Kako osnovati firmu u Srbiji: Preduzetnik i DOO

Imate dobru ideju, znate kako da je sprovedete, dobro programirate, vešti ste u komunikaciji sa ljudima, potencijalnim partnerima, entuzijazam vam je na vrhuncu, spremni ste za nove poduhvate? Neka jedan od njih, ipak, bude upoznavanje sa pravnim propisima koji se primenjuju na Vaše poslovanje, na Vaš startap.

Administracija nije gubljenje vremena, već način da ostvarite i zaštitite svoja prava. Forma čuva pravo. Ako želite da postavite dobre temelje Vašeg poslovanja, upoznajte se sa zakonima i procedurama koje važe u Republici Srbiji.
(Napomena: Tekst je usklađen sa novim propisima dana 2.10.2012. godine)
(Napomena: Proverite iznose administrativnih i lokalnih taksi kao i račune na koji se plaćaju. Autor teksta ne odgovara za promene u taksenim tarifama državnih organa koje su nastale nakon pisanja teksta.)
(Napomena: Tekst je dana 20.09.2017. godine dopunjen Objašnjenjim najčešćih pitanja i nedoumica u vezi sa Uredbom o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti koje donela Vlada Republike Srbije)

Jednom rečju „Firma“

Zakon o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 i 36/2011 – dr. zakon) ne poznaje reč „firma“. Zakonski termini, kojima se označavaju oblici organizovanja radi sticanja dobiti su:

• preduzetnik
• ortačko društvo
• komanditno društvo
• društvo sa ograničenom odgovornošću
• akcionarsko društvo

Šta god da se odlućite da osnujete, registraciju osnivanja obavlja Agencija za privredne registre (u daljem tekstu APR) u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku i Poreskom upravom. APR će, u saradnji sa Zavodom za statistiku i Poreskom upravom izvršiti registraciju Vaše firme kojoj će biti dodeljen matični broj i poreski identifikacioni broj (skraćeno: PIB).

Pre nego što odlučite da se registrujete, u zavisnosti  od oblika organizovanja koji odaberete, biće potrebno da pribavite i sačinite određenu dokumentaciju, kao i da overite potpis pred organima nadležnim za overu kao što su Opština ili Sud. Od 1.3.2017. godine overa potpisa (koja uključuje i potpise na osnivačkim aktima privrednih drušava i ugovorima o prenosu udela) će se vršiti isključivo kod javnih beležnika. Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa („Sl. glasnik RS“, br. 93/2014 i 22/2015) propisano je da u gradovima i opštinama u kojima nisu imenovani javni beležnici, ove poslove nastavljaju da obavljaju sudovi (osnovni sudovi, sudske jedinice i prijemne kancelarije osnovnih sudova) i opštinske uprave na tim područjima. Pored imenovanih javnih beležnika, za obavljanje poslova overe ovlašćeni su i zaposleni u kancelariji javnog beležnika – javnobeležnički pomoćnik, saradnik i pripravnik.

Neka dokumenta koja se overavaju, kao što je obrazac overenih potpisa (OP obrazac), zahtevaju se kako pred APR-om, tako i pred Bankom, pa je potrebno overiti više originalnih primeraka. Prilikom overe, ne zaboravite da jedan original uvek ostaje kod organa nadležnog za overu.

Proces registracije firme pred APR-om vodi se prema Zakonu o postupku registracije u Agenciji za privredne registre (“Sl. glasnik RS”, br. 99/2011 i 83/2014) i započinje podnošenjem Registracione prijave. Traje najviše 5 radnih dana, a završava se Rešenjem koje donosi APR.

Ukoliko registraciona prijava sadrži neke nedostatke, APR će doneti Rešenje kojim odbacuje Vašu registracionu prijavu u kome će taksativno navesti koji su to nedostaci i kako da ih otklonite. Ovo može produžiti proces registracije, pa je potrebno tačno popuniti registracionu prijavu, navesti sve podatke i dostaviti svu potrebnu dokumentaciju. Ukoliko ste nešto zaboravili da priložite ili ste pogrešili, imate 30 dana od dana donošenja ovog Rešenja da ponovite prijavu, pozivajući se na isti broj, i da je dopunite odnosno korigujete, uz obavezu doplate 50% od inicijalne takse.

Kada su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi, APR će doneti Rešenje o osnivanju, i od tog momenta možete se smatrati uspešno registrovanim.

Dalji koraci su izrada pečata i otvaranje računa kod Banke. Iako Zakon o privrednim društvima ne propisuje obavezu upotrebe  pečata, većina institucija ga i dalje zahteva. Za izradu pečata je potrebno da pečatorescu dostavite fotokopiju Rešenja o osnivanju uz original na uvid. Otvaranje računa kod Banke je poseban proces koje Banke samostalno utvrđuju, pa se pre otvaranja računa obavezno i podrobno informišite o apsolutno svim konkretnim uslovima koje Banke zahtevaju i uslugama koje pružaju. U svakom slučaju, prilikom otvaranja računa Banka će Vam tražiti da dostavite original OP obrasca i da dokumentaciju (Ugovor, karton deponovanih potpisa i slično) overite pečatom novoosnovane firme.

Delatnost

Kao što je navedeno, postoji više oblika organizovanja privrednih društava, ipak, preovlađujući oblici organizovanja su preduzetnik i društvo sa ograničenom odgovornošću.

Bez obzira na oblik organizovanja, potrebno je da registrujete takozvanu „pretežnu delatnost“, odnosno da izaberete jednu delatnost iz Uredbe o klasifikaciji delatnosti (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2010). Osim pretežne delatnosti, firma može obаvljаti i sve druge zakonom dozvoljene delаtnosti. Ukoliko je za neku delatnost potrebno imati posebnu dozvolu ili licencu, tu delatnost možete obavljati tek po pribavljanju dozvole odnosno licence. Izbor pretežne delatnosti je takođe značajan i sa poreskog aspekta.

Dakle, privredni subjekt je u obavezi da registruje samo pretežnu delatnost, dok se za sve ostale delatnosti podrazumeva po samom Zakonu da ih može obavljati (bez donošenja posebnih odluka), osim onih za koje je potrebno prethodno odobrenje, saglasnost ili drugi akt nadležnog organa. U svakom slučaju, obavljanje kako pretežne tako i sporednih delatnosti u spoljnotrgovinskom prometu, nije uslovljeno registracijom u Registar privrednih subjekata i ovi podaci neće biti registrovani.

Često se umesto izraza „pretežna delatnost“ upotrebljava izraz „šifra delatnosti“ koja označava u stvari četvorocifreni broj ispred tekstualnog naziva delatnosti. Sve šifre i nazivi delatnosti sadržani su Uredbi o klasifikaciji delatnosti.

Na primer, pod šifrom delatnosti 47.19 nalazi se ostala trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama koja obuhvata: trgovinu na malo raznovrsnom robom među kojom ne preovlađuju hrana, pića i duvan, kao i  delatnost robnih kuća koje se bave opštom prodajom raznovrsnih proizvoda, uključujući odeću, nameštaj, kućne aparate, metalnu robu, kozmetiku, nakit, igračke, sportsku opremu i dr. ili 47.41 Trgovina na malo računarima, perifernim jedinicama i softverom u specijalizovanim prodavnicama obuhvata prodaju na malo u specijalizovanim prodavnicama: računara i periferne opreme, konzola za video-igre i posebno izrađenog softvera, uključujući video-igre, a ne obuhvata trgovinu na malo nesnimljenim trakama i diskovima, čija je šifra 47.63.

Zašto je izbor delatnosti važan? Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase (“Sl. glasnik RS”, br. 61/2010, 101/2010, 94/2011 i 83/2012) koja je na snazi od 1.9.2012. godine, određene su delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase iz člana 3. st. 1. i 2. Zakona o fiskalnim kasama (“Službeni glasnik RS”, broj 135/04).

Prema navedenoj uredbi ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase za sledeće oblasti, grane i grupe klasifikacije delatnosti iz Zakona o klasifikaciji delatnosti (“Službeni glasnik RS”, broj 104/09) i Uredbe o Klasifikaciji delatnosti (“Službeni glasnik RS”, broj 54/10). Ovde su navedene sve šifre delatnosti, iako nisu sve vezane za ono čime bi se Vaš startap bavio:

1) Delatnosti u okviru sledećih oblasti, odnosno grupa:

47.91 Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta;
49.10 Železnički prevoz putnika, daljinski i regionalni;
49.20 Železnički prevoz tereta;
49.31 Gradski i prigradski kopneni prevoz putnika;
49.32 Taksi prevoz;
49.39 Ostali prevoz putnika u kopnenom saobraćaju;
49.41 Drumski prevoz tereta;
49.42 Usluge preseljenja;
50.30 Prevoz putnika unutrašnjim plovnim putevima;
50.40 Prevoz tereta unutrašnjim plovnim putevima;
51.10 Vazdušni prevoz putnika;
51.21 Vazdušni prevoz tereta;
52.21 Uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju;
53 Poštanske aktivnosti;
55.90 Ostali smeštaj – studentski i đački domovi;
59.14 Delatnost prikazivanja kinematografskih dela;
61 Telekomunikacije;
64 Finansijske usluge, osim osiguranja i i penzijskih fondova;
65 Osiguranje, reosiguranje i penzijski fondovi, osim obaveznog socijalnog osiguranja;
66 Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga i osiguranju;
69.10 Pravni poslovi;
81.21 Usluge redovnog čišćenja zgrada;
81.22 Usluge ostalog čišćenja zgrada i opreme;
81.29 Usluge ostalog čišćenja;
84.30 Obavezno socijalno osiguranje;
85 Obrazovanje;
86 Zdravstvene delatnosti – zdravstvene usluge koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja;
87 Socijalna zaštita sa smeštajem;
88 Socijalna zaštita bez smeštaja;
90 Stvaralačke, umetničke i zabavne delatnosti;
91 Delatnost biblioteka, arhiva, muzeja, galerija i zbirki i ostale kulturne delatnosti;
92 Kockanje i klađenje;
93 Sportske, zabavne i rekreativne delatnosti;
94.91 Delatnost verskih organizacija;
95.23 Popravka obuće i predmeta od kože;
95.25 Popravka satova i nakita;

2) Pojedine delatnosti u okviru sledećih grupa, i to:

47.99 Ostala trgovina na malo izvan prodavnica, tezgi i pijaca:
– prodaja preko automata,
– prodaja preko putujućih prodavaca – ulična prodaja sladoleda, lozova, kokica i štampe – kolporteri;
75.00 Veterinarske delatnosti – Primarna terenska zdravstvena zaštita životinja, poslovi iz Programa mera zdravstvene zaštite životinja, poslovi dezinfekcije i deratizacije u objektima u kojima se drže i uzgajaju životinje i aktivnosti na sprečavanju pojavljivanja, širenja i suzbijanja zaraznih bolesti životinja;
96.09 Ostale nepomenute lične uslužne delatnosti – aktivnost čistača cipela, nosača, lica za naplatu parkiranja automobila.

Delatnostima, za koje u smislu člana 1. ove uredbe ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, smatraju se i delatnosti koje obavlja preduzetnik koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod i koji nije obveznik poreza na dodatu vrednost, i to:

Delatnosti u okviru sledećih oblasti, odnosno grupa:

33.11 Popravka metalnih proizvoda;
33.12 Popravka mašina;
33.13 Popravka elektronske i optičke opreme;
33.14 Popravka električne opreme;
33.15 Popravka i održavanje brodova i čamaca;
33.17 Popravka i održavanje druge transportne opreme;
33.19 Popravka ostale opreme;
37 Uklanjanje otpadnih voda;
38.11 Skupljanje otpada koji nije opasan;
43.11 Rušenje objekata;
43.12 Priprema gradilišta;
43.13 Ispitivanje terena bušenjem i sondiranjem;
43.21 Postavljanje električnih instalacija;
43.22 Postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema;
43.29 Ostali instalacioni radovi u građevinarstvu;
43.31 Malterisanje;
43.32 Ugradnja stolarije;
43.33 Postavljanje podnih i zidnih obloga;
43.34 Bojenje i zastakljivanje;
43.39 Ostali završni radovi;
43.91 Krovni radovi;
43.99 Ostali nepomenuti specifični građevinski radovi;
45.20 Održavanje i popravka motornih vozila;
74.20 Fotografske usluge;
81.10 Usluge održavanja objekata;
81.30 Usluge uređenja i održavanja okoline;
95.11 Popravka računara i periferne opreme;
95.12 Popravka komunikacione opreme;
95.21 Popravka elektronskih aparata za široku upotrebu;
95.22 Popravka aparata za domaćinstvo i kućne i baštenske opreme;
95.24 Održavanje i popravka nameštaja;
95.29 Popravka ostalih ličnih predmeta i predmeta za domaćinstvo;
96.01 Pranje i hemijsko čišćenje tekstilnih i krznenih proizvoda;
96.02 Delatnost frizerskih i kozmetičkih salona;
96.03 Pogrebne i srodne delatnosti.

Delatnostima za koje, u smislu člana 1. ove uredbe, ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase smatraju se i:

– delatnosti iz Zakona o komunalnim delatnostima (“Službeni glasnik RS”, broj 88/11), osim pružanja usluga na pijacama: izdavanje u zakup objekata, tezgi i prostora na njima;

– poslovi iz Pravilnika o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata (“Službeni glasnik RS”, broj 56/12), osim kamenorezačkog zanata iz člana 2. stav 2. tačka 26) tog pravilnika.

Preduzetnik

Privatni preduzetnik, odnosno preduzetnik, u smislu Zakona o privatnim preduzetnicima (“Sl. glasnik SRS”, br. 54/89 i 9/90 i “Sl. glasnik RS”, br. 19/91, 46/91, 31/93 – odluka USRS, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/2002, 101/2005 – dr. zakon, 55/2004 – dr. zakon, 61/2005 – dr. zakon i 36/2011 – dr. zakon; Važna napomena: danom početka primene Zakona o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011), odnosno 1. februara 2012. godine, ovaj zakon prestaje da važi, osim odredaba koje se odnose na ortačke radnje koje prestaju da važe 1. januara 2013. godine.) i Zakona o privrednim društvima, jeste fizičko lice koje, radi sticanja dobiti, osniva radnju i samostalno obavlja delatnost. Za obavljanje samostalne delatnosti, preduzetnik osniva radnju, odnosno odgovarajući oblik poslovanja: radionica, kancelarija, biro, servis, agencija, studio, pansion, apoteka, ordinacija i sl.

Najvažnije u vezi sa ovim oblikom organizovanja odnosno poslovanja je pravno shvatanje imovine preduzetnika. U imovinu fizičkog lica koje ima svojstvo preduzetnika ulaze prava, potraživanja i sredstva ostvarena kroz delatnost za koju je radnja registrovana, ali i prava, potraživanja i sredstva ostvarena izvan nje, iz drugih materijalno-pravnih odnosa, na primer nasleđivanjem, poklonom, igrom na sreću i slično.

Prema Rešenju Višeg trgovinskog suda, Pž. 9249/2007(2) od 3.4.2008. godine (Sudska praksa trgovinskih sudova – Bilten br. 2/2008) imovinu fizičkog lica koje ima svojstvo preduzetnika opterećuju i sve obaveze fizičkog lica, znači i obaveze koje su preuzete iz obavljanja privredne delatnosti, ali i koje su preuzete izvan nje. Postoji samo jedan pravni subjekat, to je fizičko lice i njegova celovita imovina kojom on odgovara za obaveze i iz jedne i iz druge vrste pravnih odnosa, odnosno nosilac prava i iz jednih i iz drugih materijalno-pravnih odnosa je to isto fizičko lice.

Takođe, činjenica brisanja preduzetnika iz registra privrednih subjekata nije pravno relevantna za odgovornost po osnovu nastalih imovinskih obaveza u vezi sa obavljanjem delatnosti, fizičkog lica koje je bilo registrovano kao preduzetnik. Preduzetnik nema svojstvo pravnog lica, stranačku i pravnu sposobnost ima fizičko lice koje je registrovano kao preduzetnik. Stoga, brisanjem preduzetnika i na taj način prestankom svojstva preduzetnika, ne prestaje odgovornost fizičkog lica koje je bilo registrovano kao preduzetnik za nastale obaveze (Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 424/2012 od 19.9.2012. godine)

.

Prednost organizovanja u preduzetnički oblik je mogućnost da fizičko lice koje je preduzetnik nesmetano raspolaže ostvarenom dobiti, odnosno sredstvima koja su ostvarena delovanjem preduzetnika. Mana je to što fizičko lice kao preduzetnik, za preuzete obaveze, odgovara celokupnom svojom imovinom. Da, celokupnom svojom imovinom.

Postupak registracije pokreće se podnošenjem prijave Agenciji, a može da se pokrene i po službenoj dužnosti.

Registrаcionu prijаvu podnosi:

  • osnivаč –  preduzetnik
  • ovlašćeno lice (poslovođa, odnosno prokurista)
  • punomoćnik sа priloženim pisanim punomoćjem, potpisаnim od strаne osnivаčа – preduzetnikа i overenim od strаne nаdležnog orgаnа (javnog beležnika opštine ili sudа). Ako osnivаč – preduzetnik dа svoje punomoćje аdvokаtu, ono ne morа biti overeno.

Prijаve se mogu podneti:

  • lično u sedištu APR u Beogrаdu
  • orgаnizаcionim jedinicаmа APR
  • u opštinаmа sа kojimа Agencijа imа zаključen sporаzum (аko se registrаcionа prijаvа podnosi u opštini, kаo dаtum i vreme njenog dostаvljаnjа uzimа se dаtum i vreme njenog prijemа u Agenciji)
  • preporučenom poštom (аko se registrаcionа prijаvа podnosi poštom, kаo dаtum i vreme njenog dostаvljаnjа uzimа se dаtum i vreme njenog prijemа u Agenciji).

Registrаcione prijаve se mogu preuzeti u Agenciji, orgаnizаcionim jedinicаmа APR i opštinskim kаncelаrijаmа uz dokаz o uplаti nаknаde u iznosu od 120,00 dinаrа (shodno Odluci o nаknаdаmа zа registrаciju i druge usluge koje pružа Agencijа zа privredne registre u okviru registrа privrednih subjekаtа i Registrа jаvnih glаsilа) ili besplаtno preuzeti sа Internet strаne Agencije.

Potrebnа dokumentаcijа zа osnivаnje preduzetnikа:

  • jedinstvenа registrаcionа prijаvа osnivаnjа preduzetnikа i registrаcije u jedinstveni registаr poreskih obveznikа sа unetim relevаntnim podаcimа
  • fotokopijа lične kаrte ili pаsošа osnivаčа – preduzetnikа
  • dokаz o uplаćenoj nаknаdi u iznosu navedenim na sajtu Agencije, nа rаčun Agencije zа privredne registre
  • ukoliko se preduzetnik registruje zа obаvljаnje delаtnosti zа koju se trаži prethodnа sаglаsnost nаdležnog orgаnа kаo uslov zа registrаciju APR je potrebno podneti i rešenje nаdležnog orgаnа u originаlu ili overenoj kopiji.

Zа preduzetnike koji ispunjаvаju uslove zа registrаciju APR dostаvljа poreskoj uprаvi podаtke zа dodelu i određivаnje PIB-а i zа upis u jedinstveni registаr poreskih obveznikа. Ukoliko su ispunjeni uslovi zа dodelu PIB-а isti će biti registrovаn i unet u rešenje o osnivаnju preduzetnikа. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi zа dodelu PIB-а preduzetnik će biti registrovаn i obаvešten dа se zа dodelu PIB-а obrаti poreskoj uprаvi.

APR po službenoj dužnosti dostаvljа nаdležnom PIO Fondu prijаvu nа osigurаnje zа preduzetnikа i vrši prijаvu obveznikа plаćаnjа doprinosа Republičkom fondu zа zdrаvstveno osigurаnje. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi zа registrаciju obveznikа plаćаnjа doprinosа u RFZO preduzetnik će biti registrovаn u APR-u i obаvešten dа se zа prijаvu obveznikа plаćаnjа doprinosа obrаti RFZO.

Preduzetnik nije u obavezi da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima sem u slučajevima koji moraju biti posebno propisani zakonom, ali se u praksi pečat i dalje zahteva naročito od Banaka i državnih institucija.

Prilikom izborа nаzivа, osnivаč – preduzetnik prethodno morа dа proveri nа Internet strаni APR dа li je nа teritoriji Republike Srbije već registrovаn preduzetnik sа istim ili sličnim nаzivom. Nаziv nije obаvezаn deo poslovnog imenа. Poslovno ime preduzetnika može biti ili na ćiriličnom ili na latiničnom pismu

Po prijemu registracione prijave APR proverava da li je u registru pod istim nazivom već registrovano drugo pravno lice ili preduzetnik ili je već podneta prijava za registraciju pod istim nazivom ili je već rezervisan u skladu sa zakonom, odnosno da li je naziv određen u skladu sa zakonom. Preduzetnik obavlja delatnost pod poslovnim imenom i zbog toga poslovno ime preduzetnika mora da se razlikuje od naziva drugog preduzetnika tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugim preduzetnikom odnosno zabludu u pogledu predmeta poslovanja preduzetnika.

Odredbe Zakona o privrednim društvima predstavljaju osnov za odbacivanje zahteva za registraciju naziva preduzetnika ukoliko na teritoriji Republike Srbije već postoji aktivan preduzetnik sa istim ili sličnim nazivom koji bi mogao dovesti do zabune o preduzetniku ili njegovoj delatnosti. Iz navedenih razloga, preporučujemo da podnosioci registracionih prijava osnivanja preduzetnika ili prijava za promenu naziva postojećih preduzetnika, izvrše pretragu već registrovanih ili rezervisanih naziva, kako bi izbegli neželjeno odbacivanje zahteva za registraciju.

Naziv nije obavezan deo poslovnog imena.

Naziv može biti na stranom jeziku, može da sadrži pojedine strane reči ili karaktere, na latiničnom pismu engleskog jezika, kao i arapske ili rimske brojeve.

Preduzetnik može u poslovanju da koristi i prevod poslovnog imena ili prevod skraćenog poslovnog imena na jeziku nacionalne manjine ili stranom jeziku u kom slučaju se i prevod registruje, s tim da se NAZIV ne prevodi.

SAGLASNOST: Poslovno ime, naziv na stranom jeziku kao i njihovi pridevski oblici mogu da sadrže naziv Rebulike Srbije ili njene teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine, uz prethodnu saglasnost nadležnog organa kao i naziv strane države ili međunarodne organizacije, uz saglasnost nadležnog organa te države ili međunarodne organizacije.

Poslovno ime preduzetnika može da sadrži lično ime fizičkog lica uz njegovu saglasnost, odnosno saglasnost njegovih zakonskih naslednika ukoliko je to lice umrlo.

Poslovno ime preduzetnika obavezno sadrži sledeće elemente:

  • ime i prezime preduzetnika
  • opis pretežne delatnosti
  • oznaku pr ili preduzetnik
  • sedište (mesto sedišta preduzetnika bez navođenja adrese odnosno ulice i broja).

Primer: PETAR PETROVIĆ, PREDUZETNIK, TRGOVINSKA RADNJA, PIROT/PETAR PETROVIĆ, PREDUZETNIK ,TRGOVINSKA RADNJA, PIROT

Poslovno ime može da sadrži i sledeće elemente:

  • naziv preduzetnika
  • oznake kojima se bliže određuje predmet poslovanja

Primer: PETAR PETROVIĆ PREDUZETNIK TRGOVINSKA RADNJA ZA PRODAJU KUĆNIH APARATA PERA PIROT/ PETAR PETROVIĆ PREDUZETNIK TRGOVINSKA RADNJA ZA PRODAJU KUĆNIH APARATA PERA PIROT

Skraćeno poslovno ime obavezno sadrži:

  • • ime i prezime preduzetnika
  • • oznaku pr ili preduzetnik ili ortaci ili or
  • • naziv

Primer: PETAR PETROVIĆ PREDUZETNIK PERA / PETAR PETROVIĆ PREDUZETNIK PERA

Ukoliko puno poslovno ime preduzetnika ne sadrži naziv, preduzetnik neće moći da registruje skraćeno poslovno ime.

Niže su navedene sve delаtnosti zа koje je potrebnа prethodnа sаglаsnost kаo uslov zа registrаciju:

  • zdrаvstvene delаtnosti (ordinаcije, klinike) – rešenje zdrаvstvenog inspektorа ministаrstvа zdrаvljа o ispunjenosti uslovа zа obаvljаnje trаžene delаtnosti
  • apoteke – rešenje zdrаvstvenog inspektorа ministаrstvа zdrаvljа o ispunjenosti uslovа zа obаvljаnje apotekarske delаtnosti
  • psihološko sаvetovаlište – rešenje ministаrstvа rаdа, zаpošljаvаnjа i socijаlne politike
  • veterinаrske ordinаcije i veterinarske аpoteke – rešenje  inspektorа ministаrstvа poljoprivrede, šumаrstvа i vodoprivrede
  • obаvljаnje delаtnosti od opšteg interesа i komunаlne delаtnosti – ugovor nаdležnog opštinskog orgаnа dа je poverio obаvljаnje određene delаtnosti preduzetniku
  • аgencijа zа zаpošljаvаnje – rešenje ministаrstvа ekonomije i regionаlnog rаzvojа
  • poslovi sudskih veštаkа – uslov zа registrаciju je rešenje o upisu u registаr stаlnih veštаkа
  • poslovi stečаjnog uprаvnikа – uslov zа registrаciju je licencа Agencije zа licencirаnje stečаjnih uprаvnikа
  • poslovi zаstupаnjа u osigurаnju – uslov zа registrаciju je dozvolа Nаrodne bаnke o ispunjenosti uslovа zа obаvljаnje te delаtnosti
  • tаksi prevoz – ukoliko je odlukom orgаnа lokаlne sаmouprаve propisаno dа je potrebno dа tаksi prevoznik ispunjаvа i druge uslove pored zаkonom propisаnih, ondа je potrebno dа se uz registrаcionu prijаvu osnivаnjа dostаvi i dokumentаcijа propisаnа tom odlukom. Dа li tаksi prevoznik trebа dа podnese i dodаtnu dokumentаciju procenjuje se premа opštini u kojoj će biti sedište tаksi prevoznikа
  • promet oružjа, delovа zа oružje i municije – rešenje ministаrstvа unutrаšnjih poslovа

Preduzetnik birа samo jednu pretežnu delаtnost, u sklаdu sа Zаkonom o klаsifikаciji delаtnosti i Odlukom o klasifikaciji delatnosti.

Prilikom registrаcije, preduzetnik ne dostаvljа potvrdu nаdležnih inspekcijskih službi o ispunjenosti uslovа u pogledu prostorа u kome se delаtnost obаvljа, osim kod proizvodnje, prometа, distribucije, prerаde i usklаdištenjа mаterijа opаsnih i štetnih po zdrаvlje ljudi i životne sredine, kаo i delаtnosti zа koje drugi mаterijаlni zаkoni  izričito propisuju posebne uslove, а dаte sаglаsnosti imаju prethodni kаrаkter u odnosu nа registrаciju. Ispunjenost nаvedenih uslovа proverаvа nаdležni orgаn u postupku redovnog inspekcijskog nаdzorа.

Oblik obаvljаnjа delаtnosti može biti sаmostаlаn kаdа je osnivаč – preduzetnik jedno fizičko lice, ili ortаčki kаdа se može registrovаti nаjviše 10 fizičkih licа kаo osnivаči – ortаci.

Prilikom podnošenjа registrаcione prijаve osnivаnjа osnivаč – preduzetnik imа mogućnost dа početаk obаvljаnjа delаtnosti odredi sа dаnom donošenjа rešenjа o registrаciji osnivаnjа ili dа osnivаnje preduzetnikа bude registrovаno bez podаtkа o dаtumu početkа obаvljаnjа delаtnosti.

Šifre delatnosti iz oblasti informacionih tehnologija donošenjem Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti su razvrstane po grupama na sledeći način:
Trećoj grupi pripadaju delatnosti pod šiframa: 26.11; 26.12; 26.20; 26.30; 26.40; 26.80; 27.11; 58.21; 61.10; 61.20; 61.30; 61.90; 62.09; 95.11 i 95.12.
Petoj grupi pripadaju delatnosti pod šiframa: 58.29; 62.01; 62.02; 62.03; 63.11 i 63.12.

Za korišćenje usluge elektronske prijave preduzetnika neophodno je podneti elektronsku prijavu putem korisničke aplikacije za prijem elektronske prijave kojom se obezbeđuje prijem elektronskih dokumenata i dokaz o uplati naknade za registraciju.

Potpisivanje elektronske prijave i dokumenata, kao i overa elektronskih dokumenata, vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronski potpis i elektronski dokument. Ukoliko je elektronska prijava uspešno izvršena, podnosilac prijave će dobiti potvrdu o primljenoj elektronskoj prijavi na elektronsku adresu koja je registrovana kao elektronska adresa za prijem pošte ili na elektronsku adresu navedenu u prijavi.

Za preduzetnike koji ispunjavaju uslove za registraciju APR dostavlja poreskoj upravi podatke za dodelu i određivanje PIB-a i za upis u jedinstveni registar poreskih obveznika. Ukoliko su ispunjeni uslovi za dodelu PIB-a isti će biti registrovan i unet u rešenje o osnivanju preduzetnika. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi za dodelu PIB-a preduzetnik će biti registrovan i obavešten da se za dodelu PIB-a obrati poreskoj upravi. APR po službenoj dužnosti dostavlja nadležnom PIO Fondu prijavu na osiguranje za preduzetnika i vrši prijavu obveznika plaćanja doprinosa Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi za registraciju obveznika plaćanja doprinosa u RFZO preduzetnik će biti registrovan u APR-u i obavešten da se za prijavu obveznika plaćanja doprinosa obrati RFZO.

Rok za registraciju osnivanja preduzetnika je 5 dana.

U slučаju kаdа je registrаcijа osnivаnjа izvršenа bez podаtkа o dаtumu početkа obаvljаnjа delаtnosti preduzetnik imа obаvezu dа početаk obаvljаnjа delаtnosti prijаvi Registru nаknаdno registrаcionom prijаvom promene prijаve početkа obаvljаnjа delаtnosti, a ukoliko to ne učini, kаo početаk obаvljаnjа delаtnosti biće registrovаn dаtum donošenjа rešenjа.

Od dаtumа početkа obаvljаnjа delаtnosti preduzetniku počinju teći sve obаveze jаvnih prihodа (porezi, doprinosi i ostаli jаvni prihodi).

Društvo sa ograničenom odgovornošću

Osnivanje, rad i prestanak Društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) propisan je Zakonom o privrednim društvima i Zakonu o postupku registracije u agenciji za privredne registre. U smislu Zakona o privrednim društvima Društvo s ograničenom odgovornošću jeste privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica, u svojstvu članova društva, radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom.

Društvo sa ograničenom odgovornošću je moguće da bude osnovano od strane jednog lica, bilo pravnog ili fizičkog, u kom slučaju se radi o jednočlanom d.o.o. U slučaju višečlanog društva, osnivači mogu biti bilo pravna bilo fizička lica ili kombinacija pravnih i fizičkih lica.

Društvo s ograničenom odgovornošću, bilo jednočlano ili višečlano, odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom koja je odvojena od imovine članova. Član, odnosno članovi d.o.o., bili oni pravna ili fizička lica, ne odgovaraju za obaveze Društva, osim do visine upisanog a neuplaćenog uloga.

Strana i domaća kako pravna tako i fizička lica mogu pod jednakim uslovima biti članovi Društva, s tim što je za strana fizička lica potrebno da uz ostalu dokumentaciju dostave adresu boravišta u Republici Srbiji.

Osim prednosti koje se tiču razgraničenja odgovornosti članova Društva za obaveze Društva, i mogućnosti povećanja osnivačkog uloga kojim se povećava i mogućnost naplate od strane poverilaca, društvo sa ograničenom odgovornošću ima i mane koje se ogledaju u povećanoj administraciji, obavezom angažovanja knjigovođe, kao i otežanog pristupa novčanim sredstvima Društva od strane osnivača. Naime, Društvo raspodeljuje dobit članovima društva, i to prema njihovim procentualim udelima, isključivo onda kada posluje sa dobitkom. Sa druge strane, kupovinom udela u društvu stiču se osnivačka prava, odnosno prava upravljanja i sticanja dobiti.

Sa aspekta Vašeg startapa najjednostavniji način da prodate startap je da prodate Vaš vlasnički udeo, u delu ili u celosti.

Društvo sa ograničenom odgovornošću se osniva Ugovorom o osnivanju ako je u pitanju višečlano Društvo, odnosno Odlukom o osnivanju ukoliko se radi o jednočlanom društvu. Ugovor ili Odluka imaju zajednički termin Akt o osnivanju, odnosno Osnivački akt. Akt o osnivanju mora biti overen pred Sudom javnim beležnikom ili drugim organom nadležnim za overu.

Osnivački akt društva s ograničenom odgovornošću mora da sadrži:

  • puno ime i prebivalište svakog fizičkog lica i poslovno ime i sedište svakog pravnog lica člana društva;
  • poslovno ime i sedište društva;
  • delatnost;
  • iznos osnovnog kapitala i iznos, vrstu i vrednost uloga svakog osnivača i opis vrste i vrednost nenovčanog uloga;
  • način i vreme unošenja nenovčanih uloga, odnosno vreme uplate novčanih uloga;
  • ukupan iznos troškova osnivanja, odnosno procenjeni iznos svih troškova plaćenih od društva ili zaračunatih društvu u vezi osnivanja, a po potrebi i troškove pre nego što je utvrđeno da društvo ispunjava uslove za početak poslovanja;
  • odobrene posebne pogodnosti bilo kom licu koje je učestvovalo u osnivanju društva ili u poslovima pre osnivanja društva ili utvrđivanja ispunjenosti uslova za početak poslovanja.

Osnivački Akt može sadržati i druge odredbe, uključujući i odredbe koje može sadržati i ugovor članova društva. Naročito, može sadržati odredbu da li je potrebna overa izmene Osnivačkog akta Društva.

Društvo sa ograničenom odgovornošću mora imati zastupnika društva, odnosno Direktora. Direktor se može imenovati Osnivačkim aktom ili Odlukom o imenovanju direktora. Direktor društva ne mora biti u radnom odnosu sa Društvom. Društvo može imati i više od jednog Direktora.

Ulog u društvo s ograničenom odgovornošću može biti novčani ili nenovčani, uključujući i izvršeni rad i pružene usluge Društvu. Ulozi članova društva s ograničenom odgovornošću ne moraju biti jednake vrednosti, odnosno članovi mogu imati različite udele u Društvu koji se iskazuju u procentima. Ulozi u društvo s ograničenom odgovornošću, novčani ili nenovčani, ulažu se u društvo u skladu sa osnivačkim Aktom društva.

Novčani deo osnovnog kapitala društva sa ograničenom odgovornošću na dan uplate iznosi najmanje 100,00 dinara (slovima: sto dinara). Uplata na privremeni, odnosno depozitni račun se obavlja kod izabrane Banke, koja izdaje Potvrdu o uplaćenom osnivačkom kapitalu. Prilikom uplate Banci se dostavlja na original Akta o osnivanju. Ukoliko se upisuje i unosi nenovčаni kаpitаl, u Osnivаčkom аktu osnivаči trebа dа iskаžu osnivаčki kаpitаl u dinаrskoj protivvrednosti, nа dаn upisа, odnosno unosа osnivаčkog kаpitаlа u privredno društvo.

Uz uredno popunjenu jedinstvenu registrаcionu prijаvu osnivаnjа prаvnih licа i drugih subjekаtа i upisа u jedinstveni registаr poreskih obveznikа, prilаžu se:

  • dokаz o identitetu osnivаčа (fotokopijа lične kаrte ili pаsošа fizičkog licа i/ili izvod iz Registrа u kome je registrovаno prаvno lice)
  • Akt o osnivаnju društvа (Odlukа ili Ugovor), sа overenim potpisimа osnivаčа
  • Potvrdа bаnke o uplаti novčаnog ulogа nа privremeni rаčun.
  • odlukа o imenovаnju zаstupnikа društvа, аko zаstupnik nije određen osnivаčkim аktom
  • overen potpis zаstupnikа (OP obrаzаc)
  • dokаz o uplаti nаknаde zа osnivаnje (visine nаknаdа zа osnivаnje).

Privredni subjekti koji se registruju u Agenciji zа privredne registre registrаcijom dobijаju registаrski/mаtični broj i PIB (ukoliko su ispunjeni uslovi zа upis u jedinstveni registаr poreskih obveznikа). Ukoliko nisu ispunjeni uslovi zа dodelu i određivаnje PIB, privredni subjekt će biti registrovаn u APR uz obаveštenje dа se zа dodelu PIB obrаti Poreskoj uprаvi.

APR po dаtom ovlаšćenju u jedinstvenoj registrаcionoj prijаvi, dostаvljа nаdležnom PIO Fondu prijаvu nа osigurаnje zа osnivаčа koji upiše u prijаvi dа ne zаsnivа rаdni odnos u privrednom subjektu, i prijаvu početkа obаvljаnjа delаtnosti.

APR po dаtom ovlаšćenju u jedinstvenoj registrаcionoj prijаvi, dostаvljа Republičkom zаvodu zа zdrаvstveno osigurаnje podаtke potrebne zа registrаciju obveznikа plаćаnjа doprinosа. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi zа registrаciju obveznikа plаćаnjа doprinosа u RFZO privredni subjekt će biti registrovаn u APR uz obаveštenje dа se zа prijаvu obveznikа plаćаnjа doprinosа  obrаti RFZO.

Broj rаčunа zа uplаtu nаknаde zа osnivаnje je 840-29770845-52, bez oznake modela,  sа pozivom nа broj 01. Visina naknade za osnivanje d.o.o. trenutno (u momentu pisanja ovog teksta)  iznosi 4.500 dinara.

Počevši od 1.10.2012. godine, ova taksa se više ne plaća: Broj rаčunа zа uplаtu tаkse zа registаrski/mаtični broj:

Uz svаki zаhtev zа registrаciju osnivаnjа privrednog subjektа, osim navedenih dokаza o plаćenim naknadama, dostavlja se i dokaz o plaćenoj naknadi za registraciju i objavljivanje osnivačkog akta koja (u momentu pisanja ovog teksta) iznosi od 1.000,00 dinara, i  koja se uplaćuje nа rаčun Agencije zа privredne registre br. 840-29770845-52 (u momentu pisanja ovog teksta).

Zаhtev zа registrаciju osnivаnjа privrednog subjektа i prаtećа dokumentаcijа dostаvljаju se u jednom primerku, poštom ili lično, u prostorijаmа Agencije zа privredne registre odnosno u orgаnizаcionim jedinicаmа Agencije.

Ukoliko je zаkonom predviđeno dа se uz registrаcionu prijаvu dostаvljа overenа dokumentаcijа – to podrаzumevа overu od strаne orgаnа nаdležnog zа overu potpisа, а to je sud ili opštinski orgаn uprаve javni beležnik.

Dokumentаcijа kojа je overenа od strаne orgаnа nаdležnog zа overu potpisа u inostrаnstvu postаje strаnа jаvnа isprаvа te morа biti snаbdevenа Apostille-om – ukoliko je reč o zemlji kojа je potpisnicа Hаške konvencije o ukidаnju potrebe legаlizаcije strаnih jаvnih isprаvа, osim аko između konkretne strаne zemlje i Republike Srbije nije zаključen bilаterаlni sporаzum o međusobnom priznаvаnju jаvnih isprаvа bez legаlizаcije. U slučаju dа konkretnа strаnа zemljа nije potpisnicа Hаške konvencije i nemа zаključen bilаterаlni sporаzum sа Republikom Srbijom o međusobnom priznаvаnju jаvnih isprаvа bez legаlizаcije, potrebnа je tzv. „punа“ legаlizаcijа.

Uz dokumentаciju kojа je nа strаnom jeziku, dostаvljа se prevod nа srpski jezik overen od stаlnog sudskog tumаčа. Ovo se naročito odnosi na pravna lica registrovana u inostranstvu – strane firme, jer one pod jednakim uslovima mogu biti članovi domaćeg Društva, samo je potrebno da se sva dokumentacija dostavi u originalu i prevodu. Prevodioci, odnosno sudski tumači po pravilima struke povezuju original sa prevodom.

Pozitivnim zаkonskim odredbаmа zаbrаnjenа je registrаcijа osnivаnjа privrednog društvа pod poslovnim imenom/nаzivom koji već postoji u Registru ili pod imenom koje može biti zаmenljivo ili izаzivаti  zаbunu o privrednom društvu ili o njegovoj delаtnosti.

Po preuzimanju Rešenja o osnivanju d.o.o. potrebno je izraditi pečat Društva, bez obzira na to što je Zakonom ta obaveza ukinuta, pečat društva se i dalje zahteva od strane Banaka, Poreske uprave i drugih državnih institucija. Prema Objašnjenju Ministra, Poreska uprava, u skladu sa Zakonom ne zahteva upotrebu pečata.

Prenos sredstava sa privremenog računa Društva na račun Društva vrši se u Banci, a prema poslovnoj politici izabrane banke prilaže se dokumentacija koja između ostalog sadrži i originalni overeni Akt o osnivanju Društva i originalni overeni OP obrazac. Sva dokumenta prilikom otvaranja računa Društva overavaju se pečatom Društva i potpisuju od strane lica ovlašćenog za zastupanje, odnosno Direktora.

Po otvaranju računa u Banci, potrebno je taj podatak dostaviti APR-u, kako bi se kompletirali podaci o Društvu. Savetujemo da po završetku procesa registracije pribavite overen Izvod iz registra za novoosnovano Društvo.

Imate „Firmu“

Okončanjem procesa registracije, možete se smatrati imaocem „Firme“. Jasno je da Vašem startapu nisu potrebne administrativne prepreke i da svoje vreme želite da posvetite njegovom razvoju. Zato ih nemojte dozvoliti.

Ukoliko napravite pukotinu u temelju, moguće je da će to predstavljati smetnju daljem razvoju Vaše Firme. Da biste to sprečili, možete da uradite dve stvari: ozbiljno se posvetite pravnim aspektima, kako registracije tako i poslovanja (zaista nije teško, sajt www.apr.rs je veoma informativan, ima primere apsolutno svih dokumenata koja će Vam ikada zatrebati pred APR-om zajedno sa objašnjenjima) ili angažujte nekog ko se dobro razume u materiju i u koga imate poverenja.

U daljem poslovanju, posebnu pažnju posvetite Ugovorima koje zaključujete, aspektima intelektualne svojine i zaštite podataka o ličnosti.

Ugovori su pravni osnov rasta i napretka Vaše Firme. Nije potrebno da svi budu ekonomski lukrativni, ali je potrebno da budu pravno valjani, jasni i što precizniji, s obzirom da se njima na nešto obavezujete i stičete neka prava.

Sačuvajte svoju intelektualnu svojinu za sebe. Svoje ideje nemojte davati na uvid potencijalnim partnerima ukoliko nisu spremni da sa Vama zaključe Ugovor o poverljivosti (poznatiji pod svojim engleskim nazivima Confidentiality Agreement – CA, Confidential Disclosure Agreement – CDA odnosno Non-Disclosure Agreement – NDA). Nemojte pritom ići u drugu krajnost i biti paranoični, imajte na umu i ovakve perspektive i, naravno, to da je egzekucija važnija od samih ideja.

Ukoliko se Vaša Firma bavi komunikacijom sa fizičkim licima, posebnu pažnju obratite na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Za sve nedoumice koje možda budete imali obratite se za objašnjenje stručnim licima.

NAPOMENE AUTORA:
Dana 2.10.2012. godine tekst je ažuriran u skladu sa početkom primene novih propisa u pogledu plaćanja administrativnih taksi i delatnosti za čije obavljanje nije potrebno vršiti evidenciju prometa putem fiskalne kase.
Dana 26.11.2012. tekst je ažuriran sentencom Rešenja Privrednog apelacionog suda, Pž. 424/2012 od 19.9.2012. godine o negašenju obaveza fizičkog lica po gašenju preduzetničke radnje tog lica.
Dana 27.12.2012. tekst je ažuriran Objašnjenjem Ministra Finansija i privrede u vezi sa obavezom upotrebljavanja pečata u dokumentima koji se koriste u poreskopravnom odnosu od 26.12.2012. godine.
Dana 18.4.2013. tekst je ažuriran ogradom autora od eventualnih izmena taksenih tarifa nastalih nakon pisanja ovog teksta.
Dana 1.3.2017. tekst je ažuriran u pogledu isključive nadležnosti javnih beležnika (notara) za overu potpisa u skladu sa Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa („Sl. glasnik RS“, br. 93/2014 i 22/2015).
Dana 20.09.2017. tekst je ažuriran u pogledu Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti (“Sl. glasnik RS”, br. 65/2001, 45/2002, 47/2002, 91/2002, 23/2003, 16/2004, 76/2004, 31/2005, 25/2013, 119/2013, 135/2014 i 80/2017) i Objašnjenja najčešćih pitanja i nedoumica u vezi sa Uredbom o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti Vlade Srbije.

UPUTSTVO ZA POSTAVLJANJE PITANJA (dodato 19.2.2014. godine):
1) Sva pitanja koja se tiču teme su dobro došla.
2) Ako Vaše poslovanje nema dodirnih tačaka sa IT, ovde nije mesto za Vaše pitanje.
3) Ako već imate osnovanu firmu, ovde nije mesto za Vaše pitanje.
4) Pre postavljanja pitanja pročitajte i tekst i odgovore na već postavljena pitanja, i ako ne nađete odgovor, postavite pitanje.
5) Imajte razumevanja.

Predstavljamo poslodavca
Telesign_logo-1-1.jpg

TeleSign

Connect & Protect Online Experiences

TeleSign povezuje i štiti svoje korisnike uz pomoć sofisticiranih rešenja za utvrđivanje i proveru identiteta internet korisnika. Uz pomoć API, koji omogućuje samu komunikaciju, registraciju korisnika i data insight, mi smo u mogućnosti da rešimo svakodnevne izazove koje naši korisnici imaju povezujući tako njihovu poslovnu stranu sa složenom stranom globalnih telekomunikacija.

Žarko Ptiček

NAPISAO/la članak     08/06/2012

  • Friday, 8. June 2012.

    Ekstra! Bookmark :)

  • Friday, 8. June 2012.

    Čestitam i na izboru teme i na zaista kvalitetnoj informaciji.

    Skoro sam čitao blog post momka koji je ušao u proceduru registracije (kao preduzetnik), bez bukvalno ikakvog predznanja, i žali se na praktično sve što je doživeo. Niko mu nije rekao da mora da vodi poslovne knjige i slično.
    Komentari na blogu su u istom stilu, svi gnevni – ali skoro niko nije govorio iz iskustva, odnosno i komentatori su bili bez nekog znanja o temi.

    Ovaj post je koristan za ljude kao što su oni.

    Imati firmu koja se bavi programiranjem nije isto što i baviti se programiranjem. Firma podrazumeva veće poslovne mogućnosti, ali i veće administrativne obaveze.

    Zato mislim da je ovaj post važan: da početnici u biznisu prvo shvate da postoje neke radnje i procedure koje su obavezne, a drugo da saznaju koje su to radnje i procedure.

    Takođe verujem da će se ovaj post dosta šerovati.

  • Friday, 8. June 2012.

    Svaka čast ljudi upravo ono što mi treba!

  • Saturday, 9. June 2012.

    da li sam jedini kome ovaj post govori “zasto ne napraviti firmu u srbiji” !?

    zamolio bih autora, koji ocigledno veoma dobro poznaje materiju, da se dotakne teme otvaranja predstavnistva strane kompanije u srbiji, sto predstavlja mnogo optimalniji nacin poslovanja.

  • Saturday, 9. June 2012.

    Strana kompanija koja želi da otvori predstavništvo u Srbiji neka angažuje konusltantsku kuću ili advokatsku kancelariju koja se time bavi.

  • Sunday, 10. June 2012.

