Šta je MVP i kako može da pomogne u kreiranju uspešnih proizvoda

Ovaj tekst je nastao u okviru programa Preduzmi ideju koji finansira USAID.

Kome je namenjen ovaj članak

Ovaj članak je namenjen svima koji kreiraju nove tehnološke proizvode. Stvaranje ovakvih proizvoda je i teško i rizično — mnogi koji su pokušavali da izvedu takav poduhvat su izgubili velike količine vremena i novca, a da to nisu morali. 

U daljem tekstu ćete naučiti kako da iskoristite koncept Minimum viable product-a tako da pravljenje novog digitalnog proizvoda prođe što je moguće bolje i time se izbegnu glavni rizici — odnosno, kako da izgubite najmanju količinu para i vremena praveći svoj proizvod, i kako da maksimizujete šanse da on bude uspešan. 

Zašto je teško i skupo napraviti dobar digitalni proizvod, i kako MVP tu pomaže

Velika većina digitalnih proizvoda doživi neuspeh. U zavisnosti od toga koja se statistika gleda, i do 90% novih digitalnih proizvoda ne uspeva. Razlozi su mnogobrojni: ponestajanje novca za ulaganje, neadekvatno biranje tržišta, kao i onaj najčešći — pravljenje nečega što niko ne želi da koristi. 

Upravo tu najčešću grešku želimo da predupredimo sadržajem ovog članka, i upravo tu MVP može da pomogne.

Primenom MVP-a kreator novog proizvoda ne dolazi na tržište sa već kreiranim proizvodom, u koji je uložio veliku količinu novca i vremena, bez informacije o tome da li takav proizvod ima dovoljno interesovanja korisnika ili funkcionalnosti koje su neophodne da uspe na tržištu. 

MVP, kao i lean startup metodologija iz koje izrasta, služi da se proizvod, ili njegova uverljiva predstava, ispitaju pre velikih ulaganja, i tako spreči trošenje vremena, novca i ljudske snage na nešto što je osuđeno na propast.

Kako je nastao MVP

Termin Minimum Viable Product skovao je početkom 21. veka Frenk Robinson, suosnivač i predsednik SyncDev kompanije, koji je doprineo razvoju stotina tehnoloških proizvoda u preko 300 kompanija. Prema njegovim rečima:

„MVP je odgovarajući proizvod za vašu kompaniju i vašeg kupca. Dovoljno je razvijen da izazove prihvatanje, zadovoljstvo i prodaju, ali ne toliko da bi bilo naduto i rizično. Tehnički, to je proizvod sa maksimalnim ROI u odnosu na rizik.”

Nakon toga, Erik Ris, američki serijski preduzetnik i autor knjige The Lean Startup, je popularizovao termin MVP-a, i dao nešto drugačiju definiciju pojma:

„Minimalni održivi proizvod je ona verzija novog proizvoda koja omogućava razvojnom timu da prikupi maksimalnu količinu validiranih informacija o kupcima uz najmanje napora.”

Međutim, prema pojedinim tumačenjima, MVP čak i ne predstavlja proizvod, već proces koji se ponavlja iznova i iznova. Taj proces podrazumeva identifikaciju najrizičnijeg poduhvata vezanog za proizvod, testiranje istog uz povratne informacije korisnika i na kraju unapređenje proizvoda na osnovu prikupljenih podataka.

Šta je suština MVP-a

Okvir MVP-a najlakše se može objasniti još jednim Risovim konceptom, tzv. build-measure-learn petljom koja opisuje osnovni način kako se MVP ostvaruje i kako se može praktično definisati u slučaju pravljenja nekog konkretnog proizvoda.

Prolaskom kroz petlju se najpre formira i testira hipoteza tako što se gradi uverljiva verzija proizvoda, odnosno MVP, koji se onda daje potencijalnim korisnicima na testiranje. Na osnovu fidbeka se dolazi do novih ideja i novih hipoteza, na osnovu kojih se prave nove iteracije proizvoda, tj. novi MVP-jevi. 

Proces se uglavnom ponavlja što više puta kako bi se izmerilo i postiglo interesovanje koje ukazuje na tržišnu vrednost, kako bi se u trenutku kreiranja proizvoda imalo što više informacija o tome šta korisnici i tržište žele.

Drugim rečima, neophodno je najpre napraviti proizvod sa minimumom karakteristika i u takvom stanju ga testirati sa korisnicima. Sa dobro osmišljenim MVP-om, koji na uverljiv način demonstrira ključne vrednosti novog proizvoda, često je moguće izbeći kodiranje ili velika vremenska ili novčana ulaganja na samom početku. Klasičan primer je Dropbox, čiji MVP je bio video klip.

Vrste MVP-a i uspešni primeri

Ono što je karakteristično za MVP je da može imati različite oblike, a ovde ćemo izdvojiti one najpoznatije, kao i klasične primere startapa koji su ih primenili:

Video

Dropbox je jedan od klasičnih primera uspešnog MVP-a koji je sa minimalnom količinom uloženog novca i truda uspeo da dobije relevantne informacije o svom proizvodu putem video snimka. Video je postao sve popularniji MVP jer se na efikasan način može proširiti saznanje o proizvodu i dobiti fidbek o tome da li proizvod izaziva interesovanje od strane korisnika.

