Veza računara i ljudskog mozga? Ilon Mask u petak predstavlja rezultate Neuralinka

Najnovije vesti o dostignućima kompanije Ilona Maska Neuralink, koja se bavi neurotehnologijom, biće objavljene u petak, kada će se sam osnivač i investitor obratiti javnosti. Prema Maskovoj najavi od pre mesec dana, prilikom demonstracije projekta povezivanja mozga i računara, između ostalog biće prikazano i odašiljanje signala između neurona u realnom vremenu. Kako mediji predviđaju, moglo bi da se govori i o testiranju ove tehnologije na ljudima.

O osnivanju jednog od mlađih “čeda” svestranog tehnološkog inovatora, inženjera i filantropa, Startit Dnevnik je već pisao. Neuralink je registrovan 2016. godine u Kaliforniji, kao kompanija za medicinska istraživanja. Ekscentrični preduzetnik tada je istakao da će Neuralink potencijalno pomoći čovečanstvu da predupredi AI apokalipsu, te da omogući da ostvarimo simbiozu sa veštačkom inteligencijom.

Primarna namena je u tretiranju paraplegije, Parkinsonove bolesti…

U osnovi ideje interakcije čoveka i računara kojom se Neuralink bavi, nalazi se tehnologija bazirana na “nitima”. Usađene duboko u mozak, one prenose podatke — koji se dalje emituju eksternim uređajima i komuniciraju s njima. Upotrebna svrha Maskovog projekta bila bi primarno u medicini, i to u lečenju nervnih i moždanih bolesti i poremećaja, poput Parkinsonove bolesti, epilepsije i depresije. Ova tehnologija omogućila bi lakšu pokretljivost pacijentima koji su izgubili sopstvene udove ili boluju od paraplegije, pa bi napredna protetička pomagala, poput bioničkih udova, mogli da kontrolišu svojim mislima. 

Ukoliko osnovna misija Neuralinka bude ostvarena, to bi moglo da vodi ka daljem razvoju Maskovog projekta, koji bi u jednom trenutku doveo do kontrolisanja eksternih uređaja pomoću uma, odašiljanju poruka drugim osobama putem misli, ali i uvećavanja kognitivnih kapaciteta, poput inteligencije i memorije. 

Iako sve navedeno zvuči naučnofantastično i automatski nailazi na skepticizam, reč je o oblasti koja je vidno napredovala tokom prethodnih godina. Tako je prošle godine tim istraživača sa Univerziteta Kolumbija uspeo da prevede moždane talase na ljudski govor, dok je tim sa Univerziteta Kalifornija uspeo da kreira virtuelni vokalni trakt koji je u stanju da simulira mehaničke aspekte verbalne komunikacije, uz direktnu komunikaciju sa ljudskim mozgom. Implant u mozgu omogućio je 2016. godine osobi kojoj je ruka amputirana da mislima pokreće pojedinačne prste protetičke ruke. Pre tri godine, objavljena su značajna dostignuća iz oblasti tretmana pacijenata sa paraplegijom, kada je i projekat naučnika iz Južnoafričke Republike rezultirao prvim povezivanjem ljudskog mozga na internet.

Svaki eksperiment mora da ispuni rigorozne zakonske zahteve

Najveća kočnica razvoju neurotehnologije i ograničenje njenoj brzini napretka, jeste činjenica da se radi o tehnologiji primarno medicinske namene. To znači da, za razliku od Teslinih električnih automobila ili SpaceX-ovih raketa, svaki eksperiment i svako dostignuće mora da ispuni zahteve rigorozne zakonske regulative. Dodatni problem predstavlja i to da će mnogi futuristički “tretmani”, kojima će zainteresovani moći da se podvrgnu, spadati u “nadogradnju”, a ne terapiju, što će dodatno komplikovati procedure za odobravanje. Osim toga, postavljaju se i etička pitanja, poput invazivnosti procedura i testiranja na životinjama i ljudima, ali i praktična, poput razvijanja univerzalnog načina da se moždani signali mapiraju.

U iščekivanju petka i svežijih informacija, treba napomenuti da je Neuralink već demonstrirao sistem koji je u stanju da “čita” informacije iz 1.500 elektroda usađenih u pacove. Prema rečima profesora iz oblasti neuralnih interfejsa Endrua Džeksona sa Univerziteta u Njukaslu, dosadašnji napredak kompanije je impresivan, a biće interesantno pratiti ga i u budućnosti. “Ono što je jasno jeste da postoji potencijal za komercijalna ulaganja u neurobiologiju. Do skoro, istraživači su koristili staromodnu opremu kako bi beležili moždane impulse, pa je sjajno videti interesovanje i investicije koji dolaze iz Silicijumske doline”.