    Pozdrav preduzetničkoj ekipi i autoru, ovo je odličan tekst jedino što je tema takva da za svako odgovoreno pitanje otvara se još nekoliko novih :)

    Evo šta mene muči a pretpostavljam i druge jer retko ko pravo sa faksa otvori firmu.

    1. Da li je moguće da iz radnog odnosa otvorim D.O.O. u kome bi ujedno bio i direktor a koji ne bi imao zaposlenih?

    2. Da li bi tada plaćao sve poreze i doprinose ili bih bio oslobođen nekih koje mi već firma plaća?

    3. Koliki su mesečni troškovi jednog takvog D.O.O.?

    4. Da li D.O.O. može da ne bude u sistemu PDVa?

    Ako može autor ili bilo ko drugi ko zna da odgovori bilo bi super. Već vidim da bi ovde zgodno lego neki klasičan FAQ odeljak…

    • Tuesday, 12. June 2012.

      1. Da li je moguće da iz radnog odnosa otvorim D.O.O. u kome bi ujedno bio i direktor a koji ne bi imao zaposlenih?
      Da, moguće je, jer direktor NE MORA da bude u radnom odnosu, a firma MORA da ima samo direktora.

      2. Da li bi tada plaćao sve poreze i doprinose ili bih bio oslobođen nekih koje mi već firma plaća?
      Ako direktor nije u radnom odnosu sa firmom, i ne prima nikakvu nadoknadu za svoje angažovanje, nije u obavezi da plaća porez na zaradu jer ni ne ostvaruje zaradu niti ima kakav oporezivi prihod.

      3. Koliki su mesečni troškovi jednog takvog D.O.O.?
      Zavisi od visine zakupa, zone firmarine i slično.

      4. Da li D.O.O. može da ne bude u sistemu PDVa?
      Da. Prilikom osnivanja doo se odlučuje da li će biti u ili van sistema PDV-a. Doo postaje obveznikom PDV-a u slučaju da godišnji promet premaši 4 miliona dinara.

      Pozdrav,
      Autor :)

  • Tuesday, 12. June 2012.

    Hocu da da da. Nikako ne. probacemo. nemoj

  • Thursday, 19. July 2012.

    da li ja kao preduzetnik pausalac, kada ovlastim poslovodju,kada odem na porodiljsko bolovanje moram da uplacijem doprinose za sebe.ili uplacujem pa cekam refundaciju,i ja sam jedini zaposleni,poslovodja kog cu da ovlastim je vec u radnom odnosu tako da nemam obaveze prema njemu.hvala unapred

  • Saturday, 11. August 2012.

    Najobuhvatniji tekst koji sam do sada procitao o osnivanju firme. Sve pohvale.
    Interesuju me par stvari:
    1. Da li kao preduzetnik mogu da poslujem sa inostranim pravnim licima?
    2. Da li postoji posebno oporezivanje uplata iz inostranstva?
    3. Da li kao preduzatnik mogu da imam zaposlene (i koliko maksimalno)?

    Ukratko:
    Ima nas cetvoro i zelimo da osnujemo pravno lice, preko kog cemo poslovati sa domacim i stranim klijentima. Trenutno radimo outsourcing i interne proizvode.
    Imamo ideju da jedan proizvod ponudimo drzavnim institucijama.

    Sta je u ovom slucaju preporucljivo doo ili pr (Ili kombinacija, doo koji ce placati usluge nama kao preduzetnicima)?

    Hvala unapred!

    • Monday, 13. August 2012.

      Poštovani,
      Odgovori na pitanja su kako sledi:
      1) Normalno, na osnovu ugovora, kao i sa domaćim pravnim licima.
      2) Ne. Postoji samo obaveza prijave priliva iz inostranstva Deviznom inspektoratu http://www.devizni.gov.rs/.
      3) Možeš. Lica koja rade za preduzetnika moraju biti u radnom odnosu kod preduzetnika ili angažovana od strane preduzetnika po drugom osnovu u skladu sa zakonom. Ne postoji ograničenje u pogledu broja zaposlenih.

      Za odgovore koje se tiču konkretnog slučaja, pozivam Vas da me lično kontaktirate.

      Pozdrav.

  • Saturday, 25. August 2012.

    MOLIM VAS POMOZITE Otvorio sam autoprevoznicku radnju 19.03.2012.,imam pib,pecat,dozvolu o obavlj.javnog prevoza(za koju sam saznao kad mi je milicija napisala prijavu).Ono sto ne znam je,posto radim za coveka koji ima agenciju za usluge prevoza,vise angazovanih preduz.koji od njega dobijaju poslove prevoza, u mom slucaju”MAXI”,dali moram da predam i sta za pausalca.Dali novac koji dizem sa racuna a to je oko 250000din mesecno,od toga oko 150000 ode na naftu moram racunima da pravdam,i dali imam pravo na platu.Kako da to sam uradim.jos nisam dobio iznos za pausal i ne znam koliko da ocekujem.Imam li pravo da od tog novca potrosim za recimo krecenje i sredjivanje prostora na koji mi je radnj prijavljena,u ovom slucaju kod roditelja.PUNO VAM HVALA U NAPRED,jer vec sam se razboleo od trazenja informacija a prijateljica knjigovodja nezna nista da mi kaze

    • Saturday, 25. August 2012.

      Poštovani,
      Vaše pitanje je prevashodno računovdstvene prirode, pa bih Vas uputio da se konsultujete sa kompetentnim računovođom, koji će Vas uputiti ili za Vas uraditi celokupnu poresku proceduru.
      Ono što mogu da Vam odgovorim je deo koji se odnosi na pravni aspekt, a to je da ukoliko ste preduzetnik, sav novac pripada Vama. Sa druge strane Vi za obaveze koje nastanu iz ili u vezi sa preduzetničkom delatnošću odgovarate celokupnom svojom imovinom.
      S poštovanjem,

  • Tuesday, 28. August 2012.

    da li je moguće otvoriti radnju sa 30 % radnog vremena. odnosno, zaposlen sam sa 100%, pa kao dodatno…

  • Friday, 31. August 2012.

    Hvala vam puno na odgovoru, poslusacu savet Pozdrav

  • Friday, 7. September 2012.

    Hteo bih da otvorim firmu za usluge prevoza, imam ponudu od jedne kompanije da ih vozim, kakav bi mi savet dali u vezi otvaranja firme.

    • Friday, 7. September 2012.

      U vezi sa otvaranjem firme mogu Vam dati besplatan savet: otvorite je. U gornjem tekstu je precizno navedeno kako se to radi.

  • Sunday, 23. September 2012.

    Postovani Zarko,
    planiram da se bavim ulicnom prodajom kokica i trenutno sam u proceduri u opstini za zauzece javne povrsine, znam da sam oslobodjena pdv, i da cu pausalno placati porez, ali mi nije jasno da li je za to potrebno da se registrujem i ako je potrebno kao sta?

    • Sunday, 23. September 2012.

      Poštovana,
      Za obavljanje svake privredne delatnosti potrebno je da se za to registrujete.

  • Wednesday, 26. September 2012.

    Zarko, molila bih za savet. Planiram da otvorim firmu, nezaposlena sam trenutno, po struci psiholog ( te sam razmišljala o psihološkom savetovalištu za koje znam da do pre nekog vremena nije bilo obuhvaćeno fiskalizacijom, ne znam kako je sada) a uz to, što je i glavni moto otvaranja firme u ovom momentu, proizvodim neke kremice, koje putem firme želim da prodajem, dakle radim i kao psiholog i uz to proizvodim neku kozmetikicu. Pitam se koja vrsta firme bi mi najviše odgovarala, da mogu oba posla da radim u okviru nje i da pri tom imam najmanje obaveza prema državi, pošto sam potpuni početnik u tom domenu i ne znam kako će se razvijati situacija. Razmišljala sam i o nvo, pošto sam čula da oni od pre nekog vremena imaju pravo da naplaćuju svoje usluge, što ranije nije bio slučaj. Uglavnom, relativno teško se snalazim u ovom moru informacija i neka kvalitetna sugestija bi mi više nego dobro došla :-)) i još sam htela da pitam da li lokacija firme može da bude stan u kojem živim ili moram da iznajmljujem neki prostor? Veliko hvala i srdačan pozdrav.

    • Thursday, 1. November 2012.

      NVO – nevladine organizacije se registruju prema Zakonu o udruženjima. NVO nije organizacija namenjena sticanju dobiti.
      Za obavljanje delatnosti za koje nije propisano da se obavljaju u prostorijama određene površine ili drugih arhitektonsko-građevinskih osobina, Zakon o privrednim društvima ne propisuje obavezu iznamljivanja posebnih prostorija za obavljanje delatnosti.
      Uz dužno poštovanje, gotovo sam siguran da je to navedeno u tekstu. Ukoliko nije, dopuniću.

      Cenim što ste mi se obratili za pomoć, ali bih ovim putem želeo da skrenem pažnju, ne samo Vama, već i svima onima koji ovo čitaju, da ukoliko žele da dobiju odgovore koji su specifični samo za njihov slučaj a koji se pri tome ne odnose na IT industirju, angažuju stručno lice koje će im, po uvidu u konkretnu dokumentaciju i sve okolnosti konkretnog slučaja te odgovore iskrojiti po meri.

  • Wednesday, 24. October 2012.

    Gospodo, može jedno pitanje?
    Imam registrovanu agenciju za marketing a uskoro dobijam i licencu za stečajnog upravnika. Da li moram da zatvaram agenciju za marketing i otvaram novu preduzetničku formu (“pravni poslovi” pod šifrom 69.10)? Najradije bih samo doneo licencu u APR i “do-registrovao” delatnost. Znači, marketinška agencija koja ima ovlašćenje da se bavi i poslovima stečaja. Da li može tako? Ne bih menjao pečat, banku, broj računa, naziv agencije, logo…

    • Thursday, 1. November 2012.

      Molim Vas, pažljivo pročitajte tekst. Po Zakonu, smatra se da ste registrovani za sve delatnosti za koje nije potrebna posebna dozvola ili licenca, kao i za one za čije obavljanje takvu dozvolu, odnosno licencu posedujete.

      Cenim što ste mi se obratili za pomoć, ali bih ovim putem želeo da skrenem pažnju, ne samo Vama, već i svima onima koji ovo čitaju, da ukoliko žele da dobiju odgovore koji su specifični samo za njihov slučaj a koji se pri tome ne odnose na IT industirju, angažuju stručno lice koje će im, po uvidu u konkretnu dokumentaciju i sve okolnosti konkretnog slučaja te odgovore iskrojiti po meri.

  • Thursday, 1. November 2012.

    dragi zarko
    odusevljena sam tekstom koji ste napisali i savete koji dajete,
    ja zelim da otvorim firmu d.o.o. kao turisticku agenciju a da za ovlasceno lice postavim drugu osobu, ustvari ja je samo fiktivno otvaram sa njenim kapitalom, da li postoji nacin da se ogradim i zastitim od celokupnog poslovanja , jer bi firma samo bila na mom imenu sve ostalo bi radio neko drugi. Molim vas da mi pomognete
    Unapred hvala

    • Thursday, 1. November 2012.

      Draga Ana,
      Drago mi je da cenite trud koji sam uložio u pisanje teksta. Nadam se da Vam je bio od pomoći.
      Najljubaznije Vas molim da uvažite činjenicu da je tekst, iako pisan za opšti slučaj, prvenstveno namenjen onima koji žele da obavljaju IT delatnost.
      Osim toga Vas posebno molim da uvažite činjenicu da je moja profesionalna delatnost, između ostalog, zastupanje u privredi, i da obavljanjem te delatnosti zarađujem za svoje i potrebe svoje porodice.
      Cenim što ste mi se obratili za pomoć, ali bih ovim putem želeo da skrenem pažnju, ne samo Vama, već i svima onima koji ovo čitaju, da ukoliko žele da dobiju odgovore koji su specifični samo za njihov slučaj a koji se pri tome ne odnose na IT industirju, angažuju stručno lice koje će im, po uvidu u konkretnu dokumentaciju i sve okolnosti konkretnog slučaja te odgovore iskrojiti po meri.

      Što se zakonskih i administrativnih uslova za otvaranje turističke agencije tiče, najljubaznije Vas molim da pogledate odeljak sajta Agencije za privredne registre koji je posvećen tome, a koji se nalazi na adresi: APR – Registar turizma.

      Ono što želim da Vas posavetujem je da nikako ne preuzimate odgovornost za tuđe postupke, kao i da ne pristupate zaključenju fiktivnih pravnih poslova. Nije moguće imati osnivačka prava bez obaveza i odgovornosti koja ta prava nose.

      Rad sa tuđim kapitalom bez adekvatnog ugovora o tome nikome ne mogu da preporučim.

      S poštovanjem, uz nadu za razumevanje.

  • Wednesday, 7. November 2012.

    Postovani,zainteresovana sam za otvaranje Agencije za pruzanje usluga starijim licima,pa me interesuje sta mi je potrebno od dokumentacije za otvaranje,i da li je potrebna fiskalna kasa za rad takve agencije.Fizicko sam lice.Da li mi je potreban pravilnik,statut ili nesto drugo za otvaranje ovakve Agencije.Unapred zahvalna

    • Saturday, 24. November 2012.

      Poštovana,
      Cenim što ste mi se obratili za pomoć, ali bih ovim putem želeo da skrenem pažnju, ne samo Vama, već i svima onima koji ovo čitaju, da ukoliko žele da dobiju odgovore koji su specifični samo za njihov slučaj a koji se pri tome ne odnose na IT industirju, angažuju stručno lice koje će im, po uvidu u konkretnu dokumentaciju i sve okolnosti konkretnog slučaja te odgovore iskrojiti po meri.

  • Thursday, 15. November 2012.

    Pozdrav Žarko, odličan tekst.
    Vidim da si u poslednjem postu napisao da je “prvenstveno namenjen onima koji žele da obavljaju IT delatnost” pa me zanima šta mi savetuješ za otvaranje online prodavnice ( Шифра делатности: 4791 Трговина на мало посредством поште или преко интернета). Tu bi ja bio samo posrednik izmedju kupca i veleprodaje (ne bih imao robu kod sebe, vidim da ima takvih firmi). Da li se registrovati kao doo ili preduzetnik da bi troškovi bili minimalni i koliko bi oni iznosili mesečno. Pošto sam zaposlen ne moram biti ni prijavljen.
    Hvala

    • Thursday, 15. November 2012.

      Hvala Dragane,
      Voleo bih da ti odgovorim precizno, ali za to mi je potrebno više detalja.
      Neki od njih se tiču računovodstva (preduzetnik koji je već u radnom odnosu), a neki pravnih aspekata (postojanje klauzule konkurencije u ugovoru o radu, na primer).
      U svakom slučaju, ako si spreman da za obaveze svoje firme odgovaraš celokupnom svojom imovinom, onda je preduzetik rešenje.

      Nema na čemu.

  • Wednesday, 21. November 2012.

    Pozdrav,
    Zahvaljujem se autoru na sjajnom tekstu i molio bih za par pojašnjenja. Naime, trenutno sam u redovnom radnom odnosu – prijavljen na puno radno vreme, a poslodavac mi podmiruje sve obaveze u smislu PIO i zdravstva (na minimalac). Sada sam u prilici da popravim svoja primanja privatnim angažovanjem (softverska podrška), a na osnovu teksta, čini se da je osnivanje preduzetničke radnje sa paušalnim plaćanjem poreza najbolji izbor. U tom smislu moje pitanje se odnosi na okvirni iznos mogućih troškova (državnih nameta) tako registrovane dodatne firme. Obzirom da bi moja dopunska delatnost donosila svega oko 200 EUR mesečno, jasno je da baš nemam prostora za “plate državnih službenika” :) Dakle, ukoliko uz redovni radni odnos dodatno osnujem svoju preduzetničku (paušalnu) radnju, da li sam dužan uplaćivati nekakve doprinose u smislu PIO i/ili zdravstva? Takođe, koliki je očekivani paušalni iznos oporezivanja za takvu delatnost (podrška korisnicima softvera)? Sve ovo dobija na težini naročito ako ne zaradim ni ranije pomenutih 200 EUR.
    Još jednom hvala na trudu koji ste uložili u pisanje samog teksta, kao i odgovore na prethodne postove.

    • Wednesday, 21. November 2012.

      Poštovani,
      Drago mi je da Vam je tekst koristio.
      Smatram da bi na Vaše pitanje trebalo da odgovori knjigovodja ili nadležna filijala Poreske uprave, pa bih Vas zamolio da njima uputite to pitanje. Činjenica je da odgovor koji ja znam ne važi na teritoriji svih opština isto, i zbog toga Vas upućujem da se raspitate kod nadležne filijale.

      S poštovanjem,

  • Saturday, 24. November 2012.

    Poštivani Žarko,

    odličan tekst. Nadovezaću se na pitanja Nemanje Kovačevića i Vaš odgovor.

    2. Da li bi tada plaćao sve poreze i doprinose ili bih bio oslobođen nekih koje mi već firma plaća?
    Ako direktor nije u radnom odnosu sa firmom, i ne prima nikakvu nadoknadu za svoje angažovanje, nije u obavezi da plaća porez na zaradu jer ni ne ostvaruje zaradu niti ima kakav oporezivi prihod.

    Nisam siguran da sam dobro shvatio, da li ja imam bilo kakve troškove na ime direktora (tj. mene) u tom slučaju, ili moram da plaćam doprinos za PIO, doprinos za zdravstveno i doprinos za nezaposlenost?

    Pozdrav

    • Saturday, 24. November 2012.

      Cenim što ste mi se obratili za pomoć, ali bih ovim putem želeo da skrenem pažnju, ne samo Vama, već i svima onima koji ovo čitaju, da ukoliko žele da dobiju odgovore koji su specifični samo za njihov slučaj a koji se pri tome ne odnose na IT industirju, angažuju stručno lice koje će im, po uvidu u konkretnu dokumentaciju i sve okolnosti konkretnog slučaja te odgovore iskrojiti po meri.

  • Monday, 26. November 2012.

    Poštovani Žarko,

    Želeo bih da registrujem kao preduzetnik (agencija) za pretežno obavljanje delatnosti pod šifrom 6209 – Ostale usluge informacione tehnologije (ukoliko je to moguće a i čini mi se dovoljno sveobuhvatno za posao kojim bi se bavio).
    Obzirom da bih radio isključivo sa pravnim licima zanima me da li je obavezno posedovanje fiskalne kase za ovu vrstu delatnosti i inače za delatnosti iz oblasti IT industrije?

    Unapred zahvaljujem na strpljenju.
    Srdačan pozdrav

    • Tuesday, 27. November 2012.

      Molim Vas, iskreno mi odgovorite: da li ste pročitali ceo tekst?

  • Tuesday, 27. November 2012.

    Srdacan pozdrav,
    zamolio bih vas ako mi mozete odgovoriti na moje pitanje, naime ja sam u radnom odnosu i zeleo bih da otvorim radnju za popravku elektronskih uredjaja, dali je moguce to uraditi iz radnog odnosa i koje su moje obaveze prema drzavi mislim na penzijsko i socijalno s obzirom da se meni to vec uplacuje u firmi u kojoj radim kao zaposleni vec 10 godina?

    Hvala Vam unapred!

    • Tuesday, 27. November 2012.

      Mogu, ali neću.
      Raspitajte se na za to predvidjenom mestu.
      Hvala na razumevanju.

  • Wednesday, 28. November 2012.

    Poštovani Žarko,

    Iskreno – pročitao sam ali to nije odgovor na moje pitanje.
    Zaista i dalje ne pronalazim u tekstu konkretan odgovor, ali to možda znači i da nisam za preduzetnika… :-))

    Srdačan pozdrav

  • Saturday, 22. December 2012.

    Postovanii gospodine Zarko molim Vas da mi odgovorite na pitanje;Pre pet dana ili ti 18. 12 .2012. godine osnovala sam DOO i dobila papire; oSNIVACKI AKT DOO,, PIB, MATICNI BROJ, OP OBRAZAC. Poslovanje firme bi pocelo od 01,01. 2013. godine. Koja je dalja procedura pa da bude kompletna procedura zavrsena. S postovanjem Nada

    • Saturday, 22. December 2012.

      Poštovana Nadice,
      Odgovor na pitanje koje ste mi postavili se nalazi u tekstu, u prvih 10 pasusa, pa Vas molim da ih pažljivo pročitate.
      S poštovanjem,
      Žarko Ptiček

  • Sunday, 23. December 2012.

    Postovani Žarko, da li mozete da mi date savet. Otvorio bi menjacnicu ali razmisljam da li da se registrujem u APR-u kao preduzetnik ili D.O.O

    unapred hvala

    • Sunday, 23. December 2012.

      Poštovani,
      Mogu da Vam dam savet, ali pravne usluge koštaju.

  • Wednesday, 26. December 2012.

    dobar dan,

    slucajno sam nasao ovu stranicu….imam isto par pitanja, nadam se da ce mi moci neko ovde da odgovori, ako ne kosta nista ;-)

    a. citao sam da od 2013 godine se ukida carina na alkoholna pica, cokoladu i jos neke druge stvari. jel to tacno? kolika je carina na bezalkoholna pica!

    b. kolika je carina na garderobu i elektricne stvari?

    c. dali ja moram da otvorim firmu u srbiji kada bi nesto od tih stvari uvozio iz….na primer iz nemacke? bez obzira da li bi ja to prodavao ili samo uvozio nekome?

    d. ako neko zna nemacki slucajno…dali je pdv mehrwertsteuer (porez) koja je kod nas 18%, ovde, u nemackoj, je 19%….ili sam to pobrkao?

    e. jel ja dobijam onda tih 18% nazad od drzave, ako je to to sta ja mislim, ili ne?

    hvala

    cao

    • Wednesday, 26. December 2012.

      Sehr geehrte Nenad,
      Das ist die blog-post über anfengär IT leute die Firmen öffnen wollen.
      Es hat, überhaupt nicht mit “carina” zu tun.
      Ja, mehrwertsteuer ist PDV.
      Serbishes mehrwertsteuer jetzt ist 20%.

      Tschüss,
      Žarko

  • Wednesday, 26. December 2012.

    hahaha vidi vidi…
    kako überhaupt nicht!? moram znati valda ako hocu da uvozim nesto koliko me sta kosta itd. ako ne mogu dobiti ovde te informacije, jel mi mozes mozda reci gde…mislim na netu? inace, dobro pises nemacki…s malim greskama ali ok. ;-)

    zdravo

    • Wednesday, 26. December 2012.

      Ne troluj!
      Ovde je tema osnivanje firme za IT Start-up.
      Carine, PDV i prevod sa nemačkog nije tema.
      Ende.

  • Sunday, 6. January 2013.

    @Nenad

    Ako ti “Hersteller” menja etiketu u “Made in EU” onda ti je carina na odecu itd. 0%.

    Wenn du Ware(Klamotten) aus DE verkaufen willst, meld dich :)

  • Wednesday, 9. January 2013.

    Na ovakva pitanja, sasvim sigurno nećete dobiti odgovor ovde.
    Ovaj sajt je namenjen za IT start-up.
    Ako predmet vašeg interesovanja NIJE IT start-up, postavite pitanje negde drugde.

    Hteo buh da otvorim Menjacnicu,pa me interesuje koliko kostaju takse,softer od N.Banke,obuka radnika islicni troskovi.

    • Wednesday, 9. January 2013.

      A ti otvori.
      Pitaj Narodnu banku.

    • Wednesday, 9. January 2013.

      Savetujem ti da u pitanju koje budeš postavio Narodnoj banci koristiš SVA SLOVA srpskog jezika.

  • Wednesday, 9. January 2013.

    htela bih da otvorim firmu za izradu drvenih saha, od cega da pocnem

  • Sunday, 13. January 2013.

    IMAO BIH I JA JEDNO PITANJE?IMAM JEDNOG PRIJATELJA U RUMUNIJI KOJI PROIZVEDE PRESE ZA ULJE!HOCE DA OTVORI FIRMU U SRBIJI,STA NJEMU TREBA DA OTVORI FIRMU KOD NAS KAO STRANAC!ISKRENO KOD NJIH JE DOSTA KOMPLIKOVANO,PA MISLI DA JE KOD NAS JEDNOSTAVNIJE I JEFTINIJE?!
    AKO HOCETE DA MI ODGOVORITE BICU VAM ZAHVALAN.
    POSTOVANJE.

    • Sunday, 13. January 2013.

      STRANCI I STRANE FIRME OSNIVAJU FIRME NA ISTI NAČIN KOJI JE OPISAN GORE U TEKSTU. ZAKON NE PRAVI NIKAKVE RAZLIKE IZMEDJU STRANIH I DOMAĆIH LICA, KAKO PRAVNIH TAKO I FIZIČKIH.
      AKO HOĆETE ODGOVOR NA PITANJE KAKO SE OSNIVA FIRMA U SRBIJI, PROČITAJTE CEO TEKST. ISTO VAŽI I ZA STRANCE.

  • Thursday, 31. January 2013.

    može li preduće da uvozi iz inostranstva robu namenjenu za prodaju na malo na domaćem tržištu ili to mora biti d.o.o.?

    • Friday, 1. February 2013.

      Naše pravo ne poznaje termin “preduće”. Taj termin ni meni nije poznat.
      Takodje, naše pravo ne poznaje ograničenja u statusnom pogledu za obavljanje uvoza.
      Potrebno je imati registrovanu delatnost da bi se obavljala prodaja na malo, bez obzira o kojoj robi se radi – domaćoj ili uvoznoj.

  • Saturday, 2. February 2013.

    interesuje me da li preduzetnicka radnja koja se bavi trovinom na malo meze da vrsi uvoz robe (konkretno cipela iz italije) radi dalje prodaje u svojim maloprodajnim objektima
    unapred hvala

    • Saturday, 2. February 2013.

      “trovinom na malo meze”?
      Neka vas interesuje, ja na ovo neću da odgovorim. Zašto biste trovali meze?

  • Sunday, 3. February 2013.

    Odličan tekst, još bolji komentari od strane autora. :)

    Nemam pitanja, ali kao neko ko je imao firmu jedan savet za ostale: prvo iščitajte gomile i gomile tekstova, zakona i slično koji su Vam dostupni na netu, zapišite pitanja i put pod noge za pronalazak odgovora na ista, i kada to podrazumeva da nekoliko puta obiđete Poresku upravu, APR, banku. Otvaranje firme je ozbiljna stvar i ne prepušta se slučaju ili neznanju, niti možete očekivati da to neko drugi uradi za Vas, čak i kada angažujete stručnjake, morate biti u toku. To takođe znači i da potražite i platite za savet osoba koje su stručne za oblasti koje Vas interesuje: knjigovođa, advokat, itd.

    Veliki pozdrav Žarku, imala sam prilike da pročitam neke Vaše radove na drugim mestima i s’obzirom da smo u istoj struci, svaka čast na stručnosti, vremenu i strpljenju u pisanju. :)

  • Sunday, 3. February 2013.

    Najpre sve pohvale za izuzetno iscrpne informacije…:)
    Postavio bih samo par pitanja:
    1. Može li supruga koja je zaposlena da registruje agenciju kao dopunsku delatnost, bez primanja plate u istoj a da mene zaposli kao direktora agencije? Šta su obaveze i odgovornosti vlasnika a šta direktora agencuje u ovom slučaju?
    2. Obzirom da planiramo da zaposlimo i nekoliko radnika, kakve se sada subvencije dobijaju ukoliko se isti preuzimaju sa Biroa za zapošljavanje i kakve su obaveze prema njima? Napominjem da se radi o preduzetniku.
    3. Može li ovakva agencija imati poslovne jedinice u drugim gradovima van sedišta iste?
    Srdačan pozdrav!

    • Sunday, 3. February 2013.

      Poštovani,
      Najljubaznije Vas preklinjem da pročitate tekst u celini i celosti, kao i odgovore na već postavljena pitanja. Molim Vas, ako ikako možete… Da ste pročitali (sa razumevanjem) znali biste da:
      1) Agencija (preduzetnik) nema direktora.
      2) Se za subvencije možete raspitati kod onog ko ih daje.
      3) Može.

      Zaista cenim Vaše interesovanje, ali Vas molim da ne tretirate ovaj članak kao jednošalterski sistem za sve odgovore.

      Hvala i puno sreće u poslovanju.

  • Friday, 8. February 2013.

    Postovani, imam pitanje za vas.
    Drzim mali servis racunara u adaptiranoj sobi svoje porodicne kuce. Prvih par godina nisam placao posebne komunalije za poslovni prostor ali prosle godine sam poceo saradnju sa Komunalnim preduzecem iz Pirota (vrsio sam im reciklazu tonera) nakon visemesecnog neplacanja mojih racuna, predlozili su mi kompenzaciju za njihove usluge… reko sam da ja vec placam redovno njihove usluge (iznosenje smeca za kucu od 200m2 oko 500 din mesecno) na sta su oni poceli da mi salju jos jedan racun na 500 din mesecno plus za tu sobu od 20m2 u kojoj radim …. kazu da je ta soba za mene poslovni prostor i da moram da placam po visoj tarifi… tako da sada placam 500 za celu kucu i jos 500 za sobu u istoj kuci ?!?! sada je sve to poskupelo pa placam 750+750 din ….
    Da li je to legalno ? Znam da se za poslovni prostor placa vise ali ja radim u stambenom prostoru…. preduzetnik sam koji nema obavezu ni da placa firmarinu niti imam fiskalnu kasu …. pa pretpostavljam da ne treba dodatno da placam komunalije….
    Molim pomoc ( na koje zakone, clanove, podzakonska akta da se pozovem u pokusaju da se oslobodim tih troskova).
    Unapred zahvalan Zoran iz Pirota

    • Friday, 8. February 2013.

      Poštovani,
      Prema opisu činjeničnog stanja koje ste izneli u komentaru, a bez uvida u konkretnu dokumentaciju, moje pravno mišljenje je da ne postoji pravni osnov za dodatnu naplatu. Neosnovanim zaračunavanjem većeg iznosa u fakturama verovarno žele da brzo umanje svoje dugovanje.
      Kao mogućnost vidim reklamaciju na ispostavljene fakture/račune. Inače Komunalno preduzeće nije nadležno da odlučuje o nameni prostora (poslovnog ili stambenog) pa samim tim ne može ispostavljati fakture/račune u odnosu na to.
      Sa žaljenjem konstatujem da bi pružanje dalje pomaganje predstavljalo pružanje pravnih usluga koje nije moguće pružati na ovaj način. Savetujem Vam da se sa konkretnom dokumentacijom i konkretnim računima obratite advokatu u Vašem mestu, koji bi Vam dao konkretne odgovore na Vaša pitanja.
      Žao mi je što nisam u prilici da se detaljnije pozabavim Vašim slučajem.
      Zahvaljujem Vam na ukazanom poverenju,
      Žarko iz Beograda

  • Monday, 11. February 2013.

    Postovani, nadam se da cete biti ljubazni da mi odgovorite na jedno pitanje.

    Planiramo drug i ja da otvorim firmu za izradu web stranica, programiranja uopste u domenu informatike.. E sad problem je posto mi ne znamo nista o pravima i ostalim stvarima vezanim za firmu. Vas tekst gore nam je od velike pomoci, samo nam je jos ovo nejasno:
    ako otvorim d.o.o preduzeca, bez zaposlenih, od cega zavise mesecni troskovi i da li se nesto fiksno placa bez obzira na promet posla?
    Pozdrav, Nikola

    • Monday, 11. February 2013.

      Poštovani,
      Prvo da Vam se zahvalim na pitanju, i odmah da se ogradim u davanju odgovora, s obzirom da su knjigovodje kompetentnije od pravnika u ovom smisu.
      Fiksni troškovi Vam mogu biti troškovi zakupa prostorija, zakupa opreme, kao i pretplata na usluge koje firma koristi. Takodje, ukoliko direktor firme van radnog odnosa istovremeno i osnivač firme, postoje obaveze prema državi za PIO fond.
      Takodje pogledajte lokalne komunalne i slične takse koje se ubiraju od pravnih lica na teritoriji sedišta firme.

      Za sve detalje, preporučujem Vam da se konsultujete sa knjigovodjom koji dobro poznaje lokalne prilike.

      S poštovanjem i željom za uspehom u Vašem budućem radu,

      Žarko Ptiček

  • Monday, 11. February 2013.

    Hvala puno!

  • Friday, 15. February 2013.

    Poštovani Žarko,
    najiskreniji komplimenti za sve pruženo kao i za Vaše strpljenje.. Ima ovde svega i svačega.
    Ipak da ne odskačem mnogo od većine, imao bih i ja jedno pitanje..Možda je pomenuto u teksu, ali ja nisam uspeo da pronađem.
    Video sam da je dozvoljeno da registrujem DOO i da nisam u obavezi da plaćam doprinose, obzirom da sam već u stalnom radnom odnosu u drugoj firmi. Medjutim, to bi značilo da moja firma ne uplaćuje doprinose ni za jednog zaposlenog? Ili bih ipak morao da prijavim barem jednog zaposlenog, pored direktora i da za njega uplaćujem doprinose? Da li postoji minimum zaposlenih u tom smislu?

    • Friday, 15. February 2013.

      Poštovani Miroljube,
      Društvo sa ograničenom odgovornošću (dalje: DOO) mora da ima najmanje jedno lice ovlašćeno za zastupanje (dakle, najmanje jednog direktora, mada ih može imati i više). Direktor može, ali ne mora da bude u radnom odnosu sa DOO.
      Ne postoji zakonska obaveza da DOO ima zaposleno lice (lice angažovano po ugovoru o radu), pa ni direktora.
      Ukoliko neko fizičko lice želi da zasnuje radni odnos sa DOO, odluku o tome donosi direktor, u kom slučaju DOO postaje poslodavac a fizičko lice zaposleni. Za sve zaposlene, DOO je u obavezi da plaća poreze i doprinose po tom osnovu.

      Inače, prema Mišljenju Ministarstva finansija, br. 414-00-65/2009-04 od 25.11.2010. godine, kada je fizičko lice istovremeno osnivač i direktor privrednog društva sa kojim nije zasnovao radni odnos, a za svoj rad ostvaruje naknadu koja ima karakter zarade, obračunavaju se i plaćaju svi doprinosi za obavezno socijalno osiguranje do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa. Osnovicu za obračun čini oporeziva dobit, s tim da tako utvrđena osnovica ne može biti viša od najviše godišnje osnovice doprinosa

  • Friday, 15. February 2013.

    Postovani gospodine Zarko,
    Hvala na ovako kvalitetnoj edukaciji i molim odgovor na jedno pitanje
    Otvorio bih zalagaonicu sifra 6492,tacnije preregistrovao sadasnju zlatarsku radnju sifra3212.Zanima me treba li mi neka dozvola od NBS i treba li deponovati sredstva.Nigde ne nalazim odgovor,nadam se cu ga od Vas dobiti.Ako negde primate stranke, dosao bih po pravne savete koje bih naravno platio?

    • Wednesday, 20. February 2013.

      Poštovani,
      Zahvaljujem Vam na pitanju koje ste postavili.
      Za sve što mislite da je potrebno imati dozvolu od NBS možete se raspitati kod NBS. Na njiihovom sajtu postoji kontakt telefon.
      Ne postoji zakonska mogućnost da Vam ostavim kontakt podake advokatske kancelarije u kojoj radim, jer bi se to smatralo reklamiranjem, koje je zabranjeno.
      S poštovanjem,
      Žarko Ptiček

  • Wednesday, 20. February 2013.

    Postovani,
    koja je procedura registracije Skole za kozmeticare jer bih tou skolicu organizovala u okviru svog postojeceg kozmetickog salona.

    • Wednesday, 20. February 2013.

      Poštovana,
      Procedura za otvaranje Skole ne postoji. Postoji procedura za otvaranje Škole, ali da biste je pokrenuli morate poznavati i upotrebljavati sva slova srpskog jezika.
      Ministarstvo prosvete je nadležno za akreditaciju obrazovnih ustanova.
      S poštovanjem,
      Žarko Ptiček

  • Sunday, 24. February 2013.

    Poštovani Žarko,

    Hvala na vremenu koje ulazete.

    Imam pitanje, za koje ću odmah pokušati i da dam odgovor, prema onome kako sam zaključio. Molim vas samo za potvrdu da jeste tako kako mislim:

    Sa partnerom strancem bih otvorio firmu d.o.o. za zastupništvo za prodaju, instalaciju i održavanje softvera za ciljnu grupu korisnika.
    Stranac bi imao 40%, njegov partner stranac 27%, a ja 33%. Stranac bi bio direktor. Mi ne bismo uspostavljali radni odnos ni sa kim za početak, kako bismo izbegli plaćanje doprinosa u startu. Da li je to moguće?

    Pretpostavljam da jeste?

    Hvala puno i veliki pozdrav.

    Petar

    • Monday, 25. February 2013.

      Poštovani,
      Jeste moguće, ukoliko je stranac koji je direktor, državljanin države sa kojom Republika Srbija ima zaključen sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
      Molim Vas da imate na umu da Poreska uprava tumači da direktor privrednog društva koji je istovremeno i osnivač društva u kojem je direktor, dužan da plaća poreze i doprinose ukoliko ostvaruje naknadu za svoje angažovanje kao direktora van radnog odnosa.

      S poštovanjem i hvala na pozdravima,
      Žarko

  • Saturday, 9. March 2013.

    Poštovani Žarko,

    Posle osnivanja preduzeća, da li odmah moram platiti i akontaciju poreza na dobit, mada još nemam dobit?

    • Saturday, 9. March 2013.

      Poštovani/a Lupika,
      Najljubaznije bih Vas molio da to pitanje uputite knjigovođi.
      Sva Mišljenja nadležnog ministarstva (koja su dostupna) su data na osnovu ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004 i 18/2010) koji je prestao da važi 6.1.2012. godine.
      Prema članu 64. važećeg ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011 i 119/2012) koji je na snazi od 25.12.2012. godine, poreski obveznik koji u toku godine otpočne sa obavljanjem delatnosti dužan je da podnese poresku prijavu u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa.
      Takođe, u toj poreskoj prijavi obveznik daje procenu prihoda, rashoda i dobiti za poreski period koji, za obveznika registrovanog do 15. u mesecu, započinje mesecom u kome je registrovan, a za obveznika registrovanog od 16. do kraja meseca, prvim narednim mesecom. U poreskoj prijavi obveznik obračunava i mesečni iznos akontacije poreza na dobit.

      S poštovanjem,
      Žarko Ptiček

  • Sunday, 10. March 2013.

    Postovani,

    Vlasnik sam laboratorije za hemijske anailze registrovane i akreditovane u Svajcarskoj. Kako sam “ove gore list” gledajuci ozbiljne probleme sa kontrolom kvaliteta proizvoda namenjeni ljudskoj i zivotinjskoj upotrebi (aflatoksini, tragovi pesticida, teski metali, lazni “farmaceutski” prizvodi,…) zeleo bih da otvorim filijalu moje firme u Srbiji. Ideja je da se jedan deo analiza radi ovde uz ulaganje u opremu, obuku kadrova, predavanja i kosulting. Drugi deo anaiza koji zahtevaju skupu i specificnu opremu bi se radile u laboratoriji u Svajcarskoj. Moje pitanje, bez obzira na vas izuzetno dobar i precizan tekst, je sledece: da li je jednostavnije otvoriti filijalu moje postojece firme i sta mi je za to potrebno, ili je jednostavnije otvoriti firmu u Srbiji naprimer kao D.O.O.?
    Bez obzira na vas odgovor iskrene cestitke za vas tekst. Cestitke na vremenu koje ste utrosili da inteligentno odgovorite na sva ova ne uvek jednostavna pitanja. Cestitke na fino doziranom humoru koji vase profesionalne odgovore cine prijatnim za citanje. Ljudi kao sto ste Vi vracaju mi veru u ovu zemlju. Zeleo bih da ih je vise.

    S postovanjem

    Ivan

    P.S. Oprostite na eventualnim gramatickim greskama i ne-srpskoj tastaturi

    • Sunday, 10. March 2013.

      Poštovani,
      Uz zahvalnost za pohvale, dozvolite mi da Vam (van svoje delatnosti) poželim sreću u Vašoj delatnosti, s obzirom da se navedenom delatnošću već bavi SGS Beograd, član SGS Grupe koja Vam je sigurno poznati konkurent.
      Zakon o privrednim društvima razlikuje ogranak i predstavništvo. Molim Vas da razmotrite šta od ta dva Vama više odgovara.
      OGRANAK
      Ogranak privrednog društva je izdvojeni organizacioni deo privrednog društva preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom. Ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva. Privredno društvo neograničeno odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka. Ogranak stranog privrednog društva je njegov izdvojeni organizacioni deo preko koga to društvo obavlja delatnost u Republici Srbiji u skladu sa zakonom. Ogranak ima pretežnu delatnost, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene.
      PREDSTAVNIŠTVO
      Predstavništvo stranog privrednog društva je njegov izdvojen organizacioni deo koji može obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnog posla tog društva. Predstavništvo nema svojstvo pravnog lica. Predstavništvo može zaključivati samo pravne poslove u vezi svog tekućeg poslovanja. Strano privredno društvo odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog predstavništva. Predstavništvo se obavezno registruje u skladu sa zakonom o registraciji

      S poštovanjem,
      Žarko

      P.S. Nema izgovora za izbegavanje “naših” slova. Zvanični jezik u Srbiji je srpski jezik, pa ako nameravate ovde da poslujete, savetujem Vam da instalirate srpsku/slovenačku/hrvatsku tastaturu.

  • Friday, 15. March 2013.

    Postovani Zarko, text je odlican,
    svakako i ko je totalno ne upucen posle iscitavanja teksta moze dobiti neke bitne informacije i manje zamarati pitanjima..
    Mene cisto interesuje ima li neko iskustva sa otvaranjem:

    47.91 Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta;

    naravno raspitujem se i sam kod zvanicnih sluzbi ali svaka pomoc i konkretno iskustvo su dobro dosli..

    Pozdrav svima

  • Monday, 18. March 2013.

    Postovani Gospodine Zarko.Zelim da otvorim ulicnu prodaju hot doga>potreban mi je savet oko otvaranja iste.Hvala unapred

  • Tuesday, 19. March 2013.

    Poštovani g-din Ptiček,

    kratko i svakako pomalo laičko pitanje za Vas. U prijavi za registraciju preduzetnika, naveo sam da ću rešenje iz APR-a preuzeti lično.

    Na sajtu sam pronašao svoju firmu uredno registrovanu 15.03 u predviđenom roku (svega 2 dana). Zahtev sam podneo 13.03. Znači početak obavljanja delatnosti kako stoji je na sajtu APR-a počinje od 15.03.

    Moje pitanje je da li rešenje mogu već sada da preuzmem lično bez ikakvog obaveštenja od strane APR-a (u smislu da recimo nemam internet i ne koristim ga pa nisam ni mogao da vidim da su me registrovali) ili ipak dobijam poštom obaveštenje?

    Obzirom da je rok 5 dana od datuma prijave možda se podrazumeva da rešenje već sada mogu preuzeti. Verujem da bi telefonski poziv poslužio, ali eto čisto ako mogu i ovde dobiti pomoć.

    Sve pohvale za tekst, vidim da mnogima koristi i pomaže. Svaka čast na izdvojenom trudu i vremenu.

    Pozdrav.

    • Tuesday, 19. March 2013.

      Idite u APR i preuzmite Rešenje.
      Rešenje je doneto, znači da možete da ga preuzmete.
      APR Vam neće ništa slati, jer ste im Vi naveli da Vam ne šalju.

  • Thursday, 21. March 2013.

    Које делатности по шифрама у ИТ сектору су у систему паушалног опорезивања? Да ли израда софтвера, сајтова, онлајн продаје и рекламе и маркетиншких активности спада у то? Хвала

    • Thursday, 21. March 2013.

      Koji deo teksta je izazvao nedoumicu kod Vas?
      Rad sam da izmenim i dopunim tekst ukoliko ostavlja nedoumice, pa Vas molim da mi pomognete da ga poboljšam. Verujem da će koristiti i drugima.
      Slobodno kopirajte deo teksta u komentar.
      Hvala Vama.

  • Thursday, 28. March 2013.

    Zdravo svima,

    javljam se po drugi put. Moram da budem opširniji iako je stvar za većinu iskusnih prosta ali imam neke nedoumice i nadam se da ću ih rešiti sada zajedno sa Vama.
    Preuzeo sam rešenje APR, overio OP obrazac, izradio pečat, otvorio račun. Sve ovo za preduzetnika. Sledeće na redu je poreska uprava. Hteo pih da budem paušalno oporezovan.

    1. Šta mi je SVE potrebno za poresku? APR rešenje, OP obrazac, banka dokumenta,…?

    2. Firma je registrovana na adresu gde mi je i prebivalište, to je naravno sve navedeno i u rešenju. Obzirom da tu i stanujem, praktično firma je deo stana (stanujem privatno) međutim bez ugovora o zakupu stana. Ako je ugovor o zakupu stana potreban poreskoj, interesuje me da li mogu sa vlasnikom da sklopim ugovor bez ikakvih bojazni da će to imati posledice na samog vlasnika (u smislu plaćanja poreza)? Da li se ugovor mora overavati (opština, sud) ili jednostavno recimo, da pretpostavimo da sam rođak sa vlasnikom, šta u tom slučaju? Negde sam čitao da se ugovor sastoji samo od toga da se prikazuje deo stana koji je “pod” firmom (m2) i potpisuje od strane vlasnika i mene kao vlasnika firme sa pečatom. Ovo mi je i najvažniji deo koji najmanje razumem.

    3. Treba li sam da navodim neke sume ili mi to oni sve sami određuju u poreskoj?

    4. Obzirom da su mi doprinosi plaćani u prethodnoj firmi u kojoj mi je radna knjižica, šta sada? Dobio sam PIO broj APR. Obzirom da sam se vodio u toj firmi čiji je vlasnik moj prijatelj, još uvek nisam išao po RK. Cela procedura u vezi toga kakva je? Moram li sam da idem u PIO fond i obavljam dodatne radnje?

    5. Da li sam u obavezi da ističem firmu? Sanduče, ulaz, vrata?

    6. Stan u kome živim i u kojoj je firma iz prethodno rečenog se, naravno, vodi na vlasnika stana “gazdu”. Sve komunalije se naravno vode na ime i prezime vlasnika. Plaši me pomisao da će nekim slučajem, obzirom da je na toj adresi i moja firma, računi za komunalije dobiti status pravnog lica?

    7. Kao paušalac ne treba da imam knjigovođu? Koje knjige/knjigu onda treba da vodim? Bavim se delatnosti pružanjem usluga, naravno.

    Na kraju da napomenem, a možda je bitno zbog poreske, datum početka obavljanja delatnosti je 15.03.2013.

    Ovo bi mi bilo od velike pomoći,
    Hvala Vam unapred.
    Milan.

    • Friday, 29. March 2013.

      Zdravo.
      Čestitam.

      1. http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_poreskom_postupku_i_poreskoj_administraciji.html

      2. U slučaju kada pravno lice kao zakupac zaključi ugovor o zakupu sa fizičkim licem kao zakupodavcem, obaveza je pravnog lica da plati pripadajuće poreze. Između tebe kao fizičkog zakupca (stanara) i zakupodavca postoji ugovor o zakupu u usmenoj formi. Ne postoji obaveza overe ugovora o zakupu.

      3. http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_poreskom_postupku_i_poreskoj_administraciji.html

      4. Ako pod RK misliš na radnu knjižicu, obaveza je poslodavca da zaposlenom preda radnu knjižicu sa danom prestanka radnog odnosa. Sasvim sam siguran da imaš nekog prijatelja koji bi mogao da ti pravi društvo u PIO, kako ne bi išao sam.

      5. Prema http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_privrednim_drustvima.html ne postoji obaveza “isticanja firme”. Ukoliko želiš da poštu koja se šalje tvojoj firmi primaš u poštansko sanduče, poželjno je da na njemu bude naziv firme kako bi poštar znao u koje sanduče treba da ubaci pošiljku.

