Ratovi (budućih) zvezda: Koliko je veliki srpski IT — i tržište i stručnjaci?

Uz procenu da zemlju godišnje napusti oko 32.000 ljudi, aksiom je da je naše tržište bezmalo desetine puta manje od prosečnog tržišta zapadne Evrope ili SAD i da se smanjuje. Prema statistikama Nacionalne službe za zapošljavanje iz oktobra 2014. godine, mesečno se u proseku oko 40 hiljada ljudi prijavi na biro, dok nezvanične statistike nagađaju da u celoj zemlji ima oko 4,4 miliona radno sposobnih lica, od toga oko 45% nezaposlenih (statistike variraju).

Zvuči tužno, nažalost i istinito, ali mi iz sfere IT-ja znamo da podaci o kadrovima drugih sposobnosti nisu previše relevantni za našu priču jer nekako “znamo” da je u našem mikrokosmosu stanje dosta bolje. U vezi sa IT-jem, svugde ćete čuti priče o tome kako “svi” imaju posao, plate su dobre, uslovi rada sjajni, firme se otimaju za kadrove… To su sve neke divne vesti na koje smo se proteklih godina već navikli, ali šta sve ovo zapravo znači?

Kao radnik u IT-ju, i to dominantno poslovnim strategijama (sa naglaskom na regrutaciju), da bih svoj posao radila zadovoljavajuće bili su mi neophodni relevantni podaci o stanju ponude i tražnje na tržištu rada u ovoj industriji. Ovi podaci su za svakog odgovornog istraživača alfa i omega celokupnog pozicioniranja firme i bez solidnog uvida u “stanje stvari”, ne možete ni da ustanovite optimalne mogućnosti kadrova, potrebe i procese regrutacije.

Ne otkrivam vam ništa novo kad vam kažem da tih podataka, sistematizovano i formalno, nigde nema. Mnogo šta sam morala sama da tražim i, ukratko, najveću pomoć sam pronašla u LinkedIn Recruiter platformi. Tu već godinu dana na nedeljnom nivou pratim razne statistike, a najzanimljivija saznanja ću predstaviti i vama.  

Zrno po zrno, kažu 35.000

Dok zvaničnih podataka o broju zaposlenih u IT industriji ili broju programera u Srbiji nema, Vojvođanski ICT klaster navodi da je u prizvodnji softvera u Srbiji zaposleno između 6.000 i 7.000 ljudi, s tim što su moje statistike, preuzete sa LinkedIn Recruiter platforme, nešto drugačije. Uz, po nezvaničnim procenama, više od 440 miliona profila širom sveta, od toga 455 hiljada samo u Srbiji, LinkedIn je izuzetno pouzdan resurs za praćenje kadrova, naročito ako uzmemo u obzir nepisano pravilo da se “svi” mladi IT profesionalci registruju na ovoj mreži. U tom kontekstu, kad verifikovanih empirijskih podataka nema, snalaženje putem LinkedIn-a nudi mnoge zanimljive podatke.

Šta nam uvid u LinkedIn mrežu pruža?

• Prema LinkedInu, u sferi IT-ja u Srbiji radi oko 35 hiljada ljudi; važna napomena – prema iskazima nekolicine senior programera i ličnom istraživanju, evidentno je da mnogi profesionalci koji su napustili Srbiju nisu promenili zemlju “pod kojom se vode” – stoga treba imati na umu da je realna cifra verovatno za 1-5% manja od navedene;
• Kao “developer” se identifikuju 11.533 profesionalca (01.02.2016); pretraga termina “programmer” daće < 3.000 rezultata, dok sam izbegavala termin “engineer”, pošto je primena istog mnogo šira;
  • Od toga najveći broj, 9.468, navodi da im je Java primarni jezik;
  • Sledi JavaScript sa 9.272 rezultata;
  • PHP je na 3. mestu sa 7.782 rezultata;
  • Četvrti je C# sa 6.838, i tako dalje (“Ruby”, primera radi, daje samo 498 rezultata).

Ako uzmete u obzir da najveći broj programera poznaje više programskih jezika, izvesno je da “konačna” cifra iznosi negde oko 11.500-12.000 ljudi. Dodala bih još da sam i kroz pomno praćenje LinkedIn mreže uočila da se broj registrovanih profesionalaca koji rade u najpopularnijim programskim jezicima na mesečnom nivou povećava za 100-150, osim za PHP, koji je u proteklih 45 dana zabeležio svega dva imena više. Imajmo na umu da ovo nisu uvek novi registrovani članovi, već naprosto programeri koji u svoj portfolio dodaju nove veštine, jer kada uporedim rast opšteg skupa (programer) vidimo rast od 50 ljudi mesečno od kojih je sigurno najveći broj tek počinje sa savladavanjem ove oblasti.

