Privrednici ne dobijaju 30.000, a država se zadužila više nego što je morala

Koliko od državnog minimalca ostaje privrednicima i zašto nas je Vlada zadužila više nego što je trebalo? 

Za platu zaposlenog od 30.000 dinara, poslodavac mora da izdvoji 47.209, kako bi namirio sve poreze i doprinose. Minimalac koji Vlada daje u okviru ekonomskih mera se tretira na isti način, kao zarada, što znači da država poslodavcima daje manje novca nego što je obećano. Tačnije, umesto 30.000 dinara pomoći za svakog zaposlenog, nakon obračunavanja svih nameta,  privrednicima ostaje 12.791 dinara, što je 58 odsto manje. 

To je svakako trošak koji poslodavci imaju, jer moraju da obračunavaju namete na zarade, ukoliko žele da se koriste ekonomskim merama Vlade, ukazuju iz knjigovodstvenog preduzeća Business line za Startit Dnevnik. 

„Ukoliko je radnik do sada imao ugovorenu neto platu od 50.000 dinara, poslodavac će kao i pre proglašenja vanrednog stanja obračunati istu platu i zadužiti poreze i doprinose, s tim da će deo neto plate isplatiti radniku u visini razlike koju će mu država uplatiti, a on proslediti radniku, tj. poslodavac će isplatiti 19.632,96, a država 30,367,04 dinara.” 

Porezi na minimalac se plaćaju, ali u naredne dve godine 

Ono što se razlikuje jeste to što privrednik poreze i doprinose ne mora da izmiruje svakog meseca, već može da odlaži, te ih plati od naredne godine u 24 rate. No, kako je Startit Dnevnik već pisao, prilikom korišćenja mera treba biti pažljiv, jer ukoliko izgubite pravo na njih sve morate da vratite u roku od pet dana s kamatom.

Kako kaže Mihailo Gajić, ekonomski analitičar u Libeku, uzimanje ovih mera nije obavezno, te savetuje privrednicima da razmisle da li su im zaista potrebne. 

„U slučaju duboke krize koja može da pogodi privredu, preduzeća treba dobro da odvagaju imaju li potrebe za radnicima kao i ranije, i da li bi mogla podneti troškove njihovih zarada u budućnosti nakon te pomoći”, upozorava Gajić, a podsetimo da poslodavci ne mogu da smanje broj zaposlenih za više od 10 odsto, tri meseca nakon što prime poslednji minimalac. 

Zaduživanje je opravdano, ali je moglo da bude povoljnije 

Naš sagovornik smatra da je potpuno opravdano da se na minimalce plaćaju porezi i doprinosi, s obzirom na to da pomoć i jeste namenjena zaradama, a ne predstavlja neku drugu vrstu subvencije, koju bi privrednici mogli drugačije da potroše. Nije mu sporno ni to što se država dodatno zadužuje kako bi isplatila ovu pomoć i što je odlučila da privrednicima uplati 90.000 dinara, iako će im na kraju ostati manje od polovine. 

„Ideja mera je da se pomogne preduzećima da prežive kratkoročan drastičan pad u prihodima i da se u tom periodu spreče masovna otpuštanja. Većina ekonomista program smatra smislenim, iako postoje određeni problemi, poput toga što sve grane dobijaju isto, iako nisu isto pogođene. Nivo javnog duga nije zabrinjavajući, a i većina duga treba da samog sebe isplati, kroz poreze i doprinose kada dođu na naplatu u naredne dve godine.” 

Same kamatne stope takođe nisu visoke, na primer kamatna stopa na nedavno prodate državne obveznice bile su 2,6 odsto. Međutim, ukazuje Gajić, problem je u tome što je država odbila još jeftinija sredstva Evropske unije za prevazilaženje krize po stopi od samo 0,29 odsto iz programa koji je bio ponuđen svim zemljama regiona. 

Svakako, podseća na kraju, nema besplatnog novca, već je to novac svih građana, i same kredite će vraćati građani i privreda, ne samo u Srbiji, već u celom svetu. 

Predstavljamo poslodavca
SAP-157x157-1.png

SAP

SAP je globalni lider koji se bavi razvojem cloud rešenja za prodajne i marketing timove, kao i cloud rešenja za on-line učenje.

SAP se bavi razvojem cloud rešenja za prodajne i marketing timove, kao i cloud rešenja za on-line učenje. Preko 4.800 organizacija u svim industrijama oslanjaju se na SAP rešenja u optimizaciji lead to money procesa, kako bi sklopili više dogovora za više novca, u rekordnom roku.

Petar Paunović

Unesite termine za pretragu