      6. Vlasnik nepokretnosti je vlasnik nepokretnosti, dobro. Komunalne obaveze glase na vlasnika nepokretnosti (punim imenom i prezimenom), dobro. U momentu zaključenja ugovora o zakupu (koji se nigde ne overava) komunalne obaveze ne počinju automatski da glase na zakupca.

      7. Kao paušalno oporezovani preduzetnik nisi u obavezi da vodiš knjige ukoliko tvoj godišnji promet ne prelazi 3.000.000,00 dinara. Knjege možeš voditi sam ili angažovati knjigovođu.

      Navedeni odgovori su pripomoć, a ne pomoć. Za besplatnu pravnu pomoć savetujem ti da se obratiš odgovarajućoj organizaciji.

      Nema na čemu,
      Žarko

      P.S. Dodatak (12:06 časova) Zakonom o trgovini (“Sl. glasnik RS”, br. 53/2010), u članu 42. stav 1. utvrđena je obaveza trgovca da na prodajnom mestu ima vidno istaknuto poslovno ime, odnosno naziv ili skraćeno poslovno ime. Kako ne znam da li se radi o prodajnom mestu (mestu pružanja usluge) mogu samo da ti citiram navedenu zakonsku odredbu u vezi sa odgovorom na pitanje broj 5.

  • Sunday, 31. March 2013.

    Žarko,

    veliko veliko hvala na odvojenom vremenu. Jako mi koriste ove informacije. Trebaju mi odgovori na još neka pitanja.
    Radnja mi je registrovana, kao što sam napomenuo 15.03. Šifra deltanosti 7111 arhitektonsko i drugo projektovanje. Naime, zamisao je da imam arh. biro, paušalno oporezovan.

    Bio sam u poreskoj da pitam za ugovor o kome sam pisao pre ovoga. Ljubazna gospođa mi je rekla za dokumenta koja su mi potrebna (koje imam) i spomenula da nije potrebnan ugovor, tj. tačnije videću sa svojim inspektorom i da to sada nije bitno koliko su bitna ova ostala dokumenta (banka, rešenje, op obrazac i ostalo). Dakle, ukapirao sam da stvarno i neće to tražiti jer znam da u nekim gradovima uopšte to ne traže. Videćemo. Sa svim dokumentima odlazim na šalter pisarnice u poreskoj i jednostavno predajem.

    Imam još nekoliko pitanja:

    1) Pre svega sada kada mi je otvoren račun a nisam završio sa predajom za paušalno oporezivanje, mogu li već da fakurišem. Tj. čekam jednu uplatu a hitno mi je pa me ovo zanima. Ako ne kada mogu? Kada završim sve komplet?
    2) Da li već sada mogu (ili moram li uopšte) da podnosim u APR-u zahtev za promenu podataka? I koji od dodataka je za to sa formulara na sajtu? 1-16?
    3) Vezano za radni odnos. Kao što sam već naveo prijavljen sam kod prijatelja u firmi na minimalac. Pročitao sam u zakonu da ako sam negde prijavljen upisujem u prijavi za paušal manju sumu za porez? Šta radim u slučaju da hoću da se odjavim od prijatelja? Da li prvo to radim ili mogu da stavim u prijavi kao da ne radim kod njega pa naknadno da se odjavim?
    4) Obzirom da mi u rešenju APR-a stoji datum 15.03. kao početak obavljanja delatnosti, šta upisujem za poresku u prijavi prihoda. Generalno ne znam koju cifru da stavim za prihode. Da li za pola meseca ili ceo mesec? Kolika svota? Znam da oni određuju na osnovu onih parametara ali je već negde pisano da su mnogo napisali više pa pitaju šta da rade, uzimaju li to kao merodavno?
    5) U vezi datuma takođe sam pročitao sledeće: „Zahtev za paušalno oporezivanje može se podneti nadležnom poreskom organu do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu, odnosno u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa. Sutra je 17 dan. Valjda neće praviti problem.
    6) Takođe negde sam video da je nekima bio potreban poseban zahtev za paušalno oporezivanje. Pročitao sam na nekom od foruma doduše iz 2010. Verovatno je to ukinuto.
    7) U vezi mog pitanja za plaćanje komunalija (tačka 6 mog prethodnog posta). Zbunilo me to što sam hteo da odem na sajt telekoma i prijavim se za mogućnost uvida u listing. Kada sam uneo šifru korisnika sa tel. računa crvenim slovima mi je izbacilo sistem vas je prepoznao kao pravno lice. Moram da kažem da sam taj servis koristio i ranije ali nisam zadnjih recimo 6-7 meseci pa su me u međuvremenu odjavili i morao sam ponovo da se prijavim. I evo šta se desilo.
    8) i na kraju za nas paušalce se vodi KPO knjiga? Da li sam u pravu? Ne bih prelazio 3,000,000. Videh takođe negde da mora da se overi u opštini. Čak je to neko posebno napomenuo kao OBAVEZNO tu overu. Šta je istina?

    Uskoro će se sve ovo okončati oko papira i jurnjave. U svakom slučaju javiću se i nadam se da ovi dugački postovi i pitanja nisu odraz moje sebičnosti i traženja odgovora i da će mnogima koristiti. Hvala.

  • Wednesday, 3. April 2013.

    postovanje….. Procitao sam text i razna pitanja i odgovore ali i dalje nisam nasao pravi odgovor. Zaposlen sam u firmi vec 3 god. Da li mogu iz radnog odnosa da otvorim firmu kao preduzetnik ” AUTOPREVOZNIK” pa bi zaposlio coveka da radi?..pozz hvala u napred

    • Thursday, 4. April 2013.

      Pa?
      Na osnovu čega bazirate zahtev da Vam se na temi za IT preduzetnike odgovara na pitanha za autoprevoznike?
      Zamislite da se postavi pitanje iz relacionih baza podataka ili programiranja za android na sajtu koji se bavi carinskom problematikom za špeditere?
      Molim Vas da ispoštujete temu i odgovor na Vaše pitanje potražite na mestu gde možete da ga dobijete.
      Hvala u nazad.

  • Thursday, 4. April 2013.

    Postovani Zarko,
    iscrpan tekst i pohvale na izdvojenom vremenu i macevanjem sa nama IT smrtnicima u komentarima.
    Interesuje da li uplata iz inostranstva na racun firme (pausalac) moze da ide sa moneybookersa (ili nekog drugog payment procesora) ili to mora biti samo sa Elance-a (Freelancer-a, oDesk-a, itd…) kao marketa putem koga direktno nalazimo posao? Da li su oba nacina legalna (iako je jedan direktan, a drugi indirektan) jer ugovori (terms and conditions) sa npr. Elance-om i Moneybookers-om nisu ni izbliza slicni i namena ova dva servisa je dijametralno razlicita.
    Hvala i nadam se da si razumeo pitanje :)

    • Thursday, 4. April 2013.

      Poštovani,
      Molim Vas, ako Vam nije problem da to javno napišete, recite mi odakle potiče Vaš strah da bi se uplata iz inostranstva, za legalan posao (robu ili uslugu), mogla smatrati nelegalnom?
      Koji organ, koja državna institucija bi uplatu mogla označi protivzakonitom samo zato što je iz inostranstva?
      Ko Vam je to rekao? Ko je pokušao da Vas uplaši? Odakle Vam ideja da postoji mogućnost da su uplate iz inostranstva nelegalne?
      Budite hrabri i odgovorite mi, molim Vas.

  • Thursday, 4. April 2013.

    @Zarko,
    hvala na odgovoru. Nije mi problem da napisem, ali me niko nije “uplasio”. Taman posla. Ako sam tako i zvucao, onda sam sam sebe uplasio. Ne poznajem nikog “strucnog” sa kim mogu da se konsultujem pa sam pitao Vas, a prilicno sam noob u svemu ovome. Izvinjavam se ako sam bio paranoican. Iz vaseg odgovora zakljucujem da je sasvim svejedno da li uplate iz inostranstva dolaze od jednog ili vise razlicitih izvora/klijenata za pruzene IT usluge. Ispravite me ako gresim.
    Hvala

    • Friday, 5. April 2013.

      Poštovani,
      Vaše pitanje govori o opštem stanju preduzetničkog duha u našem društvu. Osobe koje bi započele da samostalno obavljaju delatnost sa pravom imaju “strah” od administracije.
      Smatram da je ovakav članak, sa svim detaljima, ne samo osnivanja već i poslovanja, trebalo da objavi Država na svim svojim relevantnim sajtovima, kao i da nadležna ministarstva odgovaraju na pitanja, kako bi se stvorila atmosfera saradnje, a ne nezainteresovanosti.
      Negovanje preduzetničkog duha počinje u školi, i nastavlja se kroz dobru legeslativu i jasnu administraciju. Kako Država tek sada čini korake u tom smeru, neophodno je ukazati na eventualne prepreke koje bi mogle biti uklonjene. Zato mi je bio važan odgovor na pitanje “ko vas plaši”. Da bismo insistirali na uklanjanju prepreke, moramo je prvo prepoznati.
      Hvala Vam na odgovoru.

  • Friday, 5. April 2013.

    Poštovani Žarko,
    Sve pohvale za tekst, ja imam samo jednu nedoumicu. Ako poreska uprava ya odredjivanje osnovice paušala uzima u obzir prosek zarade u opštini i ostale odrebdbe, dali to znači da ako ja na primer u toku godine ostvarim promet od 2,000.000 da ce taj promet biti uzet za odredjivanje paušala za sledeću godinu ili će se iznos paušala opet utvrdjivati prema proseku u opštini i ostalim kriterijumima?

    Unapred zahvalan

    • Friday, 5. April 2013.

      Poštovani,
      Primećujem tendenciju postavljanja knjigovodstvenih pitanja čiji odgovori ne spadaju u moju “nadležnost”.
      Pokušaću da o svom trošku angažujem knjigovodju koji je kompetentan da Vam odgovori. Ne samo Vama, već svima sa ovom vrstom pitanja.
      Molim Vas za strpljenje.
      Takodje Vas molim za razumevanje da želim da dobijete precizne odgovore od osobe čija je knjigovodstvo struka.
      Hvala.

  • Saturday, 6. April 2013.

    Poštovani Žarko,

    Želim da osnujem preduzetnika koji se prvenstveno bavi intelektualnim uslugama i želim da plaćam porez paušalno. S obzirom da je jedan od mnogih kriterijuma za određivanje visine paušalnog poreza i prosečna zarada na opštini gde je registrovan preduzetnik, zanima me da li iz vašeg iskustva imate ideju da li je značajno registrovati preduzetnika na primer na opštini Rakovica a ne na Vračaru, i koliko to može uticati na visinu poreza s obzirom da bi se radilo o delatnosti za koju lokacija uopšte nije bitna.

    Ja razumem da bi striktno gledajući propise svakao trebalo da je viši porez na Vračaru, ali iz razgovora sa nekim ljudima sam razumeo da to baš i nema nekog značaja već da oni obično odrede porez od oko 15 hiljada mesečno i to je to, pa me samo zanima vaše iskustvo.

  • Thursday, 11. April 2013.

    Dragi Žarko,

    Iskreno hvala! Odličan tekst.

  • Thursday, 11. April 2013.

    Poštovani,
    Boletu ste odgovorili da nema posebnog placanja poreza na dohodak iz inostranstva. Ja sam proučavajući ovu tematiku na internetu naišla na PP OPO obrazac i informaciju da fizičko lice ako primi novac iz inostranstva po bilo kom osnovu mora popuniti ovaj obrazac (prijavi prihod) i platiti porez na dohodak u roku od 15 dana. U samom obrascu postoji opcija da se zaokruži primalac prihoda koji plaća doprinose PIO po osnovu samostalne delatnosti, Pošto se preduzetnik u suštini tretira i kao fizičko lice kad je u pitanju plaćanje poreza na dohodak (obaveze opisane u Zakonu o porezu na dohodak građana), čini se da i preduzetnici moraju podnositi ovu prijavu i plaćati porez na prihod iz inostranstva. Planiram da postanem preduzetnik koji ce obavljati IT poslove sa inostranstvom te mi je ovo izuzetno važno.

    Hvala unapred

    • Friday, 12. April 2013.

      Ne postoji poseban porez na prilive iz inostranstva. Oni se oporezuju na isti način kao i bilo koji drugi prilivi po vrsti i stopi kojoj pripadaju. Usluga ili roba koja je izvežena, oslobodjena je od poreza po članu 24. Zakona o PDV, ali takva zarada nije oslobodjena od poreza na dobit. Insistiram da se konsultujete sa knjigovodjom po svakom poreskom pitanju.
      Svi me ovde pitate za konkretne slučajeve tako što ih uopštite, i svi insistirate da od pravnika dobijete odgovor na kjigovodstveno pitanje.
      Da li treba da platim porez?
      Da, plaćanje poreza je zakonska obaveza.
      Ali ovo je izvoz, i za izvoz piše da ne treba, a vi ste mi rekli da treba.
      Eto.

  • Friday, 12. April 2013.

    Postovani,
    interesuje me sta je neophodno da bi se otvorio manji projektni biro. Osim registracije firme, da li neophodan licencirani kadar koji bi bio u stalnom radnom odnosu ili bismo mogli da licencirani kadar stavimo pod ugovor po projektu?
    Unapred hvala
    S`postovanjem
    Ivana S.

    • Friday, 12. April 2013.

      Za izradu projekata za koje je po zakonu zahtevano da ih projektuje licencirani projektant, potrebno je da projektant ima licencu.
      Ne postoje ograničenja u načinu angažovanja licenciranog projektanta.

    • Friday, 12. April 2013.

      Ivana,
      Da Vas pitam: kakve to veze ima sa IT startapima?
      Zašto lepo ne angažujete advokata sa dobrim poznavanjem propisa iz oblasti gradjevinarstva ili mašinogradnje, da dobijete konkretne odgovore za konkretan slučaj?

  • Wednesday, 24. April 2013.

    Molim vas otvorila sam agenciju za ciscenje sa adresom na kojoj sam prijavljena,ali kada sam trebala da u poreskoj zavrsim oko placanja pausalnog poreza trazili su mi vlasnicki list stana na kojem je firma registrovana,posto sam podstanar gospodja na cijoj se adresi vodim odbija da mi izadje u susret,na koji nacin da promenim adresu firme,hvala unapred

    • Friday, 26. April 2013.

      Poštovana,
      Molim Vas da mi kažete da li ste “agenciju” registrovali kao preduzetnica ili kao DOO, s obzirom na to da se postupak promene adrese sedišta bitno razlikuje.
      Kako ste naveli da ste paušalno oporezovani, pretpostaviću da je u pitanju preduzetnički oblik organizovanja.
      Zamolite čike i tete iz Poreske da Vam kažu na osnovu kog propisa (naziv propisa, datum donošenja, broj službenog lista u kojem je obljavljen propis, kao i član propisa) Vam trtaže taj podatak.
      Po mom mišljenju, ugovor o zakupu je sasvim dovoljan za dokazivanje sedišta.

  • Monday, 29. April 2013.

    Poštovani Žarko,
    pre nekoliko dana sam “prošao” dvodnevni kurs vezan za samozapošljavanje u Subotici pri NSZ. Ono šta mene najviše interesuje, ali na šta mi nisu mogli (ili hteli) dati odgovor na seminaru je zapravo školska sprema odnosno diploma/e, sertifikati i slično – a koje se odnose na IT. Dakle, da ne dužim: imam oko 20 godina aktivnog rada sa računarima i sistemima iza sebe. Iskustvo koje sam nakupio tokom godina sam mahom naplaćivao u sivoj zoni. Da li mogu da otvorim i radim u agenciji za IT konsalting (a da ne posedujem zvanični dokument kojim prikazujem akreditovanost za rad. Svestan sam da iskustvo i diploma često ne idu zajedno, ali trenutno zaista nisam u mogućnosti da osvojim gomilu novaca za studiranje.Trenutno imam nameru da završim kurs poslovnog marketinga, odnosno osnova web dizajna kako bih barem neke sertifikate posedovao. Naravno, kasnije bih želeo da yavršim redovnu školu, jer čak ni kod nas iskustvo bez dokaza nije više prihvaćen.
    Unapred zahvalan na odgovoru,
    s poštovanjem
    Attila

    • Monday, 29. April 2013.

      Poštovani,
      U Zakonu o privrednim društvima koji (između ostalog) reguliše i oblast preduzetništva nisu propisani bilo kakvi uslovi akademske prirode za otvaranje preduzetničke radnje.
      Posebnim propisima je regulisano da se određene delatnosti mogu obavljati ukoliko se ispunjavaju uslovi u vezi sa obrazovanjem, u smislu obaveze zapošljavanja ili angažovanja lica sa određenim stručnim zvanjima. Na primer apoteka mora imati angažovanog diplomiranog farmaceuta, a turistička agencija osobu sa stručnom spremom i iskustvom u radu u turizmu.
      Za obavljanje opšte IT delatnosti zakonom se ne traži postojanje određene stručne spreme (osim u slučaju projektne dokumentacije koju potpisuju licencirani inženjeri).
      Puno sreće u radu i daljem obrazovanju i stručnom usavršavanju,
      Žarko Ptiček

  • Monday, 29. April 2013.

    Poštovani Žarko,
    mnogo Vam hvala na brzom odgovoru i lepim željama.
    S poštovanjem
    budući preduzetnik : Attila

  • Thursday, 2. May 2013.

    Poštovani Žarko,

    Pre nešto više od mesec dana sam prvi put čitao Vaš članak. Tad sam se pripremao da predam prijavu u APR-u i ovaj tekst mi je puno pomogao. Od tad sam već dobio rešenje od APR-a (preduzetnik na polju IT usluga), izradio pečat, otvorio račun u banci, predao poresku prijavu i zahtev za paušalno oporezivanje. Ali sad se malo zaglavio… Naime, kad sam stigao do poreske uprave, shvatio sam da mi je bolje da angažujem nekoga ko će umesto mene da sredi prijavu i ostatak papirologije, pa sam angažovao agenciju. Možda nismo 100% razjasnili koje će usluge ući u tu dogovorenu cenu (ja sam očekivao da će mi sve ostale papire srediti), ali, nakon par dana sam shvatio da sam platio samo za popunjivanje 3 obrasca i predaju istih poreskoj upravi. I tu je bio kraj. No, da ne dužim priču previše, mene interesuje koji su dalji koraci, posle registracije firme (pošto bi ostalo ipak želeo sam da rešim da se posle ne iznenadim kao prošli put). Naprimer, šta će mi tačno trebati za zdravstvenu knjižicu, kako mogu sebe prijaviti (tojest, kako mogu da upišem staž sebi u radnu knižicu), kako ide prijavljivanje priliva iz inostranstva Deviznom inspektoratu, kako treba voditi KPO (očekujem samo jednu do dve uplate mesečno)… Znam da puno pitam i da je material dovoljno obiman da se o tome napiše još jedan (ovako sjajan) članak, ali se nadam da će te ipak stići da odgovorite.

    Sa poštovanjem,
    Szabolcs

    • Friday, 3. May 2013.

      Poštovani,
      Gotovo sva postavljena pitanja su knjigovodstveno-administrativne prirode.
      Očekujem da se ovom blogu pridruži ovlašćeni računovođa, a do tada mi recite da li biste možda podelili Vaše konkrento iskustvo sa nama?

      Hvala Vama,
      Žarko Ptiček

  • Sunday, 5. May 2013.

    Sjajno, hvala vam na odlicnom tekstu.

  • Tuesday, 7. May 2013.

    Poštovani,
    U pravu ste, moja pitanja su više administrativne/knjigovodtsvene prirode.
    Rado bi podelio moje iskustvo sa čitaocima bloga, samo ne znam odakle da krenem…
    Početak je bio jednostavan, popunjavanje prijave za registraciju preduzeća je jednostavno ako postoji neki tutorial, a i gospođe u APR-u su bile ljubazne. Jedino iznenadjenje mi je bilo da nisam mogao da biram datum početka. Nekako sam bio ubeđen da to mogu da biram proizvoljno, ali na kraju sam uspeo da namestim kako mi je odgovaralo (da počinjem od 1-og aprila), jedino mi je trebalo da sačekam sa predajom prijave (obrađuju u roku od 2-3 dana). Sledeći korak je već bio malo teži. Misleći da ću u Poreskoj upravi isto brzo i jednostavno rešiti prijavu otišao sam na šalter. Ali gospođa već nije bila toliko ljubazna i spremna da mi odgovori na pitanja. Dobio sam obaveštenje šta mi je sve potrebno od papira, pa sam krenuo redom:
    – kopija rešenja APR-a – Jednoznačno, imam.
    – kopija PIB-a – Jednoznačno, imam.
    – kopija lične karte – …
    – podatak o ovlašćenoj knjigovodji – hm, ovo je već teže, da li mi treba?!
    – dokaz o vlasništvu poslovnog prostora… – hm, valjda mi ne treba?!
    – kopija obrasca M2 – Nemam pojma šta to može biti… valjda ne treba da idem u socialno da tražim neke papire?!
    – PPDG-1 – Neki formular, kupio u najbližoj knjižari.
    – fotokopija depo kartona – Nisam baš siguran šta je to…
    Rezultati nisu baš bili najsjajniji, ali sam nastavio sa Zahtevom za paušalno oporezivanje. Osnovni podaci su bili ok, ali, prva nedoumica: šta pisati za razlog zašto hoću paušalno oporezivanje? Sledeća nejasnoča, da li obavljam delatnost iz radnog odnosa ili van? Mislim da sam tu već shvatio da mi treba stručna pomoć, previše ću vremena izgubiti ako ovo sve sam rešavam. I tako se obratio agenciji. Cena usluge nije bila velika (25 eura) pa sam brzo i pristao (hteo sam da mi oni završe osnivanje firme). Ono što sam još trebao srediti jeste račun u banci za firmu, a za ovo mi je bio potreban OP (overeni potpisi) obrazac. Sve u svemu, ja sam agenciji dao ta tri dokumenta što sam od APR-a dobio i naknadno im prosledio skeniran depo karton iz banke (depo karton se dobije od banke posle otvaranja računa – i to sam naučio), a oni su se javili posle par dana da mogu doći po papire. Ja sam očekivao da ću dobiti rešenje od Poreske uprave, da će mi barem reći šta sve treba za zdravstvenu i radnu knjižicu (ili pomoći da popunim formulare ako treba), a da ću ja moći da se bavim svojim poslom a ne sa administracijom. Nažalost, kad sam dobio papire (original predate poreske prijave i zahteva za paušal) shvatio sam da je tu kraj pomoći. Gospođa je još bila toliko ljubazna da me posavetuje da za dve-tri nedelje odem do poreske uprave da pitam za poreskog inspektora pošto ću do 15-og sledećeg meseca morati da izmirim obaveze, a rešenje do tad sigurno neće stići (bila je toliko udubljena u poslove da sam shvatio da nikakav drugi savet ili pomoć neću dobiti od nje)… Super! Platio sam 25 eura za popunjavanje 3 formulara i predaju istih. Kako se posle ispostavili, kao PR ne moram da imam knjigovođu, niti poslovni prostor, pošto delatnost mogu i na privatnoj adresi da obavljam. M2 obrazac je u stvari obrazac M-3A koji sam dobio od APR posle registracije, a u Zahtevu za paušalno oporezivanje su jednostavno i elegantno izostavili polje za razlog (!!!), a deo gde se pita da li obavljam delatnost iz radnog odnosa ili van su jednostavno ostavili nepopunjenu… Bukvalno sam platio za ništa, tojest, platio sam ih za njihovo iskustvo, mada po meni dosta skupo. Od tad sam već bio u poreskoj upravi, radila je neka druga, raspoloženija gospođa pa sam uspeo da saznam ko će mi biti poreski inspektor i da bi trebao oko 10-og ovog meseca da se javim da saznam detalje. Isto tako mi je rekla da dok mi ne stigne rešenje nisam u obavezi da plaćam doprinose i porez.
    Saznao sam da bi trebao da se prijavim Deviznom inspektoratu za online rešavanje invoice-a. Uputsva na site-u:
    http://edd.devizni.gov.rs
    su korektni. Čekam da mi se jave da li je prihvaćena prijava.
    Odprilike je to moja priča, nadam se da će nekome pomoći da izbegne nepotrebne troškove ili da razreši neke od eventualnih nedoumica.

    Puno pozdrava,
    Szabolcs.

  • Sunday, 12. May 2013.

    Postovani,

    pomagajte :)
    Zelim da otvorim firmu, tacnije da postanem preduzetnik i imam jednu malu nedoumicu. Naime, stanujem u stanu koji se vodi na osobu koja je preminula (otac moje supruge). Kako niko od nas jos uvek nije prijavljen na toj adresi, a ne bismo hteli da cekamo da se pokrene i zavrsi ostavinska rasprava (ima nekih komplikacija oko toga), sta nam je ciniti? Da li postoji ikakva mogucnost da prijavimo firmu na postojecoj adresi i na koji nacin ako postoji?

    Nadam se da sam jasno objasnio problem.

    hvala unapred

  • Wednesday, 15. May 2013.

    E, pa, od srca hvala i na textu i na trudu da se odgovori na postavljena pitanja. Ono šta me je zanimalo, a nije bilo u textu, bilo je u komentaru.
    Pozdrav i sve najbolje.

  • Thursday, 16. May 2013.

    Poštovani Žarko,
    prošli put ste mi dali veoma jasne odgovore koje još jednom zahvaljujem. Javljam se ponovo jer (naravno) opet imam nešto što je nejasno. Predao sam dokumentaciju za samozapošljavanje i nadam se da ću dobiti subvenciju vezanu za istu. E sad, u biznis planu sam naveo da mi je potrebno to i to, naravno i fiskalnu kasu jer su mi je preporučili. Ono što mi jede jetru je ; ako imam terenski rad, i recimo radim za pravna lica – oni uplaćuju preko računa pa nije potrebna kasa. Ali ako radim sa fizičkim licima, dakle u ruci imam gotovinu, onda mi je potrebna kasa. Kako stoji situacija sa paragon-blokovima overenih od strane Poreske uprave? Njihovom upotrebom opetovano trebam da imam fiskalnu kasu ili ne?
    Unapred hvala na odgovoru,
    s poštovanjem
    Attila

  • Friday, 17. May 2013.

    Da li znate da li je potreban depozit za otvaranje turisticke agencije-subagenta?

  • Tuesday, 21. May 2013.

    @Žarko
    Moj klinac završava IV godinu srednje. Ide na popravni, tako da studije na budžetu, za sada, otpadaju. Za sega-mega niti imam para, niti mi se dopada ideja.
    Elem:
    Da li on, kao još uvek učenik, može da otvori PR, u IT tehnologiji?
    Suština pitanja je da bih mu otvorio PR da bi on malo razmišljao o svojoj budućnosti, jer u glavi ima samo… pa, sve ono što smo i mi imali kada smo bili osamnaestogodišnjaci.
    Za početak bih mu napravio nekoliko ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji (to mogu da obezbedim, jer sam u IT poslu).
    Znam da mogu da otvorim PR i na sebe, i da pojednostavim sebi život, ali mi je draže da njemu malo zakomplikujem.

    • Tuesday, 21. May 2013.

      Kada lice navrši 18 godina starosti stiče punu pravnu i poslovnu sposobnost, odgovara samostalno za svoje postupke i u pravnom prometu odlučuje sâmo za sebe.

    • Tuesday, 21. May 2013.

      Povodom činjenice da Vam je “draže” da sopstvenom detetu komplikujete život, molim Vas obratite se psihologu ili najbližem centru za socijalni rad.

  • Tuesday, 21. May 2013.

    Hvala.

  • Tuesday, 21. May 2013.

    pročitao sam članak,pročitao sve komentare…ne otvara mi se “firma” u Srbiji, pre ću raditi na crno nego pola svog radnog vremena provesti u pomaganju državnoj administraciji da obavlja svoj posao

    • Tuesday, 21. May 2013.

      Nikako ne savetujem rad “na crno”.
      Ali razumem zašto se tako osećate, u pravnom smislu.

  • Tuesday, 21. May 2013.

    ne savetuje se svašta pa ljudi to ipak rade i ništa im ne fali…
    s obzirom da vidjam po centru Beograd npr ispred ministarstva ekonomije svaki dan momke u crnom koji prodaju piratske diskove a društvo im pričinjava uniformisani saobraćajac, svi pozivi na otvaranje firme i poštovanje zakona u ovoj zemlji kao i plaćanje poreza, mi izgledaju kao kao uvreda dostojna batina…
    poenta cele ove priče o IT Srbiji je pokušaj ove vlast da 5000 ili 15000 freelancera koliko ih ima u Srbiji, proglasi sivom ekonomijom i da ih uvede u “legalne” tokove, drugim rečima da im uzima masni porez na ono što zarade preko elance-a i sličnih sajtova tako što će doneti nekakav lex specialis…

  • Tuesday, 21. May 2013.

    Najljubaznije molim učesnike diskusije u komentarima da se suzdrže od bilo kakvog batinanja onih koji ih vređaju.
    Takođe, insistiram na tome da je poštovanje zakona obaveza svih, kako Države tako i pojedinaca, i da se nepoštovanjem zakona ne mogu izgraditi civilizovani društveni i privredni odnosi.
    Svako ima pravo na izražavanje svog mišljenja, ali odgovornost za svoje postupke. Sa tim u vezi, svaki komentar koji poziva na nepoštovanje važećih normi zarad sticanja protivpravne imovinske koristi neće biti objavljen, ali će biti sačuvan.
    Takođe, svaki pokušaj da se skrene sa teme ovog članka ili da se diskusija ukalja političkim odrednicama, biće odbačen kao nekonstruktivan, i takav komentar neće biti prikazan.

  • Wednesday, 22. May 2013.

    Poštovani Žarko,

    pažljivo sam pročitao ceo tekst i sve postove, ipak, ostalo mi je nejasno kako osnivač d.o.o., koji je zaposlen u drugoj firmi, i tamo plaća poreze i doprinose, može biti direktor bez naknade u sopstvenoj firmi (da li je to ugovor o volontiranju u sopstvenoj firmi ili se na drugi način reguliše radno angažovanje)

    • Wednesday, 22. May 2013.

      Direktor ima pravo na naknadu za svoj rad. Ali to ne znači obavezu Društva da sa direktrom zaključuje bilo kakav ugovor ako direktor ne želi naknadu za svoj rad, s obzirom da je direktor IMENOVANO lice. Zakon nigde ne propisuje obavezu Društva da na bilo koji način reguliše svoje obaveze prema direktoru.
      Ukoliko to želi Društvo može angažovati direktora van radnog odnosa zaključenjem “UGOVORA O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTORA KOJI NIJE ZASNOVAO RADNI ODNOS”
      .

  • Wednesday, 22. May 2013.

    Postovani Zarko,

    Privuklo mi je paznju pitanje oko direktora koji je osnivac i nije zaoslen u svom privrednom drustvu, a zaposlen je u drugom pravnom licu, gde su mu placeni porezi i doprinosi,

    Da li to znaci da ukoliko se direktor odrekne naknade, Drustvo ne mora da mu plati poreze i doprinos ili moze da se odrekne naknade, ali je Drustvo u obavezi da mu plati doprinose na PIO na odredjenu osnovicu, ukoliko privredno drustvo nema ni jednog zaposlenog radnika po bilo kom osnovu.

    • Wednesday, 22. May 2013.

      Ukoliko je direktor istovremeno i osnivač onda se plaća, ukoliko nije, onda ne.
      To je još jedno knjigovodstveno pitanje na koje će uskoro biti odgovoreno od strane licencirane knjigovodje.
      Ja mogu da navedem propise koji to regulišu, ali se praksa oslanja na Mišljenja ministarstva i razlikuje se od opštine do opštine pa ću se suzdržati od komentara.

  • Wednesday, 22. May 2013.

    Postovani Zarko,

    Hvala Vam puno na odgovoru. Mene je samo zanimalo sa pravne strane da li postoji obaveza placanja poreza i doprinosa u ovakvom slucaju, jer mislim da je to pitanje pravnog karaktera, posto knjigovodstvo samo vrsi obracun takvih obaveza, ako sam dobro informisana.
    Hvala Vam jos jednom, na odvojenom vremenu.

  • Friday, 7. June 2013.

    Poštovani,da li je moguće otvoriti dve različite firme na jednog vlasnika?

    Unapred, hvala

    • Friday, 7. June 2013.

      Poštovana,
      Ako jednom rečju “firma”, označavamo i D.O.O i preduzetnika, onda Vas molim da mi navedete na koji oblik organizovanja mislite kada ovo pitate?

  • Monday, 8. July 2013.

    Poštovani, vlasnik sam zanatske radnje za opravku i održavanje motornih vozila. Hteo bih da se bavim i poslovima osiguranja i registracije vozila.
    Molim Vas možete li mi reći šta je potrebno da uradim da bih se bavio ovom delatnošću
    Hvala,

    • Monday, 8. July 2013.

      Poštovani,
      Naravno da mogu da Vam kažem. Ali kako Vaše pitanje nema veze sa temom ovog sajta, to neću učiniti.
      Zaista nema na čemu.

  • Monday, 5. August 2013.

    POŠTOVANI,

    MOLIM VAS DA MI OBJASITE KAKO DA REGISTRUJEM ZALAGAONICU, JER TO NIGDE NE MOGU PROVERITI. hVALA

    • Monday, 5. August 2013.

      Poštovani,
      Zalagaonicu možete registrovati na sledeći način:
      1) Ne postavljate pitanja u vezi sa registracijom zalagaonice na sajtu koji je namenjen StartUp-ovima
      2) Registrujete privredno društvo ili preduzetnika koje obavlja delatnost zalagaonice

      Ili na sledeći način:
      1) Ne postavljate pitanja u vezi sa registracijom zalagaonice na sajtu koji je namenjen StartUp-ovima
      2) Angažujete advokata da Vam registruje zalagaonicu

      Nadam se da sam Vam bio od pomoći. U svakom slučaju Vas najljubaznije molim da:
      1) Ne postavljate pitanja u vezi sa registracijom zalagaonice na sajtu koji je namenjen StartUp-ovima
      2) Primite moju zahvalnost na postavljenom pitanju.

  • Tuesday, 27. August 2013.

    Hvala, Žarko, na trudu uloženom u pisanje ovog veoma poučnog i iscrpnog teksta, i na adekvatnim odgovorima na postavljena pitanja. Uživao sam čitajući ih.

  • Sunday, 1. September 2013.

    Postovanje,

    Hteo bi da preduzetnicku radnju koja radi 3 godine prevedem u DOO koji je to process.

    Unapred zahvalan.

  • Friday, 6. September 2013.

    Poštovani, odličan tekst i tema, hvala na bogatim informacijama.

    I ja imam neka pitanja za koje nisam pronašao odgovore. Naime, partner iz inostranstva hoće da otvori firmu (doo) u Srbiji kao pravno lice, bavila bi se IT uslugama. Ja bih bio direktor a možda i jedan od osnivača (kao fizičko lice) i u početku jedini zaposleni. Evo šta me zanima:
    1. Da li ima nekog praktičnog značaja ako ja, rezident Srbije budem drugi osnivač a vezano za neke buduće odluke i poslovanje firme? Pre svega mislim da mogu nesmetano da upravljam firmom kao direktor (zastupnik) a da nemam potrebu da angažujem strano pravno lice?
    2. Da li osnivački akt može da bude na srpskom jeziku da bi se izbegli troškovi prevoda ovlašćenog tumača? Partner ima dvojno državljanstvo (jedno je srpsko) ali je rezident strane države, ako je to bitan detalj? Hoću reći zna i razume ako je Osnivački akt na srpskom.
    3. Da li nešto menja tačku 2, tj jezik osnivačkog akta, ako je strano pravno lice 100% vlasnik firme ili ako je recimo pravno lice 80% a ja 20% vlasnik?
    4. Pošto je osnivač (ili jedan od osnivača) strano pravno lice pretpostavljam da izvod iz njihovog APR je dovoljan dokaz i da fotokopija pasoša vlasnika nije potrebna u tom slučaju? Da li je potreban prevod izvoda iz stranog registra od ovlašćenog tumača?

    Unapred hvala.

    • Friday, 6. September 2013.

      Poštovani,
      Hvala na komplimentima.
      Pre nego što odgovorim na Vaša pojedina pitanja, želeo bih da Vam skrenem pažnju da je u Republici Srbiji u zvaničnoj upotrebi srpski jezik, kao i da svaki prevod mora biti uradjen od strane ovlašćenog tumača za jezik sa kojeg ili na koji se prevodi.

      Odgovori su kako sledi:
      1. Da li ima nekog praktičnog značaja ako ja, rezident Srbije budem drugi osnivač a vezano za neke buduće odluke i poslovanje firme?
      Ne. Rezidencijalni status ne utiče na odlučivanje u firmi.

      Pre svega mislim da mogu nesmetano da upravljam firmom kao direktor (zastupnik) a da nemam potrebu da angažujem strano pravno lice?
      Osnivači imenuju direktora. Direktor izjavljuje volju pravnog lica u okvirima ograničenja koja odlukom o imenovanju postave osnivači. Direktor može biti i bez ograničenja ovlašćenja ukoliko ga osnivači tako imenuju.

      2. Da li osnivački akt može da bude na srpskom jeziku da bi se izbegli troškovi prevoda ovlašćenog tumača?
      Osnivački akt mora biti na srpskom jeziku.

      Partner ima dvojno državljanstvo (jedno je srpsko) ali je rezident strane države,
      Blago njemu.

      ako je to bitan detalj?
      Nije.

      Hoću reći zna i razume ako je Osnivački akt na srpskom.
      I ako ne razume Osnivački akt, prilikom overe potpisa ovlašćeni tumač stavlja svoj pečat pored potpisa strane kojoj je tekst preveo, a uz overu se dostavlja fotokopija ovlašćenja za tumačenje.

      3. Da li nešto menja tačku 2, tj jezik osnivačkog akta, ako je strano pravno lice 100% vlasnik firme ili ako je recimo pravno lice 80% a ja 20% vlasnik?
      Ne, jer Osnivački akt mora biti na jeziku koji je u zvaničnoj upotrebi u Republici Srbiji.

      4. Pošto je osnivač (ili jedan od osnivača) strano pravno lice pretpostavljam da izvod iz njihovog APR je dovoljan dokaz i da fotokopija pasoša vlasnika nije potrebna u tom slučaju?
      Naravno da je potrebno. U originalu, sa Apostilom za neke zemlje.

      Da li je potreban prevod izvoda iz stranog registra od ovlašćenog tumača?
      Jeste, jer su samo ovlašćeni tumači ovlašćeni da prevode na jezik koji je u službenoj upotrebi.

      Posebno Vam napominjem da kao direktor možete, ali i ne morate da budete u radnom odnosu po ugovoru o radu.

  • Thursday, 12. September 2013.

    postovanje,

    registrovao bih pr firmu pa imam par pitanja ako bi ste bili ljubazni da mi pomognete

    dali mogu da registrujem firmu recimo ovog meseca a da na primer krenem sa radom u decembru ili januaru tek i dali u tom slucaju sve moje dazbine i dugovanja prema drzavi krecu tek tada kada krenem sa radom?
    drugo pitanje je dali mogu svoju zenu da navedem kao prokuristu (nije pametno ali nemam gde :) ) u sustini da ona moze da potpisuje papirologiju u mom odsustvu?
    firma se bavi online prodajom,dali moram da imam javni poslovni prostor ili mogu recimo firmu da registrujem na adresu stana u kome zivimo obzirom da ne moram da imam fiskalnu kasu i da je upitanju internet prodaja?
    dali mozda moram da imam registrovan magacinski prostor ili mogu da koristim tu adresu iz registracije tj stan?
    dali mogu da se registrujem kao pausalna firma jer iskreno tu cifru od 4 brda nula nema sanse da napravim za 12 meseci a ne vidim sta knjigovodja moze da radi obzirom da placanje ide online i pouzecem a da cu ja primerak svakog racuna ili fakture da imam online u softveru za radnju.
    unapred hvala na odgovoru ako ga bude bilo jer mi niko ziv ne odgovara a pitao sam ovo na mnogo mesta :)

    • Wednesday, 18. September 2013.

      Da li se piše rastavljeno. Prva reč u rečenici se piše velikim početnim slovom.
      I posle se čudite što Vam niko ne odgovara…

    • Wednesday, 18. September 2013.

      Ukoliko zaista želite odgovore, insistiram da ispravite pravopisne greške i upotrebite sva slova srpske latinice. Inače Vas niko neće ozbiljno shvatiti.

  • Wednesday, 18. September 2013.

    Planiram da otvorim firmu koja bi se bavila izvozom voca. Imao sam puno nedoumica ali citanjem tekstova na ovom sajtu stvari su mi sada dosta jasnije i znacu gde da se uputim. Hvala na savetima koje je Zarko pruzio.

  • Friday, 20. September 2013.

    Poštovani Žarko,

    hteo bih da osnujem firmu za online prodaju it opreme.
    S obzirom da sam zaposlen, sebe ne bih prijavio, već svog oca koji je na birou. Kompletan posao bih sam vodio.
    Da li je pametnije da ga prijavim kao svog radnika ili kao vlasnika ili partnera firme?
    Ako je samo radnik, od biroa bih dobio 100.000 din, a ako otac osniva firmu 160.000. Mislim da možemo da budemo i partneri, ne znam koji su uslovi u tom slučaju.
    Zanima me sledeće, ako otac osnuje firmu, a mene postavi za direktora, da li može da me ovlasti da sve poslove i transakcije obavljam sam. Odnosno, da raspolažem sredstvima firme kako želim ili mora otac sve zvanično da odobri, potpiše.
    Ne bih da ga opterećujem vođenjem firme, on bi samo fiktivno bio vlasnik.

    Robu bih prodavao i izvan Srbije. S obzirom da naplata preko pejpala kod nas ne funkcioniše, zanima me kako stoje stvari sa otvaranjem deviznog računa u inostranstvu kao pravno lice.
    Da li uopšte naš zakon dozvoljava otvaranje takvog računa i da li je to knjigovodstveno moguće? Ili sam ograničen samo na domaće tržište?

    Možda sve deluje malo konfuzno, ali je i naš zakon takav. Svuda je u svetu pojednostavljeno poslovanje preko Paypal-a, ali ne i u Srbiji, moramo sve da zakomplikujemo.

    Pozdrav.

    • Friday, 20. September 2013.

      Saša,
      O čemu pričamo, o PR ili DOO?
      Vi hoćete da fiktivno prijavite oca kao vlasnika, i uzmete pare od države, a istovremeno negodujete što nas država ograničava i pretpostavlja da smo svi neke muvare i ne da nam da imamo račune u inostranstvu.
      PR nema direktora nego poslovodju, a za osnivanje DOO se ne dobija ništa od Biroa (koliko je znam, ispravite me), tako da mi nije jasno o kojem obliku organizovanja se radi.
      Uz adekvatno punomoćje/ovlašćenje, možete potpisivati oca (ili bilo kog drugog davaoca punomoćja/ovlašćenja).
      Partner firme se nigde ne prijavljuje. Vlasnik je osnivač, radnik je zaposleni. Kakve veze ima partner u statusno-pravnom smislu ja ne znam. Možda mislite na partnera u ortačkom društvu (skraćeno OD)? Takvo lice se naziva ortak.
      Moj savet, šta god da radite, čime god da se bavite: nemojte fingirati ništa. Vi koji fingirate ste glavni izgovor države kada svima nameće ograničenja.

  • Friday, 20. September 2013.

    Ja imam par nedoumica. Dakle ovako.
    Želim da počnem svoj posao, ne bih da se zavlačim u brda papirologija, poreza i sl. Planiram da započnem posao transporta u varijanti linijski prevoz. Dakle ne klasičnog taksiranja već prevoza od do po dogovoru. E sad znam da mogu da budem pr i doo ali ne bih doo. Kakva je varijanta sa paušalom, kako mogu da koristim prednosti zakona i umanjenja poreza na osnovu iznajmljivanja recimo vozila, poslovnog prostora i sl. Kakva je opcija kad sam vodim svoje knjige,

    • Friday, 20. September 2013.

      I ja imam par nedoumica.
      Da li da odgovaram na pitanja kojoma ovde uopšte nije mesto, ili da se ne zavlačim u brdo gluposti i slčno.
      Ne bih da budem klasično bezobrazan, već bih da budem prijatan i uljudan. Znam da mogu da odgovaram ćirilicom i latinicom, ali ne bih latinicom. Kakva je varijanta sa pravopisom onda.
      Koristio bih prednost rečnika i skraćenica na osnovu gramatike. I kakva je opcija kada sam kucam.

  • Sunday, 22. September 2013.

    Žarko,

    ova država je leglo kriminala i prevara, zato je besmisleno govoriti o varanju iste.
    Nije u pitanju nikakvo fingiranje; već tražim način da što više para izvučem od države prilikom pokretanja firme.
    Nemojte samo da branite državu. Jadni, prevariću ih i potrošiti njihove pare! Država ništa ne gubi, oca bih skinuo sa biroa i plaćao mu socijalno i zdravstveno. A suma koju oni daju pokriva tačno godišnji trošak. I šta tu država gubi, ništa! Zato, nemojmo da smo neozbiljni.
    Znači, ako otac osnuje doo ne dobija ništa od biroa. Gde je tu logika, ako ti pomažu da osnuješ firmu i skinu te sa biroa, kakve ima veze koja je vrsta firme. U Srbiji najviše ima doo, to je najisplativije za većinu.
    Ili, ako sam osnujem doo i oca preuzmem sa biroa, da li to znači da neću dobiti ništa od države? Nisam siguran da je tako, ali ako jeste, onda je sve besmisleno.
    A što se tiče računa u inostranstvu, neka je državu sramota što još uvek nisu dozvoliti da se iz Srbije posluje legalno. Lažu nas godinama kako je problem do Paypal-a, a sve vreme znaju da naš zakon koči. Hteli bi u EU, ali da posluju i dalje na svoj bahati način. Isto se odnosi i na našu carinu.
    Dok sve ovo pišem, razmišljam koliko treba da budeš nenormalan, da otvoriš firmu u Srbiji i nadaš se nekom uspehu.

    • Sunday, 22. September 2013.

      Saša,
      Državu čine ljudi. Ako kažeš da je leglo kriminala i prevara to samo znači da su ljudi u njoj takvi kakvim ih opisuješ.
      Druga stvar, zašto i po kom osnovu očekuješ bilo šta od bilo koga? Zašto očekuješ bilo šta od države? Zašto očekuješ bilo šta od države kakvom si je opisao?
      Treće, logično je da se ne pomaže osnivanje društava sa ograničenom odgovornošću kada je minimum osnivačkog kapitala 100 dinara (slovima: sto dinara).
      Četvrto, ja niti sam vlastan da pišem šta država “misli”, niti imam kakve veze sa državom, osim što sam državljanin samo ove države. Privrednim pravom se bavim 13 godina i prošao sam kroz nekoliko zakona. Od registarskog odeljenja Privrednog/Trgovinskog suda do APR-a. Napisao sam tekst o tome kako se otvara firma u Srbiji, prvenstveno da bi oni sa idejama za IT Start-Up znali šta mogu da očekuju u smislu prava i administracije. Kao što i sam vidiš, postavljana su mi pitanja od transportera-špeditera, psihologa sa proizvodnjom “kremica”, u vezi sa turizmom, osnivanjem “Skola”, “trovanjem meze”, domom za stare, proizvodnjom “drvenih saha”, pa i hot-dogova i zalagaonica.

      Državu čine ljudi, i ti isti ljudi, tvoji i moji sugrađani (i glasači sa jednakim pravom glasa), na blogu koji je namenjen osnivanju IT firme, postavljaju pitanja koja nemaju veze sa IT-jem, ili sa osnivanjem. Skoro svi pitate kako će posle osnivanja firma da FUNKCIONIŠE, sme li da uvozi i kako, kako da zaposli, šta da radi sa poslovnim prostorom i tome slično, iako je jasno da to nema veze sa temom ovog teksta. Ti me pitaš da za dobijanje para od Biroa ako osnuje firnu ili se u njoj zaposli. Pa pitaj Biro, otkud ja znam, ne dajem ja pare, niti pišem uslove za dobijanje para sa Biroa, niti je to ovde tema.

