Žene proizvode više od svih industrija u Srbiji, ali ih za taj rad niko ne plaća

Kada smo pre nekoliko dana pisali o diskriminaciji u oglasima za posao, pojavio se komentar: „Šta će zena na poslu? Ko onda sprema ručak i brine o deci?” Iako verujemo da je autor komentara bio ironičan, količina onih koji su taj tekst kritikovali izazvala je reakciju nekih kolega, koji su nam pisali kako su Jutke među nama. 

Komentar na tekst o diskriminaciji žena

Nismo želeli da verujemo da u najprogresivnijem sektoru ima onih koji negiraju da su žene diskriminisane, pa čak nalaze i opravdanja za te postupke. No, to je realnost i očigledno je da ni IKT „zajednica” nije otporna na uticaje ograničenih pogleda na ulogu žena u društvu. 

Pisali smo kako i u IT sektoru žene imaju manje plate od svojih kolega. Uz to što su na poslovima manje plaćene, mnoge obavljaju poslove za koje ih niko ne plaća. U pitanju je briga o članovima svog domaćinstva.  

Kada bi se ženama plaćao ovaj rad, u srpski BDP bi se slilo 9,2 milijardi evra, odnosno on bi činio 15 odsto bruto domaćeg proizvoda. Nijedna industrija u Srbiji nema toliki udeo u BDP-u, prerađivačka indsustrija ima 14,5, trgovina na veliko i malo 11,5, zdravstvena i socijalna zaštita 3,9, a tolikog udela imaju i sve naučne, inovacione i tehnološke delatnosti zajedno, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. 

„Neplaćeni poslovi staranja su velikog obima i često nadoknađuju nepostojanje usluga staranja u društvu. Uprkos svom doprinosu privredi, neplaćeni poslovi staranja nisu uključeni u glavno merilo nacionalnog bogatstva, odnosno bruto domaćeg proizvoda (BDP). To dovodi do potcenjivanja ukupne ekonomske aktivnosti kao i umanjivanja vrednosti blagostanja pojedinca, porodice i celog drustva”, ukazala je u saopštenju UN Women u Srbiji, prenosi Danas. 

Pitanje nije u tome da li žene za ove poslove treba da budu plaćene, s obzirom na to da je nejasno ko bi bio poslodavac u slučaju kada ona majka brine o svom detetu ili se stara o starijim ukućanima. Postoje socijalne politike koje to delimično rešavaju, ali to nije teza ovog istraživanja. 

Neplaćeni rad = Nevidljiv rad – to je problem na koji se ovde ukazuje. Uz to, od žene se očekuje da prihvati neplaćeni rad kao nužnost, a muškarci su ti koji u tome “pomažu”. 

Muškarcima niko na razgovoru za posao ne postavlja pitanje o tome da li i kada planiraju porodicu. Kada ste čuli da neki poznati i uspešan muškarca priča o usklađivanju privatnog i poslovnog života? Neke poslovne žene se čak susreću s pitanjima: “Ko vam čuva decu”, prilikom neformalnog razgovora na poslovnim događajima.

Dobar odgovor bi bio: „Ko vama čuva decu? Ili još važnije, „Koliko ste novca uspeli da zaradite zahvaljujući tome?” Zamislite koliko žena energije ulaže upravo u ovaj neplaćeni rad. Zamislite da može da je preusmeri u svoju karijeru. Zamislite koliko brojne industrije gube, zahvaljujući neplaćenom radu. U stvari ne morate da zamišljate, već smo vam dali brojke gore. 

Deo tereta neplaćenog rada žene mogu da skinu sa sebe tako što će porodica za njega zaista nekome plaćati. Možda je to i jedini način da se osvesti koliko je on suštinski važan i značajan za funkcionisanje čitavog društva i privrede. Druga opcija je da ta briga bude podeljena, pa da briga o porodici prestane da bude jedini sektor u kojem žene imaju veće plate.