Radim u Srbiji, a fakturišem sa svoje inostrane kompanije — koji su poreski rizici?

O troškovima prebacivanja preduzetnika u radni odnos tokom prelaznog perioda i nakon prelaznog perioda smo već pisali na sajtu, a u ovom tekstu ćemo se baviti poreskim efektima jedne od opcija.

Pretpostavimo da trenutno programer putem svoje preduzetničke radnje fakturiše svoj rad klijentu. Međutim, uviđa da ne bi mogao da prođe test samostalnosti. Iz tog razloga, odlučuje da osnuje privredno društvo u inostranstvu (kao atraktivne destinacije se pominju Estonija, Republika Irska, Kipar, Malta itd.) koje će fakturisati usluge klijentu, ali programer ostaje da radi i živi u Srbiji (ne ide u zemlju gde je društvo osnovano). Privredno društvo u inostranstvu nema kancelariju i nema zaposlene (sem vlasnika). Da li programer u ovom slučaju treba da plaća bilo kakve poreze u Srbiji?

Analiziraćemo ovaj slučaj sa aspekta poreza na dobit pravnih lica i poreza na dohodak građana.

Porez na dobit pravnih lica

Iako je kompanija osnovana u inostranstvu, srpske poreske vlasti mogu zahtevati da se njen profit oporezuje u Srbiji. Naime, pravno lice mora da plaća porez na ostvarenu dobit u Republici Srbiji ukoliko je osnovano na teritoriji Republike Srbije ili ima mesto stvarne uprave i kontrole na teritoriji Republike Srbije. S obzirom da u našem slučaju kompanija nema zaposlene, kancelariju niti neki drugi oblik fizičkog prisustva u zemlji osnivanja, može se smatrati da je mesto stvarne uprave u Srbiji, gde programer u realnosti pruža usluge.

Bitno je napomenuti da Republika Srbija ima zaključen značajan broj Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (prvenstveno sa evropskim zemljama) koji, kada je reč o međunarodnom poslovanju, imaju prednost u odnosu na domaću regulativu ukoliko su povoljnije prirode. Nakon odluke o zemlji osnivanja kompanije, potrebno je pogledati ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i te zemlje, ukoliko postoji. U većini ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koje je Srbija potpisala, navodi se da se poresko rezidenstvo pravnog lica (poresko rezidentstvo odgovara na pitanje „U kojoj zemlji je lice dužno da plati porez?’’) utvrđuje na osnovu mesta osnivanja, mesta stvarne uprave i kontrole itd.

Porez na dohodak građana

Ukoliko je u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana fizičko lice poreski rezident Srbije, ono je obavezno da u Srbiji plaća porez na dohodak (poput zarade, dividende itd.) ostvaren i u Srbiji i u inostranstvu. Programer je rezident Srbije po dva osnova:

• na teritoriji Republike Srbije ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa (u Srbiji radi, ima porodicu, deca mu idu u školu/vrtić itd.)
• na teritoriji Republike Srbije (neprekidno ili sa prekidima) boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci

Kao i kod poreza na dobit pravnih lica, neophodno je utvrditi da li postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i zemlje osnivanja kompanije. U većini ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koje je Srbija potpisala, navodi se da se poresko rezidenstvo fizičkog lica utvrđuje na osnovu boravišta, prebivališta, državljanstva itd.

Nezavisno od toga da li postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ili ne, srpske poreske vlasti će u svakom slučaju zahtevati da se porez na dohodak plati u Srbiji ili da se obezbedi dokaz da je porez plaćen u drugoj državi, na osnovu čega se može ostvariti poreski kredit. Poreski kredit ne može biti veći od poreza koji bi se obračunao u Srbiji.

Pored poreza nikako ne treba zanemariti ni obavezu plaćanja obaveznih socijalnih doprinosa. Tretman socijalnih doprinosa zavisi od konkretnog oblika angažovanja programera u inostranoj kompaniji. Nakon što programer odabere zemlju u kojoj bi osnovao kompaniju, pored naše regulative morao bi da ispita da li postoji socijalni sporazum Srbije sa tom državom, kao i propise te države.

Kako država može „da mi uđe u trag’’ ukoliko ne platim porez?

Ukoliko bi programer odlučio da ne plati ni dinar poreza u Srbiji po osnovu prethodno opisane šeme, on se izlaže značajnom poreskom riziku. Srpske poreske vlasti mogu postaviti pitanje porekla veće količine novca koja se pojavi na tekućem računu domaće banke, a takva situacija se može javiti pri kupovini nekretnine u Srbiji, polaganju učešća za kredit u banci, ulaganju u novi biznis itd. Napominjemo da ukoliko je utajen porez u iznosu većem od 1.000.000 RSD (oko 8.400 EUR), programer može biti osuđen za krivično delo utaje poreza koje je kažnjivo zatvorom.

Napominjemo da je banka dužna da Poreskoj upravi dostavi podatke o uplaćenim novčanim sredstvima na devizne račune fizičkih lica i to u roku od 30 dana od dana uplate. Takođe, u skupštinskoj proceduri su izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kojima se predviđa uvođenje obaveze banke da na zahtev Poreske uprave dostavi podatke o stanju i prometu na tekućim računima i štednim ulozima poreskih obveznika (pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica).

Prethodno iznet primer je indikativnog karaktera. Ukoliko razmatrate osnivanje kompanije u inostranstvu, a želite da radite u Srbiji, možete se obratiti vašoj konsultantskoj agenciji u vezi sa poreskim efektima u Srbiji.

Autori ovog teksta su Srećko Ćosović, menadžer za finansijsko savetovanje i transferne cene i Dušan Aleksov, senior konsultant iz kompanije WTS Porezi i Finansije.