      Što se PayPala tiče, bio sam pozvan da učestvujem u izmenama Zakona o deviznom poslovanju, nakon kojih je PayPal “došao” u Srbiju. O tome zašto smo tu gde smo, najbolje govori činjenica da generalni direktor NBS Branko Hinić, iz sektora za monetarne analize (tada), nije znao šta znači izraz “merchant account”. I šta ja tu mogu osim da mu objasnim, i da se nadam da će usvojiti i primeniti objašnjenje? Nisam ga ja birao. Ti, kao i ja, imaš pravo glasa, i kada su izbori koristiš ga na način koji smatraš najboljim. Njega, kao i sve ostale službenike ove države su postavlili ljude koje smo mi izabrali na slobodnim izborima. To ti je volja naroda u kojem živiš i tačka. Na nama svima je ili da promenimo tu volju, ili je na tebi i meni da odemo međ’ neki drugi narod.

      Do tada, objasnio sam ti kako se ovde osniva firma.
      Pozdrav.

    • Sunday, 22. September 2013.

      Saša,
      Evo samo pogledaj šta me je pitao prvi do tebe:
      “Želim da počnem svoj posao, ne bih da se zavlačim u brda papirologija, poreza i sl. Planiram da započnem posao transporta u varijanti linijski prevoz. Dakle ne klasičnog taksiranja već prevoza od do po dogovoru. E sad znam da mogu da budem pr i doo ali ne bih doo. Kakva je varijanta sa paušalom, kako mogu da koristim prednosti zakona i umanjenja poreza na osnovu iznajmljivanja recimo vozila, poslovnog prostora i sl. Kakva je opcija kad sam vodim svoje knjige,”

      Kao da je napisao:
      Želim da počnem svoj posao, ne bih da se trudim oko bilo čega što mi je zakonska obaveza i sl. Planiram da započnem posao transporta u varijanti linijski prevoz. Dakle ne klasičnog taksiranja već prevoza od do po dogovoru, što po definiciji nije linijski prevoz ako se svaki put sa nekim dogovaram, ali ajde, šta ima veze, ako je ovo blog za IT i programiranje, verovatno znate sve (što mene mrzi da pitam na drugom mestu) o gradskim propisima u vezi sa linijskim prevozom. E sad znam da mogu da budem pr i doo ali ne bih doo, tako da ću biti pr, jer ne želim da budem doo. Kakva je varijanta sa paušalom, kako mogu da koristim prednosti zakona i umanjenja poreza na osnovu iznajmljivanja recimo vozila, poslovnog prostora i sl, to sigurno znate jer sva knjigovodstvena pitanja o auto-transportu su isto što i statusna pitanja o osnivanju firme za programiranje. Kakva je opcija kad sam vodim svoje knjige, osim što ih samostalno vodim ako mi godišnji promet pređe cifru od 4.000.000,00 dinara, kao što piše u tekstu.”

      Eto, Saša, meni niti je posao, niti zadovoljstvo da odgovaram na ovakva pitanja, ali smatram da potrebno ukazati na opšte stanje biznis-svesti u društvu čiji smo deo.

      Prijatan vikend i pozdravi oca.

  • Tuesday, 24. September 2013.

    ti si brate tezak drkos da se tako izrazim,jos ce da me teras da pisem ovde kako ti hoces.umesto da probas da odgovoris na pitanja ti se proseravas o pravopisima i velikim slovima.sad ti nama solis pamet kako smo slepci jer nismo napisali veliko slovo a ti si neko mudo jer to znas.kakvih sve budala ima,sto sam uopste pa pokusao nije mi jasno.

    • Tuesday, 24. September 2013.

      Jesam. Pomiri se sa time.
      I nauči pravopis.

  • Wednesday, 25. September 2013.

    Zbog takvih koji nam pisu zakone i na funkcijama su nam i ide ova zemlja u propast.
    Svi gledaju da se dokopaju stolice i onda se proseravaju sa izrazima i o tome sta znaju i sta treba a kada treba da objasne oni te upute na sajtove koje su isti radili ili ucestvovali u njihovim izradama sa izgovorom sve ti pise i snadji se.

  • Thursday, 26. September 2013.

    Postovanje Zarko,

    Imam pitanje konkretno vezano za IT startup.

    Ukratko, imamo plan da pokrenemo globalnu drustvenu mrezu (social network). Da li je moguce da osnujemo neki oblik pravno regulisane firme cije ce vlasnistvo (u razlicitom procentu) deliti oko 150 ortaka, vecinom stranih drzavljanina.

    Hvala unapred. Pozdrav.

    • Thursday, 26. September 2013.

      Poštovanje Bojane,
      Pretpostavljam da ciljate na društva kapitala, DOO i AD.
      Što se Republike Srbije tiče, Zakon o privrednim društvima ne poznaje ograničenje u broju osnivača DOO.
      Logistički i tehnički mislim da bi overa Ugovora o osnivanju DOO bio gotovo nemoguć (svi prisutni na istom mestu sa prevodiocima, ili svi da daju odgovarajuća punomoćja sa Apostilom, pa da se to prevede). A za polaganje osnivačkog kapitala kod neke banke, ne znam šta bi se desilo.
      Ovo naravno ne znači da nemate pravo na tako nešto, već da je fizički teško izvodljivo.
      Druga opcija vam je AD, ali tu je mnogo veći osnivački ulog, i način upravljanja i organi i drugo…
      Treća opcija vam je da nekako grupišete te ljude po državama recimo, da iz svake države osnuju odgovarajući entitet (pravno lice, po mogućstvu privredno društvo), pa onda da ti entiteti budu osnivači ovdašnjeg DOO.

      Inače, ukoliko vam iz nekog razloga to nije neophodno, predlažem vam da zaobidjete Srbiju i njenu administraciju, jer pravila koja ovde važe jednostavno nisu prilagodjena modernom poslovanju.

  • Thursday, 26. September 2013.

    Hvala Zarko,

    bicu slobodan da Vas kontaktiram u smislu eventualne buduce saradnje ukoliko se konkretno odlucimo za slican potez.

    Pozdrav,
    Bojan

  • Monday, 14. October 2013.

    Poštovani,
    ja i drug bismo osnovali doo radi uvoza robe iz inostranstva i imamo par pitanja:
    1.da li mozemo da prijavimo firmu na njegovu adresu gde je podstanar i da li moramo zbog toga sto je podstanar da pripremimo neke ugovore o zakupu stana,koje inace nema?
    2.kako mora da izgleda magacin za koji sam cuo da moramo da imamo zbog robe koja u nasem slucaju ne bi zauzimala puno mesta(da li to moze da bude najobicnija soba i da li ona mora da bude uredjena po nekim pravilima?Isto je pitanje i za kancelariju u stanu?
    3.Kako mozemo da ustedimo maksimalno oko prijave radnika(obojica smo nezaposleni,ali bismo se mozda jednog dana i zaposlili pored ovog posla)Da li da uzmemo nekog nezaposlenog kao direktora i da njemu placamo doprinose ili mozemo nekako bez doprinosa(neka vrsta volontiranja…)
    Hvala unapred,
    Izvinjavam se na neupucenosti.
    Vlada

    • Tuesday, 15. October 2013.

      Poštovani,
      Iako nije Startup IT pitanje odgovoriću Vam, samo da biste uvideli koliko još morate da uložite znanja u osnivanje privrednog društva.
      1) Najveća želja svakog stanodavca je da mu podstanar na toj adresi osnuje firmu. Po mogućstvu par firmi, tri agencije i magacin, kako bi prilikom iseljenja istog ostao sa gomilom pošte. Naravno da NE MOŽETE da prijavite firmu na adresi prostora koji nemate ugovornu mogućnost davanja u podzakup. Čisto sumnjam i da je Vaš partner prijavljen na toj adresi. Dakle, lepo ugovorite zakup sa vlasnikom nepokretnosti.
      2) Četvrtast. I obojen u plavo. Ne, ozbiljno, taj koji Vam je rekao da morate da imate magacin, neka Vam u svojoj mudrosti objasni i kako taj magacin mora da izgleda. Još bolje bi bilo da Vam navede propise u kojima je pročitao obavezni izgled magacina kako b
      iste i Vi mogli to da pročitate. Da ste mi naveli koju robu uvozite, možda bih mogao da Vam kažem i propise za njeno skladište, ali kako ne znam da li se radi o junećim nogicama ili pocinkovanim cevima ili nerafiniranoj nafti ili lekovima, najbolje je da bude četvrtast.
      3) Na prijavi radnika maksimalno možete uštedeti tako što firma neće imati zaposlenih. O tome sam detaljno napisao tekst koji se nalazi na početku ove strane. Društvo sa ograničenom odgovornošću mora imati bar jednog direktora (a može i dva ili više), a direktor (ili više njih) može, a ne mora da bude u radnom odnosu sa firmom. Dakle Vaša firma može imati direktora van radnog odnosa. Osim navedenog postoji nelegalna i sasvim protivzakonita mogućnost da radite na crno, ne plaćate nikakve dažbine i samim tim maksimalno uštedite, pogotvu onih godina koje zbog boravka u zatvoru ne budete morali da plaćate stan i hranu. Još maksimalnija i potpuno legalna ušteda bi bila da uopšte ne osnivate nikakvu firmu, tako da biste uštedeli čak i na osnovnom kapitalu.

      Hajde sada, molim Vas lepo, pročitajte ceo tekst, ovog puta sa razumevanjem i informišite se.
      Ovo Vam najdobronamernije kažem jer je količina nepoznavanja osnovnih stvari koju ste prikazali Vašim pitanjima tolika, da Vam ja ne savetujem otvaranje firme pre nego što se dovoljno dobro upoznate sa svime. Upišite neki kurs, obidjite par seminara…

      S poštovanjem,
      Žarko

  • Wednesday, 16. October 2013.

    Poštovani Žarko,
    Molim Vas za pojašnjenje u vezi osnivanja D.O.O. u Srbiji. Ko potpisuje osnivački akt prilikom osnivanja D.O.O. ukoliko ga osniva fizičko lice u ime stranog privrednog društva, na osnovu posebnog punomoćja?

    • Wednesday, 16. October 2013.

      Poštovana Snežana,
      Osnivački akt potpisuje osnivač ili lice koje osnivač opunomoći.
      Ovo važi bez obzira na to da li su lica fizička ili pravna, domaća ili strana, davaoci punomoćja ili punomoćnici.
      Bitno je da punomoćje bude dato u istoj formi koja se zahteva za punovažnost Osnivačkog akta – dakle mora da bude overeno pred organom nadležnim za overu potpisa.
      Takodje, punomoćje mora da sadrži bitne elemente Osnivačkog akta.

  • Thursday, 17. October 2013.

    Hvala najlepše na brzom odgovoru.
    Pozdrav, Snežana.

  • Friday, 18. October 2013.

    Ja bi da otworim firmu za reciklazu auomobilskih guma i prodaju cincilatora i servis karablajzera ali na dedino ime kao poljoprivredno gazdinstvo pa ako mozes ti to sve od papira za dz da mi zavsis nemam ja vreme za to poslao sam ti na meil sve =D

    Šalu na stranu, pokrenuću svoj posao u IT sektoru sa još par kolega sa fakulteta, sjajan ti je članak i iskoristio bih priliku da ti se zahvalim za besplatnu “pripomoć”. Zbog takvih kao što si ti i dalje imam nadu u ovu zemlju i želim da ostanem da stvorim nešto ovde. Nastavi tako, pa ćemo za par decenija živeti u drugačijoj Srbiji.

    • Friday, 18. October 2013.

      Hvala na komplimentima. Moj savet bi vam ipak bio da emigrirate čim pre.

  • Saturday, 19. October 2013.

    Obrazlozi taj stav/savet ovde ako te ne mrzi.

    • Monday, 21. October 2013.

      Nema potrebe da neko čeka na uspostavljanje uslova za normalno poslovanje, kada se može emigrirati u sredine u kojima ti uslovi već postoje.

  • Tuesday, 22. October 2013.

    Poštovani Žarko,

    po struci sam dizajner, zaposlena sam u jednom državnom preduzeću i trenutno sam u postupku realizacje za tehnološki višak. Od skoro sam počela da se bavim freelance-om, i zadovoljna sam svojim uspehom ostvarenim za kratko vreme, verujem da bi to poslovanje moglo biti uspešnije kada bih proširila asortiman usluga. Okupila sam tim ljudi koji bi se bavio programiranjem, grafičkim i web dizajnom. Za početak imamo u planu da napravimo sajt, koji bi nas prezentovao potencijalnim klijentima. Želela bih da ispunim sve obaveze prema državi, ali imam par nedoumica.
    Naše poslovanje bi se obavljalo isključivo preko interneta, svi bismo radili od kuće, i shodno tome Vas molim da mi pomognete u odluci da li je pametnije da se registrujem kao PR ili D.O.O.?
    Neki od članova tima su već u radnom odnosu, što znači da bi oni honorarno radili na određenim projektima i zbog toga Vas molim da mi kažete kako se oni pravno definišu?
    Takođe me zanima, kakvi su zakoni što se tiče ugovora, intelektualne svojine i zaštite podataka o ličnosti, i kako se oni sastavljaju i koriste što se tiče poslovanja preko interneta (nisam sigurna da li sam dobro formulisala ovo pitanje, ne baratam dobro pravnom terminologijom, ne zamerite)?
    Na fakultetu na kome sam završila master (Fakultet organizacionih nauka) sam dobila informaciju da mail uopšte nije validan dokaz na sudu, da li je to i dalje slučaj i koji je način zaštite za takvu vrstu poslovanja?
    Bila bih veoma zahvalna ako biste imali neki pravni savet vezan za moj poslovni plan.

    Unapred zahvalna,
    Danica.

    P.S.
    Hvala na iscrpnom i korisnom tekstu!

    • Friday, 25. October 2013.

      Poštovana Danice,
      Zaista ne znam da li je “pametnije” da se registrujete kao preduzetnik ili kao DOO. U gornjem tekstu su navedene sve sličnosti i razlike, sve prednosti i mane, i upoređena su oba oblika registracije delatnosti. Na Vama je da procenite rizike, izradite biznis plan, SWOT analizu i da donesete odluku. Imate gotovo sve činjenice pred sobom, možete i da se raspitate kako poslovanje i administracija realno funkcionišu na teritoriji Vaše opštine.
      Lica koja angažujete mogu biti angažovana po Ugovoru o radu sa nepunim radnim vremenom, kao dopunski rad, ali i po Ugovoru o delu (ili Ugovoru o autorskom delu). Obratite pažnju na poreze i doprinose koje morate da platite Vi kao poslodavac. Sračunajte sa knjigovođom koliko šta košta pa odaberite najpovoljnjiju opciju.
      Na zalost niste dobro formulisali, i ne znam šta da Vam odgovorim na pitanje kakvi su zakoni. Pisani? Mahom ustavni? Dobri su, ljubi ih majka? Sasvim je sigurno da se sastavljaju u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. Evo vama lepo lista zakona koji regulišu navedene oblasti, pročitajte ih, pa ćete bolje baratati pravnom terminologijom (kliknite na naziv zakona da se otvori u novom prozoru):
      Ugovori uopšte – Zakon o obligacionim odnosima
      Radni odnosi – Zakon o radu
      Intelektualna svojina – Zakon o autroskom i srodnim pravima, Zakon o žigovima i Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna
      Zaštita podataka o ličnosti – Zakon o zaštiti podataka o ličnosti

      Za Vaše bolje baratanje pravima, evo Vam jedna izreka: Ignorantia iuris nocet, pa je Vi izguglajte i saznajte šta znači.

      Na fakultetu niste dobili celovitu informaciju, s obzirom da elektronska pošta jeste validna, a po članu 4. Zakona o elektronskom dokumentu ne može se osporiti pravna snaga ili validnost nekog dokumenta samo zato što je u elektronskom obliku. Postoje slučajevi kada pisani dokumenti (pa i e-mail) nemaju snagu dokaza u zavisnostni od okolnosti konkretnog slučaja. I kakve to sad ima veze sa osnivanjem firme?

      Kada budem video Vaš poslovni plan moćiću i da Vas posavetujem. Inače, konsultanske usluge su predmet naplate.

      Iskreno mi je veoma žao što ostajete bez posla, pa makar bio i državni.

      Žarko

      P.S. Zaista nema na čemu.

  • Tuesday, 22. October 2013.

    Zahvaljujem se na ovako detaljnom tekstu,kada sam otvarao radnju pre 4 godine nisam nigde mogao da dodjem do ovakvih informacija.

    Imam registrovanu samosatlnu radnju,sifra delatnosti 6311 i poslovanje vodim preko interneta tj prodajem svoje usluge i servise preko interneta.Moja pitanja su:

    1.Poslujem sa pravnim i fizickim licima iz Srbije i inostranstva i svim klijentima izdajem predracun u elektronskom formatu a nakon prijema uplate izdajem racun odstampan,potpisan i pecatiran i saljem ih klasicnom postom.Nemam poslovne prostorije i niko mi ne dolazi licno da izvrsi uplatu ttj sve uplate fizickih i pravnih lica idu na racun firme.Pitanje je da li je neophodno daimam i fiskalnu kasu i da im salje i fiskane racune?

    Procitao sam uredbu ko je sve oslobodjen fiskalne kase i jasno mi je da moja sifra delatnosti ne spada direktno u tu listu ali dobio sam uveravanje od knjigovodje i nekih iskusnijih ljudi da nema potrebe da saljem fiskalne racune jer sve uplate dobijam preko racuna firme i ne radim sa kesom.

    2.Ovo pitanje nije toliko vezano za knjigovodstvo ali sigurno imate neka iskustva.Bio sam u mojoj banci (intesa) i bio sam po drugim bankama i agenciji za privredni razvoj,nije mi jasno zasto banke odbijaju nas preduzetnike bez uradjenog bilansa i prometom manjim od 2 miliona za kredite i dozvoljeni minus..Kada u banci pitam za kredit i kada pogledaju promet i vide da nemam bilanse (jer nisam u obavezi) skoro da se sluzbenici podsmevaju na moj zahtev.

    3. Da li ja mogu da napravim ugovore sa drugim pravnim licima po celoj Srbiji i da oni budu uplatna mesta za moje usluge? Njima bih klijenti direktno dolazili u lokal i uplacivali usluge u kesu za koje bih oni izdavali racune a ti moji partneri bih npr jedom mesecno uplacivali preko racuna sve uplate koje su primili tokom meseca u jednom racunu (umanjenim za njihovu proviziju)

    • Friday, 25. October 2013.

      Ne bih da dužim jer ste postavili pitanje u vezi sa poslovanjem, a ne sa osnivanjem firme.
      1. Kada uspete da shvatite šta znači pretežna delatnost a šta znači oslobođenje evidentiranja prometa putem fiskalne kase za obavljanje delatnosti, onda ćete i sami shvatiti zašto za delatnost prodaje putem pošte i interneta nije potrebno izdavati fiskalne račune, bez obzira na to šta Vam je pretežna delatnost.
      2. Banke odbijaju preduzetnike bez bilansa jer mogu da rade šta hoće i kako im se prohte. Prestanite da zasmevate nadobudne službenike banke Vašim bestidnim zahtevom za kredit, i nađite izvor finansiranja na drugom mestu.
      3. A što ne bi moglo? Ozbiljno Vas pitam, zašto mislite da je naplata u ime i za račun drugog zabranjena? Ona čak predstavlja i osnov oslobođenje od plaćanja PDV-a po članu 17. Zakona o PDV, a Vi mislite da tu nešto ne može…

  • Wednesday, 23. October 2013.

    Poštovani Žarko

    Ovaj tekst je odličan, pročitao sam i njega i komentare, kao i još neke tekstove po net-u.

    Moje pitanje je vezano za IT sektor.
    Hteo bih da registrujem servis računara, i tu po novom zakonu nije potrebna fiskalna kasa, znači da bih promet evidentirao kroz program koji imam za izdavanje otpremnica/računa.
    Da li bi bilo pametnije servis registrovati kao preduzetnik ili bih to mogao da registrujem i kao doo.
    Drugo pitanje bi bilo da li bih ja kao servis mogao da na fakturu uz usluge servisa stavim i nabavljene rezervne delove koji su upotrebljeni za servis ili bih sve morao da fakturišem kao uslugu servisa ?
    Treće pitanje je da li bih mogao da u okviru ovoga naplaćpujem reklamiranje na svom sajtu za oglašavanje i online prodaju ili bih to morao da doregistrujem kao posebnu delatnost ili ne.

    Hvala Vam unapred
    Nadam se da nije mnogo komplikovano ovo što ja želim da objedinim.

    • Friday, 25. October 2013.

      Poštovani,
      Zaista ne znam da li je “pametnije” da se registrujete kao preduzetnik ili kao DOO. U gornjem tekstu su navedene sve sličnosti i razlike, sve prednosti i mane, i upoređena su oba oblika registracije delatnosti. Na Vama je da procenite rizike, izradite biznis plan, SWOT analizu i da donesete odluku. Imate gotovo sve činjenice pred sobom, možete i da se raspitate kako poslovanje i administracija realno funkcionišu na teritoriji Vaše opštine.
      Servis je usluga a delovi su roba. Ne postoji zakonska prepreka da na fakturi iskažete vrednost delova koje ste upotrebili. Kako to tačno da uradite konsultujte knjigovođu. Sasvim sam siguran da ne možete fakturisati delove koje niste nabavili, tako da je potrebno da imate “ulaz” delova kroz njihovu kupovinu, i “izlaz” delova kroz njihovu servisnu ugradnju.
      Bez uvrede, ali sam siguran da niste sasvim bili iskreni kada ste napisali da ste pročitali tekst. Ovo mislim zato što u tekstu lepo piše da se registruje samo pretežna delatnost, i da se smatra da ste registrovani za sve ostale delatnosti za čije obavljanje ne treba posebna licenca, dozvola, saglasnost… Za oglašavanje kao delatnost nije potrebno da dobijete bilo čiju dozvolu, tako da slobodno možete da naplaćujete reklamiranje na svom sajtu. Samo nemojte zaboraviti da od oglašivača uzmete Deklaraciju o oglašavanju za oglasne poruke koje prenosite.
      Pitanja koja ste postavili mogu da se odnose na bilo šta, pa i na IT delatnost.
      Zaista, nema na čemu.
      Viđao sam i komplikovanije.

  • Saturday, 26. October 2013.

    Možda me niste razumeli, za ovo poslednje.
    Sajt je za oglašavanje, putem malih oglasa ali i putem banera.
    Tu mi je nedoumica da li to mogu kao preduzetnik a ako se registrujem kao servis računara, da to fakturišem nekome kao uslugu reklamiranja ili moram kao neku drugu uslugu. Jasno mi je da kao D.O.O. to mogu na malo drugačiji način fakturisati.
    Iskreno jesam pročitao i ovaj tekst i još nekoliko tekstova a i uputstva na APR-u.
    Jer ono što sam ja pitao ovde u opštini, rečeno mi je da mogu da kao preduzetnik fakturišem samo usluge koje su vezane za pretežnu/osnovnu delatnost, a da ostalo ne mogu registrovati. Isto tako su bili neodređeni da li mogu da ja napravim izlaz delova koje sam nabavio kao potreban materijal za popravku, jer sam dugo u ovom poslu i u firmama gde sam pre radio imao sam zahteve da to tako fakturišem.
    Nadam se da sam sada bio jasniji za ono što sam se raspitao i pročitao i stvari koje znam od ranije.

    • Saturday, 26. October 2013.

      Vrlo dobro sam razumeo.
      Taj koji Vam je rekao da nešto ne može, neka Vam napiše po kom osnovu to tvrdi, i neka Vam to potpiše.
      Ja Vas upućujem na Zakon, a Vi ako želite da se vladate po usmenom kazivanju polu-pismenog neimenovanog opštinskog službenika kome je jedina delatnost da čuva svoj posao tako što nikom ništa neće konkretno reći, Vi izvolite.
      Napisao sam Vam kako je pravno stanje stvari, stojim imenom i prezimenom iza svake svoje reči.
      Ne zanima me šta su Vam drugi rekli. Mene ste pitali i dobili ste odgovor.
      Dakle:
      PR i DOO su OBLICI organizovanja i u pravnom prometu su jednaki.
      Pretežna delatnost je SAMO STATISTIČKA KATEGORIJA, i Zakon eksplicitno propisuje da imate pravo da se bavite SVIM DELATNOSTIMA za koje ne treba posebna dozvola/saglasnost/licenca, kao i onim delatnostima za koje se to traži a imate dozvolu/saglasnost/licencu.
      Bez dalje rasprave. Zakoni se ne tumače, nego se primenjuju. Primenjivati zakon u poslovanju znači zakonito poslovati. Primenjivati opštinsko tumačenje zakona znači nezakonito poslovati, jer opština nije organ za tumačenje zakona.

  • Saturday, 26. October 2013.

    Hvala Vam veliko na odgovoru.
    Stvarno nisam imao nikakvu nameru da se raspravljam sa Vama.
    Napokon imam jasnu pretstavu o svemu kako i šta.

  • Sunday, 27. October 2013.

    ilija markovic italija
    postovani gospodine Pticek,
    zadivljen sam Vasim i u isto vrijeme zaprepascen nacinom reagovanja i ophodjenja nekih ucesnika ovog debatita !
    tezak smo mi narod zaista,razumem zasto za vreme svih ovih proteklih vijekova smo bili tako potcinjeni od drugih! mi ne zelimo dobro jedan drugom !
    hvala

  • Tuesday, 5. November 2013.

    Zelim da otvorim firmu kako bih prodavao stvari preko interneta. Posto sam stalno zaposlen nisam siguran da li je to moguce. Ako moze mali savet, hvala unapred.

    • Tuesday, 5. November 2013.

      Poštovani,
      Nema problema da otvorite d.o.o., ukoliko ispoštujete klauzulu konkurencije iz ugovora o radu po kojem ste radno angažovani (ukoliko postoji).
      Takođe, neki poslodavci (naročito Država) ne dozvoljavaju da zaposleni imaju udeo u nekoj firmi (zbog sprečavanja sukoba interesa).
      Ukoliko ne postoje ovakve prepreke, slobodno osnujte d.o.o.
      Puno sreće :)

  • Tuesday, 5. November 2013.

    Hvala na informacijama :-)

  • Friday, 8. November 2013.

    Poštovani Žarko
    Trenutno živim i radim u Italiji i sa dva ortaka Italijana imamo nameru da pokrenemo on-line prodaju ili ti 47.91 šifra delatnosti ako sam dobro razumeo.
    Shvatio sam da to mora biti DOO ako nisam pogrešio.
    Nisam siguran da li može predstavljati problem što svo troje živimo i radimo u Italiji i oni su strani državljani. Takodje mi nije jasno da li bi predstavljao problem to što isporoka i magacinski prostor ne bi bili iz Srbije verovatno.
    Zanima nas da li bi imali pogodnosti u prodaji prema ruskom tržištu ili se to odnosi samo na proizvode koji su i proizvedeni u Srbiji.
    Praktično ja sam im predložio da osnujemo firmu u Srbiji zbog jednostavnije procedure i nižih poreza u odnosu na Italiju. Ako sam sam dobro shvatio porez je 10% na profit firme. Mada ne znam možda bi bilo povoljnije ili manje komplikovano biti u nekoj zemlji članici EU iako su porezi veći.
    Hvala unapred.
    Oprosti za svu moju neupucenost u sve ovo.
    Mario

    • Tuesday, 12. November 2013.

      Poštovani Mario,
      Prvo, ne postoji uslov da se za obavljanje te delatnosti mora registrovati DOO.
      Drugo, ne predstavlja problem to što ste neki ili svi iz inostranstva osim što Preduzetnik može da bude samo državljanin. Članovi DOO mogu da budu i domaća i strana i pravna i fizička lica, i to u tekstu lepo piše.
      Kakve veze ima mesto nalaženja magacinskog prostora sa registracijom firme? Firma koju osnujete može da unajmi magacinski prostor bilo gde na kugli Zemaljskoj ako zaključi takav ugovor.
      Imali biste pogodnosti ka Rusiji ako i samo ako prodajete srpski proizvod.
      Italiju i Italijanske propise ne poznajem, ali ako mislite da dolazite u Srbiju zbog “jednostavnije procedure”, molim Vas da nađete neki drugi, bolji razlog.
      Ako si dobro shvatio, tema teksta je osnivanje firme, a ne poreska politika. Za pitanja o porezima obrati se ovde: http://startit.rs/kako-osnovati-firmu-u-srbiji-prijava-kod-poreske-uprave/

      Moj jednostavan savet na bazi dosadašnjeg pravnog iskustva u državi Srbiji: ako ne moraš da imaš posla sa Srbijom, nemoj imati posla sa Srbijom. Nadam se da će se uskoro desiti promene neophodne da bih imao drugačije iskustvo.

      Nisi neupućen, samo grabi znanje.

      Nema na čemu.

  • Tuesday, 19. November 2013.

    Poštovani Žarko.
    Molim Vas ako možete da mi odgovorite na pitanje:
    1. ko može da bude osnivač Sportske ambulante
    2. Dali je to iskljucivo lekar sportske medicine

    Unapred hvala. Sjajniste

    • Tuesday, 19. November 2013.

      Poštovani Dragane,
      Ne mogu da Vam odgovorim jer:
      1) zaista ne znam napamet
      2) ambulanta spotrske medicine nije informaciona tehnologija
      Ali bez provere posebnih zakona koji regulišu oblast pružanja medicinskih usluga, poprilično sam siguran da OSNIVAČ može biti bilo koje pravno ili fizičko lice, dok ZAPOSLENI moraju imati obrazovanje i stepen stručnosti koje zakon propisuje.
      Mislim da privatna zdravstvena ustanova prolazi kroz neki oblik procesa dobijanja dozvole, i u kom procesu se ocenjuje da li ispunjava sve zakonom propisane uslove (slično kao i privatne obrazovne ustanove).
      Nema na čemu.

  • Tuesday, 19. November 2013.

    Kao prvo bih želeo da pohvalim tekst. Svaka čast.
    Žarko, negde u komentarima ste napisali da se pri registraciji doo firme može birati, sa ili bez PDV-a. Ja sam naišao na oprečnu informaciju ovde: http://www.preduzetnickiservis.rs/sr/izbor-pravne-forme/razlike-izmedju-preduzetnika-i-privrednog-drustva/ gde kažu da je svako privredno društvo po “default-u” u sistemu PDV-a.
    Hvala unapred na razjašnjenju.

    • Tuesday, 19. November 2013.

      Hvala Vam na pohvali i na pitanju.
      Ja dajem tačne, na zakonu zasnovane informacije.
      Sve oprečne informacije su po “defaultu” netačne.
      Za PDV se prijavljujete ukoliko procenjujete da će Vam promet biti veći od 8.000.000 dinara za 12 meseci.
      Ipak, savetujem Vam da proverite na http://startit.rs/kako-osnovati-firmu-u-srbiji-prijava-kod-poreske-uprave/ kod knjigovodje Nevene Bajić, inače specijalizovane za IT firme.
      Nema na čemu, ne dozvolite da išta ostane nerazjašnjeno.

      P.S. Da mi niste rekli kakvu su netačnost napisali, još bih i pogledao sajt.

  • Monday, 2. December 2013.

    Postovani Zarko.
    Otac mi ima Italiansko drzavljanstvo,tacnije dvojno,Srpsko i Italiansko.Pa razmislja o mogucnosti otvaranja transportne firme za prevoz putnika u Srbiji.Interesujeme koji su uslovi otvaranja takve firme na osnovu Italianskog drzavljanstva?!
    S velikim postovanjem,unapred zahvalan.

  • Wednesday, 4. December 2013.

    Postovani,
    Osnivac sam i direktor u DOO firmi.Firma posluje vec 4 god.Medjutim od aprila 2013 god. posao ide izuzetno lose,cak nemam ni za doprinose.Tako da vec 7 mes nisam uplatio ni platu ni doprinose i nemam overenu zdr.knjizicu.Automatski nije overena zdr. knjizica ni zeni ( nezaposlena )ni deci 3 i 5 god.Moje je pitanje mogu li ja otici na BIro rada.

    • Wednesday, 4. December 2013.

      Poštovani,
      Uz žaljenje za novonastalu situaciju, niste mi rekli krucijalnu stvar: da li ste zaposleni u firmi ili niste? To što ste osnivač, i to što ste direktor ne znači da imate primanja po tom osnovu, jer direktor može a ne mora da bude u radnom odnosu sa firmom?
      Ako ste zaposleni, onda se ne možete prijaviti kod Nacionalne službe za zapošljavanje kao nezaposleno lice.
      Ako ste nezaposleni, onda se možete prijaviti kod Nacionalne službe za zapošljavanje kao nezaposleno lice.
      U svakom slučaju možete podneti ostavku na mesto direktora, odnosno kao osnivač razrešiti direktora funkcije, čime prestaje Vaše angažovanje u firmi (osim roka od 30 dana u kojem je direktor u obavezi da sprovodi aktivnosti radi zakonitog poslovanja i redovnog podnošenja svih zakonom propisanih izveštaja).
      Osim navedenog, Nacionalna služba za zapošljavanje može da još nečim uslovljava prijavljivanje lica, i ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti, pa je potrebno da se detaljno informišete kod same službe.
      Što se prestanka same firme tiče, tu su mogući ili likvidacija (ako je firma na “nuli” ili u “plusu) ili stečaj (ako je firma u “minusu”).
      Postupak ikvidacije se pokreće voljom osnivača i traje najmanje 120 dana, dok postupak stečaja sprovodi nadležni Privredni Sud, stečajno veće, stečajni sudija i stečajni upravnik.
      Želim Vam da izdržite.

  • Friday, 27. December 2013.

    Da li je potrebno da preduzetnička radnja ima statut i da li je potrebno formirati organe upravljanja koji se definišu statutom?

    • Friday, 27. December 2013.

      Ne!
      Aman, za boga miloga, odakle Vam ta ideja?
      Gde ste tako nešto pročitali?
      Samo A.D. mora da ima statut. Čak ni D.O.O. ne mora da ima statut, a kamoli preduzetnik!
      Jeste li pročitali tekst? Kakav statut za preduzetnika Vas spopao, bože-me-sačuvaj-i-sakloni!
      Svakakvih pitanja je bilo, ali ovo Vaše je potpuno poražavajuće…
      Ko Vam je tako nešto rekao? Neko iz poreske ili…???

  • Friday, 27. December 2013.

    Mladi diplomirani pravnik, koji je od nedavno zaposlen u istoj organizaciji gde i ja radim. Ja sam tvrdila da ne treba, ali sam ipak htela da proverim kod Vas, misleći da se možda zakon nešto menjao u tom delu. Obzirom da ja nisam pravnik i ne pratim novine iz oblasti prava, već samo novine iz oblasti kojom se ja bavim, a koje odlično poznajem, htela sam da potvrdim svoje mišljenje i uputim mladu koleginicu da je u krivu.

    Hvala Vam na ovako groznom komentaru!
    Znajte samo jedno, nisu zakoni i pravo jedina stvar na svetu koju treba poznavati, a takođe i pravnici-nisu najpametniji ljudi na svetu kako smatraju i kako sebi daju za pravo.

    • Friday, 27. December 2013.

      Na svaku pravnu tvrdnju odgovor se mora nalaziti u nekom propisu. Moj jedini savet je da je pitate ovo pitanje:
      Koji član, kog zakona?
      Niti jedan prethodno važeći zakon nije propisivao tako nešto…
      Nema tu davanja sebi za pravo, samo treba čitati kako piše.

  • Wednesday, 8. January 2014.

    Da li mogu kao preduzetnik placati internet karticom ino dobavljace?

    • Wednesday, 8. January 2014.

      Da li ste se registrovali kao preduzetnik?
      Ako niste, u tekstu je objašnjeno kako da se registrujete.
      Ako jeste, pročitajte naslov teksta ponovo.
      Hvala.

  • Friday, 10. January 2014.

    Pre svega cestitke na tekstu a svakako i strpljenju da se odgovori na sva postavljena pitanja.

    Ovo je ideja za IT projekat:

    U nasem drustvu ne postoji mogucnost da neko pokrene svoje preduzece bez pocetnog kapitala a kada i ima pocetni kapital nije siguran da je ideja dobra i da se treba krenuti sa njom.
    Funkcija E-Inkubator portala bi bila da se ideja postave na portal, da svi oni koji su clanovi portala informisu o idejama i samostalno odluce da li su spremni da uloze u predlozenu ideju. U slucaju da se skupi dovoljno potencijalnih akcionara, pristupa se sledecoj fazi, formiranju novog preduzeca akcionarskog tipa. Na taj nacin bi se moglo reci da je ideja dobra i da ima sansu u buducnosti da ostvari profit i omoguci dalji zivot. Nakon toga, pristupilo bi se formiranju skupstine akcionara i formiranju nadzornog odbora koji bi pratio desavanja i nacin vodjenja novoformiranog preduzeca. Portal moze a ne mora dalje da prati rezultate.

    PITANJE:
    Da li je ovde bolje odabrati d.o.o ili akcionarsko drustvo kao tip organizovanja. Nisam nasao u objavljenom tekstu nista osim definicije akcionarskog drustva. Isto tako me interesuje da li postoje sustinske razlike u izvestavanju o radu d.o.o i akcionarskog drustva ( prema drzavi, revizije i sl. ). ( Ovo je ideja za IT projekat pa mislim mozda i mogu da dobijem odgovor )

    • Friday, 10. January 2014.

      Poštovani,
      Cenim Vašu ozbiljnost i trud koji ste uložili da mi konkretno obajsnite Vaše pitanje, i istovremeno apelujem na Vas da upotrebljavate sva slova jezika koji korisite.
      Sramota je da 2014. godine ne upotrebljavate sva slova srpskog jezika.
      Odgovoriću Vam na pitanje, samo zato što odgovaram na sva pitanja, ali Vas uveravam da to činim sa velikim čitalačkim naporom i posebnom dozom gađenja prema odnosu ka sopstenom jeziku koji ste prikazali.

      E-inkubator registrujte kao udruženje. Nedobitnu organizaciju čiji članovi ostvaruju prava i funkcije koje ste opisali.
      Za registraciju akcionarskog društva članom 293. Zakona o privrednim društvima propisan je minimalni iznos osnovnog kapitala u visini 3.000.000,00 dinara (slovima: tri miliona dinara), osim ako posebnim zakonom nije propisan veći iznos, kao za banke na primer. Ovaj oblik organizovanja ne smatram podobnim za start-up, i zato se ne nalazi u tekstu.
      Ukoliko Vas zanima kako je zakonski regulisano akcionarsko društvo predlažem Vam da pročitate odredbe Zakona o privrednim društvima koje se na to odnose.

      Lično smatram da nije poslovno opravdano da se sopstvene ideje daju drugima bez nadoknade, ali Vi svakako probajte da organizujete takvu vrstu evaluacije.

      Srdačan pozdrav, odnosno, srdacan pozdrav.

  • Monday, 13. January 2014.

    Poštovani Žarko,

    Hvala na odgovoru i prihvatam sugestiju da koristim sva slova srpskog jezika i na taj način ispoštujem svoj jezik. Što se ideje tiče, potpuno sam svestan da neko može da je preuzme ali ću biti srećan ako je neko preuzme i napravi mogućnost budućim akcionarima i poduzetnicima da se ujedine i pokrenu neki posao.

    Srdačan pozdrav
    Milan Papulić

  • Sunday, 26. January 2014.

    Postovani Zarko
    jedno pitanje samo. Otvorio sam preduzetnicku radnju, kao projektant, ali posto nemam odgovarajucu licencu za neki projekat, dali mozgu da angazujem licenciranog projktanta da mi samo udari pecat na projekat? tj dali ja mogu da naplatim preko moje firme neki projekat a da je na njemu potpis nekog drugog licenciranog projektanta?

    Hvala u napred na odgovoru

    • Monday, 27. January 2014.

      Poštovani Darko,
      I sami znate gde živite i u kakavim uslovima radite. Ništa što Vam ja ovde napišem neće poboljšati te uslove.
      I za Vas važi isti pravopis: da RAZMAK li, osim ako nekom niste nešto dali.
      I pozdravite Gorana koji je pitao isto pitanje, koje takođe nema veze sa temom.

  • Monday, 27. January 2014.

    Poštovani

    Prvo da pohvalim tekst iznad, i trud koji je uložen. A postavio bih Vam i pitanje vezano za paušalce. Ako imam svoju otvorenu firmu, dali mogu da da predam projektat, tj naplatim, na kome je potpisan drugi odgovorni projektant, jer ja nemam odgovarajuću licencu za taj projekat.

    • Monday, 27. January 2014.

      Poštovani,
      Oblik organizovanja nije od uticaja.
      Da RAZMAK li.
      Odgovor zavisi od toga šta ste ugovorili, a to šta ste ugovorili nema nikakve veze sa oblikom organizovanja, odnosno, nema veze sa temom.
      Pozivam Vas da razmislite: da li Vi kao privatna zdravstvena ustanova (recimo) možete da naplatite operaciju pacijenta koju je radio kvalifikovani hirurg?

  • Monday, 27. January 2014.

    rEcimo :)
    Moje da RAZMAK li je u brzini otkucano kao i kod Vas pretpostavljam rEcimo. Ovo shvatite samo kao šalu, naravno.
    Dali ste baš dobar primer toga što sam hteo i da pitam, a to je pošto nemam zaposlene da li moze neko da pečatira projekat koji ja predajem kao paušalac. Onda na neki nacin ispadne da sam ipak nekoga zaposlio da uradi deo posla. Iz tog razloga me interesuje. Ili moram da napravim neki ugovor o delu…? Radi se o mašinskom projektu.
    Hvala na brzom odgovoru.

    • Monday, 27. January 2014.

      Ispravljeno.
      Još samo da Vi i Vaš kolega po IP adresi Darko, shvatite da je ovde tema OSNIVANJE, a ne POSLOVANJE.

  • Monday, 27. January 2014.

    Da, to je kolega iz firme :)
    Pozdrav i hvala,
    PS Šteta što mi nemamo opciju da ispravimo gresku, ovako sramota ostaje :)

  • Friday, 31. January 2014.

    Pozdrav!
    Interesuje me da li bi mogla da otvorim auto prevoznicku radnju, s’obzirom da sam prijavljena u drugoj firmi?
    Hvala!

    • Friday, 31. January 2014.

      Onda se raspitajte na mestu na kome možete dobiti odgovor.

  • Friday, 31. January 2014.

    Jel ovo za mene odgovor?

    • Saturday, 1. February 2014.

      Žao mi je što se ne snalazite.
      Dakle, na pitanje: “Interesuje me da li bi mogla da otvorim auto prevoznicku radnju, s’obzirom da sam prijavljena u drugoj firmi?”
      odgovor glasi: “Onda se raspitajte na mestu na kome možete dobiti odgovor.”
      Da ste pročitali sav tekst, videli biste da je na autoprevozničko pitanje već odgovoreno.
      Žao mi je što ne razumete da je ovde reč o osnivanju IT firmi, i onda postavljate pitanja za autoprevoznike, viršlarnice, kozmetičke preparate i školice, proizvodnju “drvenih šaha” i slično.

  • Saturday, 1. February 2014.

    Poštovani Žarko
    odličan tekst, hvala na bogatim informacijama.

    Sa kolegom smo nedavno završili razvoj web-based project management aplikacije, i trenutno smo u fazi testiranja. Pošto preko vebsajta dobijemo sve više “subscribers” koji su zainteresovani, vreme je da počnemo razmišljati o sledećem koraku.
    Još smo u nedoumici oko forme, pa bih Vas pitao za savet.
    1. Pošto preduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinom, da li bih ja mogao postati preduzetnik, pošto nemam nikakvu imovinu, sem ličnih stvari (živim u kući roditelja).
    2. Da li sam dobro razumeo da privrednik paušalac potpuno raspolaže zarađenim novcima i ne treba svaki dinar pravdati kao u slučaju doo?
    3. Pošto je reč o B2B aplikaciji, što će kupovati firme, da li je bolje osnivati d.o.o (zbog lakšeg poslovanja sa firmama, itd…da li to znači nešto)?
    4. Ako postanem privrednik, i pošto smo dvoje, kako mogu rešiti podelu zarade 50%-50% (možda ugovorom)? ili
    5. U ovom slučaju onda bolje osnivati ortačko društvo?
    6. Ili možda u početku ortačko društvo zbog manjih troškova i kasnije se preregistrovati u doo?
    7. Pošto je aplikacija prvenstveno namenjena za ino-kupce i prodaja bi bila automatizovana (kreditna kartica, PayPal), da li firma iz Srbije može da ima račun u inostranstvu (zbog PayPal)?

    Možda ova pitanja su banalna, ali ja sam laik što se tiče te stvari.
    Hvala Vam unapred

    • Saturday, 1. February 2014.

      Poštovani Severe,
      Da je tekst dobar, i da su informacije dovoljno bogate, ne biste postavljali pitanja na koja smatram da je tekstom odgovoreno.
      U svrhu dopune teksta, odgovoriću na postavljena pitanja, koja baš i ne predstavljaju neki savet, već činjenično stanje.
      1. Nije potrebno da imate ikakvu imovinu da biste se registrovali kao preduzetnik.
      2. Dobro ste razumeli. Sve ono što zaradite je Vaše, i istovremeno za sve što dugujete odgovarate Vašom imovinom.
      3. Ako vi ocenite da firmama sa kojima ćete poslovati oblik organizovanja predstavlja bitnu stavku onda osnujete D.O.O. Minimalni osnovni kapital za D.O.O. iznosi 100 RSD (slovima: sto dinara). Ako mislite da će firme korisnici Vaše usluge imati više poverenja da sarađuju sa D.O.O. koje odgovara za svoje obaveze sa 100 dinara, onda tako uradite.
      4. Upotrebili ste termin “privrednik” pa ne razumem pitanje. Ukoliko Vas je dvoje, registrujte ortačko društvo ili komanditno društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću.
      5. Zaista ne znam u kakvim ste međusobnim odnosima, što je opredeljujući faktor prilikom osnivanja ortačkog društva.
      6. A da stavite troškove na papir i sračunate šta Vam se više isplati?
      7. Firma iz Srbije ne može imati takozvani “merchant account” kod kompanije PayPal, jer PayPal ne pruža takvu vrstu usluge ni pravnim ni fizičkim licima iz Srbije. Otvaranjem računa u inostranstvu, koje je za firme moguće pod uslovima i ograničenjima propisanim Zakonom o deviznom poslovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012), i dalje bi formalno pravno predstavljali rezidenta Republike Srbije. Što se naplate iz inostranstva tiče, probajte da se raspitate kod domaćih banaka koje pružaju takvu vrstu usluge putem Interneta.

      Sa žaljenjem konstatujem da je za Vaš model poslovanja najjednostavnije da osnujete firmu u inostranstvu, jer važeći zakoni Republike Srbije ne omogućavaju da vršite poslovanje na način koji je prihvaćen širom civilizovanog sveta.

      Nema na čemu.

  • Saturday, 1. February 2014.

    Hvala na brz. odgovor.
    Vaše konstatovanje me malo razočarao…
    I onda se pitaju zašto velika većina freelancera radi na crno i otvara račun u inostranstvo, mada kako ja znam, to je nelegalno.

    S poštovanjem

  • Monday, 10. February 2014.

    Poštovani gospodine Ptiček,

    Sjajan tekst, još bolji smisao za humor i filantropski motivi za svaku pohvalu (makar kada je u pitanju snalaženje u šumi propisa običnim smrtnicima).

    Gospodinu Severu bih predložio da pokuša sa Skrill servisom (bivši money bookers)

    I imam jedno pitanje za Vas prilično prizemnog karaktera.
    Da li strano fizičko lice koje je (jedan od) osnivača doo mora da ima prebivalište u Srbiji?
    Da li je neophodno da to lice bude prisutno u bilo kojoj fazi osnivanja (overa prevoda ugovora o osnivanju kod sudskog tumača)?

    Hvala Vam unpared

    • Monday, 10. February 2014.

