Bez posla u Srbiji ostalo oko 200.000 ljudi tokom pandemije

Već nedeljama slušamo podatke o broju otpuštenih u raznim državama sveta, dok su u Srbiji podaci o pandemiji posle mnogih problema postali javni, ali čini se da je broj onih koji su ostali bez posla postao državna tajna.  

Prvo smo čuli kako je otpušteno tek nekoliko hiljada ljudi, a potom da se broj zaposlenih čak povećao tokom pandemije. Kolege iz dnevnog lista Danas su pokušavale da utvrde šta kažu zvanične institucije, a sve se pretvorilo u višednevnu prepisku i demantovanje već iznetih podataka. 

RZS priča o povećanju u aprilu, ćuti o martu 

Jedinom relevantnom institucijom za objavljivanje podataka o zaposlenosti smatra se Republički zavod za statistiku, ali se čini da oni vešto izbegavaju da odgovore na konkretna pitanja. Prema zvaničnim podacima te institucije, tokom marta je bez posla ostalo 11.000 ljudi. Kada je taj podatak objavljen direktora RZS-a je pozvao Danas da navodno demantuje podatke navodeći da je tokom aprila broj zaposlenih porastao za 4.582. Mart nije komentarisao ni tada, niti u svim narednim odgovorima na pisanje Danasa.   

Pročitaj i: 

Privrednici ne dobijaju 30.000, a država se zadužila više nego što je morala

Podaci kojima raspolaže Zavod podrazumevaju sve koji su zaposleni po bilo kom tipu ugovora, što može dati pogrešnu sliku o velikom broju zaposlenih, ali istovremeno i realniju o onima koji su tokom ovih meseci ostali bez prihoda. Međutim, u tu računicu ne ulaze samozaposleni, kao i oni neformalno zaposleni. Analizu koja obuhvata i te podatke uradila je SeConS grupa za razvojnu inicijativu i Fridrih Ebert fondacija. 

Više od polovine otkaz dobilo zbog prestanka rada firme 

Prema analizi, bez posla je tokom pandemije i vanrednog stanja ostalo 200.000 ljudi, što je osam odsto radnika. U istraživanju je učestvovalo 1.600 ljudi, koji čine reprezentativni uzorak, a koji su bili zaposleni tokom februara 2020. godine. 

Kod gotovo polovine onih koji su ostali bez posla razlog je bio otkaz zbog obustavljanja rada firme, dok nešto više od petine ispitanika nije dobilo novi ugovor nakon što je prethodni istekao. Najviše otkaza je bilo u sektorima ugostiteljstva, trgovine, građevinarstva, kao i onima koji nisu radili po ugovorima o radu ili su bili zaposleni bez ugovora. 

Svaki 20. primoran na godišnji odmor, plata smanjena kod 5,6% ispitanika

Usled ukidanja javnog prevoza, zatvaranja škola i vrtića, te ukidanja usluga za najstarije sugrađane, mnogi su bili prinuđeni da daju otakz, kako bi brinuli o članovima porodice, piše Nova ekonomija. 

Godišnji odmor bio je primoran da koristi svaki 20. zaposleni, a još 4,1 odsto učinilo je to u dogovoru sa poslodavcem. Radno vreme ili broj smena je bio skraćen za 25 odsto radnika, dok je plata bila smanjenja kod 5,6 odsto.

Pročitaj i: 

Finska fabrika u Smederevu otpustila 338 ljudi preko SMS poruke 

Podsetimo, prema istraživanju Inicijative “Digitalna Srbija”, IT firme su tražile skoro upola manje IT kadrova u martu, mada su na održavanje zaposlenosti IT stručnjaka uticali ostali sektori.