Srbija planira uvođenje viza za „digitalne nomade” 1. januara — za sada uzor Estonija, a ne naša zajednica

Srbija planira da do 1. januara izmeni pojedine zakone i definiše uslove za izdavanje viza strancima koji iz naše zemlje rade za inostranog poslodavca. Trenutni predlog, koji bi definisao status „digitalnih nomada” u našoj zemlji, kopija je modela iz Estonije.

Predloženi uslovi su da je „digitalni nomad” tokom prethodnih šest meseci, kod poslodavca za koga radi na daljinu, imao bruto mesečnu zaradu veću od 3.500 evra, kao i da nema državljanstvo niti prebivalište na teritoriji Srbije, objavljeno je u ponedeljak.

Ova definicija je, maltene doslovce, preuzeta sa sajta koji se nalazi pod okriljem Vlade Estonije.

Oni koji ispune uslove „dobiće boravište i radnu dozvolu na godinu dana – tako će moći da rade u Srbiji, da prihoduju i troše svoj novac na PDV”, naveli su iz Ministarstva rada, prenosi RTS.

Za Startit Dnevnik iz Ministarstva rada kažu da će „sva zainteresovana lica imati priliku da učestvuju, i da će se tek utvrditi načini i uslovi za uvođenje novog pravnog instituta u zakonodavstvo Republike Srbije”.

Za sada, po saznanjima Startit Dnevnika, niko iz zajednice nije konsultovan, a postoji izvesna bojazan zbog toga što će se čitav proces odvijati u relativno kratkom roku, u situaciji kada još nije ni formirana Vlada.

„U donošenju odluka sam sklona participativnom pristupu, uključivanju organizacija i firmi koje mogu da doprinesu da ovo pitanje bude kvalitetno rešeno, što bi rezultiralo pomaku ka privlačenju više digitalnih nomada u Srbiju”, izjavila je Nana Radenković, edukator i mentor u domenu preduzetništva iz Nove Iskre.

Ona je napomenula da su inicijative ovog tipa izuzetno važne, ali da je još važnije da se u donošenje odluka uvrste bitni parametri i ciljevi koji žele da se postignu.

Digitalni nomadi koji dolaze u Srbiju se bave najrazličitijim poslovima, nalaze se u različitim kategorijama prihoda, često imaju po nekoliko poslodavaca, a primanja im nisu nužno redovna. Dakle, „3.500 evra u prethodnih šest meseci” nije toliko jednostavna definicija kako zvuči.

„Iz predloženih uslova ne vidim širu sliku koja bi nam pomogla da vizuelizujemo koje ljude želimo da privučemo i šta je tačno to što mi njima nudimo”, dodala je Radenković.

Ivan Brkljač, programski direktor platforme Tačka povratka, smatra da je pre svega bitno razumeti šta znači „viza” za digitalne nomade. On podseća da Srbija već sada ima regulisan modalitet u kome je stranac sa turističkom vizom, koji ostane do 90 dana, oslobođen plaćanja poreza. Ovo znači da može potpuno legalno da stvara iz Srbije u navedenom periodu.

„Nakon tih 90 dana, stranac (u ovom slučaju digitalni nomad) ima dve opcije kako da reguliše svoj status. Jedna je da nostrifikuje svoju visokoškolsku diplomu kod Agencije za Kvalifikacije i na osnovu toga dobije privremeni boravak, ili da osnuje preduzetničku radnju ili d.o.o. na osnovu kog takođe može dobiti boravak”, objašnjava Brkljač.

On smatra da predlog izmene zakona koji je najavljen nije loš, jer se pokazuje dobra namera, ali „ne zna da li je neophodan s obzirom na već postojeći okvir”.

Preporuka Brkljača je da se napravi portal sa svim informacijama objedinjenim na jednom mestu, koji bi pomogao zainteresovanima, i olakšao praćenje svih procesa — da li funkcionišu bez problema i konfuzije za korisnike.

Ovakva promocija bi bila u skladu sa zaključkom nedavno objavljenog izveštaja „Skener digitalnih nomada”, koji su sastavili Inicijativa „Digitalna Srbija” i UNDP Laboratorije za ubrzani razvoj. U njemu može da se pročita da Beograd jeste među evropskim gradova u kojima se digitalni nomadi najduže zadržavaju, po tabeli sajta Nomad List, ali da je bitno da radimo na tome da privučemo veći broj onih koji dolaze.

Kroz istraživanje su uvideli i da su vize jedna od komponenti za privlačenje ove vrste digitalnih radnika, ali ne i jedina, izjavila je Tijana Stefanović, poslovni analitičar i projektni koordinator iz DSI-a. „Digitalni nomadi” su im se žalili na komplikovanu birokratiju koja im otežava duži ostanak u Srbiji — posebno kada je reč o produžavanju vize na više od 90 dana.

„Ukoliko bi Zakoni prepoznali sve specifičnosti života i poslovanja digitalnih nomada o kojima se govori u izveštaju, a viza, na primer, donela jednostavnije procedure i mogućnost da se izdavanje uradi onlajn na jeziku koji digitalni nomadi razumeju i bez velikih nameta, mislim da bi takva novina mogla pozitivno da utiče na povećanje broja digitalnih nomada u Srbiji”, dodala je Stefanović.

Nadamo se da će članovi zajednice, koji su svakodnevnom kontaktu sa digitalnim nomadima, biti zaista konsultovani pre nego što bude doneta bilo kakva zvanična odluka.