      Oh, hvala, ulepšaste mi dan :)
      Odgovori su kako sledi:
      1) Osnivači rezidenti i nerezidenti su u potpunosti izjednačeni. Ukratko: stranac osnivač ne mora da ima dresu u Srbiji. Ovo važi i za strane firme.
      2) Uredno punomoćje omogućava vlastodavcu da umesto njega pravni posao obavi opunomoćeno lice. Ukratko: stranac po pravilima zemlje u kojoj daje punomoćje (sudska ili notarska ili advokatska overa, plus Apostil) opunomoći domaće lice da zaključi takav i takav ugovor o tome i tome sa tim i tim (što detaljnije, navesti bitne elemente). Pošalje vam Punomoćje (sa apostilom), prevedete ga kod ovlašćenog susdkog tumača. Sa originalom i prevodom Punomoćnik pristupa overi, konkretno, Ugovora o osnivanju.

      Srdačan pozdrav.

  • Thursday, 13. February 2014.

    Postovani, svesna sam da se moje pitanje ne odnosi na IT poslovanje, ali se nadam da Vas necu razljutiti pa da cete mi odgovoriti :). Poznajem proizvodjaca posteljina i okusala bih se u prodaji. Kako zivim u malom mestu, mislim da prodavnica ne bi imala neki promet, nego bih prodavala po firmama preko administrativne zabrane pa me zanima kakvu firmu bi u tom slucaju trebalo registrovati i da li je potrebna fiskalna kasa, pritom mi je primarno da imam sto manje troskove. Mozda treba da naglasim da sam vec u radnom odnosu, ovo bi doslo kao nesto dopunsko :). Srdacan pozdrav!

    • Thursday, 13. February 2014.

      Ne ljutim se ja što Vi pitate nego:
      1) što ne čitate;
      2) što ne pišete srpski;
      3) što zloupotrebljavate temu i moju dobru volju iz Vašeg ličnog koristoljublja.

      Bilo koja firma je dovoljno dobra da uvaljujete švercovane čaršave kolegama iz državne administracije.

  • Thursday, 13. February 2014.

    Ok, hvala na odgovoru i sve najbolje Vam zaista zelim.

  • Tuesday, 18. February 2014.

    Dobar dan. Htela sam da registrujem Umbrella kompaniju u Srbiji i da svoje proizvode i usluge plasiram na crnogorskom trzistu prvenstveno, jer tamo vec imam dobar plasman, i veliku potraznju, ali smatram da je bolje da imam osobe pod ugovorom nego zaposlene, da ce to doneti veci profit obema stranama. U Srbiji vec posedujem registrovanu firmu, kao i u Crnoj Gori “cerku firmu”. Mozete li mi dati savet ili smernice gde bih vise mogla da saznam o tome
    Hvala,
    Mirjana Tomic

    • Tuesday, 18. February 2014.

      Poštovana,
      Ako već imate osnovanu firmu – iscrpli smo temu.
      Zaista nema na čemu.

  • Thursday, 20. February 2014.

    Poštovani,
    pitanje se odnosilo na sistem poslovanja tzv.umbrella kompanija, a nisam pitala šta sa doo ili nekim od drugih oblika preduzeća već pojašnjenih. Konkretno, kako jedan doo postaje umbrella, ili to nije tema kojom se bavite, odnosno, nemate informacije?
    Hvala,
    Mirjana

  • Thursday, 20. February 2014.

    Gospođo,
    Zašto ste nasilni?
    Deo bilo koje PRIVATNE korporacije se postaje na način i pod uslovima koje ta PRIVATNA korporacija propiše svojim aktom.
    Ne znam iz kog razloga i po kom osnovu očekujete da je bilo ko sa ovog sajta upoznat sa sadržinom takvog akta PRIVATNE korporacije, uzevši u obzir da ovo nije sajt te PRIVATNE korporacije.
    Već sam Vam dao kratak i jednostavan odgovor, ali vidim da on nije zadovoljio Vašu nasilničku radoznalost, pa ću ga preformulisati tako da ga razumete: Ovde je reč o osnivanju preduzetnika i društva sa ograničenom odgovornošću. Kako ste to već savladali, tema je iscrpljena. Za poslovanje sa privatnom korporacijom, najljubaznije i najlogičnije Vas molim da se raspitate kod te privatne korporacije.
    Nemojte mi se zahvaljivati, nego se potrudite da razumete o čemu se ovde radi.

  • Tuesday, 25. February 2014.

    Htela bih da pitam,ako je osoba vlasnik radnje, a poslove direktora obavlja u preduzecu kod svoje supruge, da li je potrebno obracunavati zaradu za direktora?
    Hvala.

    • Tuesday, 25. February 2014.

      Poštovana,
      Terminološki da se uskladimo:
      vlasnik radnje = preduzetnik
      preduzeće = društvo sa ograničenom odgovornošću
      osoba (preduzetnik) = supružnik i direktor u društvu sa ograničenom odgovornošću
      supruga = osnivač jednočlanog društva sa ograničenom odgovornošću

      E sada kada smo to utvrdili, postavite pitanje na sledećoj adresi:
      http://startit.rs/kako-osnovati-firmu-u-srbiji-prijava-kod-poreske-uprave/

      Nema na čemu.

  • Tuesday, 25. February 2014.

    Izvinjavam se zbog nejasno postavljenog pitanja.Ovako-ona je vlasnik DOO njen suprug je direkor u tom preduzecu,ali je on takodje i vlasnik radnje tj preduzetnik,Da li on ima prava da se odrekne zarade nekim ugovorom izmedju njega i osnivaca(supruge),i da li je kao clan uze porodice oslobodjen doprinosa i poreza?
    Hvala
    Mislim da sam bila jasnija.
    Pozz

  • Wednesday, 26. February 2014.

    Cekam odgovor

    • Wednesday, 26. February 2014.

      Kako biste prekratili čekanje, razonodite se čitanjem članka i svih pitanja i odgovora.

  • Friday, 28. February 2014.

    Postovanje,
    Ukratko cu da objasnim problem koji imam,
    Imam otvorenu firmu, prvi sam zaposlen firma je DOO ali posto se masine uvoze tipa kao ulaganje kapitala dosao sam do zakljucka da treba da napravim pravni dokument koji ce se priloziti APR da onu mogu da ga prihvate i da ja na osnovu tog akta mogu da uvezem masine kao inostrano ulaganje, Bio bi zahvalan ako neko ima pojma u vezi ovoga ili da me samo uputi dalje,

    2. Samo bih voleo da znam da li je potrebno i sta je potrebno da se napise kao aneks ugovora u smislu da se zastiti DOO da se radniku koji potpise dokumenta da do znanja da treba da dodje u odredjeno vreme na posao, da mora da radi 8 caosova, da ako je bolestan mora u roku od 3 dana da donese potvrdu od lekara,
    Zanima me da li postoji neki pravni dokument gde su ove situacije nabrojane i da su koristene.

    Hvala unapred.

    • Friday, 28. February 2014.

      Poštovani,
      Kako već imate osnovan DOO, i kako je pitanje vezano za konkretan pravni posao i konkretnu promenu koju taj DOO ima, predlažem Vam da angažujete advokata ili advokatsku kancelariju koji će Vam dati odgovore na sva Vaša pitanja.
      Hvala na razumevanju.

  • Friday, 28. February 2014.

    Poštovani htela sam da Vas pitam da li mogu da Psihološko savetovalište (delatnost zdravstvenog saradnika kao pausalac) registrujem na stan u kojem živim i da tu obavljam privatnu praksu? Da li to podrazumeva neke dodatne troskove prema državi?
    Unapred se zahvaljujem na odgovoru. Pozdrav

    • Friday, 28. February 2014.

      Poštovana,
      Kako mislite da na temi koja se bavi Internet startapima dobijete odgovor u vezi sa offline psihološkim savetovalištem?
      Molim Vas raspitajte se kod Vaših kolega koji su to već registrovali, kod nadležnih državnih organa, ili kod advokata ili advokatske kancelarije.
      Ovo zaista nije mesto na kome možete dobiti odgovor. I to je već više puta napisano, samo Vas mrzi da čitate.
      Pozdrav.

  • Saturday, 1. March 2014.

    Učinilo mi se da dajete i savete ove vrste…Hvala Vam na izdvojenom vremenu i hvala Vam sto imate strpljenja za sve nas. Pozdrav:)

  • Thursday, 6. March 2014.

    Pozdrav Zarko. Potrebna mi je mala pomoc oko doo firmice.
    Kako se odredjuje porez koji bi placao i da li se naplacuje porez ako je firma u stanju mirovanja… Ako se desi da se ne poklope sve kockice pa da uopste i ne pocne sa radom da li i tada placam neki porez ili se on iskljucivo vezuje za dobit

  • Thursday, 6. March 2014.

    P.S Hvala u napred.

  • Thursday, 6. March 2014.

    P. S. Nema na čemu.

  • Monday, 7. April 2014.

    Toliko sam se smejala odgovorima na postavljena pitanja, a i naravno pitanjima.. Srbi su to….Hahaha, toliko.. Pozdrav :)

    • Tuesday, 8. April 2014.

      Državljanstvom se nismo bavili, mada se ovo odnosi na Republiku Srbiju.
      Meni nije smešno, ali mi je zaista drago da Vam je bar nešto od ovoga veselo.

  • Saturday, 12. April 2014.

    Ovo je sve ali gde je slucaj koji vecina u Srbiji radi. Ako imas jos jednu ili vise offshore kompanija preko kojih vadis zaradu i novac placajuci im fiktivne usluge consultinga i time ne placas proez i iznosis novac na svoje racune van zemlje.

    Takodje ima i ona kada ta ista firma navodno daje tvojoj firmi kola, poslovni prostor, kucu, stan, sredstva za rad na lizing pa ako ti firma pukne niko ne moze to da ti oduzme jer je to prakticno vlasnistvo offshore kompanije za koju se ne zna da si ti vlasnik.

    Ovo rade kod nas svi politicari, tajkuni a i drugi pa red bi bilo da upoznamo sve ljude sa nacinima kako mogu da zaobidju placanje poreza i robovanje domacim bankama posto bi zakoni u ovoj drzavi po nasem vazecem Ustavu Srbije trenali da budu jednaki za sve.

    • Saturday, 12. April 2014.

      Ne znam na osnovu čega ste došli do podataka kako većina u Srbiji radi, ali znam da ništa što ste napisali nema dodirnih tačaka sa zakonitim osnivanjem firme u Republici Srbiji.
      Za savete o nepoštovanju zakona, izbegavanju plaćanja poreza i drugim krivičnim delima, molim obratite se političarima koje ste naveli.
      Hvala.

  • Sunday, 13. April 2014.

    Poštovani Žarko,

    da li se u nekoj od tema na ovom sajtu obrađuje problematika minimalnih mesečnih troškova pravnih formi preduzetnik vs. DOO. To bi bilo interesantno uporediti, imajući u vidu da značajan broj startup-a će u prvih par meseci (možda i više) poslovanja težiti da plaća obaveze što je niže moguće, dok se posao bar malo ne “razradi”.

    Hvala na odgovoru.
    Pozdrav.

    • Sunday, 13. April 2014.

      Poštovana Marija,
      Blog unos koji sam ja pisao bavi se pravnim, a ne računovodstvenim aspektima, i to samo osnivanja, ne i kasnijeg funkcionisanja.
      Za sva pitanja koja se tiču troškova funkcionisanja, za Vas i druge koje to interesuje, postoji odličan članak knjigovođe Nevene Bajić, na adresi http://startit.rs/kako-osnovati-firmu-u-srbiji-prijava-kod-poreske-uprave/ gde je slobodno možete pitati oko troškova poslovanja.
      Znate, neki troškovi nisu fiksni, a i oni koji jesu, zavise od opštine do opštine, od banke do banke, pa je veoma nezahvalno davati bilo kakve globalne računice.
      Skrećem Vam pažnju da je svaki startap sebi svojstven i da ne postoji uniformno rešenje za sve, već se svaki mora “iskrojiti” prema potrebama samog poslovanja.
      Nema na čemu.
      Pozdrav.

  • Thursday, 8. May 2014.

    Pozdrav, potrebna mi je pomoc u vezi sledeceg:
    na adresu stana u kojem ja zivim sam dozvolio da drug prijavi sediste DOO. Naime, on je preuzimao postu na mojoj adresi za DOO koje se 100% vodi na njega. Vise nismo u tako dobrim odnosima, al on nije promenio sediste tako da posta stize i dalje na moju adresu, iako preduzece vise i ne posluje, tj tacnije stize racun za naknadu za RTS pretplatu za to preduzece, kao i opomene za placanje iste. Da li ja mogu biti nesto odgovoran sto on to u ime preduzeca ne placa?
    Hvala unapred, pozdrav

    • Thursday, 8. May 2014.

      Pozdrav,
      1) Samo vlasnik stana ima pravo da daje dozvolu da se neko koristi njegovim stanom. Odakle Vama pravo da dozvoljavate drugaru da prijavljuje sedište na adresu gde Vi živite, ukoliko Vi niste vlasnik nepokretnosti? Da sam Vaš zakupodavac, raskinuo bih sa Vama ugovor o zakupu. Ukoliko ste Vi vlasnik tog stana, onda dobro.
      2) DOO ne bira sedište prema vrsti i kvalitetu odnosa koje 100% član ima sa žiteljem pojedine nepokretnosti, već lice ovlašćeno za zastupanje zaključuje ugovor o kupovini ili zakupu nepokretnosti sa vlasnikom nepokretnosti, koji ugovor predstavlja pravni osnov za korišćenje te nepokretnosti.
      3) Društvo sa ograničenom odgovornošću odgovara za svoje obaveze do visine upisanog uloga, a osnivač (član) društva odgovara za obaveze društva u visini upisanog a neuplaćenog uloga. Žitelj stana u kojem je registrovano sedište društva ne odgovara za obaveze društva uopšte.
      4) Preduzeće (odnosno privredno društvo kako piše u zakonu) može biti aktivno, u likvidaciji, u stečaju ili brisano iz registra. Termin “preduzeće ne posluje” nema nikakvo statusno-pravno značenje, pa je potrebno da znate da li preduzeće postoji ili ne postoji? Ako postoji, ono je obveznik plaćanja TV pretplate samo ukoliko je takva obaveza u skladu sa zakonom. Ukoliko preduzeće ne postoji, ono ne može biti nosilac ni prava ni obaveza, pa je potrebno da se o tome obavesti onaj ko preduzeće zadužuje računima, uključujući i račun za TV pretplau.
      5) U svakom slučaju stoji Vam na raspolaganju pravna mogućnost da Agenciji za privredne registre, Vi, žitelj stana, kao zainteresovano lice, podnesete registracionu prijavu činjenice od značaja za pravni promet (piše pravni, ne piše platni) o promeni adrese, odnosno o “nepooslovanju preduzeća” na toj adresi.

      Zaista sam zadivljen količinom potpuno nebitnih, odnosno pravno irelevantnih činjenica koje ste mi naveli. Iz teksta Vašeg pitanja se može zaključiti da ni krajičkom oka niste ni pogledali u moj tekst. Da ste ga pročitali, barem jednom, ali sa razumevanjem znali biste da:
      – to gde Vi živite nema nikakve veze sa time ko je vlasnik nepokretnosti,
      – da se procenti učešća u osnovnom kapitalu DOO ne “vode na” nekog, već da je neko član, odnosno osnivač DOO sa članskim, odnosno osnivačkim udelom od toliko i toliko procenata,
      – da neposlovanje preduzeća ima svoj precizni naziv u zakonu, iz koga se može zaključiti da li preduzeće postoji ili ne,
      – da za rad DOO odgovara lice ovlašćeno za zastupanje, odnosno direktor DOO, a ne neko drugo lice, komšija ili sustanar na primer.

      Ukratko rečeno: osoba koja nema veze sa firmom – nema veze sa firmom. U svemu ostalom, Vaše pitanje nema veze sa vezom, niti ima veze sa temom na koju ste ga postavili.

      Nema na čemu, pozdrav.

  • Monday, 12. May 2014.

    Postovani ,

    nisam redovno placao doprinose za sebe i preduzece mi je u blokadi od 29.09.2011. Postoji li nacin da ponovo pokrenem svoj posao i poslujem kao preuzetnik to jest da registujem sebe kao preduzetnika ili da pokrenem novo preuzece!?

    Hvala unapred, pozdrav

  • Monday, 12. May 2014.

    Zdravo Žarko,

    Veoma informativan i koristan članak. Hvala.

    Imam nedoumice u vezi delatnosti i firme koja ima prihode od usluga vezanih za male oglase na internetu kao i oglašavanjem firmi putem web banera na sajtovima koje su u mom posedu.

    Videh gore jedan post gde ste naveli: “Za oglašavanje kao delatnost nije potrebno da dobijete bilo čiju dozvolu, tako da slobodno možete da naplaćujete reklamiranje na svom sajtu. Samo nemojte zaboraviti da od oglašivača uzmete Deklaraciju o oglašavanju za oglasne poruke koje prenosite.”

    Bio sam u APR-u i poreskoj upravi. Oni uglavnom ne mogu ništa precizno da kažu. Ali rekoše mi da od 1. januara 2014 delatnost vezana za marketing mora da vodi knjige.

    Informacije koje pokušavam da nađem su da li firma koja ima prihode od web banera i usluga vezanih za male oglase na internetu mora da vodi knjige knjige ili može biti paušalno oporezovan preduzetnik. Ako dobro vidim i baneri i oglasi spadaju u marketing. Takođe ukoliko je firma pod šifrom “veb portali 63.12”, ili “programiranje 62.01”, da li može da bude paušalni preduzetnik ako kao sporednu delatnost ima nešto iz oblasti marketinga 73.11 (baneri, oglasi) za koju je od 2014. godine potrebno voditi knjige.

    Znači koliko sam ih razumeo, ako izdajem banere i bavim se malim oglasima na veb portalu, moram voditi knjige, što bih kao veoma mali preduzetnik hteo da izbegnem zbog većih troškova i obaveze pravdanja svih troškova firm

  • Monday, 12. May 2014.

    Hvala Žarko, vidim da ste već prosledili pitanje.

  • Tuesday, 13. May 2014.

    Postovani,

    Zelim da otvorim web sajt putem koga ce posetioci kupovati i podavati rukotvorine (napisao sam kod, sve je spremno). Za pocetak ne zelim da naplacujem nikakvu proviziju za medjusobnu trgovinu posetioca, ali koliko sam razumeo Zakon o trgovini definise da se u tom slucaju i ja bavim trgovinom (bez obzira sto ne bih imao prihode), tako da je osnivanje preduzetnicke radnje neophodno.

    Da li sam dobro razumeo? I u tom slucaju da li mogu da registrujem Pr. a da se izjasnim da ne zelim da sebi dam platu? Okvirno, koliki je minimalni iznos poreza na mesecnom nivou koji bih morao da placam?

    Hvala najlepse!

    • Tuesday, 13. May 2014.

      Poštovani,
      Ako ne planirate da imate prihode, registrujte Udruženje (udruženje građana, nevladinu organizaciju), na bazi učlanjenja.

  • Wednesday, 14. May 2014.

    Postovani,

    Hvala na brzom odgovoru.

    Jedini trosak bi bio placanje hostinga u inostranstvu.

    Sto se tice poreza u slucaju udruzenja – nema ga?

    I da li je neophodno da prijavim udruzenje i postanem pravno lice, ili mogu raditi bez registracije, a na sajt stavim sve dokumente koji se ticu kupo-prodajnih uslova za korisnike sajta (standardni tekstovi koji se nalaze na svim sajtovima tog tipa)…

    Hvala najlepse.

    • Wednesday, 14. May 2014.

      Poštovani,
      Kakvo prijavljivanje u registar udruženja koje vodi APR na ovoj stranici, kakvi bakrači.
      Dovoljno je samo da svoju ideju zapišete na blog-postu koji se bavi samim osnivanjem IT firmi, i cela administracija u Republici Srbiji biće uredno obaveštena o Vašem poslovanju.
      I što se poreza tiče, ne morate uopšte da postavite pitanje knjigovođi na istom sajtu http://startit.rs/kako-osnovati-firmu-u-srbiji-prijava-kod-poreske-uprave/, već će Vam automatski biti sve odgovoreno.
      I slobodno na svoj sajt stavite prodajne uslove sa sajtova “toga tipa”. Opšte je poznata činjenica da su prodajni uslovi i uslovi korišćenja napisani na sajtovima “toga tipa” pisani upravo za Vaš konkretan slučaj.

      A sada mi dopustite da Vam se najiskrenije izivinim zbog gore napisanog teksta. Nije u redu da Vam se obraćam na taj način, i iskreno mi je žao ukoliko ste se uvredili ili osetili bilo kakvu negativnost. To mi zaista nije namera. Moja najiskrenija namera je da Vas malo prodrmam u razmišljanju, ne da Vas edukujem, već da Vas ohrabrim da upotrebljavate sopstvena znanja. Apsolutno sam uveren da onaj ko je u stanju da samostalno isprogramira čirav sajt sa platformom za elektronsku trgovinu, može, bez mnogo muke i da registruje udruženje građana pred nadležnim državnim organom, informiše se za porez na pravom mestu i prilagodi korisničke uslove sopstvenom sajtu, koji poznaje bolje od bilo koga.

      I zato samo napred, uspećete!

      Iskreno,
      Žarko Ptiček

  • Thursday, 15. May 2014.

    Osnovaću d.o.o (agencija za izradu sajtova, održavanje…). Ja sam jedini osnivač. Takođe, zaposlen sam u drugoj firmi koja mi uplacuje doprinose itd. Ako postavim drugu osobu za direktora d.o.o-a, a on nije zaposlen nigde, da li isto važi ,,Direktor društva ne mora biti u radnosm odnosu sa Društvom”. Nakon konsultacija sa knjigovođom koji nije baš uspeo da bude konkretan i jasan ovako sam razumeo: oko 5600 mesecni troskovi + obaveze prema PIO fondu za direktora. Ovaj drugi deo me buni, jer ako sam dobro razumeo Vaš tekst to ne mora da bude ako se po ugovoru društva sa direktorom postavi da on nije u radnom odnosu.

    • Friday, 16. May 2014.

      Poštovani,
      Zakon: DOO mora da ima Direktora. Direktor ne mora da je u radnom odnosu sa doo. Direktor ne mora da prima nadoknadu za to što je direktor.

      Poreska: Ako direktor prima nadoknadu, to se oporezuje. Ako je osnivač firme istovremeno i direktor, i ne prima nadoknadu, mi ćemo ipak da mu tražimo da plaća doprinose.

      Knjogovođa: zakon važi za sve. Poreska je rekla svoje.

      Vi lično: Vidi, sve ovo je već dva puta objašnjeno u komentarima, ali bolje da pitam.

      Imate živog knjigovođu, sa izuzetnim poznavanjem propisa, i sa velikom praksom sa IT industrijom, prisutnu ovde na Startit.rs. Slobodno je pitajte sve knjigovodstveno.

      Link: http://startit.rs/kako-osnovati-firmu-u-srbiji-prijava-kod-poreske-uprave/

  • Thursday, 22. May 2014.

    Postovanje Zarko, imam kratko pitanje. Vlasnik doo firme koja zajedno sa mnom ima 6 zaposlenih, ponudio nam je kao temu za razmisljanje ideju da svi zaposleni koji to zele, umesto da budu zaposleni u tom doo otvore svoje preduzetnicke radnje preko kojih bi placali poreze i doprinose kao pausalci, a da doo sklopi sa nama ugovore o poslovno tehnickoj saradnji i isplacuje nas uracunavajuci i te troskove za poreze i doprinose. Meni to zvuci u redu jer bi on nastavio da nasim preduzetnickim radnjama uplacuje isto koliko smo ga bruto kostali i dok smo radili u doo, cime bi nama prakticno ostajalo po 10.000 dinara vise neto, a trosak doo se ne bi povecao. Prevashodno me zanima koje bi eventualno bile lose strane toga za nas zaposlene osim toga sto smo naravno svesni da bi manjom uplatom doprinosa od one koja se vrsi kroz plate preko doo i nase penzije (kada za njih dodje vreme) bile manje, ali realno, do naseg odlaska u penziju ocekujem da se penzije znacajno izjednace. Takodje, svestan sam da bi na ovaj nacin poslodavac prakticno mogao sa nama da raskine ugovor kad kod pozeli bez ikakvih problema, ali ni to nije nesto sto bilo ko ocekuje jer funkcionisemo odlicno. Koje su eventualno ostale mane ovakvog predloga i sta je vas savet za nas?

    • Friday, 23. May 2014.

      Ok, ako ćemo tako da se igramo, evo Vam onda dugački odgovor:
      – sami ste svoj gazda
      – možete raditi i za druge firme
      – sve što zaradite je vaše
      – za svoje obaveze odgovarate celokupnom svojom imovinom

      Mana je što sami treba da vodite sopstvenu administraciju oko sopstvene firme.

      Savete ovakve vrste NE dajem u komentarima.

  • Friday, 23. May 2014.

    pozdra zivim i radim u italiji, ali bi htijo da otvrim d.o.o. u srbiji .Interesujeme da li je moguce obavljati djelatnost firme u italiji ,a placati porez u srbiji,a cuo sam da ne postoji dvostruki sistem oporezivanja izmedu italije i srbije.Nisam talijanski drzavljanin (crnogorski).Unaprijed zahvaljujem na odgovoru,pozdrav.

    • Friday, 23. May 2014.

      Za utaju poreza propisana je zatvorska kazna.

  • Monday, 26. May 2014.

    ja se izvinjavam ,ali ja necu da neplatim porez ,vec hocu ,ako je moguce da placam uSrbiji,a da pruzam usluge u italiji,ili moram da platim porez i u italiji!?hvala.

    • Thursday, 5. June 2014.

      Ovde je opisano kako da osnujete firmu u Srbiji.
      Za pitanje plaćanja poreza u Srbiji obratite se na za to predviđenom mestu na Startit.rs sajtu.
      Za pitanje plaćanja poreza u Italiji obratite se na za to predviđenom mestu u Italiji.

  • Saturday, 31. May 2014.

    Možete li mi objasniti sta konkretno znači ovo: “kao i otežanog pristupa novčanim sredstvima Društva od strane osnivača.”

    NIje mi najjasnije, pretpostvaljam da se to odnosi samo na podelu dobiti ako je vise vlasnika, kao sto je navedeno u tekstu? Planiram da otvorim d.o.o i bavio bih se posredovanjem preko interneta za odredjenu vrstu usluga ali iskljucivo sa inostranim klijentima. Novac bi primao na skrill business racun koji bi posle prosledjivao na svoj devizni. Koliko sam uspeo da saznam, trebam samo da napravim print screen uplata i isplata i to prosledim knjigovodji da to uknjizi, platim obavezni porez za doprinose i porez na dobit i mogu da raspolazem novcem kako hocu (ako sam ja jedni vlasnik i direktno u radnom odnosu)?

    Takodje me interesuje u vezi sedista drustva. Da li moram da imam radno vreme odnosno, da li moram fizicki biti na lokaciji?

    Priroda posla koji radim je takva da mogu da radim kada god hocu, koliko god hocu, gde kod hocu, znaci mogu iz bilo koje zemlje ili sa bilo koje lokacije na svetu gde imam pristup internetu, jer se sve obavlja preko neta za pola sata i iskljucivo sa stranim klijentima, pa me malo buni ova stavka.

    • Thursday, 5. June 2014.

      Knjigovodstvena pitanja molim uputiti na za to predviđeno mesto na Startit.rs sajtu.
      Istaknuto radno vreme i boravak u prostorijama u kojima se obavlja delatnost je propisan samo za pojedine vrste delatnosti. Ukoliko je programiranje u pitanju niste u obavezi da ističete radno vreme. Posebno napominjem da ima slučajeva kada je, suprotno zakonu, inspekcija kažnjavala one koji nisu dužni da imaju istaknuto radno vreme.

  • Wednesday, 4. June 2014.

    Imam dosta prijatelja koji “rade” freelancing sa inostranstvom (programiranje) i maltene svi devizne prilive primaju na licne devizne racune i tom prilikom u banci zaokruzuju da je razlog priliva “izvrsene usluge”. Na moje zaprepascenje velika vecina njih smatra da taj priliv ne podleze oporezivanju sve dok ne predje sumu od 2-3mil dinara (koliko je vec granica na dodatan porez na prihode), uz argument “pa ne znam nikoga ko placa porez na te prihode”.

    Moze li kratak info: Koliki je okvirno porez (u %) za usluge programiranja za ino klijenta?

    • Thursday, 5. June 2014.

      Plaćanje poreza je zakonska obaveza.
      Porez na svaki prihod se može prijaviti pojedinačnom poreskom prijavom.
      Kako to tačno učiniti je pitanje za knjigovođu koju imate na Startit.rs

  • Saturday, 14. June 2014.

    Mladene, jako puno mojih kolega to isto radi i smatra, samo sto se bave prevodjenjem, ali princip je isti. Nazalost, taj porez bi trebalo da se placa, odnosno trebalo bi sam da prijavljujes tu zaradu (http://www.poreskauprava.gov.rs/sr/fizicka-lica/pregled-propisa/uputstva/414/uputstvo-o-obracunavanju-i-prijavljivanju-poreza-na-dohodak-gradjana-na-prihode-po-odbitku-koje-ostvaruje-fizicko-lice-u-ili-iz-druge-drzave-kod-nerezidenta-republike-ili-kod-drugog-lica-koje-po-zakonu-nije-u-obavezi-da-obracuna-i-placa-porez-i-doprinose-po-odbitku.html). Tacno je da za sada niko ne kontrolise taj priliv (i da ga skoro pa niko ne prijavljuje u PU), ali ne zna se da li ce i kada poceti to da kontrolisu…u svakom slucaju ovde u Srbiji ne mozes na tu zaradu da platis samo porez, veci i PIO (imas na linku iznad sve info)… Jedini nacin da sve bude legalno je da se registrujes kao preduzetnik….pozzzz

  • Saturday, 21. June 2014.

    NA moju adresu registrovano je sediste doo sa kojim nemam veze, ne znam da li ej doslo do greske ili sta je u pitanju, uglavnom kako je to moguce da poreska inspekcija nije izvrsila proveru osnova koriscenja mog stana kao sedista, i jel to znaci da se pri prijavi kod APR-a moze staviti bilo koja adresa, kao i da li sad ova situacija mene sprecava i ometa nesto u slucaju da stan hocu da prodam i kome se obratiti u ovakvim slucajevima? pozdrav

  • Saturday, 28. June 2014.

    Niko ne vrsi proveru sedista koje se registruje u APR, taj koji je osnovao doo ce Poreskoj upravi morati da dokaze osnov koriscenja prostora ugovor o zakupu npr, a moze da se dogodi da mu cak i to ne traze.

  • Sunday, 6. July 2014.

    Postovanje, zanimaju me par stvari. U stanu na kome je registrovana firma, izmedju ostalog zivi i podstanar, pa me znanima sada kada krenu poreske provere da li cu biti u problemu, jer na adresi firme zivi neko.

    hvala

    • Thursday, 17. July 2014.

      Zaista ne znam šta će inspektoru koji dođe u kontrolu tog momenta pasti na pamet, ali znam da ne postoje zakonske prepreke da sedište firme bude registrovano u ustupljenom delu stambenog prostora (po ugovoru o teretnom ili besteretnom zakupu) iako u tom prostoru boravi više fizičkih lica.

  • Thursday, 17. July 2014.

    Postovani Žarko hvala na ovom tekstu veoma ste mi pomogli u daljoj realizaciji ali imam par pitanja za Vas pa ukoliko umete i želite zamolio bih Vas da mi odgovorite.

    1. Ukoliko osoba A osnuje DOO, a imenuje se za direktora osoba B koja je nezaposlena i radila bi bez nadoknade da li se tada placaju porezi i doprinosi na ime direktora?

    1b. Koja je razlika u ovlašćenjima i pravima osobe A a koja osobe B?
    – To baš ne mogu nigde da nadjem

    2. Da li može da se uzme više od jedne delatnosti koje nisu u direktnoj korelaciji za osnovno poslovanje DOO-a? Ukoliko ne mogu da li može da se obavljaju i druge delatnosti ukoliko pretpostavimo da za njih nije potrebno posebna dozvola i/ili licenca?

    Unapred zahvalan na odgovorima i srdačan pozdrav!

    • Thursday, 17. July 2014.

      Poštovani Milane,
      Odgovoriću, što da neću?
      Dakle:
      1) Ako osoba koja je imenovana za direktora nije zdravstveno i socijalno osigurana po drugom osnovu – plaća to osiguranje i ako nema primanja kao direktor.

      1b) Nema razlike. Direktor je direktor. Prava i obaveze direkrora su prava i obaveze direktora, bez obzira da li je taj direktor prethodno nezaposlen, ili ima veliku platu, ili zelene oči.

      2) Predmet registracije je PRETEŽNA delatnost. A vi možete da “uzmete” i da se bavite svakom drugom delatnošću. Samo vas Poreska pita (kroz obrazac) da li sve prihode ostvarujete kroz tu delatnost, procentualno. Pretežna delatnost je ona delatnost od koje najviše zarađujete. A to se vidi kroz fakture: šta ste fakturisali? Računarsko programiranje ili gajenje žita?

      Nadam se da sam umeo da odgovorim.

      Srdačan pozdrav i srećno

  • Thursday, 17. July 2014.

    Postovani,
    Da li agencija za registraciju vozila treba da ima fiskalnu kasu sifra delatnosti je 8299
    Unapred zahvalan.
    pozdrav

    • Thursday, 17. July 2014.

      Poštovani,
      Ukoliko je ta šifra delatnosti izuzeta od obaveze izdavanja fiskalnih računa – ne treba.
      Ukoliko nije izuzeta – treba.
      U gornjem tekstu su navedene sve delatnosti koje su izuzete od takve obaveze, u momentu pisanja teksta.

  • Saturday, 19. July 2014.

    registrovao sam delatnost u APR-u pre godinu dana mada nisam jos krenuo obavljati delatnost tj. da radim. Da li sam obavezan da platim neke poreze?

    • Saturday, 19. July 2014.

      Poštovani,
      Molim Vas da pitanje snabdete detaljima kao što su: oblik organizovanja, vrsta delatnosti i trajanje subjekta registracije; i uputite ga ovde: startit.rs/kako-osnovati-firmu-u-srbiji-prijava-kod-poreske-uprave/

  • Monday, 21. July 2014.

    da li je moguce registrovati psiholosko savetovaliste,a da nije jos polozen drzavni ispit? imam 9 meseci radnog iskustva,trenutno trazim da volontiram jos par meseci.za to vreme bih krenula i sa citanjem literature za polaganje licence,ali bih prethodno htela da registrujem svoje savetovaliste.
    ne mora strogo pod imenom psiholosko savetovaliste. moze i neka druga varijanta koja je u skladu sa zakonom.
    da li je to moguce?
    hvala
    erika

    • Monday, 21. July 2014.

      Da li je to IT psihološko savetovalište? Savetovalište za Start-up preduzetnike?
      Da li se na tom državnom ispitu, pored ostalog, ocenjuje poznavanje pravopisa srpskog jezika, pa ga zato niste položili?
      Da li zaista mislite da neko štopuje vreme koje Vam je potrebno za čitanje literature, pa da onda na osnovu izmerenih rezultata daje dozvolu za registrovanje strogog imena firme?
      Ma da li je to moguće?
      Žarko

  • Tuesday, 22. July 2014.

    gospodine Zarko,zasto takav odgovor?
    imajuci u vidu da nisam provela nijednu godinu skolovanja na srpskom jeziku,smatram da je moj recnik,pravopis,ispravniji od mnogih koji su ziveli ceo zivot na ovim prostorima i pohadjali nastavu na srpskom jeziku.
    “vredjajuci druge,necete,umanjujuci njihovu vrednost,nikada necete povecati sopstvenu”
    ipak,hvala na odvojenom vremenu.
    svako dobro.

  • Tuesday, 22. July 2014.

    a okolnosti koje su me navele da se povucem sa radnog mesta posle 9 meseci i time ne steknem uslov za polaganje,su veoma licne. od srca vam zelim da ih ne iskusite.
    kad zivot krene da udara na najbolniji nacin,ustaju samo hrabri.
    sa svim svojim pravopisnim greskama,ja sam ustala. i nameravam da gore i ostanem.
    ima osoba koje zele da obeshrabre,ima onih koji vole sarkazam,koji su nadmeni,puni kompleksa…
    od takvih se sklanjam
    a zbog “zrtava” koje ostavljaju za sobom,zelim da se bavim gore navedenim poslom.
    da,za to je mozda potrebna odredjena diploma,forma…ali ako osoba nema srce,milost,ljubav – nikada se ne moze,u pravom smislu reci,baviti psihologijom,jer je psihologija nauka o dusi
    prijatan dan

    • Tuesday, 22. July 2014.

      Gospođo Erika,
      Ovde je tema osnivanje IT firmi.
      Zaista.
      Smatram uvredljivim da je zloupotrebljavate na ovakav način.

  • Tuesday, 22. July 2014.

    u pravu ste.
    izvinjavam se.
    ja sam takodje shvatila Vas sarkazam kao takvo i veoma me je zacudio,pogotovu sto sam shvatila ovo kao mesto gde mi neko,ko se mnogo vise od mene razume u osnivanje IT firmi,moze savetom pomoci.
    ni na kraj pameti mi nije palo da cu dobiti odgovor u vidu podsmeha.
    kako god…
    svako dobro u Vasem daljem radu

    • Tuesday, 22. July 2014.

      Najljubaznije Vas molim da prestanete sa zloupotrebom ove teme.

  • Wednesday, 23. July 2014.

    Čestitam , odličan tekst.
    Najbolji koji sam pročitao na ovu temu.
    Interesuje me nekoliko stvari :
    1) da li sam prodajom prostora za reklamirenje ( banera ) u obavezi da imam fisklanu kasu
    2) na koji način sam oporezovan u tom slučaju npr prodao sam baner za 10.000 koliko moram da platim porez i ostale dažbine ukoliko ih ima.
    Unapred hvala na odgovoru

    • Wednesday, 23. July 2014.

      Hvala, drago mi je da je od koristi.
      Pravni odgovori su kako sledi, za računovodstvene se obratite na
      http://startit.rs/kako-osnovati-firmu-u-srbiji-prijava-kod-poreske-uprave/
      Dakle:
      1) Ne, jer je pružanje usluge informacionog društva oslobođeno te obaveze, a u konkretnom slučaju konkretna usluga koja je pružena je usluga informacionog društva.
      2) Oporezovani ste onako kako ste inače oporezovani. Da li ste prodali baner za 10.000 ili cinculatore za 10.000 na to plaćate porez prema sistemu plaćanja poreza u kojem se kao firma konkretno nalazite. Ako ste u sistemu PDV-a, onda, ukoliko se ne radi o izvozu banera ili cinculatora (koji je kao takav oslobođen od plaćanja poreza po članu 24. Zakona o PDV), plaćate 20%, a ukoliko niste, plaćate porez na dobit pravnih lica od 15% (ukoliko ostvarite dobit, odnosno plaćate mesečno, ukoliko ste projektovali neku dobit i optirali da mesečno plaćate 15% na tako projektovanu dobit)
      Nema na čemu.
      Savetujem Vam da konkretizujete pitanje za Vaš konkretan slučaj kako biste dobili konkretan odgovor od osobe koja se time konkretno bavi – računovođe.

  • Thursday, 24. July 2014.

    Poštovani Žarko, tekst Vam je odličan, ali nisam uspela da pronađem jasan odgovor na ono što mene zanima. Razmišljam o osnivanju tzv. kraudfanding firme (sajt u pripremi).
    Da li je u Srbiji to uopšte moguće?
    Koju tip firme treba osnovati?
    Da li je zakoodavno regulisan odnos donacija – zarada, koji se pojavljuje u takvim firmama?
    Da li postoji mesto gde mogu detaljno da se informišem?

    • Thursday, 24. July 2014.

      Poštovana Slavena,
      Najlepše Vam zahvaljujem na suvislom, logičnom i obrazloženom pitanju.
      Takozvani “kraudfunding” odnosno masovno finansiranje je način prikupljanja sredstava, a ne poseban oblik organizovanja privrednog društva.
      Dakle, privrednom društvu bi prikupljanje sredstava i plaćanje u ime i za račun drugog bila vrsta delatnosti, recimo:
      6311 Obrada podataka, hosting i slično (koja obuhvata: aktivnosti obezbeđenja infrastrukture za hosting, usluge obrade podataka i s njima povezane aktivnosti, specijalizovane hosting delatnosti kao što su veb hosting, multimedijalni servisi ili hosting aplikacija, pružanje aplikacijskih usluga, omogućavanje korišćenja time-sharing resursa centralnog (mainframe) računara od strane korisnika, delatnost celokupne obrade podataka koje dostavlja korisnik i izrade specijalizovanih izveštaja na bazi podataka nabavljenih od klijenata, kao i unošenje podataka), ili
      6629 Ostale pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga, osim osiguranja i penzijskih fondova (koja obuhvata: obradu finansijskih transakcija, kliring i saldiranje, uključujući transakcije obavljene kreditnim karticama; usluge investicionog konsaltinga i druge pomoćne usluge u vezi sa investicionim bankarstvom; usluge hipotekarnih konsultanata i brokera; usluge poverenika (trustee), fiducijarne i kastodi usluge na bazi provizije ili ugovorene naknade, bez investicionog (portfolio) upravljanja; obrada, kliring i saldiranje transakcija sa hartijama od vrednosti (klirinške kuće za hartije od vrednosti))
      Trenutno su u “proceduri donošenja” zakoni iz oblasti finsnsijskih usluga koji bi platni promet oslobodili bankarskog monopola (trenutno samo banke imaju pravo da se bave platnim prometom), koje nacrte možete naći na sajtu NBS: http://www.nbs.rs/internet/latinica/20/nacrti.html, i samim tim pojednostavili masovno finansiranje.
      Ja mislim da je moguće napraviti takav servis, ali da je potrebno da se posebno obrade korisnički uslovi, a naročito poreski aspekt takvog načina prikupljanja sredstava. Savetujem da se pre upuštanja u takav posao pribave adekvatna Mišljenja nadležnih ministarstava, koja, osim što nisu obavezujuća kao pravni akt, mogu da predstavljaju dobar deo odgovora na pitanje da li je “kraudfanding” u Srbiji uopšte moguć iz aspekta naše državne (ne-može-nikako, idi-na-drugi-šalter, dođi-iduće-nedelje, ali-mora-lično, gde-ti-je-pečat, duguješ-porez, tišina tamo) administracije.
      Ne postoji jedno mesto na kojem možete da se informišete, već postoji nekoliko institucija, čije informacije (ukoliko nisu u međusobnoj koliziji) mogu da Vam daju odgovor.
      Lično sam uveg za “build and they shall come” varijantu, ali se spremite da budete tretirani kao državni neprijatelj broj 2 u očima službenika koji će biti nadležni za Vaš slučaj, bez mogućnosti da razumeju o čemu Vi to uopšte pričate i šta će Vam to uopšte, i čemu to služi, to mora da je neko pranje para, neki lopovluk, utaja poreza, ma ne može bre, fali ti jedan papir.
      Uz dovoljno upornosti sve može da se napravi, ali morate imati baš to: dovoljno upornosti.

      Ah, da, može d.o.o. ali razmislite i o udruženju (građana) kao obliku organizovanja.

      Sve najbolje Vam želim, i posebno Vam zahvaljujem na retko bitnom i korisnom pitanju.

  • Thursday, 24. July 2014.

    U pokušaju da dođem do adekvatnog odovora od nadležnih službenika, već sam se susrela sa: ne-može-nikako, idi-na-drugi-šalter, dođi-iduće-nedelje, ali-mora-lično, gde-ti-je-pečat, duguješ-porez, tišina tamo…
    Iz sveg srca Vam se zahvaljujem za jedini normalan odgovor koji sam do sada dobila.

    ‘Fala najlepše:)

  • Thursday, 24. July 2014.

    Biću kratak HVALA !

  • Friday, 25. July 2014.

    sta je potrebno za otvaranje firme za odrzavanje i servisiranje pp aparata ?kakve strucne obuke su potrebne za radnika na servisiranju i eventualno potrebno za vlasnika firme ?

    • Friday, 25. July 2014.

      A šta je potrebno da na temi za IT preduzetništvo ne postavljate pitanja za održavanje protiv-požarnih aparata, vođenja psiho-savetovališta i pravljenja viršli?
      Za vlasnika firme je potrebno da se registruje kao preduzetnik, odnosno da uplati osnivački kapital ako registruje doo.

  • Friday, 25. July 2014.

    Poštovani Žarko,

    mojih par drugova i ja bi otvorili firmu za dizajn i IT usluge. Tu bi pokušali da proguramo svoju aplikaciju, ali da ne dužim sa tim. Zanima me šta biste preporučili da otvorimo, koji tip firme? Jer nas petorica želimo da budemo ravnopravni vlasnici firme, pa sam zato malo zbunjen. Nemam iskustva sa ovim zato pitam. Unapred hvala na odgovoru.

    S’ poštovanjem,
    Marko

    • Friday, 25. July 2014.

      Marko, druže, šefe, prijatelju, saborče i sapatniče…
      Šta te je pobogu zbunilo aman?
      Pa ne mogu udeli da se imaju u preduzetniku, već samo u društvu sa ograničenom odgovornošću.

      Nije moja uža specijalnost, ali ću vam predložiti da vas petorica imate udele od po 20% osnivačkog kapitala kako biste zajedno imali 100% udela.

      Molim te reci mi koji deo teksta te je zbunio, da ispravim zbun i poboljšam tekst.

  • Friday, 25. July 2014.

    Ja se izvinjavam jer sam tekst procitao prvo povrsno postavio komentar, procitao lepo i sve shvatio, ali nazalost ne stigoh da stavim jos jedan komentar i povucem pitanje. Moja greska. Hvala na savetu u svakom slucaju, tako cemo najverovatnije i da uradimo. Izvinite i hvala jos jednom.

    • Friday, 25. July 2014.

      Nema na čemu, sve ok, samo pažljivo čitajte sve.

  • Saturday, 26. July 2014.

    dali se moze raditi,u Svajcarskoj sa slovenackom firmom ???

    • Saturday, 26. July 2014.

      Da li (piše se rastavljeno) zaista mislite da je Švajcarska propisala zabranu rada slovenačkih firmi na svojoj teritoriji? Zaista?

  • Saturday, 26. July 2014.

    i na koi nacin mogu osnovati firmu … Hvala unapred

    • Saturday, 26. July 2014.

      Na koji (piše se sa j) način se osniva firma u Srbiji je detaljno opisano u tekstu koji (i dalje se piše sa j) ste upravo komentarisali. Da ne bih kopirao ceo tekst u odgovor, vi ga pročitajte, s vrha stranice.
      Ako mislite kako se osniva firma u Sloveniji ili Švajcarskoj, za to se raspitajte u Sloveniji ili Švajcarskoj na sledeći način:
      – u Sloveniji za osnivanje slovenačke firme,
      – u Švajcarskoj za osnivanje švajcarske firme.

  • Friday, 1. August 2014.

    Pre svega hvala na informativnom tekstu. Od skora sam u vodama IT pausalca (rad iskljucivo sa ino firmama) i problem je relativno standardan: pitam troje kolega i dvoje knjigovodja i u najboljem slucaju dobijem jedva dva ista odgovora na moja pitanja.

    A pitanja su sledeca:
    1) Da li mogu da vodim KPO knjigu u excel obrascu i da je stampam&pecatiram po potrebi/zahtevu inspektora? Ili mora fizicka knjiga pecatirana u poreskoj?
    2) Da li je potrebno da vodim kontrolnik za izvoz usluga?
    3) Da li devizne prilive moram prijavljivati direkciji za devizno poslovanje (ili kako se vec zove)?

    • Sunday, 5. October 2014.

      Poštovani,
      Kako su Vaša potanja računovodstvene prirode, predlažem Vam da ih postavite prisutnim računovođama na ovom sajtu, gospođi Neveni Bajić ili gospodinu Milanu Trbojeviću.

  • Tuesday, 26. August 2014.