Ko ume, njemu dve (ponude)

Uzmimo u obzir i izveštaj o srpskoj IT industriji preuzet sa sajta Sito, čiji podaci navode da su u 2013. u Srbiji postojale ukupno 2.203 IT i telekomunikacione firme, sa ukupno 17.771 zaposlenih u IT firmama. Veoma je teško naći precizne podatke o tome koliko brzo IT tržište u Srbiji raste, ali izveštaj navodi da su u 2013. šest najvećih srpskih softverskih firmi imale 1.710 zaposlenih, 3,5 puta više nego u 2009. Konačan broj srpskih startapa i startapa koji imaju kancelarije u Srbiji nije poznat, ali uz Startitov izveštaj da su startap kompanije koje posluju u Srbiji u 2014. dobile približno 10 miliona evra u investicijama, možemo sa sigurnošću reći da IT i startap zajednica u zemlji rastu i samo prate svetske trendove, pogotovo ako imamo u vidu da mnogobrojne lokalne IT firme posluju u domenu outsourcing-a, progresivno rastućeg svetskog trenda smanjenja troškova za firme sa zapada.

Dalje, tu je i veliki broj ljudi koji rade samostalno, “frilensujući”, od kojih određeni broj uopšte nema registrovane agencije (nažalost, jasno vam je da ne postoji način da se saznaju precizne brojke). U 2014. godini pojavio se podatak da više od 40.000 ljudi radi na freelance platformi UpWork, ali nemamo podatke u kojim sve delatnostima i kom procentu. Jedno je sigurno –  značajan broj “frilensera” se bavi programiranjem u nekom kapacitetu, ali pošto su svega 192 osobe iz Srbije navele “Upwork” kao poslodavca, gotovo je nemoguće izvući neku značajnu cifru iz toga.

Trenutno na Startit Poslovima ima gotovo 600 otvorenih pozicija u ITu, što je tri puta više nego pre godinu dana. Na Infostudu koji pokriva sve oglase primećujemo  da je 2015. godine broj oglasa za posao u IT sektoru i elektrotehnici za barem 20% nadmašio broj oglasa u svakoj drugoj poslovnoj oblasti (279 oglasa), dok se na dalekom drugom mestu nalaze trgovina i prodaja (203 oglasa na dan 14.12.2015). I po današnjim statistikama, poslova za “IT” i “elektrotehnika” kategorije (kombinovano) ima 20% više nego za kategoriju “trgovina, prodaja”, a tri puta više u odnosu na sledeću najpopularniju kategoriju, “ekonomija”. Nisam vam otkrila toplu vodu – “znamo” da je u sadašnjim tržišnim uslovima potražnja trenutno dobrano veća od ponude (ko sumnja, neka pita neku IT firmu koliko dugo traži Ruby programere, recimo).

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz oktobra 2015 (koga zanima, evo tabele za celu 2015. godinu), prosečna zarada u Srbiji je 44.124 dinara, odnosno oko 360 evra, dok je prosečna zarada u računarskom programiranju (i konsultantskim poslovima su) 165.658 dinara. Nedavno je i istraživanje Startita i drugih IT organizacija sa više od 1.650 IT profesionalaca, prema ličnim iskazima anketiranih, dalo slične rezultate. Ovo je doslovno 10 puta veća zarada od minimalne, dok se i UI/UX dizajneri, kao i modelari, animatori i menadžeri u IT industriji, između ostalih, mogu pohvaliti prosečnom neto platom od oko 1.200 evra (privatna statistika).

Ovakav rast IT i startap scene, koji se transformiše na godišnjem, čak i mesečnom nivou, broj, obuka i iskustvo kadrova trenutno ne mogu da isprate. Stoga, dolazimo u situaciju da se za iskusne IT profesionalce firme otimaju i svakodnevno dovijaju u taktikama privlačenja ljudi. U narednim tekstovima govorićemo o metodama uspešne IT regrutacije (u Srbiji) i načinima na koje svoju firmu možete načiniti privlačnim poslodavcem. Work long and prosper,

Ana