SCV, najveći investicioni fond u Srbiji kreće sa radom— šta dobijamo od ovih 40 miliona evra?

Od danas i zvanično — dugo očekivani ENIF fond kreće sa radom u Srbiji i regionu, s najavljenih 40 miliona evra za ulaganje. Šta (ne)će dobiti regionalni ekosistemi od South Central Venturesa?

Vukašin Stojkov - 24. Septembar, 2015.

Veliki investicioni fond koji smo premijerno najavili domaćoj javnosti ovog proleća, ENIF fond (brendiran kao South Central Ventures) danas i zvanično kreće sa radom. Bez sumnje, u pitanju je velika vest za domaću (i regionalnu) scenu tehnoloških kompanija — po prvi put na raspolaganju imamo ovako veliki fond namenjen ulaganju u tehnološke firme.

Fond namenjen ulaganju u kompanije sa “Zapadnog Balkana” je do danas zatvorio 25 miliona evra kapitala, a do kraja godine se očekuje finalizovanje na oko 40 miliona. Srpsku kancelariju će voditi jedan od partnera, novopečeni Beograđanin Jan Kobler.

Kako će otvaranje ovog fonda uticati na dalji razvoj naše male industrije?

Krećući od osnova, fond će ulagati do €100.000 seed kapitala (čemu je namenjeno do 5% ukupnog fonda), uz mogućnost praćenja tih rundi ili izravnog investiranja do €3 miliona, sa fokusom na veb i mobile proizvode, e-commerce, IoT i infrastrukturne tehnologije. Tako u Srbiji dobijamo dodatnu opciju za kapital bez nužnosti putovanja u druge zemlje, što je više nego fino za imati u mladom ekosistemu.

Standardni ciljevi i uslovi VC fondova važe i ovde — to su ekspanzija biznisa i globalno širenje kompanija, u partnerstva će ulaziti sa manjinskim učešćem, a prijatno iznenađuje predstavlja i to što će investirati i u kompanije koje su pravno osnovane u Srbiji.

Samo tržišno

Kada razmatramo uticaj ovog fonda na ekosistem/e regiona, dobra početna tačka je upravo menadžment. Upravljanje fondom u koji su investirali Evropska komisija, EIF i EBRD, nakon dve i po godine procesa povereno je ekipi slovenačkog RSG Capitala. Ovaj VC fond je bio prvi u regionu i, za razliku od mnogih VC fondova širom sveta, deluje kao da će biti dosta uspešan. U svom portfoliju ima mnoge uspešne kompanije, sa zvezdama poput Celtre, jedne od najuspešnijih tehnoloških kompanija sa Balkana.

Relevantan signal je i minimalnost njihovog portfolija, u koji su dodavali maltene (samo) po jednu kompaniju godišnje. Kako nam je Jan rekao, planiraju da nastave sa ovom tradicijom i u ovom fondu, uprkos tome što je novac koji se investira ogromnom većinom novac evropskih institucija.

janImamo mnogo privatnih investitora u fondu i ponašamo se maksimalno tržišno.

To bi za sada bila, po mom skromnom mišljenju,  najbolja stvar kod ove vesti. U praksi bi to značilo da nećemo videti poplavu “lakog” kapitala koji mnogima, uključujući mene, sve više deluje kao inhibitor, pre nego katalizator uspešne startap scene. Iz dosadašnjeg iskustva i obzervacija mi se čini da lak novac u rukama zelenih preduzetnika više može da uspori nego ubrza razvoj tehnoloških biznisa, te da najvećem broju preduzetnika-početnika treba više znanja i iskustva kako bi mogli da na optimalan način iskoriste spoljni kapital.

Dodatan element u razvoju ekosistema

S druge strane, kako bi ENIF mogao da zapravo ostvari svoj cilj investiranja relativno ogromne sume novca u regionalne startape, pretpostavljamo da će morati da porade na daljem razvoju kapaciteta preduzetnika. U Srbiji bi se tako pridružili naporima Startlabsa i, naravno, nas samih, koji projektima poput Startita, raznoraznih okupljanja i radionica te Startap akademije odavno radimo na tome.

Jan Kobler će biti na raspolaganju preduzetnicima upravo sa tim ciljem, što kroz programe u još-malo-pa-gotovom Startit Centru što samostalno, i ukoliko biste želeli da vas mi povežemo sa njima (ili bilo kojim drugim investitorom u zemlji ili okruženju) slobodno nam se javite.*

Sve u svemu — startap zajednica od danas i zvanično dobija jedan novi resurs u vidu lokalno dostupnog kapitala, ali i iskusne i dobro kapitalizovane ekipe čiji interes za investiranje u uspešne kompanije bi trebao da ide pod ruku sa radom na razvoju scene. Rano je davati dalekosežnije procene ali deluje da će ovo svakako biti jedna od najboljih vesti godine za regionalnu tehnološku industriju.

*Juče sam sedeo na kafi sa osnivačem jednog obećavajućeg beogradskog startapa koji me je na ponudu pomoći oko fandrejzinga pitao kakav nam je dil, koliko čega kome uzimamo za tu uslugu. Kako se ovo pitanje postavi s vremena na vreme, nije na odmet da naglasimo da takve usluge pružamo bez nadoknade, iz želje za podsticanjem razvoja domaće scene i dobre karme