Umesto kreiranja celog proizvoda, ili dela proizvoda, Endrju Hauston, jedan od suosnivača Dropbox-a, je kao MVP objavio video od 3 minuta u kome je korisnicima objašnjavao koliko je lako koristiti platformu, i na kreativan i zanimljiv način prikazao kako se i u koje svrhe platforma može koristiti, kako može olakšati svakodnevni život ljudi koji imaju potrebu za deljenjem podataka između više uređaja. 

Video je rezultat želje da se prvo testira poželjnost proizvoda, a i da se izbegne ulaganje velike količine novca i vremena. Nakon što je video postao viralan, gotovo 75.000 se prijavilo putem njihovog sajta da čekaju beta verziju čime je Dropbox dobio potvrdu da postoji vrednost u pravljenju takvog servisa.

Web stranica 

Buffer, aplikacija koja se koristi za zakazivanje objava na društvenim mrežama, koristila je sličan pristup Dropbox-u prilikom razvijanja svoje ideje i kreiranja proizvoda. Buffer je došao na ideju da napravi web stranicu koja je objašnjavala šta je Buffer i kako funkcioniše, pri čemu je postojalo i dugme čijim klikom bi trebalo da se prikažu cene proizvoda. 

Međutim, nakon klika na dugme, potencijalni korisnici su dobijali poruku koja je govorila da nisu još uvek spremni i da bi trebalo da se prijave za buduća obaveštenja, što je jedan od najjednostavnijih i najefektivnijih načina da se izmeri interesovanje:

Buffer je mejl adrese dobijene ovim putem iskoristio da započne razgovore sa zainteresovanim korisnicima, čime su uspeli da prikupe korisne informacije o tome da li ljudi žele da koriste proizvod. No, kako bi utvrdili da li bi korisnici zapravo platili usluge tog tipa, u međuvremenu je na stranicu dodat i cenovnik kako bi se proverilo interesovanje da se za proizvod poput njihovog plati. Buffer je na osnovu dobijenih informacija uspeo da identifikuje tržište i razvije nove funkcionalnosti.

„Čarobnjak iz Oza” 

Osnovna odlika ovakvog MVP-a je kreiranje proizvoda za koji deluje da funkcioniše automatizovano, odnosno kao potpuno funkcionalan sistem, dok se većina stvari u pozadini zapravo odvija ručno, čime se izbegavaju veliki troškovi automatizacije na samom početku, dok se u isto vreme meri interesovanje za takav način poslovanja.

Nik Svinmern, osnivač startapa Zappos, želeo je da napravi proizvod preko kojeg bi korisnici mogli da naručuju obuću putem interneta. Iako je to danas standard, u to vreme nije bilo naznaka da ljudi žele nešto takvo. Kako bi bio siguran u svoju ideju i njenu validnost, i kako ne bi protraćio novac, Nik je odlučio da ode u obližnji tržni centar, slika nekoliko pari patika i okači ih za prodaju na svoj sajt.

Iako je na početku gubio novac jer je sve morao da radi sam, odnosno da ode u radnju, kupi obuću i pošalje naručiocu, Nik je ovom vrstom MVP-a dobio konkretnu validaciju da postoje potencijalni korisnici za njegov proizvod i da postoji osnov za dalje ulaganje.

„Prljavi prototip” 

MVP ove vrste se u neku ruku kosi sa osnovnom idejom MVP-a o tome da je neophodno napraviti predstavu proizvoda sa minimalnim brojem funkcija. U suštini, koristi se u situacijama kada je neophodno kreirati proizvod ili neki njegov deo, kako bi se na pravi način prikazala njegova vrednost i validirala primarna hipoteza. 

Ovo nosi sa sobom bezbroj rizika jer iziskuje ulaganje vremena i novca, međutim, ukoliko naiđe na dobar odziv i fidbek korisnika, proizvod je u osnovi gotov i spreman za upotrebu.

Jedan od primera takvog pristupa je i Google. 1998. godine, osnivači Sergej Brin i Leri Pejdž objavili su rad o svom prototipu za pretraživač hiperteksta sa velikim potencijalom za skaliranje. No, da bi njihove pretpostavke bile validirane, bilo je neophodno da naprave ključne elemente infrastrukture kako bi pokazali da njihov koncept može da funkcioniše.

***

Koncept product-market fita, Lean pristup, kao njima srodne metode razgovora s korisnicima samo su neki od alata kojima se startap i druge poslovne ideje podvrgavaju koracima koji služe da se izbegnu opasnosti i postigne uspeh. 

Pravilno razumevanje pristupa, kao i različitih vrsta MVP-a i njihove praktične primene znatno olakšavaju proces osmišljavanja i prolazak kroz ostale koncepcije i metode, koji zajedno čine proces osmišljavanja i realizacije i iteriranje poslovnih poduhvata znatno lakšim.

*Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost Udruženja SEE ICT i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.