    Uvaženi gospodine Žarko, sve pohvale za odličan tekst.
    Imam nedoumicu za koju do sada nisam pronašao pouzdano tumačenje, pa ću zamoliti Vas da mi pomognete. Sazrela je moja ideja da državni posao zamenim sa preduzetničkim (paušal). Bavim se dizajnom i opremom knjige. Ideja mi je da naziv budućeg preduzetnika, pored imena i prezimena i ono pr, bude: ATELJE ZA GRAFIKU I IZDAVAŠTVO “LOTREK” i ime grada. (Šifra delatnosti: 5811 – izdavanje knjiga). PITANJE 1: Da li mogu tako da se registrujem?
    Posao bi se obavljao na sledeći način: učestvujem na tenderu i dobijem posao; dizajniram knjigu i dovedem je do štampe; platim uslugu štamparu i preuzmem odštampanu knjigu; predam je naručiocu uz fakturu.
    PITANJE 2: Da li je sve ovo u skladu sa Zakonom?
    Srdačan pozdrav.

  • Monday, 15. September 2014.

    imam d.o.o. od 08,01,2013, međutim, nisam otvorila žiro račun , jer sam se posvađala sa partnerom i kompletna sokumentacija i pečat je kod jega. on odbija da mi vrati, sada sam bez posla i pokrenula bih str. da li ga otvaram preko mog doo ili kao zaseban subjekat.moram li odmah da počnem sa radom, jer u doo me ne diraju jer ne prometujem, i konačno šta da radim za pečat, too me mnogo muči?Hvala

    • Sunday, 5. October 2014.

      Poštovana,
      Prvo, ako ste Vi osnivač, imate pravo da imenujete nekog drugog za direktora firme.
      Drugo, pečat Vam nije neophodan, jer to eksplicitno piše u članu 27. stav 3. Zakona o privrednim društvima.
      Treće, šta Vas sprečava da napravite još jedan pečat?

    • Sunday, 5. October 2014.

      Što se “pokretanja str” tiče, možete da se registrujete kao preduzetnica, bez da bilo koga pitate za bilo šta (ukoliko ste punoletna, poslovno sposobna osoba).
      Tekst koji komentarišete je upravo tome i posvećen.

  • Sunday, 5. October 2014.

    Poštovani Žarko

    otvorio bih firmo sa šifrom delatnosti 47.91 Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta; konkretno: online shop. Da li to automatski znači da nesmetano mogu da radim i veleprodaju robe koja se prodaja na e-shopu?

    Hvala na odgovoru

    • Sunday, 5. October 2014.

      Da.
      To takođe automatski znači i da možete da se bavite uzgojem žita i useva, opravkom motora, izvođenjem grubih građevinskih radova, kao i svakom drugom delatnošću za koju Vam nije potrebna licenca/dozvola/odobrenje.

      Pretežna delatnost je ona delatnost od čijeg obavljanja pretežno zarađujete.

  • Sunday, 5. October 2014.

    Žarko
    Zahvaljujem na brzom odgovru.
    S poštovanjem

  • Monday, 13. October 2014.

    Otvorio sam preduzetnicku radnju, pa me interesuje ako mozete da mi kazete, da li u slucaju da pocnem u medjuvremenu da radim u nekoj drugoj firmi, gde bih bio prijavljen i gde bi novi poslodavac placao poreze i doprinose, mogu da se odjavim, odnosno da ne placam vise za penziono i socijalno osiguranje, a da pri tom ne zatvaram preduzetnicku radnju? Da li bih u tom slucaju placao samo neki porez na radnju?

  • Friday, 24. October 2014.

    Postovani, procitao sam Vas tekst u potpunosti ali zelim Vas savet. Imam diplomu IT inzenjera, i zelim da pokrenem posao sa jednom kompanijom koja se bavi komunikacijama. Naime, za njih bih vrsio ugradnju antena za bezicni internet, instalaciju ADSL i IPTV. Mozda bih kasnije dobio predstavnistvo u svom gradu za promociju i da korisnici placaju rate za internet kod mene… Da bih sklopio ugovor sa njima potreban mi je ziro racun i registrovana radnja koja ima veze sa tom vrstom posla. Sta je u ovom slucaju najbolje za mene i ujedno jeftinije? To nije neka ogromna zarada, pausalno bih placao porez…Da se registrujem kao preduzetnik, ili d.o.o, ili nesto trece? Kao neki servis za racunare ili sta vec? Cenim bilo kakav savet. Hvala unapred

    • Friday, 24. October 2014.

      Poštovani,
      U tekstu piše da samo preduzetnik može biti paušalno oporezovan.
      Osim saveta da vredno radite, i da izdržite sve eventualne administrativne pritiske, je da pažljivo čitate sve ugovore i sva druga dokumenta, i da ne pristajete na bilo šta što nije u Vašem interesu.
      Sa srećom.

  • Friday, 24. October 2014.

    Hvala na brzom odgovoru. Dakle, registracija kao preduzetnik sa preteznom delatnoscu 61 (telekomunikacije). Sada me interesuje na koji nacin (ukoliko je moguce uopste) bih dodao popravku racunara (95.11) uz telekomunikacije pri registraciji? Unapred se izvinjavam ukoliko je ovo “glupo” pitanje gledajuci sa Vase strane, jer sam potpuni pocetnik u ovom procesu. Hvala

    • Friday, 24. October 2014.

      Nema na čemu.
      Ne radi se o tome što ste početnik, već o tome što se na postavljeno pitanje odgovor nalazi u tekstu za koji ste napisli da ste ga u potpunosti pročitali:
      “Osim pretežne delatnosti, firma može obаvljаti i sve druge zakonom dozvoljene delаtnosti. Ukoliko je za neku delatnost potrebno imati posebnu dozvolu ili lecencu, tu delatnost možete obavljati tek po pribavljanju dozvole odnosno licence. Izbor pretežne delatnosti je takođe značajan i sa poreskog aspekta.
      Dakle, privredni subjekt je u obavezi da registruje samo pretežnu delatnost, dok se za sve ostale delatnosti podrazumeva po samom Zakonu da ih može obavljati (bez donošenja posebnih odluka), osim onih za koje je potrebno prethodno odobrenje, saglasnost ili drugi akt nadležnog organa.”

      Molim Vas, samo pažljivo čitajte…

  • Saturday, 25. October 2014.

    Postovani Zarko, Imam firmu za CCTV u sistemu PDVa registrovana za Veleprodaju, nemam fiskalnu kasu. Hocu da prodajem opremu preko interneta Online. Da li moram pored otvaranja ogranka i registracije ŠD 4791 da ubacim i kasu koju po zakonu necu koristiti.
    1. Koja je procedura za uplatu para koje stignu prilikom prodaje preko interneta za otkup?
    2. Sta se desava sa parama koje stizu iz inostranstva od fizickih lica ?
    3. Sta se desava sa parama koje uplacuje kurirska sluzba ?
    4. Pare koje dobijamo od fizickih lica iz inostranstva lezu na devizni racun firme ili na moj Pay Pall nalog.

    U koliko vi niste kompetentni za ove odgovore molim vas da me kontaktirate radi moguce saradnje

    zoran@secamcctv.co.rs

    • Saturday, 25. October 2014.

      Poštovani Zorane,
      Sva postavljena pitanja su računovodstvene prirode.
      Tema ovog teksta je kako da osnujete firmu, i pošto ste je, kako kažete, osnovali, odgovore potražite kod računovođa na ovom sajtu.
      Nisam ovde da bih se reklamirao, i kako nisam kompetentan da odgovornim na postavljenja pitanja, jer nisu iz moje oblasti, to ne bi bilo pristojno da Vas kontaktiram, zar ne?

      Srdačan pozdrav i puno uspeha u daljem radu.

      P.S. Predlažem Vam da pitanja postavite ovde: http://startit.rs/reseno-faktura-moze-bez-pecata-i-potpisa-i-moze-se-poslovati-i-bez-papira/

  • Tuesday, 28. October 2014.

    Postovani Zarko,
    Strani sam drzavljanin i zelim da otvorim Studio za strane jezike(ako je u pitanju Skola za jezike,onda potpada pod Ministarstvo prosvete). Ako mozete de mi pomognete,s obzirom da bih bio preduzetnik,da li u tom slucalu placam pausalni porez? Postupak otvaranja je isti kao za drzavljane Srbije, samo me zanima pitanje poreza.

  • Sunday, 2. November 2014.

    Postovanje Zarko,molim vas za pomoc jer vise neznam kome da se obratim,zeleo bi da registrujem firmu: van linijski kombi prevoz putnika za nemacku koja bi radila po sistemu od vrata do vrata,sa novim kombi vozilom 8+1,takve firme imaju,bugari,rumuni,madjari,austrijanci,nemci….gde sam se god obratio rekli su mi kratko NE MOZE,a razlog zasto ni oni sami nisu znali precizno da mi odgovore.
    Molim vas kako da otvorim takvu firmu?
    unapred hvala i pozdrav od Ratka

    • Sunday, 2. November 2014.

      1) Odete u APR i registrujete firmu
      2) Odete u osiguravajuću kuću i platite odgovarajuće osiguranje
      3) Ja nisam upoznat sa propisima koji bi zabranjivali ovakvu vrstu delatnosti, verovatno zato što se bavim informacionim tehnologijama, a ne putničkim prevozom.
      4) Tome koji vam kaže da nešto ne može, obratite se pisanim putem, pa će morati pisano i da vam odgovori.

  • Wednesday, 5. November 2014.

    Поштовани,

    Зоране школа језика може бити паушално опорезовани што језика може бити паушално опорезована.

  • Thursday, 6. November 2014.

    Koliko ste me nasejali, i to samo komentarima iz 2012!
    Žarko, svaka Vam čast!

    Ovako se nisam smejala od pretrage turisticke organizacije u Pogdorici

    http://turistickaorganizacijapodgorice.blogspot.com/2009/04/autobuska-stanica.html

    • Thursday, 6. November 2014.

      Uveren sam da je moj tekst sveobuhvatan i da daje preciznu i istinitu informaciju, za razliku od “informacija” sa citiranog sajta iz susedne države.

  • Friday, 7. November 2014.

    Postovani Zarko,
    Ukoliko doo ima prokuristu da li je obavezno da ima i direktora. Naime imamo firmu u kojoj 2 vlasnika nisu zastupnici firme vec imaju radni odnos u drugim firmama, direktor je penzioner i nije vlasnik firme a poreska nam trazi da platimo doprinose za njega. Nas interesuje da li, s obzirom da firma poslednje dve godine nema nikakvih prihoda za ubudce mozemo imenovati prokuristu umesto direktora kako ne bi imali dodatnih opterecenja za doo u vidu placanja 22% poreza za penzionera koji se odrekao nadoknade za obavljanje funkcije direktora.

    • Friday, 7. November 2014.

      Privredno društvo mora imati imenovanog bar jednog direktora.
      Prokura je trgovačko ovlašćenje.
      Ilustracije radi: prokurista ne može zaključiti ugovor o radu ili se obraćati Poreskoj u ime društva.

    • Friday, 7. November 2014.

      To što vam Poreska traži, kako ste opisali, nije u skladu sa propisima, jer direktor društva koji je angažovan po ugovoru o pravima i obavezama direktora bez naknade, nije u obavezi da plaća poreze i doprinose ako istovremeno nije član drušva.
      Raspitajte se sa računovođom.

  • Monday, 10. November 2014.

    Pošto je navedeno “..ukoliko se Vaša Firma bavi komunikacijom sa fizičkim licima, posebnu pažnju obratite na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti..” da li se ovaj zakon primenjuje na socijalne mreže koje se šire van državnih okvira?
    Hvala

    • Monday, 10. November 2014.

      Socijalne mreže? Mislite mreže socijalne zaštite? Centri za socijalni rad, narodne kuhinje, centri za zbrinjavanje socijalno ugroženih?
      Sasvim sam siguran da i van granica naše države postoje mreže socijalne zaštite, ako pod time podrazumevate “državni okvir”.

  • Friday, 28. November 2014.

    Poštovani Žarko,

    gde mogu pronaći postupak otvaranja maloprodajnog objekta, ako je firma već registrovana za obavljanje trgovine na veliko?

    Unapred zahvalna!

    • Friday, 28. November 2014.

      Poštovana Suzana,
      Postupak ne možete naći, možete ga samo sprovesti.
      Sastoji se u sledećem:
      – uzmete ključ od maloprodajnog objekta;
      – stavite ključ u bravu ili katanac maloprodajnog objekta;
      – otvorite maloprodajni objekat.

      Ukoliko je maloprodajni objekat zaključan sa više ključeva (bez obzira da li se radi o bravi ili katancu) neophodno je da upotrebite sve potrebne ključeve da bi ste ga otvorili.

      S poštovanjem,

  • Sunday, 7. December 2014.

    postovani
    u radnom sam odnosu,zeleo bi da otvorim frizerski salon sta mi je sve potrebno i treba li mi sertifikat ili zvanje frizera

    • Sunday, 7. December 2014.

      Poštovani,
      Molim Vas da pročitate tekst, jer u njemu sve lepo piše.
      Najbitnije je da znate da “otvoriti frizerski salon” u smislu vlasnika firme koja se bavi tom dlatnošću, i frizirati ljude nije isto.
      Nisam ekonomista, ali verujem da bi Vašim potencijalnim mušterijama bilo značajno da ih frizira neko ko se u to zaista razume, kako bi Vaš biznis bio održiv.
      Što se pravnog aspekta tiče, osnivač “frizerskog salona” kao d.o.o. može biti bilo koje domaće ili strano, pravno ili fizičko lice, bez obzira na stručnu spremu. Isto važi i za preduzetnika.

      S poštovanjem,

  • Friday, 12. December 2014.

    Poštovani Žarko,

    Hvala Vam na opširnom i detaljnom tekstu, zahvaljujući kom sam definitivno odlučio da pokrenem sopstveni posao.

    Trenutno imam sledeću nedoumicu: naime, prema klasifikaciji delatnosti, ne postoji šifra koja precizno opisuje vrstu uslužne delatnosti u transportu koju planiram da obavljam. Najpribližnije je opisuju šifre delatnosti 52.21 Uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju, i 52.29 Ostale prateće delatnosti u saobraćaju.

    S obzirom da je šifra 52.21 oslobođena obaveze upotrebe fiskalne kase, registrovao bih se za tu pretežnu delatnost. Pitanje je sledeće: da li neko (u APR npr.) može da ospori pravo da se registrujem pod tom šifrom, i da odbije zahtev za registraciju?

    Srdačni pozdravi,

    • Friday, 12. December 2014.

      Poštovani Vojo,
      Veliko mi je zadovoljstvo da Vam je moj tekst bio od pomoći, iako se radi o delatnosti koja možda i nema dodira sa IT-jem.
      U odgovoru na Vaše pitanje, pre svega, želim da Vam skrenem pažnju da APR primenjuje načelo fakticiteta u svom radu, što znači da vrši formalnu proveru ispunjenosti uslova za registraciju, prema dokumentima dostavljenim uz registracionu prijavu. Pravna posledica ovog načela je da APR nema mogućnost da Vam odbije registraciju privrednog subjekta zbog, recimo adrese sedišta, jer ne utvrđuje pravni osnov po kojem privredno društvo koristi neki prostor za sedište. Isto tako, i za delatnost, ukoliko se radi o delatnosti za koju nisu propisani posebni uslovi (na primer: promet oružja, turistička delatnost, promet lekova) APR nema mogućnost da Vam “odbije ili ospori” registraciju privrednog društva.
      Kao što sam u prethodnim odgovorima naveo, i kako u tekstu piše, pretežna delatnost nije nikakvo “sveto pismo” već je najobičnija statistička kategorija: delatnost od koje pretežno najviše prihodujete. Primera radi, ukoliko od gajenja žita i useva zarađujete 12% ukupnog profita, a od prodaje motornih vozila 10%, maloprodaje ostalom robom 10%, od marketinških usluga 10%, i tako dalje … po 10%, a od arhitektonskog projektovanja 8%, onda je gajenje žita i useva vaša pretežna delatnost.
      Registracija pretežne delatnosti, takođe, nema nikakve veze sa obavezom registrovanja prometa putem fiskalne kase, mada mi je jasno zašto naši birokratizovani službenici zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja ovim povodom.
      Registracijom firme, Vi ste se registrovali za obavljanje SVIH delatnosti (čije obavljanje nije uslovljeno dobijanjem odobrenja/licence, kao što su pomenuti promet oružja, lekova, turizam), pa samim tim i za delatnosti koje su izuzete iz obaveze registracije prometa putem fiskalne kase.
      Zamislite firmu koja prodaje nešto i u prodavnicama i putem pošte. Za ovo drugo, nisu u obavezi da registruju promet putem fiskalne kase, jer nema gotovine koja se u tu kasu stavlja.

      Sa svega navedenog, registrujte pretežnu delatnost koju god želite (ukoliko morate da ispunjavate određene uslove za njeno obavljanje – ispunite ih). Domaćoj birokratiji će biti jednostavnije da razume da nemate fiskalnu kasu zbog pretežne delatnosti koja je oslobođena evidentiranja prometa putem fiskalne kase.

      Nema na čemu.

  • Saturday, 13. December 2014.

    Molim odgovorda li se moze registrovati kao preduzetnik,radnja za proizvodnju toalet papira,,te kako ide prodaja,da li to treba posebna registracija,zbog poreske uprave,ili je pausalno odedjuje cim je proizvodnja,zna se kolki je porez,mislim,da li s emoze znati otprilike kolki je porez za ovakav posao,
    najlepse hvala,
    iunače sam bez posla,ostao,pa kupio neku masinu za proizvdonju papira,iz džambo rolni…

    • Saturday, 13. December 2014.

      Može.
      Molim pročitajte ceo tekst.

  • Tuesday, 16. December 2014.

    Postovani Zarko,

    Lepo je sve objasnjeno u vezi otvaranja firme.Ja imam kao preduzetnik agenciju za ciscenje registrovanu u stanu na Novom Beogradu pod sifrom delatnosti 74700 od 2006.god.U martu ove godine sam registrovao izdvojeni poslovni prostor(tepih servis) na teritoriji opstine Grocka i dodao jos jednu sifru delatnosti,ali do danas ne dobijam od drzave koliko su moje novonastale poreske obaveze,vec placam isto kao i pre.Sada bih zakupio prostor na opstini Vozdovac za auto perionicu i registrovao kao izdvojeni poslovni prostor i ako je moguce ne bih menjao sifru delatnosti,jer ste i Vi napisali u tekstu da je bitna pretezna delatnost,a ja bih tu prao i tepihe.E sad sta meni nije jasno:koliko ce mene mesecno kostati dodatno dazbine na firmu vezano za izdvojeni poslovni objekat?.Hvala

    • Tuesday, 16. December 2014.

      Poštovani Nenade,
      Rešenje o utvrđivanju akontacionog poreza kasni jer ga nadležna filijala Poreske uprave nije donela u razumnom roku.
      Koliki će biti iznos, može se saznati tek po donošenju Rešenja.

      Srdačno,
      Žarko Ptiček

  • Wednesday, 17. December 2014.

    Postovani Zarko,

    Zahvaljujem Vam na odgovoru, ali se postavlja pitanje kakva je ovo trzisna ekonomija, kad ne znam koliki ce mi biti troskovi od strane drzave. Kako da formiram cenu i kako da izracunam cenu kostanja mog proizvoda (u mom slucaju usluge), ako cu naknadno dobiti koliki su mi troskovi u nekom prethodnom periodu?
    Ja u konkretnom slucaju ne znam da li da iznajmim ovaj lokal, jer ne mogu da planiram troskove. Verovatno cu ga iznajmiti ali ga necu prijavljivati neko vreme dok ne dobijem, resenje za izdvojeni poslovni prostor koji vec imam (mada na drugoj opstini, ali ipak mogu imati neki pokazatelj cifre o kojoj se radi).

    Pozdeav, Nenad.

  • Wednesday, 17. December 2014.

    Dobar dan žarko,

    Da li je moguće otvoriti firmu samo kao osnovač, bez direktora, i tako izbeći obavezu plaćanja PIO i doprinosa?

    Pozdrav,
    Bojan

    • Wednesday, 17. December 2014.

      Dobar dan.
      1) Firma MORA da ima direktora.
      2) Direktor NE MORA da je u radnom odnosu, niti mora da prima nadoknadu.
      3) Ukoliko je osnivač istovremeno i direktor, državni organi, primenom pravne fikcije, zahtevaju da se plaća PIO.

      Dakle, ako direktor nije istovremeno osnivač, i nije u radnom odnosu, i ne prima nadoknadu, onda ne postoji takva obaveza.

  • Wednesday, 17. December 2014.

    Postovani Zarko,

    Jeste nepredvidiva,ali mozda bi precizniji termin bio drzavna trzisna ekonomija,jer se drzava u sva trzisna pitanja uplice svojim propisima,a one trzisne okvire i pravnu zastitu cime bi trebalo da se bavi ne radi.Evo ja cu Vam navesti par primera:
    1.1998.god.je vlada donela zakon da svaka firma mora da ima najmanje 2 radnika zaposlena,verovatno sa ciljem da smanji ne zaposlenost.Ja sam tada imao str u jednom selu u Vojvodini sa 1 zaposlenim radnikom i meni se ekonomski nije isplatilo da imam 2 radnika.Kazu ako se ne isplati ti zatvori,a kad zatvorim radnik i ja idemo na biro,pa je rezultat taj da se ne zaposlenost povecava.Kada bi to moglo tako da se resava najbolje da su rekli da je minimum 10 radnika i cela Srbija bi bila zaposlena
    2.Trzisna inspekcija kada nam je prosle godine bila u kontroli su nam dali primedbu da nam na cenovniku datum od kada stupa na snagu ne sme stojati na dnu cenovnika,vec na vrhu,da u cenovniku ne smem imati stavku za naplatu puta ako idem u
    okolna mesta(Barajevo,Obrenovac,Batajnica…),da moram da imam istaknut naziv firme iako je moja agencija u stanu na 10.spratu gde klijenti ne dolaze,jer se kod nas poslovi zakazuju telefonom,a mi idemo na adrese,da u tepih servisu moram da imam radno vreme(isto klijenti tu ne dolaze),a ja nekad imam posla za sat vremena,a nekad radim 10 sati i to se menja u zavisnosti i od vremenskih prilika.
    3.Drzava(vlada) je skoro donela odluku o minimalnoj ceni rada po satu.To kad se preracuna na mesecni nivo izadje oko 28000din,a do sada je bilo oko 24000.Obrazlozenje je da je dosadasnja cena mala.Teoretski ako je moj radnik imao do sad platu od 25000din. i ako je to po trzisnim uslovima odgovaralo i njemu i meni drzava se direktno mesa i indirektno otpusta mi radnika,ako mi se to ne isplati.I firmi i radniku odgovara,ali drzava u njegovo ime kaze da njemu ne odgovara i da je bolje da ne radi.Kada bi to tako administrativno moglo da se odredjuje bilo bi jos bolje da su stavili minimalnu cenu 38000,jer bi mnogo bolje bilo.
    4.A da drzava ne radi ono sto bi trebala mi je dokaz taj sto neke firme,koje mi ne placaju fakture rade i dalje,a ja nemam nikakvog legalnog nacina da to naplatim.Ovo nisu sporna potrazivanja,vec sumnjiva potrazivanja i sami trzisni inspektori mi kazu da je jedini nacin da budem uporan i da vise puta zovem duznike.
    Mogao bih jos puno primera da navedem da ovo nije ni nalik liberalnoj ekonomiji,vec nekoj vrsti kako sam je ja nazvao drzavna trzisna ekonomija.

    Pozdrav,

    • Wednesday, 17. December 2014.

      Nadam se da Vam je sada lakše.
      Zato se ovaj sajt bavi IT startapima, ali dobro je znati u kakvim okolnostima se posluje.
      Puno sreće u budućem radu, i hvala na napisanom.

  • Sunday, 28. December 2014.

    Poštovani Žarko,

    Planiram da otvorim agenciju za reklamiranje preko interneta (nešto kao Yellow pages). Ako registrujem agenciju (š.d. 73.11) bez datuma početka obavljanja delatnosti, koliki je pravni “greh” da za taj period prikupljam preduzeća koja ću oglašavati i radim na podizanju rejtinga sajta?
    Datum početka bi bio kada se sajt bude dobro pozicionirao na Google-u i tada bi počela naplata od tih preduzeća. Do tog momenta (npr. 4-6 meseci) ne bih imao apsolutno nikakvu zaradu.
    Hvala.

    Pozdrav,
    Slobodan.

    • Sunday, 28. December 2014.

      Pravni nije.
      Ali mislim da je ekonomski (koliko ekonomije znam).

  • Wednesday, 21. January 2015.

    Gospodine Zarko ,
    zanima me da li ja kao preduzetnik mogu istovremeno biti i vlasnik D.O.O ?

    • Thursday, 22. January 2015.

      Poštovani Dragane,
      Možete. Nema zakonskih prepreka za tako nešto.

  • Wednesday, 21. January 2015.

    zanima me ko može da se bavi taksi prevozom ali baš taksi prevozom dali može da se registruje d.o.o. i da ima zaposlene vozače i koliko taksi dozvola može da dobije kao d.o.o. dali može samo jedna ili više sobzirom da taksi spada u preduzetništvo jer kao
    preduzetništvo dobije se samo jedna dozvola a ona glasi na ime preduzetnika
    HVALA.

    • Thursday, 22. January 2015.

      Poštovani,
      Razumem da Vas to zanima.
      Ljude koji prate ovaj članak o IT firmama u Srbiji to ne zanima, ali baš ne zanima.
      Hvala na razumevanju.
      NEMA NA ČEMU.

  • Tuesday, 3. February 2015.

    Bavim se uvozom automobila, samo nemam otvorenu firmu i zelim da pocnem da radim na veliko, pa me zanima koju vrstu firme najbolje otvoriti za takav vid posla? Planiram da pocnem da uvozim automobile sa aukcija (Nemacka, Francuska) ali je potrebno imati registrovanu firmu za uvoz I prodaju automobila. Ako bi neko mogao da mi malo objasni ili da me posavetuje, bio bih vam veoma zahvalan.

    • Tuesday, 3. February 2015.

      U tekstu je detaljno opisano kako se otvara firma u Srbiji, i koje su prednosti i mane različitih oblika organizovanja.
      Pročitajte tekst i sami odaberite formu koja odgovara Vašim potrebama.

  • Friday, 6. February 2015.

    Poštovani,
    U skorije vreme planiram da pokrenem web sajt na kome ću prodavati sopstvene digitalne proizvode tipa: video, tekst (pdf), kursevi i sl. pa me zanima sledeće:
    – da li mogu da cene izrazim u eurima ili dolarima, s obzirom da je u Srbiji dinar jedino platežno sredstvo ( zbog koga nam je nažalost i uskraćen PayPal ) ili ću ipak morati da ih izrazim u dinarima?
    – platni procesor koji ću integrisati na sajtu je Skrill i da li prebacivanje sa njihovog računa na neki bankovni račun u Srbiji podleže oporezivanju?
    – da li u Zakonu postoji neki propis koji se odnosi na dalju preprodaju tih proizvoda putem referal linkova ( affiliate program ) ?
    Da napomenem i to da mi se server nalazi u Nemačkoj a domen je sa .com zakupljen preko GoDady kompanije u Engleskoj.
    Svestan sam i činjenice da po Zakonu moram da prijavim svaki prihod i na njega platim porez. ( i hoću, neki deo :) )
    I za kraj, s obzirom da je naš narod u Srbiji prilično nepoveljiv (baš me čudi) i mnogi neće želeti da ostavljaju svoje podatke sa kartice na “tamo nekom sajtu”, vrlo je verovatno da ću u nekoj budućnosti morati da registrujem i firmu za “pružanje intelektualnih usluga” (ili nešto u tom kontekstu) da bih omogućio klijentima da plate i putem uplatnice. Koju vrstu firme mi preporučujete za ovu delatnost (ako smem da pitam za preporuku) D.o.o. ili kao Preduzetnik?

    Hvala Vam unapred na izdvojenom vremenu.

    P.S. Najkompletniji tekst o ovoj temi koji sam do sada pronašao na internetu. I bilo je pravo zadovoljstvo čitati Vaše komentare na postavljena pitanja.

    • Friday, 6. February 2015.

      Poštovani,
      Odgovor na pitanje se veoma razlikuje u zavisnosti da li prodaju vrši inostrana ili domaća firma. Ukoliko se odlučite da registrujete firmu u inostranstvu, sebi ste obezbedili primenu zakona države u kojoj je firma osnovana, uključujući i propise o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (ukoliko postoje sa konkretnom državom)
      Ukoliko prodaju vrši domaća firma, odgovor je kako sledi:
      – Domaći trgovac domaćim potrošačima cene mora navesti u dinarima (sa uračunatim PDV-om ukoliko se PDV obračunava)
      – Skrill izdaje platnu karticu koja u platnom prometu funkcioniše kao i svaka druga platna kartica, uključujući i podizanje novca sa bankomata (samo dinari). Novčani transfer kao takav ne posleže oporezivanju, ali podleže bankarskoj proviziji. Banke su dužne da za svaku transakciju priliva novca na rezidentni račun pribave osnov tog priliva, kao i da primenjuju odredbe Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.
      – Dalju preprodaju ugovarate sa preprodavcem, u smislu slobode ugovaranja koja je jedno od načela Zakona o obligacionim odnosima.
      – Preporučujem Vam da sami pročitate tekst o osnivanju firme, da se sa upućenim knjigovođom ili poreskim savetnikom konsultujete povodom razlika, i da na osnovu parametara koji su Vama bitni, donesete odluku u kom obliku ćete se registrovati.

      Nema na čemu, zaista.

      Ja Vam zahvaljujem na konkretnim pitanjima koja su u vezi sa temom.

      S poštovanjem,

  • Monday, 2. March 2015.

    Cao Zarko,
    Lepo sto odvajas vreme za nas obicne smrtnike.
    Zapravo, imam firmu registrovanu kao ORTACKA RADNJA. Tek u petak sam dobio cestitku iz APR-a da sam jos pre 2 godine trebao da je preregistrujem u ORTACKO DRUSTVO. Jasno su mi naglasili da je gasenje ortackog drustva dosta skuplje od gasenje radnje. Takodje, je velika razlika i u odgovornosti. S’toga bih vas zamolio da me posavetujete da li da otvaram OD,DOO….? Nije problem ni da firma nastavi sa jednim vlasnikom ….bitno nam je da ne postanemo sopstveni robovi sutradan

    • Tuesday, 3. March 2015.

      Poštovanje,
      Zakonom o privrednim društvima propisano je ortačko društvo kao oblik organizovanja. Ukoliko želite da osnujete društvo sa ograničenom odgovornošću, u tekstu je detaljno opisano koje su odgovornosti osnivača.
      Moram da priznam da nisam sasvim razumeo pitanje, jer ja ne mogu da Vam savetujem određen oblik organizovanja bez uvida u Vaše konkretne pravne potrebe.
      Ipak, govoreći iz iskustva, mogu Vam reći da ortakluk u Srbiji retko uspeva, mada ima svetlih primera. Pogledajte na sajtu http://www.apr.rs koliko ima registrovanih d.o.o. a koliko o.d.
      Ovo za robove nisam razumeo.

  • Tuesday, 17. March 2015.

    Poštovanje Žarko,

    Pohvala za sajt..odlično.

    Moje pitanje se odnosi na IT kompaniju doo, u kojoj partneri imaju 51:49 odnos u vlasničkom udelu.

    Kakva prava ima suvlasnik sa manjim udelom u slučaju spornih situacija u vezi sa vođenjem kompanije..

    Hvala unapred na odgovoru.

    • Wednesday, 18. March 2015.

      Poštovanje Marko,
      Zahvaljujem na konkretnom pitanju. Odgovor je kako sledi.
      Prvo, važno je znati da vlasnički udeo, ukoliko se tako ugovori, ne mora da odgovara i pravima za odlučivanje u Skupštini društva. Pre svega u Osnivačkom aktu, potrebno je naći da li je kojim slučajem jednom Članu društva pripao veće ili manje pravo glasa u Skupštini društva? Nije retka pojava da udeličari sa po 25% u kapitalu društva daju pravo glasa od 50% i više procenata invesitoru, recimo.
      Dakle, ako mi je dozvoljeno, preformulisaću tvoje pitanje tako da se odnosi na odnos 51:49 u glasovima Skupštine društva.
      Srećom, Zakon o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015) http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_privrednim_drustvima.html daje odgovor na takvo pitanje. Naime, članom 61. stavom 1. tačkom 2. propisano je da član društva sa ograničenom odgovornošću koji je kontrolni član društva u smislu člana 62. ovog Zakona ima posebne dužnosti prema društvu. Član 62. Zakona propisuje da kontrola podrazumeva pravo ili mogućnost jednog lica, da samostalno ili sa drugim licima koja sa njim zajednički deluju, da vrši kontrolni uticaj na poslovanje drugog lica putem učešća u osnovnom kapitalu, ugovora ili prava na imenovanje većine direktora, odnosno članova nadzornog odbora. Smatra se da je određeno lice kontrolni član društva uvek kada to lice samostalno ili sa povezanim licima poseduje većinsko učešće u osnovnom kapitalu društva.
      Dalje, član 65. Zakona propisuje dužnost prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes Skupštini društva. U tom slučaju Skupština društva sa ograničenom odgovornošću, ako postoji lični interes člana društva, pravni posao odobrava običnom većinom glasova svih članova društva koji nemaju lični interes (član 66. stav 1. tačka 2. Zakona). U pogledu donošenja odluke za potrebe utvrđivanja kvoruma kao ukupan broj glasova uzeće se ukupan broj glasova onih članova društva koji nemaju lični interes iz predmetnog posla. Dakle, nečijih 49% glasova bi se u ovom konkretnom slučaju postojanja ličnog interesa smatralo 100% glasova Skupštine društva kada odlučuje o ovom pitanju. Naravno, ovakvo Odobrenje nije potrebno u slučaju postojanja ličnog interesa jednočlanog društva ili postojanja ličnog interesa svih članova društva.
      Zakon članovima 67. i 68. dalje propisuje pravo na sudsku zaštitu u slučaju da nije odobren posao u kojem postoji lični interes, Tužbu zbog povrede pravila o pribavljanju odobrenja pravnog poslova u kojima postoji lični interes, podnosi društvo u roku od 6 meseci od dana saznanja za učinjenu povredu (subjektivni rok) ili najkasnije u roku od 5 godina od dana učinjene povrede (objektivni rok), kao tužbu za poništaj tog pravnog posla, odnosno radnje i naknadu štete od lica koje je imalo lični interes u tom poslu, odnosno pravnoj radnji. Pored tog lica Zakon propisuje da za štetu društvu neograničeno solidarno odgovaraju: sa njime povezano lice, ako je ono bilo ugovorna strana u tom poslu, odnosno ako je prema njemu preduzeta pravna radnja, i treće lice iz člana 65. stav 3. tačke 3. i 4. Zakona, ako je znalo ili moralo znati za postojanje ličnog interesa u vreme zaključenja pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje. Neće se smatrati da je došlo do povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lični interes ako se u postupku po tužbi iz člana 67. Zakona dokaže: da je pravni posao, odnosno pravna radnja bila u interesu društva ili da nije postojao lični interes.
      Zakon dalje propisuje dužnosti izbegavanja sukoba interesa, čuvanja poslovne tajne, poštovanja zabrane konkurencije, kao i pravila za podnošenje tužbi zbog povrede posebnih dužnosti.
      Ukoliko se u konkretnom slučaju ne radi o povredi posebnih dužnosti prema društvu, već o donošenju odluke Skupštine društva u za koju je potrebna većina glasova, to ne postoje mogućnosti da se član društva, udeličar (ne suvlasnik, suvlasnih na udelu je nešto potpuno drugo) obrati sudu, radi ostvarivanja svojih prava na odlučivanje, jer ta prava jednostavo kao član sa manjinskim udelom ili pravom odlučivanja u društvu sa ograničenom odgovornošću jednostavno nema.
      Nema na čemu. Pročitajte Zakon.

  • Tuesday, 17. March 2015.

    Cao Zarko, hteo bih da pokrenem neki biznis i nemam nikakva iskustva… Pa mi je potreban savet gde se mogu raspitati kako i sta mi je sve potrebno da bih otvorio firmu koja se bavi prodajom hrane na ulici? Hvala

    • Tuesday, 17. March 2015.

      Ćao,
      Za pokretanje biznisa pre svega nije potrebno iskustvo. Potrebno je znanje, želja da se uči i da se nešto postigne i, s obzirom da živimo u Srbiji, potrebna je hrabrost.
      Nenade, primećujem da ili ne znaš ili ne želiš da kucaš sva slova zvaničnog jezika u Republici Srbiji. Pretpostavljam da je to problem tehničke prirode. Kako bilo, potrebno je da taj problem, ma koji bio njegov uzrok, rešiš. Srpski jezik, i sva njegova slova, će ti biti neophodan u pisanoj komunikaciji kako sa državnim organima, tako i sa eventualnim poslovnim partnerima. Da bi rešio ovaj problem, ili nauči sva slova ili iskoristi mogućnosti koje ti pruža tehnologija (UniChar, UTF-8, ili bilo koji drugi kodni raspored koji ih podržava) ili pokaži spremnost i uloži minimum napora da ih koristiš.
      Takođe, primećujem da hrabrosti već imaš, jer se i pored toga što je jasno navedeno da je ovo članak namenjen poslovima informacionih tehnologija, ti obraćaš sa pitanjem za uličnu prodaju hrane. U gornjem tekstu, detaljno je opisano kako se otvara firma. Firma za uličnu prodaju hrane se otvara kao i svaka druga firma.
      Možda ti je to promaklo, ali prvo moraš da imaš otvorenu firmu da bi ona mogla da se bavi nekom delatnošću. Tako da je prvi korak u otvaranju firme koja se bavi uličnom prodajom hrane:
      1) Otvaranje firme.
      Ukoliko je u mestu u kojem želiš da se baviš prodajom hrane na ulici takva delatnost dodatno regulisana nekim propisima, potrebno je da kao firma ispoštuješ te propise.
      Srećom, u svom pitanju si mi napisao na koje mesto u Srbiji misliš, pa mogu konkretno da te uputim u nadležni organ tvog mesta kome je povereno regulisanje ulične prodaje hrane, da te, u skladu sa prerogativima vlasti koje ima, upozna sa neophodnim uslovima za obavljanje te delatnosti.
      Nema na čemu.

  • Wednesday, 18. March 2015.

    Postovani Zarko,

    Zanima me gde mogu sam da se informisem kako da osnujem proizvodnju kucne hemije,gde mogu to da procitam sta mi je sve potrebno od prostora,sirovina ,atesta…
    Da li ako kupim gotov prozivod npr tecni sapun i dodam jedan sastojak mogu da napravim svoju deklaraciju i da stavim svoju firmu kao da prozivodi?

    Hvala

    • Wednesday, 18. March 2015.

      Poštovani,
      A mene zanima zašto odgovor na to pitanje pokušavate da dobijete na mestu koje je jasno naznačeno kao mesto koje ne daje odgovore na takva pitanja?
      Dakle ovde je tema osnivanje firmi koje se bave informacionim tehnologijama. Nije tema rad firmi koje se bave proizvodnjom kućne hemije.
      Hvala Vam na razumevanju.

  • Thursday, 19. March 2015.

    Postovani,

    hteo bih da otvorim firmu sa poslovnim partnerom koja se bavi savetovanjem domacih i inostranih firmi, kao i spajanje kontakta(naprimer: findersfee) – sta bi bilo pametnije d.o.o.(50%-50%) ili preduzetnik(jedan mora biti vlasnik a drugi Direktor?)? Da li je za opsti konzalting potrebna specificna dozvola? (savetovanje na tenderima, strategija, itd.)

    Hvala!

    • Thursday, 19. March 2015.

      Poštovani,
      Kako mislite da savetujete druge, ako sami ne umete ovo da rešite?

      S poštovanjem,

  • Tuesday, 24. March 2015.

    Poštovani ,
    šta je potrebno od papira za otvaranje škole?

    • Tuesday, 24. March 2015.

      Poštovana,
      Uglavnom beli, A4 formata, standardno 80-to gramski.

  • Saturday, 4. April 2015.

    Pozdrav Žarko,
    recimo da imam websajt koji ima značajnu posetu i da je vreme da omogućim oglašavanje na njemu. Predpostavljam da potencijalne ozbiljne kompanije neće uplaćivati novac na račun fizičkog lica, i da bih trebao da otvorim neku vrstu firme. Šta preporučujete? Zvanično nema zaposlenih, dakle sam sam u priči. Sajt je u potpunosti na engleskom jeziku, tako da oni koji se budu oglašavali neće biti iz Srbije.

    • Saturday, 4. April 2015.

      Pozdrav Zorane,
      U konkretnom slučaju koji ste naveli, a posmatrano isključivo sa pravnog aspekta, nema nikakve razlike da li ovu delatnost obavljate kao preduzetnik ili doo.
      Sa računovodstvenog aspekta, treba obratiti pažnju da li bi mogli da plaćate poreze i doprinose paušalno, jer su marketinške agencije, čini mi se, izuzete iz tog režima. Naravno, potrebno je da pažljivo odaberete pretežnu delatnost, u svakom slučaju.
      Za računovodstvene postavke možete se raspitati kod nekog od računovođa sa sajta, Nevene Bajić ili Milana Trbojevića.

      Srećan početak!

  • Saturday, 18. April 2015.

    Zdravo Žarko. Imam jedan web sajt sa primamljivom posetom za oglašavanje i već me je kontaktirala nekolicina potencijalnih klijenata. Zanima me kako u tom slučaju da naplatim oglasni prostor, tj koju firmu otvoriti u tom slučaju?

    Hvala Vam puno

  • Tuesday, 5. May 2015.

    Poštovanje Žarko,

    preduzetnik sam sa šifrom delatnosti 6201-Računarsko programiranje, ostvarujem prihode od mesečnog izdavanja svog softvera, a hteo bih da počnem da se bavim i online prodajom fizičkim licima. Pitao sam svog poreskog inspektora za uputstva (da li treba menjati šifru delatnosti, donositi nekakve odluke i uopšte kakve su mi obaveze) i dobio odgovor da se obratim APR-u.

    U APR sam dobio odgovor da mogu da se bavim online prodajom bez promene šifre delatnosti, samo je potrebno da u naziv firme pored računarskog programiranja dodam i trgovinu. Takođe mi je rečeno da ne treba da donosim nikakve odluke o početku obavljanja nove delatnosti (ovo sam pitao jer mi je knjigovođa rekao da mi treba pomenuta odluka).
    U APR nisu znali da mi kažu da li sam obavezan da izdajem fiskalni račun, i da za to moram da se obratim Poreskoj upravi. Voleo bih da pred poreskog inspektora izađem sa što više informacija-argumenata, jer vidim da nije baš upućen detaljno u problematiku.

    Pošto bi mi u početku online prodaja bila sporedna delatnost, najradije bih radio preko postojeće firme, i ako je zakonski moguće bez izdavanja fiskalnog računa. Moja pitanja su:

    1. Na osnovu informacija sa ove stranice: http://www.overa.rs/internet-prodaja-i-obaveza-posedovanja-fiskalne-kase.html, nisam siguran da li bih trebao da promenim šifru delatnosti u 4791 ukoliko ne želim da izdajem fiskalni račun, a u suprotnom sam obavezan da izdajem isti?

    2. Ukoliko ipak moram da izdam fiskalni račun, a usluga koju prodajem je online (pdf dokument koji se šalje putem mail-a), da li se i fiskalni račun može slati elektronskim putem?

    Sa poštovanjem,
    Marko Stojanović

    • Friday, 8. May 2015.

      Poštovani,
      Moji odgovori su kako sledi:
      U Zakonu o klasifikaciji delatnosti (“Službeni glasnik RS”, broj 104/09) i Uredbi o Klasifikaciji delatnosti (“Službeni glasnik RS”, broj 54/10) postoji šifra delatnosti 47.91 pod nazivom: trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta.
      Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase (“Sl. glasnik RS”, broj 61/10, 101/10, 94/11, 83/12 i 59/13, 100/2014), definisane su delatnosti za koje u smislu člana 1. ove uredbe ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Među njima se upravo nalazi pomenuta delatnost pod šifrom 47.91.
      Članom 4. Zakona o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015) propisano je da privredno društvo mora registrovati samo pretežnu delatnost, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom.
      Dakle, niste u obavezi da izdate fiskalini račun ukoliko je konkretna roba/usluga naručena putem pošte ili interneta.
      U prilog tome ide i Mišljenje Ministarstva finansija i privrede ( br. 430-00- 00021/2012-04 od 25.1.2013. godine), u kome je navedeno da privredni subjekt koji prodaje dobra posredstvom pošte ili preko interneta fizičkim licima, u okviru delatnosti iz grupe 47.91 (Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta) Klasifikacije delatnosti, nema obavezu evidentiranja tako ostvarenog prometa preko fiskalne kase.
      Što se tiče promene imena preduzetnika, članom 27. stavom 1. tačkom 3) Zakona o privrednim društvima propisano je da naziv privrednog društva ne sme stvarati zabludu u pogledu pretežne delatnosti. Radi dobrog razumevanja, pretežna delatnost je ona delatnost od koje se pretežno stiče dobit. Ukoliko će ovo biti pretežna delatnost, potrebno je promeniti naziv, ali i samu pretežnu delatnost. Ukoliko ova delatnost neće biti pretežna, ne postoji potreba promene pretežne delatnosti, a samim tim ni naziva preduzetnika.
      Kada je reč o izdavanju fiskalnog računa elektrnoskim putem, nisam siguran šta bi konkretno to značilo ali sam siguran da je članom 4. Zakona o elektronskom dokumentu (“Sl. glasnik RS”, br. 51/2009) eksplicitno propisano da se elektronskom dokumentu ne može osporiti punovažnost ili dokazna snaga samo zato što je u elektronskom obliku.
      Posebno napominjem da pravno shvatanje pojedinačnih službenika u državnim organima ili agencijama Republike Srbije mogu da se razlikuju, bez obzira na to što svi mi čitamo isti zakonski tekst. Važno je znati i istrajati u primeni Zakona, a ne nečijeg pojedinačnog mišljenja (pa ni mojeg, osim što je moje bazirano na slovu zakona).
      S poštovanjem,
      Žarko Ptiček

  • Tuesday, 12. May 2015.

    Pozdrav Zarko

    posle citanja kompletnog sadrzaja i pitanja upucenim nadleznim sluzbama ipak moram da postavim par pitanja

    1.Potrebna mi je ,,firma,, koja ce pruzati usluge odrzavanja racunara i operativnih sistema, instalacije istih i tehnicka podrska za upotrebu ustih.
    Koja bi to pretezna delatnost bila
    95.11 Popravka računara i periferne opreme ili nesto drugo?

    2.Da li ima i ako je ima koja je razlika izmedu PREDUZETNIKA (SR, SZR itd) i AGENCIJE? I da li AGENCIJA ima nekih prednosti u odnosu na preduzetnika ?

    3.Ako postoji AGENCIJA kao AGENCIJA a ne kao SR, SZR , da li postoji mogucnost rada sa inostranstvom i naplate izvrsenih usluga iz inostranstva?

    4.Ovo pitanje je vezano za prvo pitanje.
    Ako je delatnost 95.11 onda nema pitanja, ali ako nije 95.11 vec neka druga za koju je obaveza imati fiskalnu kasu , da li postoji mogucnost (obzirom da se radi o vecini klijenata iz inostranstva) da se uz izjavu da ce poslovanje biti samo preko racuna , izbegne fisklana kasa?
    Takodje ako je moguce da li isto vazi i za SZTR?

    5.Takodje sam imao pitanje o naplati ( jer je vecina klijenata iz inostranstva) ali posle citanja celog sadrzaja sve je postalo jasno – ukratko MOZE.Ono sto nije jasno je pitanje za knjigovodju.

