Kako doći do dobrih ideja za startap

Ovaj tekst je nastao u okviru programa Preduzmi ideju koji finansira USAID.

Čak i oni koji imaju preduzetnički način razmišljanja često se bore da smisle dobre ideje. Iako mnogi misle da ideje moraju da predstavljaju nešto potpuno inovativno ili novo, to uopšte nije slučaj. To je ono što Pol Grejem, preduzetnik i investitor, tvrdi u svom eseju o idejama za startape. 

Prema njemu, najbolje startap ideje obično imaju tri klučna elementa: u pitanju je nešto što sami osnivači žele, što oni sami mogu da naprave, i što malo ko drugi smatra da je vredno. Microsoft, Apple, Yahoo, Google, Facebook i mnogi drugi tehnološki giganti su svi počeli na sličan način.

Opasnost izmišljenih ideja

Zašto Grejem preporučuje rad na problemu koji imaju sami osnivači? Prema njemu, najčešća greška koju startapi prave je što rešavaju probleme koje niko nema, pa prepoznavanje sopstvenog problema osigurava da on zaista postoji i da je barem nekome stalo do njega.

Prema Grejemu, razlog zašto toliko ljudi pravi stvari koje niko ne želi je taj što počnu da razmišljaju pokušavajući da osmisle baš ideje za startap. Međutim, ovo je loš pristup, jer retko kad daje sjajne ideje, ali zato može da donese mnogo loših ideja koje samo naizgled zvuče uverljivo. Grejem ih naziva izmišljene ili „sitkom” startap ideje, jer zvuče kao nešto što bi pokrenuo lik iz TV sitkoma.

Grejemov primer je društvena mreža za vlasnike kućnih ljubimaca. Ne zvuči pogrešno, jer milioni ljudi imaju kućne ljubimce koje vole. Sigurno bi neki od njih voleli sajt na kome bi mogli da razgovaraju sa drugim vlasnicima kućnih ljubimaca. Međutim, Grejem upozorava, kada biste pitali prijatelje sa kućnim ljubimcima, oni verovatno ne bi otvoreno rekli „nikada ne bih ovo koristio”, već nešto poput „pa, možda bih mogao da zamislim sebe da koristim tako nešto.” Mlake reakcije ili odgovori tokom razgovora sa korisnicima obično označavaju nedostatak istinskog interesovanja.

Kako se stvaraju organske ideje

Najbolje ideje dolaze prirodno i deluju kao proizvod nečije iznenadne inspiracije. Grejem naglašava, pomalo kontraintuitivno, da je najbolji način za dolazak do dobrih startap ideja na organski način da čovek „postane vrsta osobe koja ih ima”.

Kako se to postiže? Grejem savetuje rad na pročelju neke nove ili inovativne discipline koja se brzo menja. Ljudi koji rade u takvim oblastima, i koji su svesni novih tehnologija i trendova, u stanju su da primete elemente koji nedostaju, a zatim mogu i da rade na popunjavanju tih praznina. Ne radi se o tome da je potrebno biti stručnjak za sve, već o tome da je važno zadržati radoznalost i otvoren um koji ima sposobnost da primeni stečeno iskustvo i uoči stvari koje će u budućnosti postati značajne.

Mimo toga, najbolji način za dolazak do ideja za startap je traženje problema koje treba rešiti. A najbolji način da se pronađu problemi je obraćanje pažnje na one elemente koji se javljaju kao frustracija u privatnom životu ili na poslu — stvari koje izgledaju neefikasno ili pokvareno, nešto što bi se moglo poboljšati ili pojednostaviti. Grejem naglašava da kada se takvi problemi primete, treba da se preispituju, i o njima treba razmišljati konstruktivno, zamišljanjem kako bi se oni mogli rešiti; proveravanjem da li i drugi imaju iste probleme i da li bi platili za rešenje.

Druga važna komponenta za dolazak do organskih ideja je rad na stvarima koje su uzbudljive, jer je tako veća verovatnoća da će se napraviti stvari koje korisnici žele. Ponekad takve stvari počinju kao zanimljivi projekti ili hobiji, a ne ideje za startap ili unosan biznis. Međutim, nešto što dovoljno dobro rešava problem osnivača obično znači da postoje dobre šanse da će biti drugih ljudi koji imaju isti problem i koji će takođe želeti to rešenje.

Problematični filteri

Jedan od razloga zašto mnogi ne primećuju dobre startap ideje je taj što imaju filtere koji ih sprečavaju da ih vide. Ovi filteri su zasnovani na individualnim preferencama ili predrasudama, i obično se okreću oko stvari koje deluju previše dosadno, preteško, suviše rizično ili suviše trivijalno.

Grejem ove filtere naziva „filterom napora” i „dosadnim filterom”. Zbog prvog filtera ljudi izbegavaju da rade na problemima koji su složeni ili deluju jako izazovno i kompleksno, kao što je bavljenje sistemima za plaćanje. Sa druge strane, filter dosade čini da ljudi izbegavaju da rade na problemima iz domena ili tržišta koja deluju dosadno ili niskog statusa, kao što su zdravstveni ili poslovni softver.

Ovi filteri su opasni jer se zbog njih propusštaju vredne prilike, naročito u oblastima gde je zbog složenosti konkurencija manja ili potražnja veća. Filteri takođe mogu naterati ljude da se fokusiraju na površne aspekte svojih ideja, a ne na njihovu suštinu, kao na primer na to koliko su budući proizvodi novi ili moderni, a ne koliko su korisni ili vredni.

Za prevazilaženje ovih filtera, Grejem predlaže da se svesno promeni perspektiva, tako da se oni isključe ili namerno preokrenu. Umesto da se traže ideje koje se čine lakim ili glamuroznim, treba tražiti ideje koje izgledaju teške ili dosadne ili nekul, ali koje rešavaju stvarne probleme za stvarne korisnike.

