robinhooda, protiv koga je Čamat poslednjih dana bio veoma glasan. 

Milijarderi sa dobrim imidžom, pored finansijske, imaju i dodatnu moć – uticaj na javno mnjenje i time usmeravanje berze u svoju korist. Ilon Mask je takođe dobar primer ovoga, pomogavši jednim tvitom nagli skok akcija kompanije GameStop. 

Čamata je jedno vreme pratio i imidž siledžije, još od kada je radio u Facebook-u. To je 2014. zabeležio Stiven Levi u svojoj knjizi Facebook: The Inside Story

Uzevši u obzir da je nedavno objavio i da ulazi u trku za guvernera Kalifornije, nije iznenađenje da se dobro snalazi u vodama javnog mnjenja. Ono što je sigurno je da je Čamat Palipatija ime koje bi trebalo pratiti u narednom periodu, makar zbog uticaja koji ima na oblikovanje i usmeravanje razvoja najjačeg tehnološkog ekosistema na svetu.