    6.U nekoj buducnosti postoji mogucnost izvoza i uvoza pojedinih stvari (opreme, racunara, komponenti , perifernih uredjaja itd).
    Da li moze PREDUZETNIK (SZ, SZR, SZTR) , odnosno AGENCIJA , da radi uvoz izvoz i prodaju, ili mora registracija D.O.O.?

    Unapred zahvaljujem na odgovoru

    Pozdrav
    Bora

    • Wednesday, 13. May 2015.

      Pozdrav Boro,
      Meni se čini da nisi pročitao baš sve što piše, jer se neki odgovori već nalaze u tekstu i komentarima, ali nema veze. Molim te da koristiš sva naša slova, kako ne bi došlo do nerazumevanja u pravnoj komunikaciji, naročito kada pišeš državnim organima i institucijama. Kako da ti kažem…
      Odgovori su kako sledi:
      1) Pretežna delatnost je ona čijim obavljanjem bi firma najviše prihodovala. Ovde je možeš videti u celosti: http://www.overa.rs/uredba-o-klasifikaciji-delatnosti.html
      Naime, specijalizovano održavanje i popravka industrijskih, komercijalnih i sličnih mašina i opreme u principu se svrstavaju u oblast 33. dok je popravka računara i proizvoda za ličnu upotrebu i korišćenje u domaćinstvu svrstana je u oblast 95.1 koja obuhvata popravku i održavanje računara, periferne opreme za računare i komunikacione opreme.

      2) Oblici organizovanja su: AD, DOO, KD, OD i PR. Agencija nije oblik organizovanja. SR nije oblik organizovanja. SZR nije oblik organizovanja. PR, odnosno preduzetnik je oblik organizovanja. U nazivu kao preduzetnik možeš imati odrednice koje bliže određuju tvoju delatnost, ali to ne pravi nikakvu pravnu razliku.

      3) Ne postoji. Nisi čitao tekst.
      Osim toga, oblik organizovanja nema veze sa postojanjem mogućnosti rada sa inostrantvom. Nikom nije zabranjeno da posluje sa inostranstvom.

      4) Novac iz inostranstva ne dobijate u gotovini, pa ne postoji mogućnost da ga registrujete putem fiskalne kase, jer ona služi za registraciju prijema gotovog novca. Niste pročitali deo teksta koji govori o Uredbi o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase.

      5) Dobro.

      6) Prvo, kao oblik organizovanja ne postoji agencija. Nadam se da je to jasno. Drugo, pročitaj pod 3).

      Nema na čemu.

      Pozdrav,
      Žarko

  • Tuesday, 26. May 2015.

    Pozdrav Žarko,

    Hvala na vrlo informativnom tekstu.
    Ja sam trenutno u procesu osnivanja preduzeća/agencije (čekam rešenje o osnivanju), i planiram da se prijavim za plaćanje poreza po paušalu (š.d. 6201). Pošto delatnost kojom ću se zaista pretežno baviti, nije precizno definisana u uredbi o klasifikaciji delatnosti, moja pretežna delatnost bi mogla biti svrstana i pod nekoliko drugih šifri.
    U međuvremenu sam dobio informaciju da može postojati velika razlika u iznosu paušala, u zavisnosti od šifre delatnosti.
    Moje pitanje je: da li postoji procedura za izmenu šifre delatnosti nakon dobijanja rešenja o osnivanju, i šta ona obuhvata?

    Unapred hvala,

    • Wednesday, 27. May 2015.

      Pozdrav Petre,
      Svaki podatak koji se registruje kod APR može se i promeniti.
      Šifra pretežne delatnosti se menja podnošenjem registracione prijave promene pretežne delatnosti uz plaćanje takse za promenu.
      Nisam siguran šta registruješ jer ni “preduzeće” ni “agencija” nisu zakonski oblici u kojima se može registrovati obavljanje delatnosti, već su to: preduzetnik, ortačko društvo, komanditno drušvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo. Pretpostavljam da se registruješ kao preduzetnik, jer samo preduzetnik može biti paušalno oporezovan.

      Srdačan pozdrav,

  • Thursday, 28. May 2015.

    Postovani Žarko,

    Preduzetnik sam od 2011 god. U radnu knjižicu nisam uneo ništa od dana osnivanja preduzetničke agencije. Do sad nije mi bilo potrebno ali evo sad za visu za službeni put traže na uvid radnu knjižicu.

    Na koji način preduzetnici unose početak rada, ili to dokazuju izvodom iz PIO?

    Hvala,
    Rajko

    • Thursday, 28. May 2015.

      Poštovani,
      Pitanje je knjigovodstvene prirode, pa Vas molim da ga postavite u delu sajta koji se bavi tom tematikom.

  • Sunday, 31. May 2015.

    Postovani Zarko, da li je obavezno placati penziono i invalidsko osiguranje za sebe odmah nakon otvaranja recimo trgovinske radnje i da li mozda znate koliko ono iznosi?
    Hvala unapred

    • Sunday, 31. May 2015.

      Trgovinska radnja nije oblik organizovanja, već delatnost.

  • Friday, 12. June 2015.

    Poštovani Žarko, Imam rođake koji žive i rade u Nemačkoj, koji poseduju u Srbiji ogroman voćnjak i uređene neophodne prostorije za proizvodnju voćnih rakija. Kako bi se upisali u Registar proizvođača rakija, Iz Ministarstva poljoprivrede rečeno im je da je za upis u Registar proizvođača rakija, uz neophodne tehničke uslove, moraju registrovati ili SZR ili DOO, oni bi rakije isključivo izvozili. Rakije, zbog akcize, ne bi uopšte plasirali na srpsko tržište. Kako nalazim, šifra pretežne delatnosti bi bila 11.01. Na koji način se za SZR “razrezuje” porez, paušalno? Drugo, da bi izvozili rakiju kao SZR, mora li u registraciji biti obuhvaćen i taj oblik delatnosti? I možete li preporučiti nekoga iz oblasti poreske prakse i propisa, ko bi ih posavetovao i predočio prednosti i mane osnivanja DOO ili registracije SZR? Hvala.

    • Friday, 12. June 2015.

      Poštovana,
      Razumem Vaše pitanje, a da bih odgovorio, molim Vas da vi razumete da SZR ne postoji kao oblik organizovanja, već Preduzetnik.
      Preduzetnik registruje pretežnu delatnost. Dakle ukoliko će se baviti proizvodnjom alkoholnih pića, onda to treba i registrovati.
      Ukoliko Preduzetnik ispunjava uslove, može biti paušalno oporezovan. Iznos paušalnog poreza određuje u formi Rešenja nadležna Filijala Poreske uprave, prema sedištu Preduzetnika. Za osnovicu paušalnog poreza se uzima prosečna zarada na opštini sedišta, pretežna delatnost i drugi parametri, po oceni poreskog inspektora i niko vam unapred ne može reći koliko će to da iznosi. Ali možete da se raspitate kod onih koji su već paušalno oporezovani sa sličnom delatnošću na toj opštini.
      Knjigovođu uzmite prema sedištu Preduzetnika jer najbolje poznaje lokalne prilike.

  • Sunday, 14. June 2015.

    Poštovani, preduzetnik sam 11 godina i planiram da otvorim ispostavu u drugom gradu, možete li mi reci koja je tu procedura i koliko bih ja imao dodatnih troškova u obavezama mesečno (ne računajući lokal, još jednog radnika itd.)?

    • Sunday, 14. June 2015.

      Naravno.
      Naš zakon “ispostavu” naziva ogrankom za privredna družtva, a izdvojenim mestom za preduzetnika, odakle takođe može obavljati delatnost.

      Izdvojeno mesto registruje se u skladu sa zakonom o registraciji, podnošenjem registracione prijave APR-u. Konkretan obrazac i visinu takse možete naći na http://www.apr.gov.rs

      Preduzetnik može obavljati delatnost i van određenog prostora (po pozivu stranke, od mesta do mesta i sl.) kada je po prirodi same delatnosti takvo obavljanje delatnosti jedino moguće ili uobičajeno.

      Preduzetnik je dužan da istakne svoje poslovno ime u svom sedištu, kao i na svakom izdvojenom mestu.

  • Tuesday, 30. June 2015.

    Poštovani.Vlasnik sam radnje i jedini zaposleni,plaćam sve doprinose.Da li imam pravo da se zaposlim i u nekoj drugoj privatnoj firmi,zadržavajući svoju radnju,hvala

  • Wednesday, 19. August 2015.

    Poštovani Žarko,imam nekoliko pitanja?Vlasnica sam trgovinske radnje i jedini zaposleni u svojoj radnji,lokal do mene traži radnike i gazda hoće da me zaposli na 40%radnog vremena?Da li je to izvodljivo i da li ja moram da imam radnike u svojoj radnji ako radim tamo?

    • Wednesday, 19. August 2015.

      Poštovana Snežana,
      Ukoliko ste osnovali firmu, iscrpli smo temu navedenu u naslovu.
      Osim toga, u odgovoru na Vaša pitanja mogu Vam reći sledeće:
      1) Razlog zbog čega ste zaključili ugovor o radu kao jedina zaposlena kod sebe kao registovane preduzetnice mi je nejasan.
      2) Zašto biste pristali da imate drugog gazdu kad ste već sami sebi gazda, mi je takođe nejasno.
      3) Ne postoje zakonske prepreke da radite dva posla sa nepunim radnim vremenom.
      4) Kako mislite da se bavite trgovinom iz lokala u kojem nema nikog ko vrši prodaju mi je veoma nejasno.

      S poštovanjem,

  • Saturday, 12. September 2015.

    Moje pitanje je:
    Da li pred zakonom moze da se koristi pecat sa skracenim nazivom firme preduzetnika koji je registrovan u apr? Registrovan je preduzetnik, a registrovan je i skraceni naziv firme. Da li je pecat sa skracenim nazivom firme preduzetnika zakonski validan?

    • Saturday, 12. September 2015.

      Jeste.
      Na osnovu člana 23. Zakona o privrednim društvima, Društvo može u poslovanju, pored poslovnog imena, da koristi i skraćeno poslovno ime, pod istim uslovima pod kojima koristi poslovno ime.

      Podsećam Vas da ne postoji propis kojim je za privatne preduzetnike i privredna društva propisan oblik, sadržina ili boja mastila pečata, već je članom 25. stav 3. Zakona isključena njihova upotreba.

  • Tuesday, 6. October 2015.

    Postovani Zarko,
    bavim se prodajom i ugradnjom IT opreme vec nekoliko godina . sa pravnim licima sam uglavnom saradjivao preko bratove firme i sl a ostalo uglavnom kesh. Sad je doslo vreme da malo uozbiljim posao , pa me interesuje sta dalje. naime, sta je pametno otvoriti Preduzetnik ili DOO? cilj je sto jeftiniji mesecni trosak na razne stvari, takse, knjigivodje i ostalo.od pre nekog vremena nisam zaposlen.Firma bi se bavila prodajom IT opreme po zahtevu kupca , znaci nabavka neposredno po dogovoru sa krajnjim kupcem, zatim instalacija i usluge oko toga, i eventualno neki servis/popravka/nadogradnja racunara. meseni promet robe oko 3-5000eur, plus usluge npr. do 1000eur . hvala , svaki savet bi mi bio od znacaja

    • Tuesday, 6. October 2015.

      Poštovani,
      To je poslovna odluka koju bi trebalo sami da donesete. Ukoliko ne znate koliki su troškovi za preduzetnika, a koliki za d.o.o. to samo znači da ih još niste stavili na papir i sračunali, pa Vam je moj savet da to uradite.
      Možda najjednostavniji parametar po kojem se može doneti odluka je: da li ćete biti zaposleni kod sebe u d.o.o. i isplaćivati zaradu na koju se obračunavaju porezi i doptinosi (60.300 dinara je potrebno da bi se zaposlenom isplatilo 35.000 dinara) ili ćete poreze i doprinose plaćati paušalno kao preduzetnik (po Rešenju nadležne poreske uprave, mesečno, u iznosu koji Poreska odredi).
      Sa navedenim ciframa ste blizu granice ulaska u PDV kao preduzetnik, pa napravite i tu varijantu kada stavljate sve na papir.

      S poštovanjem,

  • Wednesday, 21. October 2015.

    Poštovani,
    planiram otvaranje online prodaje medicinskih sredstava. Pravilnik o otvaranju maloprodaja specijalizovanih radnji za prodaju medicinskih sredstava propisuje prostor od 10m2 + 3m2 sanitarni čvor. Pošto ja planiram online prodaju i sve će ići po porudzbini iz veleprodaje ne treba mi poslovni prostor pa me zanima da li je to obavezujuće. Druga stvar je gotovinski račun. Jasno mi je da ne moram da izdajem fiskalni, ali ako nekom trebam da izdam garanciju ili ako mi neko traži gotovinski kako bi pravdao kupovinu u firmi u kom obliku bi on mogao biti. Da li bih mogao da odstampam na memorandumu firme i pošaljem mejlom?
    Unapred hvala

    • Wednesday, 21. October 2015.

      Dragane,
      Ako su navedenim pravilnikom propisani uslovi koji se odnose isključivo na maloprodaju, a Vaša firma nije maloprodaja, onda se ti uslovi ne odnose na Vašu firmu.
      Izdavanje računa je računovodstveno pitanje i ne tiče se osnivanja privrednog subjekta, pa Vas molim da ga postovite na adekvatnom mestu.

      S poštovanjem,

  • Thursday, 22. October 2015.

    Hvala na odgovoru. Ali me zanima da li postoji neko ograničenje u celoj toj priči. Postoje dva pravilnika o prodavanju medicinskih sredstava u veleprodaji i maloprodaji. Da li to znači da ne postoji drugačiji način prodaje istih, pa ni online? Takodje postoje i uslovi da za odredjene proizvode odgovorno lice mora biti doktor, farmaceut… Da li postoji pravlinik koji isključuje prodaju odredjenog asortimana u okviru online shop-a
    Svako dobro

    • Thursday, 22. October 2015.

      Nema na čemu.
      Sa žaljenjem konstatujem da ovo nije mesto za odgovore o pitanjima o tumačenju odredbi maloprodajnih pravilnika, već o osnivanju privrednih subjekata.
      Svako dobro takođe.

  • Saturday, 24. October 2015.

    Postovani,
    imam ideju da otvorim firmu i postanem preduzetnik. Jedina stvar kojom bi se bavio je izrada software-a i moje pitanje je da li mogu i to i da izvozim posto bih potpisivao ugovore sa stranim firmama. Takodje, da li imam obavezu drugacijeg vodjenja faktura ako fakture nisu u dinarima. Takodje da li je moguce postati preduzetnik dok si jos uvek u radnom odnosu i da li placanje poreza i doprinosa pocinje automatski po otvaranju firme? I za kraj, kakva je obaveza preduzetnika sto se tice zatvaranja godine (zavrsni racun ili nesto drugo?) i da li imas predlog kako (ako ne ovde) doci u svom gradu do saveta i odgovora na sva pitanja (u pitanju je Pancevo) i da li neka drzavna institucija uopste ima savetodavno telo koje moze da se konsultuje po svim ovim pitanjima?

    Unapred zahvalan

    • Saturday, 24. October 2015.

      Poštovani,
      Zaista nema na čemu, sve što ste me pitali već piše. Šteta što nemate želju da se upoznate sa svim aspektima poslovonja, nego tražite prečicu.
      Kako ste (pretpostavljam) programer, evo Vam kompajliranog odgovora:
      Preduzetnikom se postaje upisom u APR. Ne postoje zakonske prepreke da se lice koje je već zasnovalo radni odnos registruje kao preduzetnik, ali postoji mogućnost da je Ugovorom o radu ugovorena klauzula konkurencije, koju ne treba kršiti. Dalje, sve obaveze plaćanja poreza i doprinosa počinju da teku od momenta registracije u APR. Ovo se ne dešava po automatizmu, već morate podneti odgovarajuće prijave nadležnim organima, među kojima i zahtev poreskoj upravi za paušalnim plaćanjem poreza.
      Fakture se razlikuje utoliko što su osim deviznih, navedeni i dinarski iznosi po srednjem kursu NBS valute u kojoj je faktura.
      Nadležnost poreske uprave nije obrazovna, već upravna, pa nova znanja možete sticati iskustveno ili putem formalne ili neformalne edukacije.
      Od institucija čiji je osnivač država srbija, navedene funkcije imaju srednje škole i fakulteti ekonomskog smera.

  • Sunday, 1. November 2015.

    Postovani,
    Moje pitanje glasi: Na koju opstinu se usmeravaju doprinosi za osnivaca ako je adresa osnivaca razlicita od sedista D.O.O. primer: osnivac je prijavljen na opstini Novi Beograd a sediste D.O.O. je u Uzicu.

    • Sunday, 1. November 2015.

      Molim Vas, to pitajte računovođu.

  • Thursday, 12. November 2015.

    Postovani: Imam u planu otvaranje samostalne radionice za izradu sveca, ukljucio bih svoju suprugu i takodje moje roditelje koji su nezaposljeni. Interesuje me koji oblik preduzetnistva je najbolji odnosno da je registrujem kao sam preduzetnik, ortacko drustvo ili privredno drustvo. Hvala.

    • Friday, 13. November 2015.

      Poštovani,
      Iako Vaše pitanje nema veze sa informacionim tehnologijama, pokušaću da odgovorim.
      Koliko je meni poznato, potrebno je da budete registrovani kao verska organizacija, kako biste mogli da izradite sveca, s obzirom na monopol koje one u tom pogledu uživaju.
      Ako ste, ipak, mislili da se bavite proizvodnjom materijalnih dobara, odgovor zavisi i od knjigovodstvenih aspekata.
      U svakom slučaju, za početak svakog biznisa, preporučuje se registracija preduzetnika iz dva razloga:
      1) samo preduzetnici mogu biti paušalno oporezovani i
      2) lako i brzo se počinje i prestaje sa obavljanjem dalelatnosti.

      Moja lična molba Vama, pre otpočinjanja bilo kakvog posla, je da se upoznate sa onim što radite. U tom smislu Vam skrećem pažnju da pročitate tekst koji ste upravo komentarisali, kako biste napravili razliku između značenja pojmova koje u pitanju upotrebljavate. Naime, privredni subjekt je pojam koji obuhvata preduzetnike i privredna društva. Privredna društva mogu biti društva lica (ortačko i komanditno) i društva kapitala (društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo).

  • Friday, 27. November 2015.

    Poštovani,
    Odličan članak. I živi još uvek, skoro 3 godine poštoje napisan, što dovoljno govori.

    Zanima me sledeće.

    Imam sajt na .com domenu. Želim da počnem posao kao preduzetnik, i održavam posao sa google oglasima. Ako sam dobro ispratio komentare (na ovoj ili povezanoj strani slične tematike), nije moguće da se odlučim za paušalno plaćanje, pošto to spada u domen marketinga. Znači moram voditi knjige. Ako se sajt vodi na mene (fizičko lice), da li moram da ga “prevodim” na mene (preduzetnika). A ako firmu ne otvorim ja, nego, recimo, moja supruga, da li tada moram da “prebacim” sajt? I da li uopšte sajt koji donosi prihode mora biti vlasništvo firme? Jasno je da bi to firmi bio “trošak” pa na to ne bi išao porez, ali da li sa pravne strane to mora a se uradi?
    Hvala. Pozdrav.

    • Saturday, 28. November 2015.

      Poštovani,
      Pre svega, dozvolite mi da Vam zahvalim na pitanju.
      Pitanje odnosa između nosica prava na domenu (registranta domena) i korisnika domena je pravno pitanje koje ta dva lica mogu slobodno međusobno regulisati (u okvirima propisa).
      Sa pravne tačke gledišta, time što registrant domena dozvoli korisniku domena da koristi domen, tako što podesi DNS parametre na odgovarajući hosting, smatra se da je besteretno (besplatno) ustupio pravo korišćenja domena korisniku domena na neodređeno vreme, odnosno do momenta isteka registracije domena. Korisnik domena možete biti Vi, Vaša supruga ili bilo ko treći. Domenima (tačnije nazivima domena) se može trgovati, tako da ovo besteretno ustupanje predstavlja samo specijalan slučaj te “trgovine” domenom. Obratite pažnju na to da se faktičkim prenosom vlasništva nad domenom smatra davanje pristupnih parametara (šifre). Dok god ste Vi jedini koji može da menja podatke o korisniku odmena, taj domen je faktički Vaš.
      Kako ste u konkretnom slučaju Vi kao preduzetnik odgovorni celokupnom Vašom imovinom za obaveze koje preduzimate kao preduzetnik, i kako posle prestanka obavljanja preduzetničke delatnosti sva stečena prava i obaveze po sili zakona prelaze na Vas kao fizičko lice, to se ništa neće promeniti ni da izmenite podatke i označite da je registrant preduzetnik. Iz nekoliko razloga možete navesti svoje preduzetničke podatke o registraciji, kako što su drugačija adresa obavljanja delatnosti, ili povećanje vrednosti vašeg poslovanja (ukoliko kasnje nameravate da “prodate” biznis, od značaja je da se jasno vidi da je firma vlasnik domena koji koristi), a možete uključiti i zaštitu podataka tako da ne budu javno dostupni (odnosno da podaci o registrantu budu dostupni samo državnim organima i licima koja imaju pravni interes na tom domenu u slučaju eventualnog spora povodom tog domena).
      Sajt, bez obzira na to da li donosi ili ne donosi prihode, može a ne mora da bude “vlasništvo” privrednog subjetka koji ga koristi, jer je korišćenje sajta moguće i na druge načine osim vlasništvom nad domenom. Isto je i za nepokretnost. Prosto: Neka firma ne mora nužno biti vlasnik prostora u kome posluje, već može biti i zakupac istog.
      Takođe, važno je da naglasim da se zaokruženim vlasništvom nad bilo kojim poslovanjem, uključujući i Internet marketing povećava cena tog poslovanja u očima eventualnog investitora. Sa druge strane, preneti vlasništvo nad domenom je veoma jednostavan proces koji se završava u vremenu u kojem je potrebno da se propagiraju nova podešavanja.

      Pozdrav.

      P.S. Bez namere da se bavim knjigovodstvom, prenosim deo (tačku 8) Tumačenja (izvod iz propisa) Zakona o računovodsvtu (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2013) – SIC 32 Nematerijalna imovina – Troškovi veb-sajta (“Sl. glasnik RS”, br. 35/2014) koje je Ministarstvo finansija donelo 4.4.2014. godine, a koji se tiče nematerijalne imovine i internih izdataka u vezi sa razvoje, i funkcionisanjem sopstvenog veb-sajta za interni ili eksterni pristup.
      Veb-sajt koji je entitet razvio se priznaje kao nematerijalna imovina ako i samo ako pored poštovanja opštih zahteva u vezi sa priznavanjem i početnim odmeravanjem, opisanim u IAS 38.21, entitet može da zadovolji uslove iz IAS 38.57. Konkretno, entitet može biti u stanju da zadovoli zahtev u vezi sa pokazivanjem kako će veb-sajt generisati verovatne buduće ekonomske koristi u skladu sa IAS 38.57(d), kada, na primer, veb-sajt može da generiše prihode, uključujući direktne prihode od mogućnosti da se vrše narudžbe. Entitet ne može da pokaže kako će veb-sajt, razvijen jedino ili primarno za promociju i reklamiranje njegovih proizvoda i usluga generisati verovatne buduće ekonomske koristi, i u skladu s tim, svi izdaci u vezi s razvojem takvog veb-sajta se priznaju kao rashod kada nastanu.

  • Tuesday, 1. December 2015.

    Poštovani Žarko,
    Hvala na detaljnom odgovoru.

  • Monday, 11. January 2016.

    Postovanje Zeljko,
    Da li biste mi mogli objasniti model poslovanja na najpoznatijoj i najbogatijoj firmi u IT sektoru kod nas – Nordeusu, s obzirom da imaju ogromnu bruto zaradu na godisnjem nivou ali uspevaju da prijave samo neznatan neto profit. Takodje kako je moguce da imaju vise firmi u inostranstvu kao npr. u Irskoj za koju svi tvrde vec da je poreski raj za IT sektor ali i Gibraltaru Nordeus LCC gde imaju offshor ekompaniu.
    Da li mi mozete na ovom primeru objasniti pravni osnov za njihovo legalno delovanje.
    Ako deluju po zakonu onda bi bilo lepo da nam objasnite kako oni to rade da i mi sutra mozemo to isto da radimo a ako oni krse zakon onda barem da neko od kredibiliteta i znanja konacno to potvrdi.
    Mislim da je veoma vazno da upoznamo gradjane Srbije i sve u IT sektoru koje su nase mogucnosti poslovanja a sta je kaznjivo po zakonu.
    Zahvaljujem na vasem strucnom misljenju.

    • Monday, 11. January 2016.

      Poštovanje Dejane,
      Zovem se Žarko.
      Konstatujem da se daleko više razumete u poslovanje te kompanije od mene. Predlažem Vam da ih direktno pitate ono što Vas zanima, ili da postavite takvo pitanje pod temom koja se ne zove: Kako osnovati firmu u Srbiji, jer se ova tema bavi osnivanjem firmi u Srbiji, a ne offshore poslovanjem.
      Po zakonu je kažnjivo samo ono što je propisano kao kažnjivo, o čemu se detaljno možete upoznati čitajući tekstove zakona, kao što su Krivični zakonik i Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
      Zahvaljujem Vam na komplimentu koji se odnosi na kredibilitet i znanje, ali morate da znate da zakonitost nečijeg delovanja utvrđuje isključivo Sud, u propisanom postupku, a ne fizička lica, ma kakav bio njihov kredibilitet ili znanje.
      Nema na čemu.

  • Friday, 15. January 2016.

    Postovani,
    U nedoumici sam oko izbora sifre delatnosti. Naime, osnovna aktivnost preduzetnicke radnje bi bila zastupanje interesa domacih proizvodjaca na inostranom trzistu u vidu “spajanja” sa inostranim kupcima za procenat po svakom ostvarenom poslu. Koja sifra delatnosti bi bila adekvatna? Da li mozda 7022 – konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem ili nesto drugo?
    Srdacno!

    • Friday, 15. January 2016.

      Ako je to delatnost kojom ćete se pretežno baviti, onda nju izaberite.
      Obratite pažnju da neke pretežne delatnosti ne mogu biti paušalno oporezovane.

  • Friday, 15. January 2016.

    Hvala Zarko, ali interesuje me da li je 7022 prava sifra za delatnost koju sam naveo: zastupanje interesa domacih proizvodjaca na inostranom trzistu u vidu “spajanja” sa inostranim kupcima za procenat po svakom ostvarenom poslu.

    • Friday, 15. January 2016.

      Poštovani,
      Pretežna delatnost koja se vodi pod šifrom 70.22 – Konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem obuhvata davanje saveta, usmeravanje ili pružanje operativne pomoći poslovnim i drugim organizacijama u vezi s upravljanjem, kao što su strategije kompanija i organizaciono planiranje, transformisanje poslovnih procesa, promena uprave, smanjenje troškova i druga finansijska pitanja.
      Takođe, ova delatnost uključuje i marketinške ciljeve i politike; politike, praktična pitanja i planiranje u oblasti ljudskih resursa, obezbeđivanje ljudskih resursa, prakse i planiranja; strategija penzionisanja; planiranje proizvodnje i kontrole.
      Poslovne usluge mogu obuhvatiti davanje saveta, usmeravanje ili pružanje operativne pomoći ekonomskim subjektima i javnim službama u vezi sa:
      – izradom računovodstvenih postupaka, programa i procedura troškova budžetske kontrole
      – davanjem saveta i pružanjem pomoći ekonomskim subjektima i javnim službama, koji se odnose na planiranje, organizaciona pitanja, efikasnost poslovanja i kontrolu, upravljanje informacijama i drugo.

      Navedena šifra Ne obuhvata:
      – projektovanje softvera za računovodstvo, delatnost 62.01
      – davanje pravnih saveta i predstavljanje, delatnost 69.10
      – obavljanje računovodstvenih i knjigovodstvenih poslova i poslova kontrole; davanje poreskih saveta, delatnost 69.20
      – arhitektonske i inženjerske konsultantske aktivnosti, delatnost 71.11 i 71.12
      – ekološke, agronomske, bezbednosne i slične konsultantske aktivnosti, delatnost 74.90
      – delatnost agencija za zapošljavanje, delatnost 78.10
      – pomoćne obrazovne aktivnosti, delatnost 85.60

      S poštovanjem,

  • Tuesday, 16. February 2016.

    Postovani,
    Zelela bih da otvorim kompaniju. Ne znam nista o pravima i zakonima pa bih pre toga volela da se posavetujem sa strucnim licem kako ne bih napravila gresku na samom pocetku. Imam nekoliko nedoumica. To bi bila agencija za usluzne aktivnosti podrske poslovanja. Saradjivala bih sa inostranim firmama, ali bi se posao svodio na pruzanje usluga iskljucivo putem telefona i kompjutera.
    Da li mozete da mi preporucite nekoga?
    S postovanjem,
    Smilla

    • Tuesday, 16. February 2016.

      Poštovana,
      Preporučujemo Vam da se bez bojazni informišete kod advokata za pravne, i kod računovođe za računovodstvene aspekte poslovanja koji Vas interesuju.

  • Friday, 19. February 2016.

    poštovani ,
    Zanima me sledeće , privatni smeštaj registrovan na fizičko lice, osim rešenje o kategorizaciji , uvogora sa turističkom organizacijom , treba li da bude registrovan u APR …..itd… kako ja mogu dati gastiju račun kada nemam ni pečat ni tekućiračun .. osim što platim boravišnu taksu ? kako to funksioniše ..? hvala

    • Friday, 19. February 2016.

      Poštovani,
      Za početak, počnite da podnosite pojedinačne poreske prijave i da plaćate porez za svaki pojedini priliv od izdavanja nepokretnosti. Zatim pribavite rešenje o kategorizaciji.
      Gostijama ne dajete račun, nego gosima izdajete fiskalni isečak jer promet registrujete putem fiskalne kase.
      Pečat kao fizičko lice ne možete da imate, a kao privredno društvo niste dužni da upotrebljavate (član 25. stav 3. Zakona o privrednim društvima).
      Sa bilo kojom poslovnom bankom zaključite ugovor o vođenju tekućeg računa.
      Eto tako to ide, osim što pitanja o turizmu ne postavljate na temi koja se bavi IT startapima.

  • Tuesday, 23. February 2016.

    Pozdrav,

    ja ne znam da li sam nege propustio u ovim komentarima da pročitam a evo ljubazno Vas molim ako možete da mi odgovorite.
    Koliko traje procedura osnivanja doo u Srbiji ukoliko je vlasnik iz Slovenije i da li je u tome jedina opcija osnivanje u Srbiji (odvojeno od Slovenije) ili se može raditi otvaranje predstavništva.
    LP

    • Tuesday, 23. February 2016.

      Poštovani,
      Niste propustili da pročitate u komentarima, nego u samom tekstu.
      Jasno je napisano:

      Proces registracije firme pred APR-om vodi se prema Zakonu o postupku registracije u Agenciji za privredne registre (“Sl. glasnik RS”, br. 99/2011 i 83/2014) i započinje podnošenjem Registracione prijave. Traje najviše 5 radnih dana, a završava se Rešenjem koje donosi APR.

      Takođe u tekstu jasno piše:

      Strana i domaća kako pravna tako i fizička lica mogu pod jednakim uslovima biti članovi Društva

      što znači da se na “vlasnika” iz Slovenije primenjuju isti uslovi kao i na domaćeg “vlasnika”.

      Što se predstavništva tiče, da ste pročitali moj komentar od 10. marta 2013. godine, znali biste da:

      Predstavništvo stranog privrednog društva je njegov izdvojen organizacioni deo koji može obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnog posla tog društva. Predstavništvo nema svojstvo pravnog lica. Predstavništvo može zaključivati samo pravne poslove u vezi svog tekućeg poslovanja. Strano privredno društvo odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog predstavništva. Predstavništvo se obavezno registruje u skladu sa zakonom o registraciji

      Ja ljubaznije od ovoga ne mogu da Vam odgovorim, jer sve što me ljubazno pitate, ja sam ljubazno već napisao, ali Vi, očigledno, niste bili ljubazni da pročitate.

      Moj savet bi Vam bio da pokušate sa pretragom reči unutar teksta stranice, korišćenjem Ctrl+F opcije na Vašem pregledaču Interneta.

      S poštovanjem,

  • Tuesday, 23. February 2016.

    Odlican tekst, sve pohvale za autora, a koliko vidim i dalje aktivan u pruzanju odgovora, svaka cast!
    Procitao sam tekst i mozda 30% komentara, delimicno sam upucen, ali posto nisam bas jak sa znanjem tih pravnih stvari imam par pitanja.
    Cilj mi je da otvorim firmu, ali se dvoumim izmedju PR. i DOO. Razlog je prost: ne zelim da imam nikakvu, ili sto je moguce manju, novcanu obavezu prema drzavi.
    Vec imam stalan posao, a u firmi koju bih osnovao bih bio jedini zaposleni. Delatnost firme bi bila pravljenje odredjenih racunarskih delova, sifra delatnosti 2790. Robu, tj potrebne delove bih delom kupovao u srbiji, a delom iz inostranstva. Taj potrebni materijal bih mogao da kupujem preko firminog racuna, mada mislim da bi bolje bilo preko privatnog. Proizvod bih sklapao u svojoj radionici/garazi i prodavao bih ga iskljucivo preko interneta, u pocetku samo na teritoriji srbije, a ako se posao razvije i sire. Imam na umu da napravim svoju web stranu, gde cu vrsiti prodaju, placalo bi se karticom, paypalom, pouzecem. Najbitnija stvar mi je da ako posao ne uspe ili ako poslujem sa nekom minimalnom zaradom, ne moram da zatvaram firmu jer moram da placam drzavi kojekakve doprinose i poreze. Da li je ovo izvodljivo i na koji nacin?
    Hvala unapred!

    • Tuesday, 23. February 2016.

      Moje lične čestitke na odvažnosti.
      Pre svega, ne postoji legalna mogućnost da se “ništa” ne da državi. To koliko se daje, mora da bude predmet ozbiljnog i detaljnog računovodstvenog proračuna.
      Time što ste već zaposleni, i što već plaćate doprinose po tom osnovu umanjuju se izdaci ka državi.
      Kao preduzetnik biste mogli da budete paušalno oporezovani, ali iznos tog poreza zavisi od mnogo faktora i ne može se tačno unapred odrediti. Nažalost i Rešenja kojima se utvrđuje iznos paušalnog poreza dosta kasne. Čeka se i po deset meseci.
      Sa druge strane, preduzetnički oblik organizovanja je veoma fleksibilan što se tiče eventualne privremene obustave obavljanja delatnosti i brzog prestanka odnoso brisanja iz registra. Društvo sa ograničenom odgovornošću ne može da “zamrzne” svoju delatnost, a gasi se postupkom likvidacije koji traje najmanje 120 dana, dok se preduzetnik može ugasiti u znatno kraćem roku (uz potvrdu o plaćenim porezima – 5 radnih dana).
      Ako je ideja da neke delove koje nabavljate kao fizičko lice ugrađujete u proizvod, onda to ne možete da radite kao d.o.o.

      Obavezno napravite računovodstvenu analizu sa stručnjakom koji je upoznat i sa carinskim propisima.

  • Wednesday, 24. February 2016.

    Hvala na brzom odgovoru.
    Znaci plan je… osnujem preduzetnicku firmu i sav materijal da kupujem i uvozim sa privatnog racuna (naravno placanje poreza i carine isto), a na racun firme samo da mi stizu uplate za prodat proizvod kupljen karticom ili uplatnicom na racun, a sto se tice postpaid placanja, to moze da dolazi i na privatni racun. Podnesem zahtev za pausalno oporezivanje gde ce drzava kasnije odrediti visinu poreza. Mimo tog poreza koji drzava odredi i da uzmemo u obzir da posao ne krene pa poslujem sa nulom, koliko se placa mesecno ili na godisnjem nivou samo odrzavanje preduzetnistva?

    • Wednesday, 24. February 2016.

      Analizirati sa računovođom.

  • Saturday, 27. February 2016.

    Poštovani Žarko, čitala sam Vaše odgovore , ali ipak sam odlučila postaviti pitanje: Kćerka i zet hoće otvoriti proizvodnju pečuraka, zaposleni su, ali mladi i puni elana i žele ostvariti dodatni prihod svojoj obitelji . Interesira me što im je najisplativije registrirati, da li doo ili preduzetničku firmu.

    • Saturday, 27. February 2016.

      Molim Vas, dajte njima da pročitaju tekst, pa neka oni postave pitanje ako ocene da je takvom pitanju ovde mesto.

  • Thursday, 10. March 2016.

    Postovani Zarko, da li je moguce da lice iz inostranstva preko opunomocenika otvori firmu i posluje u Srbiji bez fizickog pojavljivanja?

    • Thursday, 10. March 2016.

      Jeste.
      Overeno punomoćje (sa Apostilom), i prevodom od ovlašćenog sudskog tumača na srpski jezik, koje sadrži sve elemente Akta o osnivanju, omogućava punomoćniku da preduzme pravni posao osnivanja privrednog društva pred nadležnim organima.
      Privredno društvo osnovano u Srbiji ne može da “posluje iz inostranstva” jer je osnovano u Srbiji.

  • Tuesday, 15. March 2016.

    Postovani, Radim vec neko vreme sa pecurkama, takodje sampinjonima ,prodaja, Zanima me da li mogu mogu registrovati d.o.o firmu, sa delatnoscu za Posredovanje u prodaji poljoprivrednih sirovina. Radi daljeg plasmana istog. takodje me zanima, da li je za takav vid radnje potrebno izdavanje fiskalnih racuna. Pozdrav.

  • Monday, 21. March 2016.

    Postovani Zarko,hocu da otvorim firmu-doo,hocu da se bavim gradjevinarstvom da li postoji opsta delatnost ili kako vec to ide

    • Tuesday, 22. March 2016.

      Ide tako što pročitate tekst Kladifikacije delatnosti.

  • Saturday, 9. April 2016.

    Imam nekoliko pitanja. Planiram da otvorim IT firmu samo kako bih naplatio neke poslove. Radim za ThemeForest i za tu vrstu posla mi ne treba firma vec za povremen poslove za srpsko trziste.
    Planiram da otvorim firmu, da odaberem porez na dobit, ne pausalno i da zamrzne firmu nakon sto naplatim ovih par poslova, a vremenom kad bude posla da je odmrznem i slicno.
    Da li postoje neka ogranicenja povodom zamrzavanja?

    Da li mogu da osnujem IT firmu i da odaberem porez na dobit? Koliko mi se cini, isplativiji je od pausalnog, pogtovo u mom slucaju gde bih naplatio godisnje 1000-3000e klijentima. Da li gresim?

    Hvala unapred!

    • Saturday, 9. April 2016.

      Kao odgovor mogu da napišem sledeće:
      1) DOO ne može da bude paušalno oporezovan.
      2) DOO ne može da se “zamrzne” (obustavi delatnost).
      Dakle možete da se registrujete kao preduzetnik.
      3) Paušalno oporezivanje se ne podrazumeva, već mora da se podnese molba Poreskoj za tako nešto.
      4) Ukoliko niste paušalno oporezovani, morate podnositi godišnje izveštaje.
      5) Ukoliko niste paušalno oporezovani (dakle vodite knjige), morate opravdati svaki potrošeni dinar odgovarajućim fakutrama i obračunima zarada.

  • Saturday, 9. April 2016.

    Hvala na odgovoru. To nije problem, i onako ne bih imao veliki godisnji promet.

    Da li kao preduzetnik mogu da pokrenem IT delatnost (dizajn i programiranje)? Ili za tu vrstu delatnosti mora biti D.O.O.

    Da li kao preduzetnik mogu da zamrznem poslovanje i odmrznem bez nekih vremenskih ogranicenja

    • Saturday, 9. April 2016.

      Za odgovor na prvo pitanje potrebno je pročitati tekst. Lepo je objašnjeno.

      Zamrzavanje može na određeno i neodređeno vreme.

  • Wednesday, 13. April 2016.

    Dobar dan.Molim vas dali preduzetnik moze da saradjuje sa inostranim firmama,i dali Srbija dozvoljava preduzetniku i DOO odlazak na rad u inostranstvo.Hvala

    • Wednesday, 13. April 2016.

      Republika Srbija pospešuje izvoz i prekograničnu saradnju.
      Gde ste čuli da preduzetnik ne sme da posluje sa inostranstvom? Ko je to rekao? Gde ste to pročitali?
      Veoma bih voleo da znam odakle Vam ideja da tako nešto pitate? Niste prvi, pa me zanima ko dezinformiše javnost?

      Ne postoje prepreke da se zaključuju ugovori izneđu rezidenata i nerezidenata Republike Srbije.

      D.O.O. ne može da “ode na rad u inostranstvo”, jer nema noge, niti može da kao zaposleni zaključi ugovor o radu ni sa domaćim ni sa inostranim poslodavcem.

      Preduzetnik može istovremeno da bude i preduzetnik i zaposleni (kako kod domaćeg tako i kod inostranog poslodavca).

  • Wednesday, 13. April 2016.

    Posto ste mi odgovorili i ja cu vama.Republika Slovenija novim zakonom dozvoljava izlazak firme u druge zemlje u koliko u Sloveniji ostane najmanje tri radnika zaposlena.Ne zivim u Srbiji trenutno pa pomislih…Hvala na odgovoru

    • Wednesday, 13. April 2016.

      Šta znači “izlazak firme u druge zemlje”?
      Od izuzetnog profesionalnog značaja da razumem ovu rečenicu.
      Hvala.

  • Wednesday, 13. April 2016.

    Gospodarska zbornica u Ljubljani dozvoljava Slovenskom d.o.o. da saradjuje sa drugim d.o.o. u inostranstvu tj.ne znam pravi izraz ali nesto kao otpust iz maticne zemlje.Imam doo u Sloveniji radnu i dozvolu boravka a poslovni saradnik mi je u Poljskoj da bih napravio sa njim ugovor o poslu i otisao u Poljsku na rad gospodarska zbornica zahtjeva da najmanje tri radnika ostanu zaposlena u Sloveniji sto je trenutno nemoguce,pa sam mislio da osnujem d.o.o u Srbiji

    • Wednesday, 13. April 2016.

      U Republici Srbiji ne postoji nikakvo slično ograničenje.
      Mada moram priznati da i dalje ne razumem o čemu se tačno radi, verovatno zbog različite terminologije.

  • Wednesday, 13. April 2016.

    Neki zakoni su u Sloveniji zloupotrebljeni od vlasnika d.o.o. iz Srbije i Bosne (tako pisu novine) otvarane su firme dobijane radne i boravisne dozvole dovodili su radnike sa Balkana i bez i jednog radnog dana u Sloveniji odlazili masonvo u Nemacuu I Austriju zaobilazeci sve potrebne i skoro nemoguce vize,ove godine vlasti su to strogo selektovali osnivanje d.o.o osnovni kapital sa 7.500€ pomakli na 50.000€ i smanjili mogucnos saradnje sa inostranim firmama.U svakom slucaju zadovoljan sam da tako nije u Srbiji i hvala na info.

  • Tuesday, 24. May 2016.

    Postovani,
    imam jedno pitanje. Treba da otvorim preduzetnicku firmu u Nisu,u pitanju je iznajmljivanje muzickih studija, tu ce mi biti srediste firme, ali bih delatnost obavljala i u Beogard. kakvu obavezu imam placanja prema gradu Beogradu, ako cu vec pausalni porez placati Nisu?

    • Tuesday, 24. May 2016.

      Šta znači “obavljala delatnost i u Beogradu”?

  • Friday, 1. July 2016.

    Poštovani, tekst je veoma zanimljiv i koristan, komentari možda za nijansu i zanimljiviji. Administrator sam nekoliko sajtova sa reklamama nekoliko oglašivačkih mreža, između ostalih Google Adsense, Amazon i Clickbank, pa me zanima mogu li da registrujem preduzetničku radnju pod šifrom 6201 – Računarsko programiranje, pošto te iste sajtove i kodiram i optimizujem, i da li se ta šifra mora paušalno oporezovati? Da li mogu putem pošte da pošaljem zahtev APR-u ili moram ići preko opštinske uprave. I još jedno usputno pitanje, da li mogu plaćati samostalno doprinose, ako kojim slučajem firmu stavim u stanje mirovanja? Svako dobro.

    • Friday, 1. July 2016.

      Poštovani,
      Zahvaljujem. Odgovori su kako sledi:
      1) Nije moguće registrovati preduzetničku “radnju”. To je zastareli izraz koji odavno nije više u pravnoj upotrebi, ali se odomaćio u kolokvijalnom govoru, i samo stvara zabunu. Naime, fizička lica, koja se registruju kao preduzetnici, doživljavaju da je “radnja” nešto što je odvojeno od njih, a pravno nije. Preduzetnik je fizičko lice registrovano za obavljanje delatnosti, i za pravne poslove koje preduzme kao preduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinom, bez obzira da li je tu imovinu stekao pre, za vreme ili posle obavljanja delatnosti. Dakle, ono što možete je da registrujete sebe kao preduzetnika.
      2) Delatnost pod šifrom 62.01 – Računarsko programiranje može biti paušalno oporezovana ukoliko je obavlja preduzetnik koji godišnje ne ostvaruje prihod veći od 6.000.000 dinara.
      3) Ne postoje pravne prepreke da Registracionu prijavu osnivanja preduzetnika sa svom neophodnom dokumentacijom (uključujući i dokaz o plaćenoj taksi) Agenciji za privredne registre pošaljete poštom. Moj savet bi bio da to bude preporučena pošiljka sa povratnicom, kako biste znali kada je APR primio Vašu Registravionu prijavu, i od kada počinje da teče rok od 5 radnih dana za rešavanje po toj prijavi.
      4) Zaista ne znam na kakvu opštinsku upravu mislite.
      Usputno 5) ukoliko ne obavljate delatnost tako što ste registrovali mirovanje obavljanje delatnosti, ne postoji mogučnost da uplaćujete poreze i doprinose, jer za vreme mirovanja ti porezi i doprinosi ne dospevaju.
      S poštovanjem,

  • Saturday, 2. July 2016.

    Poštovani Željko, registrovala bih knjižaru-daroteku. Deo robe koju želim da prodajem kao poklone bi bili ručni radovi ( nakit, svila, dekupaž itd) preuzetu kao komisiona roba od fizičkih lica. Da li je to po zakonu jer u knjigovodstvenim obrascima se traži dokaz o poreklu komisione robe robe? Da li to podleže nekom dodatnom oporezivanju?

    • Saturday, 2. July 2016.

      Da li je to neka IT knjižara-daroteka?
      Inače, obrasci moraju da su u skladu sa zakonom.

  • Saturday, 2. July 2016.

    Ne, klasična knjižara-papirnica. Danima isčitavam zakone i propise ali nisam nigde našla prodaju ručnih radova kao komisionu robu.

  • Tuesday, 5. July 2016.

    Pozdrav Žarko,
    imam jednu nedoumicu, naime hocu da osnujem firmu koja će se baviti uvozom robe iz inostranstva(konkretno Kine) i prodaje iste preko interneta. Posle 8 godina prodaje preko online oglasa mislim da je vreme za sledeći korak. Želeo bih da uzmem zastupništvo za jedan brend u koji imam poverenja, a radi se o tehničkoj robi odnosno kamerama. Pošto će se firma baviti uvozom i prodajom te iste robe online, rečeno mi je da moram da osnujem DOO kako bi mogao da uvozim robu?(kao i da imam maloprodaju, veleprodaju, magacin…) Hvala

    • Tuesday, 5. July 2016.