Na primer, Stripe je imao koristi od zaobilaženja filtera napora, jer su se svi drugi plašili da se pozabave industrijom platnih sistema, iako su bili svesni potrebe za alternativama. Iako je industrija izazovna, suočavanje s njom direktno je koristilo Stripe-u jer je olakšalo sticanje novih korisnika i mnoge druge aspelte poslovanja, što je igralo ulogu u uspehu startapa.

Napravite bunar, a ne krater

Startapi, prema Grejemu, treba da grade svoje poduhvate kao „bunare” umesto kratere, i da se pobrinu da prepoznaju malu grupu entuzijastičnih korisnika, umesto da pokušavaju da se bore sa gigantima i takmiče sa njihovim resursima za akviziciju velike grupe korisnika.

Uspešni startapi imaju odgovor na pitanje kome je proizvod potreban u tom trenutku, a zbog toga što rešavaju istinski problem, korisnici će pristati da koriste prvu verziju čak i ako je napravio nepoznati startap. Ovo su rani korisnici i oni su ključni za početni rast i prikupljanje povratnih informacija. Obično je ova početna grupa korisnika mala, jer da postoji mnogo ljudi kojima je hitno potrebno rešenje, verovatno bi rešenje neko drugi već napravio. 

Pored toga, lakše je napraviti nešto što voli nekoliko korisnika nego nešto što će se odmah dopasti mnogima. Ukoliko se napravi nešto što voli nekolicina, obično je moguće kasnije pronaći načine na koje može da se proširi tržište. 

Ključno je pronaći nišu koja nije samo mala, već i brzo raste, a idealno bi bilo da predstavlja nešto što je povezano za životom ili iskustvom osnivača. Na taj način se osigurava potražnja za proizvodom, kao i prednost u odnosu na potencijalne konkurente koji ne razumeju korisnike tako dobro.

Zašto konkurencija može biti dobra

Pri osmišljavanju ideja za startap, mnogi misle da treba da pronađu ideju koja uopšte nema konkurenciju. Međutim, Grejem naglašava da ovakvo razmišljanje može da predstavlja grešku, jer nedostatak konkurencije može da bude znak da nema tržišta za ideju, da je tržište preteško ili da još uvek nije došlo vreme za nju.

U stvari, imati konkurenciju je često dobar znak, jer to znači da postoji potražnja za nekakvim rešenjem i da ga je moguće izgraditi. U takvoj situaciji je manje važno da li startap izlazi na tržište prekasno ili previše liči na druge. Ono što je važno je koliko dobro se ideja sprovodi i kolika vrednost se pravi za korisnike. Čak i ukoliko je konkurencija jaka, treba razmišljati o tome šta od njih može da se nauči, i kako se razlikovati od njih.

Trik koji Grejem preporučuje je da se razmisli o tome šta konkurenti previđaju ili ignorišu; koje praznine ili probleme ostavljaju nerešenim, koja tržišta ili segmente konkurenti zanemaruju ili nedovoljno opslužuju. Najbolji startapi često počinju tako što nastupaju na nekom malom, ali važnom tržištu do kojeg veliki igrači ne mare ili ih ne primećuju, a onda koriste svoje uporište da bi se kasnije proširili na veća tržišta.

Kako doći do ideja za startap kada su preko potrebne

Međutim, ponekad je potrebno brzo smisliti ideju, na primer ako prethodna ideja ne uspe ili ako neki akceleratorski program ima rok o kom treba voditi računa. U takvim slučajevima, Grejem predlaže tehnike za smišljanje ideja, umesto čekanja da one dođu organski.

Jedna tehnika je razmišljanje o tome šta je potrebno, ali što ne može da se pronađe na tržištu. Ovo je dobar način za  pronalazak problema koje osnivač dobro razume i koje bi drugi mogli da dele. Druga korisna tehnika je razgovor sa drugim ljudima i upoznavanje sa onim što im treba, ali što ne mogu da pronađu, na šta se žale ili šta žele da postoji. Ovo može pomoći osnivačima da otkriju probleme koje možda nisu sami iskusili, ali su važni i imaju potencijal.

Treća tehnika je sticanje uvida u to na čemu drugi rade, i razmišljanje o tome da li je moguće poboljšati njihova rešenja ili uvideti praznine u njihovoj ponudi. Takođe je opcija videti šta je potrebno ili neophodno drugim industrijama ili zemljama i videti da li je moguće primeniti postojeće veštine ili tehnologije za rešavanje tih problema.

Četvrta tehnika je namerno traženje dosadnih ideja, što uključuje domene ili tržišta koja izgledaju dosadno ili niskog statusa, ali koje rešavaju stvarne probleme za stvarne korisnike. Većina ljudi često zanemaruje ili ignoriše ove ideje, ali mogu biti veoma vredne i profitabilne. 

Peta tehnika je traženje preseka između različitih domena, tehnologija ili trendova i uviđanje prilika za korisne uvide ili ideje. Ove raskrsnice često mogu otkriti nove mogućnosti i kombinacije o kojima drugi nisu razmišljali ili istraživali.

Glavna lekcija na koju Grejem kroz sve primere ukazuje je da pronalaženje ideja za startape nije stvar sreće ili genija, već posmatranja i eksperimentisanja. Primenom njegovih saveta moguće je otkriti probleme koje je potrebno rešiti i prilike koje drugi previđaju. Isključivanjem filtera i traženjem stvari koje su teške ili dosadne, moguće je pronaći ideje koje su vredne i nedovoljno iskorišćene. A ukoliko postanete osoba koja ima dobre ideje, možete povećati svoje šanse za uspeh.

*Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost Udruženja SEE ICT i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.