      Pozdrav Nemanja,
      Jedna od dobrih stvari u pravnim sistemima koji se baziraju na pisanim zakonima je ta što svako (ko ume da čita) može da pročita šta piše u nekom zakonu. Kako se pravni sistem Republike Srbije, srećom, ne bazira na usmenim propisima (usmenom predanju, nepisanim pravilima, običajnom pravu) to bih Vam preporučio da onoga ko Vam je rekao da se uvozom sme baviti samo DOO, pitate u kom članu kog zakona je napisano takvo ograničenje.
      Koliko je meni poznato, privrednim subjektima, dakle preduzetnicima, ortačkim drušvtima, komanditnim društvima, društvima sa ograničenom odgovornošću i akcionarskim društvima, nije ograničeno poslovanje sa inostranstvom (uvoz) s obzirom na oblik organizovanja. Na primer, ukoliko želite da osnujete banku, Zakonom o bankama je propisano da banke mogu biti samo akcionarska društva, ali za poslove uvoza ovakvo ograničenje (koliko je meni poznato) ne postoji.
      Onaj ko nešto tvrdi treba to i da dokaže, pa Vam predlažem da od autora tvrdnje o “moranju osnivanja DOO radi uvoza” zatražite odgovarajući dokaz, odnosno da Vas uputi kojim članom kog zakona je tako nešto propisano.
      Hvala Vama.

  • Wednesday, 20. July 2016.

    Puno pozdrava Žarko, kakvi su zahtevi za doo koji bi se bavio uvozom i prodajom alhoholnih pića i doo koji bi se bavio proizvodnjom alkoholnih pica, možete li mi odgovotiti, molim Vas.

    • Wednesday, 20. July 2016.

      Puno pozdrava.
      (Da biste dobili odgovor potrebno je da pitanje postavite na mestu na kojem odgovor možete da dobijete. Ovde je tema poslovanje IT poslovanje, a ne proizvodnja i uvoz/izvoz alkohola.)

  • Monday, 8. August 2016.

    Da li moram da imam istaknut naziv firme na vratima u stanu, imam preduzetnicku firmu za racunarsko programiranje, radim samo sa pravnim licima? Sta sve moram imati od papirologije u slucaju inspekcije?

    • Monday, 8. August 2016.

      Prema članu 42 Zakona o trgovini, trgovac je dužan da na prodajnom mestu ima vidno istaknuto poslovno ime, odnosno naziv ili skraćeno poslovno ime, tako da odgovor zavisi od toga da li imate prodajno mesto ili ne. Prodajno mesto je prodajni objekat ili drugo mesto van prodajnog objekta na kojem je predviđeno i odobreno obavljanje prometa, u skladu sa zakonom i drugim propisima. prodajni objekat je prostor koji čini jedinstvenu fizičku, funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu, trajnog ili privremenog građevinskog karaktera, zatvorenog ili otvorenog tipa (prodajni plac, boks i sl.) opremljen na propisani način, koji je namenjen ili može biti namenjen za obavljanje prometa. Dakle, ukoliko vaše usluge računarskog programiranja pružate tako što predstavnici tih pravnih dolaze na Vaše prodajno mesto, onda ste u obavezi.
      Od “papirologije u slučaju inspekcije” morate imati ono što inspekcija zahteva, a to zavisi od toga koja Vam inspekcija dolazi u kontrolu. U slučaju Poreske inspekcije, kontrolne liste možete pronaći ovde: http://www.poreskauprava.gov.rs/sr/aktuelnosti/Ostalo/3526/inspekcijski-nadzor—kontrolne-liste.html
      U slučaju ostalih inspekcija, možete potražiti na sajtu te inspekcije.

  • Sunday, 14. August 2016.

    Poštovani,
    Hvala Vam mnogo na ovako iscrpnim informacijama. Naime, moje pitanje nema veze sa IT oblasti. Moja životna želja je da pokrenem posao koji će se baviti izdavaštvom, preciznije izdavanjem knjiga. Nigde nisam pronašla potrebne informacije o tome, pa Vas iskreno molim da me uputite na nekog ili podelite Vaše znanje o tome.
    Hvala unapred,
    Ina

    • Sunday, 14. August 2016.

      Poštovana,
      Ako Vaše pitanje nema veze sa IT oblašću, zašto ste ga ovde postavili?
      Ne razumem šta Vas konkretno zanima, ali Vam je na raspolaganju detaljan tekst koji objašnjava osnivanje firme. Predlažem da ga pročitate.
      S poštovanjem.

  • Sunday, 28. August 2016.

    Poštovani,
    Da li je moguće da otvorim DOO, ukoliko sam već trenutno preduzetnik? Znači da li zakon dozvoljava da preduzetnik može istovremeno biti i vlasnik/suvlasnik DOO?
    Ne bih mešao posao koji obavljam kao preduzetnik sa ovim drugim novim, a i taj novi bih pokrenuo sa stranim partnerom. Novi biznis se odnosi na programiranje.

    • Sunday, 28. August 2016.

      Poštovani,
      Naravno da je moguće, jer zakon ne propisuje takvo ograničenje.
      Kao fizičko lice, istovremeno možete biti registrovani i kao član neograničenog broja društava sa ograničenom odgovornošću i kao preduzetnik.
      Jedino što nije moguće je da se isto fizičko lice registruje kao više od jednog preduzetnika istovremeno.

  • Wednesday, 31. August 2016.

    Poštovani,
    Osnivač sam i urednik jednog portala na internetu. Sada bih želela da ga registrujem kako bih mogla da primam novac od reklama i sličnih usluga. Koji način prijave i registracije biste mi preporučili? Znam da je medijska kuća za koju sam radila – doo, no ja nemam zaposlene, nemam poslovni prostor, a za sada nemam ni troškove. Svakako bih želela da budem jedini zaposleni, makar na početku. Ako bih se odlučila za doo, ko u tom slučaju određuje finansije, moju platu, i da li bi porez bio toliki da mi se gotovo ne isplati da ulazim u čitav taj proces? Da li biste mi, s obzirom na nabrojane okolnosti, preporučili neki drugi izbor? Unapred hvala

    • Wednesday, 31. August 2016.

      Poštovana,
      Na veći deo Vaših pitanja, kao i na glavno pitanje, odgovori se nalaze u tekstu.
      Iz pitanja je primetno da ga niste pročitali u celosti, naročito jer pitate za zaposlenje. Kada se registrujete kao preduzetnik, to je to. Kada ste jedini osnivač, sami imenujete direktora: sebe. Kao imenovani direktor, ugovor o radu (u radnom odnosu) ili ugovor o pravima i obavezama direktora (van radnog odnosa) zaključujete sami sa sobom, što znači da i sami sebi određujete zaradu (u radnom odnosu) ili naknadu (van radnog odnosa).
      Pročitajte (u tekstu) koje su prednosti i mane svakog oblika organizovanja, pa na osnovu toga odlučite.

  • Saturday, 12. November 2016.

    Pozdrav,
    Da li srpski državljanin može otvoriti firmu u Austriji u IT sektoru ili bilo kojoj drugoj vrsti delatnosti po Vašem saznaju ako ga imate?

    • Saturday, 12. November 2016.

      Imamo saznanja, no otvatanje firme u Austriji nije tema teksta koji se bavi otvaranjem firme u Srbiji.
      Predlažemo državljaninu da se raspita u samoj Austriji ili da informacije pribavi putem Google pretrage.

  • Saturday, 12. November 2016.

    Hvala državljaninu na odgovoru…
    Možda nije loša tema za reciprocitetna saznanja,koliko strance zanima šta mogu u Srbiji državi mogli bi da se zainteresujete šta mi možemo kod nijh..Vaš odabir može biti rigidan kao i kako ste i sami pisali za naše zakone i državne službenike i državu zvanu Srbija,jednostavno kako god odlučite,mada sam skeptik koliko Vas pratim i Vaš raznovrstan humor koji prirodno posedujete..ok svako dobro!

    • Sunday, 13. November 2016.

      Većina država ima takve informacije dostupne online.
      Ne radi se o rigidnosti nego o logici.
      Prosto i jednostavno ste postavili pitanje pod temom koja to ne obrađuje, i sada biste da širite naše vidike umesto da izguglate šta vas konkretno zanima.
      Ako imate pitanje u vezi sa osnivanjem IT firme u Srbiji – pitajte i dobićete odgovor. Za osnivanje udruženja ili fondacija u Srbiji, ovde nije tema. Za osnivanje firmi van Srbije, ovde nije tema. Eto, rigidno se držimo teme.

  • Friday, 18. November 2016.

    Pod kojom šifrom i u kom obliku treba da registrujem firmu (d.o.o. ili pr) koja bi se bavila Web Dizajnom i Web programiranjem? Hvala unapred

    • Friday, 18. November 2016.

      62.01 – Računarsko programiranje

  • Monday, 26. December 2016.

    Hteo bih da otvorim zalagaonicu postoji i sifra delatnosti (649200)iuvrsteno je pod OSTALE USLUGE KREDITIRANJA.Koji su uslivi da se takva delatnost otvori?

    • Monday, 9. January 2017.

      Ne postoji šifra delatnosti 649200. Delatnost “Ostale usluge kreditiranja” se vodi pod šifrom 64.92 i obuhvata finansijske usluge koje se odnose na davanje zajmova od strane nedepozitnih institucija koje nisu uključene u monetarno posredovanje, pri čemu pozajmljivanje novčanih sredstava može imati različite oblike kao što su: gotovinski krediti, hipotekarni krediti, izdavanje kreditnih kartica i sl. U ovu grupa razvrstavaju se sledeće vrste usluga:
      – odobravanje potrošačkih kredita, tj. finansiranje kupovine dobara i usluga, osim od strane banaka i drugih monetarnih institucija
      – finansiranje međunarodne trgovine od strane specijalizovanih nedepozitnih institucija (finansiranje trajnih obrtnih sredstava domaćih izvoznika, odobravanje kredita kupcima domaćih dobara i usluga u inostranstvu, kreditiranje i refinansiranje kredita domaćih izvoznika i drugi oblici finansiranja izvoza)
      – obezbeđivanje dugoročnih sredstava ekonomiji od strane nedepozitnih kreditnih institucija čiji su osnivači privredna društva (Industral banks/Industrial loan companes, nedepozitne)
      – drugi oblici pozajmljivanja novčanih sredstava izvan bankarskog sistema
      – odobravanje stambenih kredita od strane specijalizovanih nedepozitnih institucija
      – usluge zalagaonica i založnih brokera

      Kako prema Zakonu o bankama samo banke mogu da se bave davanjem kredita, i kako usluge zalagaonica nisu predmet nekih drugih propisa, to ne postoje pravne prepreke da pitanje o zalagaonicama postavite na temi koja se bavi zalagaonicama, a ne na sajtu koji se bavi IT preduzetništvom.

  • Sunday, 1. January 2017.

    Postovani Zarko,
    Planiram da registrujem firmu doo za racunarsko programiranje koja bi se vodila na adresu virtuelne kancelarije u Beogradu. Posto ja nisam iz Beograda, zanima me da li prijavu za osnivanje firme treba da podnesem u agenciji za privredne registre u Beogradu, i kako bi tacno isao postupak registracije, da li prvo moram da sklopim ugovor sa nekom od firmi koje daju usluge virtualne adrese pa tek onda podnesem zahtev za osnivanje doo na toj adresi?

    Hvala unapred!

    • Sunday, 1. January 2017.

      Agencija za privredne registre je jedna za teritoriju cele Republike, tako da bilo koju prijavu možete podneti bilo kojoj filijali te Agencije.
      Što se pružalaca usluga virtuelne kancelarije tiče, uslovi se razlikuju. Pravno gledano, firma ne može zaključiti bilo koji ugovor pre nego što nastane, tako da većina pružalaca usluga virtuelne kancelarije nudi zaključenje predugovora kojim se utvrđuju uslovi ugovora, dok se ugovor zaključuje kada se firma osnuje.

    • Monday, 24. July 2017.

      Poštovanje,
      Mesto sedišta društva i mesto podnošenja registracione prijave osnivanja mogu da budu različita mesta jer je Agencija za privredne registre jedna jedina za celu teritoriju Republike Srbije (centralizovana). U samoj registracionoj prijavi možete navesti na koji način i gde želite da Vam APR dostavi Rešenje, odnosno da isto preuzmete.

      Pravilo je da prvo kao fizičko lice zaključite ugovor, pa se po osnivanju taj ugovor o zakupu (virtuelne kancelarije) prenese na novoosnovano d.o.o.

      S poštovanjem,

  • Wednesday, 1. February 2017.

    Postovani,
    Planiram da osnujem PREDUZEĆE ZA PROIZVODNJU I TRGOVINU EXPORT-IMPORT DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU . Sifra delatnosti bi bila :4690, a naziv delatnosti : nespecijalizovana trgovina na veliko.
    Moje pitanje bi bilo, da li moze to da se otvori na penzionera ili na nekog koje vec u stalnom radnom odnosu a da pritom nemora da daje otkaz tamo gde radi. Da li treba lokal ili poslovni prostor ili firma moze da bude prijavljena na adresu stanovanja.
    Hvala unapred

    • Wednesday, 1. February 2017.

      Sve odgovore možete naći što u tekstu, što u prethodnim odgovorima na pitanja.
      Zakon ne poznaje ograničenja u statusu lica koja bi bila članovi d.o.o.
      Ne mora se piše rastavljeno, a ne mora ni otkaz.
      Prilikom osnivanja nije potrebno dostaviti dokaz o pravnom osnovu korišćenja sedišta d.o.o., ali ovaj dokaz kasnije zahteva Poreska uprava. U tom smislu, d.o.o. može biti vlasnik ili zakupac nepokretnosti, ili mu osnivač koji poseduje neku nepokretnosti može ustupiti deo prostora na korišćenje.

  • Friday, 17. February 2017.

    Poštovani, Planiram da sa bavim programiranjem kao preduzetnik za stranu kompaniju. Medjutim,nisam siguran odakle ću raditi. Konkreno, da li ću raditi od kuće, ili ću posao obavljati u nekom od business hubova kojih ima sve više. Pitanje je adrese na koju ću prijaviti firmu. Da li mogu prijaviti svoju kućnu adresu, iako je moguće da tu neću obavljati posao, ili moram adresu odakle ću fizički obavljati delatnost. Registovanje na hub mi nije interesantno, pošto se može desiti da mi rad odatle ne odogvara, pa da moram ubrzo da menjam lokaciju. Hvala.

    • Friday, 17. February 2017.

      Poštovani,
      Delatnost računarskog programiranja ne zahteva da fizički budete u tačno određenom prostoru, kao što je to propisano za ugostiteljske delatnosti, ili delatnosti maloprodaje u prodavnicama, tako da možete navesti bilo koju adresu na kojoj ćete primati poštu, a za koju imate pravni osnov. Naime, prilikom podnošenje registracione prijave osnivanja preduzetnika, APR ne utvrđuje, niti se APR-u dostavlja dokaz koji svedoči o postojanju prava na korišćenje određenog prostora. Ovaj dokaz je potrebno dostaviti Poreskoj upravi. To može biti dokaz o vlasništvu (bilo da ste vlasnik Vi ili Vaš rođak), ili ugovor o zakupu, ili slično.
      Postoje takozvane virtuelne kancelarije, čija se prednost ogleda u tome što će Vam sva prispela pošta, odmah po prijemu, biti skenirana i poslata na mail. Mana je u tome što ovakva usluga uglavnom košta. Takođe, prednost virtuelne kancelarije je u tome što niste u obavezi da menjate sedište preduzetnika ukoliko menjate adresu stanovanja (ovo je naročito zgodno ako kao fizičko lice imate ugovor o zakupu stana sa zakupodavcem koji se protivi da preduzetnik ima registrovano sedište na adresi predmeta zakupa).
      S poštovanjem,

  • Wednesday, 1. March 2017.

    Poštovani Žarko, hvala na brzom ogovoru. Još jedno pitanje, nezavisno ali u istom kontekstu. Ako sam dobro razumeo, Preduzetnik “knjigaš” sam odabere na koliku platu će plaćati poreze i doprinose. Na ostatak prihoda plaća 10% poreza? I na sve to eventualno godišnji porez na dohodak građana. Ako je tako, da li mene država (ili bilo ko drugi) ikako stimuliše da za platu odaberem išta više od minimalca? Jasno mi je da je visina buduće penzije jedan moguci motiv, ali da li je to jedini? Hvala.

    • Wednesday, 1. March 2017.

      Poštovani,
      Kako su navedena pitanja računovodstvene prirode, mogu samo da konstatujem da je i moje shvatanje slično vašem, s tim što stopa poreza na dobit pravnih lica iznosi 15% (član 39. stav 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica).
      Ne vidim razlog zbog kojeg bismo očekivali da Država Vas (ili bilo koga drugog) stimuliše na bilo šta, niti mogu da komentarišem težnje Države u tom pogledu. Ali mogu da pravno prokomentarišem posledice primene trenutno važećih propisa i da se u tom pogledu složim sa Vašom konstatacijom. Odsustvo motiva privatnog preduzetnika ne mogu da vide zakonopisci i državni aparat, koji su svi, po prirodi svog položaja, plaćeni iz Državnog budžeta, ali mogu da zamislim da im je u interesu da taj budžet bude veći kako bi oni imali više.

  • Thursday, 9. March 2017.

    Pozdrav Žarko,
    da li ugovor o zakupu mora biti overen kod javnog beležnika?

    • Thursday, 9. March 2017.

      Niti jednim zakonom koji trenutno važi na teritoriji Republike Srbije nije propisano da ugovor o zakupu nepokretnosti mora biti overen (solemnizovan) kod javnog beležnika.

  • Wednesday, 22. March 2017.

    Kako da registrujem auto pijacu na svoju parcelu.Nalazim se u radnom odnosu a pijaca bi radila samo nedeljom.

  • Saturday, 29. April 2017.

    Da li bih mogao registrovati proizvodnju zidnih obloga od koje bi se pravile na bazi stiropora.Da li trebaju posebne dozvole ili ispitivanja istih?

    • Monday, 24. July 2017.

      Možete.
      Za digitalne zidne obloge nije potrebna posebna dozvola.

  • Wednesday, 10. May 2017.

    Zdravo Zarko, pre svega sve pohvale za rad koji ste ulozili na ovom clanku i odgovore na sva pitanja citalaca. Imam ideju da napravim sajt slican kao Airbnb, oni su platforma na kome se izdaju stanovi, ali sajt je samo posrednik i bukvalno prodaje 3rd party proizvode. Da li postoji nacin da se u Srbiji registruje platforma koja ce da posluje globalno? Sto znaci uplate bi se vrsile na sajtu preko PayPal-a ili placanje karticama u stranoj valuti. Da li mi u Srbiji imamo nacin da integrisemo takvo resenje sa sistemima za placanje kartica na platformi? Hvala puno unapred na odgovoru !

    • Wednesday, 20. September 2017.

      Poštovanje,
      Predmet registracije po Zakonu o privrednim društvima nije platforma, već privredni subjekat koji obavlja delatnost. U tom smislu možete registovati bilo preduzetnika bilo privedno društvo, kao što je u tekstu to opisano.
      Što se plaćanja iz inostranstva tiče, članom 32 stavom 2 Zakona o deviznom poslovanju, rezidentima R. Srbije je omogućeno obavljanje platnog prometa sa inostranstvom i preko izdavaoca elektronskog novca – radi plaćanja i naplate po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga. Dakle, ne postoje pravne prepreke da od nerezidenata naplaćujete u devizama.
      S poštovanjem,

  • Wednesday, 24. May 2017.

    Poštovani,
    Želeo bih sa drugarom da registrujem doo i da napravimo softver koji bismo kasnije prodavali korisnicima i bavili se njegovim održavanjem. Moje pitanje je vezano za Ugovor o poverljivosti koji ste spomenuli u Vašem zaista informativnom tekstu. Koje bi stvari taj Ugovor trebalo da sadrži, kako bismo i on i ja bili sigurni da ćemo moći zajedno, samo mi, u budućnosti da delimo dobit od prodaje i održavanja softvera? Cilj je da se zaštitimo od onih kojima prodajemo softver, a zašto da ne, i od sebe samih?
    Hvala i na odgovoru, i na već objavljenom tekstu.

    • Monday, 24. July 2017.

      Poštovani,
      Pre nego što nastavimo sa odgovorom, veoma je važno da razumete da ugovor ne sadrži nikakve stvari, već odredbe kojima se uređuje ugovorni odnos. Slobodno ih možemo nazivati stavkama ugovora, ali nikako stvarima, jer je termin “stvar” u pravima rezervisan za nešto drugo.
      Što se odgovora na Vaše konkretno pitanje tiče, Ugovor o poverljivosti, nije ugovor kojim se uređuju pitanja podele dobiti od prodaje. Ugovorom o poverljivosti se uređuju pitanja poverljivosti informacija (podataka) i odgovornost za štetu koja nastane kršenjem poverljivosti.
      Uređenje pitanja dobiti kod d.o.o. vrši se samim Osnivačkim aktom (Odlukom o osnivanju za jednočlano, odnosno Ugovorom o osnivanju za višečlano društvo), a isto je moguće urediti i Ugovorom članova društva.
      Takođe, ako je cilj da se zaštitite od onih kojima prodajete softver, onda tu zaštitu treba da ostvarite u ugovornom odnosu sa njima kao kupcima. Ugovor zaključen između dva lica ne obavezuje treće lice, i ukoliko vas dvojica nešto ugovorite, to ni na koji način ne stvara obavezu prema kupcu.

  • Monday, 29. May 2017.

    Poštovani,
    Da li je za društvo bitna adresa na kojoj se nalazi? Osnovala bih doo ali bi adresa društva bila u jednom gradu a objekat za prodaju u drugom.
    Hvala, Tijana

    • Monday, 24. July 2017.

      Poštovana,
      Sedište društva je mesto na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlja poslovanjem društva i koje je kao takvo određeno osnivačkim aktom ili odlukom skupštine.
      Ako društvo trajno obavlja svoju delatnost u mestu različitom od svog sedišta, treća lica mogu protiv društva zasnovati nadležnost suda i prema tom mestu.
      Odluku o promeni sedišta donosi skupština, ako osnivačkim aktom, odnosno statutom nije drugačije određeno. Adresa sedišta društva registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

      Dostavljanje društvu se vrši na adresu sedišta društva.
      Izuzetno, društvo može da ima posebnu adresu za prijem pošte koja je registrovana u registru privrednih subjekata na koju se vrši dostavljanje.
      Ako je dostava pismena društvu na adresu za prijem pošte, odnosno na adresu sedišta društva ako društvo nema registrovanu adresu za prijem pošte, putem preporučene pošiljke u smislu zakona kojim se uređuju poštanske usluge bila bezuspešna, smatraće se da je dostava te pošiljke uredno izvršena istekom roka od osam dana od dana drugog slanja te pošiljke, pod uslovom da je između ta dva slanja proteklo najmanje 15 dana.
      Dostava pismena u sudskom, upravnom, poreskom i drugim postupcima vrši se u skladu sa posebnim zakonima.

      Dakle, adresa društva je izuzetno bitna.

  • Sunday, 23. July 2017.

    Postovani,
    Da li se maloletno lice moze registrovati kao preduzetnik uz potpis i pristanak roditelja / staratelja?

    • Monday, 24. July 2017.

      Poštovani,
      Članom 83. stavom 1. Zakona o privrednim društvima propisano je sledeće:

      Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.

      Dakle, neophodan uslov za registraciju preduzetnika je da lice ima poslovnu sposobnost. Poslovna sposobnost se ne stiče pristankom roditelja/staratelja.
      Sticanje poslovne sposobnosti maloletnika uređeno je članom 11. Porodičnog zakona koji glasi:

      Punoletstvo se stiče sa navršenom 18. godinom života.
      Potpuna poslovna sposobnost stiče se punoletstvom i sklapanjem braka pre punoletstva uz dozvolu suda.
      Sud može dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a postalo je roditelj i dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj ličnosti, pravima i interesima.

      Dakle, poslovna sposobnost se stiče navršenom 18. godinom života, ili sklapanjem braka pre punoletstva uz dozvolu suda ili na osnovu dozvole suda u vanparničnom postupku u kojoj sud odluči o sticanju potpune poslovne sposobnosti maloletnom licu sa navedenim karakteristikama.

  • Thursday, 7. September 2017.

    Poštovani,
    ukoliko je osnivač privrednog društva u Srbiji inostrana kompanija (Grčka) i direktor u Srbiji je njen vlasnik. On je jedini zastupnik u APR-u i jedini ima pravo potpisa dokumentacije. On ne govori srpski jezik, već samo grčki i engleski. Firma ima nebrojeno dokumenata raznih vrsta koje on potpisuje. Da li on može sve vrste dokumenata na srpskom da potpiše bez problema, iako ne zna srpski. Ili postoje neka pravila kada se potpisuje u prisustvu tumača kod notara vezano za vrstu dokumenta? Zahvaljujem se unapred na odgovoru

    • Thursday, 7. September 2017.

      Poštovana,
      Direktor je taj koji snosi odgovornost ukoliko potpiše dokument čiju sadržinu ne razume. To naravno ne utiče na validnost dokumenta prema trećim savesnim licima.
      Što se javnobeležničke overe tiče, licu koje ne razume jezik potrebno je obezbediti prevod od sudskog tumača za jezik koji razume. Ovaj prevod može biti bilo na licu mesta, usmeni, bilo u pisanom obliku tako što će sam dokument biti preveden. U svakom slučaju ovlašćeni sudski tumač svojim potpisom i pečatom potvrđuje da je izvršio prevod. Za ostale ugovore za koje nije propisana forma zaključenja, zakon ne propisuje obavezu prevođenja, jer propisuje odsustvo mogućnosti da se direktor koji ne razume jezik, kasnije poziva na nerazumevanje jezika na kojem je zaključen pravni posao.

  • Friday, 8. September 2017.

    Poštovani Žarko,
    ako sam dobro razumela, za bilo koji dokument na srpskom jeziku (direktor ga ne zna) a potpiše ga zakon podrazumeva da mu je prethodno preveden (bilo kako) i da ga je razumeo i posle ne može da se poziva na nerazumevanje jezika. Nismo u obavezi da imamo overu javnog beležnika za svu postojeću dokumentaciju. Samo za Ugovore za koje je propisana forma zaključenja mora da postoji overa javnog beležnika u prisustvu sudskog tumača/ dva svedoka i direktora. Da li možda znate koji su to Ugovori sa propisanom formom zaključenja? Hvala još jednom

  • Monday, 18. September 2017.

    Postovani,

    Zanima me pod kojom sifrom delatnosti se moze registrovati izrada i prodaja edukativnog materijala za decu sa posebnim potrebama (azbuke i radne sveske) u cilju prodaje skolama i organizacijama? Da li moze biti pausalac, a ako ne da li mora imati kasu?

    • Monday, 18. September 2017.

      Poštovana,
      Da li neko može da bude paušalno oporezovan ili ne je objašnjeno u tekstu koji komentarišete.
      Pitanja koja ste postavili nisu u vezi sa tematikom osnivanja IT kompanija.

      S poštovanjem,

  • Saturday, 7. October 2017.

    Postovani Žarko,
    Zanima me da li ja kao strani državljanin koji želi da u Srbiji otvori drustvo sa ogranicenom odgovornoscu,treba da imam odredjeni stepen obrazovanja,da li mi je potrebna diploma srednje ili vise strucne spreme ili mogu da otvorim doo bez ikakve diplome o skolovanju..Obzirom da imam zavrsenu samo srednju skolu,da li mi je to prepreka za otvaranje doo?Hvala.

    • Saturday, 7. October 2017.

      Poštovana,
      Da postoje takvi uslovi ili ograničenja, bili bi navedeni u tekstu. Kako ne postoje nikakava ograničenja u pogledu obrazovanja ili stepena stručne spreme, to u tekstu nije ni navedeno.
      S poštovanjem,

  • Monday, 6. November 2017.

    Poštovani Žarko,
    hvala na vremenu koje odvajate za naša pitanja, meni mnogo koriste pitanja i odgovori iz prethodnih godina za rešavanje dilema koje imam kod osnivanja firme: odlučio sam na osnovu stečenih informacija da mi firma za šifru 95.12 Popravka komunikacione opreme bude preuzetnička, paušalno oporezovana.
    Posebno mi je koristan odgovor koji ste dali Mikiju 24.februara 2016. oko kupovine rezervnih delova koje ugrađuje u svoj proizvod, jer je odgovor i meni direktno primenljiv (da može privatno da nabavlja delove koje ugrađuje).
    Imam sledeće slično pitanje: prilikom popravke opreme, dešava se da neki modul bude toliko oštećen da je nepopravljiv . Korisnik tada prihvata da mu se isporuči zamenski deo koji onda moram kupiti. Da li takav modul mogu kupiti privatno, ili ću morati preko računa firme da bi modul imao ulaz, pošto će na izlaznom računu biti posebna stavka ?
    Da li je u ovom slučaju bitno što ću biti preduzetnik, paušalac ?

    • Monday, 6. November 2017.

      Poštovani Nešo,
      Pravno gledano, na drugog se ne mogu preneti prava koja sam prenosilac nema. U tom smislu, da bi korisniku bila preneta svojina na modulu, tu svojinu mora da prenese onaj ko mu modul ugrađuje. Ne postoje pravne prepreke da kao d.o.o. ili kao preduzetnik kupite modul koji ćete kasnije ugraditi korisniku. Naravno, ukoliko nastupate kao paušalno oporezovani preduzetnik, ovo je administrativno jednostavnije jer niste dužni da vodite knjige.

  • Friday, 10. November 2017.

    Žarko, svaka tebi čast. Da sam na tvom mestu mislim da bi već drugi dan poludeo i obrisao tekst. Hvala na punim i jasnim informacijama. Moguće je da ću Vas u bliskoj budućnosti kontaktirati radi razjašnjenja konkretne dileme. Sve najbolje.

    • Friday, 10. November 2017.

      Hvala.
      “Ko ovde ne poludi, taj nije normalan.” – grafit
      “Da poludiš, ne bi se primetilo.” – otac mog najboljeg druga iz gimnazije
      “Tato tuču me po glavu. Hoće da me poludu.” – parola sa studentskog protesta 1996/97
      Za sve što treba, stojim na raspolaganju. Ukoliko je nešto konkretno, tim bolje.
      Sve najbolje takođe.

  • Saturday, 11. November 2017.

    Žarko, puno hvala na odgovoru.
    Zaključio sam da privatno ne mogu da nabavim deo koji ću posle prodati korisniku jer nema ulaza, ali da nema problema da to nabavim preko firme. Ima ulaz, ima izlaz, milina.
    Međutim, ne lezi vraže.
    Naiđem jutros u odgovorima Nevene Bajić sledeći komentar od 13.Maja 2014. na pitanje Nikole i Žarka (moguće ovi gore koji pominju ludilo koje kao da i mene hvata, posebno mi se sviđa “Da poludiš, ne bi se primetilo.”). Nevena Bajić:
    “Ukoliko preduzetnik koji ima registrovanu osnovnu delatnost iz oblasti koje omogućavaju status paušalca, u okviru svog poslovanja otpočne još neku drugu delatnost (sporednu delatnost) za koju nije predviđeno da se porez može plaćati paušalno, dužan je da obavesti poreskog organa da je došlo do promena i na osnovu toga gubi pravo na paušalno oporezivanje i postaje obveznik vođenja knjigovodstva – prostog ili dvojnog.
    Poreska Uprava daje saglasnost za paušalno oporezivanje primarno na osnovu šifre registrovane osnovne delatnosti. Ako ne izvršite registraciju promene osnovne delatnosti u APR-u i ostvarite “nešto” (kako ste naveli u pitanju) prihoda iz oblasti marketinga pitanje je da li bi se ikada i utvrdilo da ste izgubili pravo na paušalno oporezivanje.”

    Uf, dakle ako kupim zamenski deo pa ga fakturišem korisniku, da li to sad počinje sporedna delatost trgovina, koja ne može da se obavlja kao paušalna delatnost ?

    • Saturday, 11. November 2017.

      Jedan zamenski deo ne čini delatnost trgovine na malo.

  • Wednesday, 15. November 2017.

    Poštovani, šta je potrebno za otvaranje firme i da li je moguće da je ovorim jer sam u radnom odnosu?

    • Thursday, 16. November 2017.

      Poštovana,
      Za otvaranje firme je potreban ključ od vrata te firme.
      Za registraciju privrednog subjekta je potrebno izraditi dokumentaciju i sprovesti pravne radnje koje smo u tekstu (koji komentarišete) detaljno opisali.
      Ne postoje zakonske prepreke da lice koje je zaposleno bude registrovano kao preduzetnik ili osnivač društva s ograničenom odgovornošću, ali mu to može biti ograničeno Ugovorom o radu koji možda sadrži klauzulu zabrane konkurencije.

  • Monday, 27. November 2017.

    Poštovani, koja je šifra delatnosti za poslove projektovanja (arhitektonsko-građevinskog i elektro) mislim da je 71 ali nisam potpuno siguran. Unapred hvala.

  • Friday, 8. December 2017.

    Da li je zakonom dozvoljeno otvoriti preduzetnicku radnju van mesta prebivalista osnivaca?

    • Friday, 8. December 2017.

      Ako se pod terminom “preduzetnicka radnja” misli na preduzetnika, registracija adrese sedišta ili izdvojenog mesto obavljanja delatnosti preduzetnika je dozvoljena i moguća u skladu sa članom 87 Zakona o privrednim društvima.
      Pri tome treba imati u vidu da ni “preduzetnicka radnja” ni “preduzetnička radnja” ne postoje u tekstu važećeg zakona niti ih je moguće registrovati, jer je predmet registracije fizičko lice koje obavlja delatnost – preduzetnik, a ne radnja.

  • Sunday, 4. February 2018.

    Једна додатна информација: од 1. јануара 2018 АПР нуди регистровање предузетника онлајн, на њиховом сајту, уз плаћање трошкова картицом. Морате да поседујете лични квалификовани електронски сертификат (електронски потпис), што се може добити у МУП-у или код Поште.
    Е сад, имам једно питање у вези PayPal и merchant account-a, у коментарима сам нашао информацију да за предузетнике и уопште правна лица из србије није могуће, да ли се нешто до сада променило?

    • Monday, 5. February 2018.

      Mogućnosti koje pruža PayPal je najbolje proveriti sa samim servisom na PayPal.com

  • Wednesday, 21. February 2018.

    Ukoliko je neko preduzetnik pausalac, da li moze promeniti adresu prebivalista u drugi grad, a pritom a se ne menja srediste firme? Sta je sve potrebno prijaviti poreskoj u tom slucaju?

    • Thursday, 22. February 2018.

      Fizičkom licu koje je paušalno oporezovani preduzetnik zakon ne zabranjuje promenu adrese prebivališta u ličnoj karti.
      Ta promena ne utiče na adresu sedišta preduzetnika.
      Za to šta je sve potrebno prijaviti Poreskoj upravi, možete se raspitati u Poreskoj upravi ili kod računovođe.

  • Sunday, 25. February 2018.

    Poštovani Zorane,
    treba da počnem da radim u jednoj projektantskoj firmi. Svaki zaposleni ima registrovanu firmu i ja bi sada trebao da se registrujem kao preduzetnik. Da li možete da me posavetujete pod kojom šifrom da se refistrujem s obzirom da ću raditi kao tehnički crtač projekata.

    • Monday, 26. February 2018.

      Poštovani Gorane,
      Nisam siguran ko je Zoran kome ovo pišete, ali mogu ja da odgovorim.
      Šifre delatanosti možete počitati u Uredbi o klasifikaciji delatnosti (“Sl.glasnik RS” br. 54/2010).
      Šifra 71.11 – Arhitektonska delatnost obuhvata delatnost koju ste naveli, ali Vas molim da pročitate tekst Uredbe.

  • Monday, 26. March 2018.

    Postovani Žarko.
    Planiram da pocnem sa dropshipingom. Posto je to jedna vrsta trgovine, iako ja nemam dodira sa robom , roba ne dolazi u Srbiju. Ja samo vise radim na marketingu te robe koja je u Kini.
    Zanima me sta je najbolje resenje za slucaj Dropshipinga u Srbiji ? Koja vrsta i koja sifra delatnosti u ovom slucaju ?
    Hvala i pozdrav.

    • Monday, 26. March 2018.

      Poštovani,
      Pre svega počnite da koristite sva slova našeg jezika.
      Što se “dropšipinga“ tiče, on kao takav nije posebno prepoznat Uredbom o klasifikaciji delatnosti (Sl.glasnik RS br. 54/2010), već spada u Sektor G oblast 47 – Trgovina na malo, osim trgovine motornim vozilima i motociklima, što obuhvata preprodaju (prodaju bez prerade) novih i korišćenih proizvoda, uglavnom za ličnu upotrebu i potrošnju u domaćinstvu, u prodavnicama, robnim kućama, na tezgama, preko pošte, preko uličnih prodavaca, akvizitera, potrošačkih zadruga i sl. Možete razmisliti o 47.91 – Trgovini na malo posredstvom pošte ili preko interneta, ukoliko do potrošača dolazite tim putem.
      Nema na čemu.

  • Thursday, 26. April 2018.

    Pozdrav Žarko,

    Imam pitanje u vezi paušala vezano za IT sektor (6201), da li mogu da otvorim firmu na opštini na kojoj nisam prijavljen? Primer: Živim na Vračaru i ovde su troškovi veliki, mesečni iznos koji bih plaćao je preko 30.000, da li bih mogao da navedem da se firma nalazi u nekoj drugoj opštini zbog manjih mesečnih troškova? Iako nisam prijavljen u toj opštini. Konkretno pitanje, da li mi je dozvoljeno da otvorim firmu samo na opštini gde sam prijavljen ili mogu bilo gde (primer kod babe na Kopaoniku).

    Hvala unapred

  • Friday, 4. May 2018.

    Pozdrav Zarko, zanima me ukratko koji je proces otvaranja firme u srbiji koja bi se bavila online prodajom cigara(tompusa) ?

    • Monday, 7. May 2018.

      Ukratko, proces otvaranja (kao takav) je isti kao i svake druge firme. A što se delatnosti tiče, trgovina duvanskim proizvodima je posebno regulisana.

  • Friday, 8. June 2018.

    Hteo bih da pitam šta je sve potrebno od uslova da bi se osnovala Frizerska akademija, odnosno da preduzetnik koji već ima osnovan frizerski salon može da vrši obuku drugih lica i izdaje im uverenja ili sertifikate o završenoj obuci za frizera-osposobljenosti za rad. Da li to podrazumeva da se dobije i verifikacija Ministarstva prosvete…?

    • Friday, 8. June 2018.

      Raspitajte se u Ministarstvu prosvete.

  • Tuesday, 14. August 2018.

    Da li je moguce zakljuciti ugovor o poslovno-tehnickoj saradnji izmedju agencije – pr racunarsko programiranje i doo na neodredjen vremenski period?

    • Tuesday, 14. August 2018.

      Moguće je, ukoliko je takva volja ugovornih strana.
      Ništa u propisima Republike Srbije nije usmereno na vremensko ograničenje ovakvog ugovora.

  • Wednesday, 22. August 2018.

    Poštovanje Žarko, otvorio sam agenciju sa šifrom delatnosti 6201 i prijavu sam poslao elektronskim putem, stiglo mi je Resenje i Potvrda o registraciji na mejl. Pročitao sam da su ova dva dokumenta potpisana elektronski. Da li postoji neka procedura za izradu tih dokumenata ili je dovoljno samo da ih odštampam? Citiram iz teksta: Za izradu pečata je potrebno da pečatorescu dostavite fotokopiju Rešenja o osnivanju uz original na uvid. Pošto sam prijavu podneo putem njihovog sajta, tamo nisam dobio opciju na koji način želim da mi se dostave dokumenti (poštom, preuzimanje u lokalnoj Opštini i sl.)

    • Wednesday, 22. August 2018.

      Poštovanje,
      Pre svega, potrebno je da konstatujemo da niste otvorili nikakvu agenciju, jer Zakon o privrednim društvima ne poznaje takav oblik organizovanja. Vi ste se registrovali kao preduzetnik.
      Drugo, prema članu 10 Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 94/2017), elektronski dokument koji je izvorno nastao u elektronskom obliku smatra se originalom. Dakle, Vama je dostavljen originalni dokument. Elektronski dokument koji ima istovetan digitalni zapis originalnom elektronskom dokumentu smatra se originalom. Kopija elektronskog dokumenta na papiru izrađuje se štampanjem spoljne forme elektronskog dokumenta. Elektronski dokument koji je nastao digitalizacijom izvornog dokumenta čija forma nije elektronska, smatra se kopijom izvornog dokumenta. S obzirom da su Vam dostavljeni originalni dokumenti u svom orginalnom elektronskom obliku, možete da ih odštampate i napravite kopije ukoliko želite.
      Treće, prema članu 25 stav 3. Zakona o privrednim društvima, niste u obavezi da koristite pečat. Ukoliko to ipak želite, možete pečatorescu dostaviti originale dokumenata elektronskim putem, ili odštampane na papiru. Takođe, ne postoje prepreke da se pečatorezac uveri u Vaš preduzetnički identitet uvidom u sajt APR-a.
      Osim navedenog, možete od APR-a pribaviti Izvod iz registra (uz plaćanje odgovarajuće nadoknade).

      S obzirom da prema slovu zakona niste dužni da koristite pečat ni pred jednom institucijom u Republici Srbiji, izrada istog zavisi isključivo od konkretnog pečatoresca i Vi sa njim možete dogovoriti izradu pečata na način na koji želite, jer zakon tako nešto ne propisuje.

  • Thursday, 23. August 2018.

    Postovanje Zarko, imam DOO pa me interesuje da li je moguce da moj DOO ima vlasnicki udeo i drugoj firmi. Konkretno hteo bih preko moje firme da imam vlasnicki udeo u Rumunskoj SRL firmi i interesuje me da li je tako nesto moguce i dozvoljeno?

    • Thursday, 23. August 2018.

      Poštovanje Borise,
      Zakonima Republike Srbije osnivač (ili jedan od osnivača) privrednog društva u Republici Srbiji može biti bilo fizičko bilo pravno lice.
      Takođe, zakonima Republike Srbije nije zabranjeno da fizičko ili pravno lice bude osnivač privrednog društva u inostranstvu.
      Kako se na rumunske firme primenjuje rumunsko pravo, to je potrebno da odgovor na postavljeno pitanje potražite u Rumuniji, ali ja ne verujem da bi jedna zemlja članica EU (kao što je Rumunija) imala ograničenja u ovom pogledu.

  • Monday, 27. August 2018.

    Pozdrav Žarko,
    Održavam nekoliko vlastitih web sajtova, prihod ostvarujem od reklamnih oglašivačkih mreža tipa: Google Adsense, Exoclick, TrafficStars…itd.
    Zanima me da li mogu da registrujem preduzetničku radnju pod šifrom 6201 – Računarsko programiranje, pošto te iste sajtove održavam i da li se mogu paušalno oporezovati s obzirom da prihod dolazi od oglašivačkih mreža (Google Adsense, Exoclick, TrafficStars) ?
    Hvala na odgovoru.

    • Tuesday, 28. August 2018.

      Poštovanje,
      Ne možete da registrujete “preduzetničku radnju” ni pod kojom šifrom delatnosti, jer “preduzetnička radnja” nije predmet registracije. Ali zato možete sebe da registrujete kao preduzetnika čija će pretežna delatnost biti 62.01 – Računarsko programiranje.
      Samo preduzetnik (čija delatnost nije ugostiteljska, posredovanje u prometu nepokretnosti ili marketinške usluge) može biti paušalno oporezovan, ali to tome ne odlučuje preduzetnik, već Poreska uprava. Da li će Poreska uprava smatrati da je Vaš prihod, a samim tim i Vaša pretežna delatnosti oglašavanje a ne programiranje, je pitanje za Poresku upravu.

  • Tuesday, 4. September 2018.

    Poštovanje Žarko.
    Imam pitanje povodom sledećeg oblika internet poslovanja.
    Preko sajta kao što je https://teespring.com planiram da prodajem majice za koje
    prethodno uradim dizajn. Majice se štampaju u Americi ili u EU. Isplata se vrši preko sajta na moj Pay Pal nalog. Prema tome ja sa naručivanjem i dostavom majica nemam ništa, prodajem samo dizajn. Zanima me da li je potrebno da otvaram firmu u Srbiji za ovaj oblik poslovanja ili mogu slobodno da podignem novac sa naloga ?
    Hvala i srdačan pozdrav.

    • Tuesday, 4. September 2018.

      Poštovani Miloše,
      Ukoliko nameravate da obavljate delatnost, dužni ste da se registrujete za obavljanje te delatnosti.
      Obaveza registracije postoji za sve “oblike poslovanja”.

      Srdačno,

  • Friday, 18. January 2019.

    Poštovani,
    Preduzetnik sam. Blizim se prometu od 8000000. Šta mislite o tome da i žena postane preduzetnik sa istom šifrom delatnosti, sedištem, komitentima i tako izbegnem ulazak u PDV

    • Friday, 18. January 2019.

      KRIVIČNI ZAKONIK (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016)

      Poreska utaja

      Član 225

      (1) Ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi petsto hiljada dinara,
      kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

      (2) Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi milion i petsto hiljada dinara,
      učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

      (3) Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara,
      učinilac će se kazniti zatvorom od tri do deset godina i novčanom kaznom.

  • Monday, 18. February 2019.

    Kao novošečeni preduzetnik knjigaš, sa skoro 100% izvoza IT usluga prema inostranstvu, prema nekim projekcijama, i zavisno od kursa valuta, postoji šansa da prebacim prag za PDV. Jasno mi je da se PDV ne obračunava za usluge prema inostranstvu. Ono što nisam uspeo da pronađem je da li prihod iz inostranstva ulazi u sumu koja se sabira do praga, ili se sabiraju samo domaće fakture? Koliko sam razumeo, ulazak u PDV, pored samog poreza, donosi i značajno komplikovanije knjogovodstvo.

    • Tuesday, 19. February 2019.

      Poštovanje,
      Prihod iz inostranstva po izdatim računima preduzetnika, odnosno promet po istim nije predmet Zakona o PDV. Tako ostvaren promet ne ulazi u promet koji se posmatra za ulazak u PDV. U promet za PDV ulaze prilivi od domaćih lica i izuzetno prilivi od pojedinih stranih lica kada se mestom prometa usluga smatra Republika Srbija kako je to opisano u članu 12. Zakona o PDV.
      Za precizan odgovor na pitanje potrebno je sagledati svaku konkretnu situaciju ponaosob, pa Vam predlažem da se konsultujete sa računovođom.
      Srdačno,

  • Thursday, 4. April 2019.

    Postovanje,
    Zelim da registrujem firmu a pocetak delatnosti da prijavim naknadno za par meseci, pa me zanima u kojem periodu ja moram naknadno da prijavim registru ako ne znam tacan datum kada bude sve pripremljeno za sam pocetak predizeca, a da mi ne bi pocetak delatnosti bio od dana donosenja resenja? Oko toga mi je malo nejasna situacija. Hvala

    • Thursday, 4. April 2019.

      Poštovanje,
      Za početak bih Vas zamolio da Vaše pitanje snabdete svim slovima jezika na kojem pišete, kako bih mogao da ga protimačim.
      Najlepše hvala.

  • Friday, 5. April 2019.

    Poštovanje,
    Pri registraciji preduzeća sa sedištem u jednom gradu (radi plaćanja manjeg paušalnog poreza), a pritom bih obavljao delatnosti u drugom gradu, da li je moguće prijavit adresu dostavljanje pošte u mestu gde bih obavljao delatnost? Hvala

    • Saturday, 6. April 2019.

      Poštovani,
      Pre svega, a radi dobrog razumevanja, paušalni porez može da plaća samo preduzetnik. Dakle, u Agenciji za privredne registre niste registrovali “preduzeće”, jer takva registracija nije moguća prema odredbama Zakona o privrednim društvima, već ste sebe (kao fizičko lice) registrovali kao preduzetnika.
      Drugo, ne postoje pravne prepreke da se adresa sedišta i adresa za prijem pošte razlikuju u pogledu grada. Dakle, adresa sedišta može biti u jednom, a adresa za prijem pošte u drugom gradu.
      Treće, u skladu sa odredbom člana 25. stava 1. tačke 1) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, poreski obveznik je obavezan da u propisanom roku podnese prijavu za registraciju Poreskoj upravi, osim obveznika za čiju je registraciju, odnosno upis u registar, nadležna Agencija za privredne registre i prijavi sve kasnije izmene podataka u prijavi koji se ne prijavljuju Agenciji za privredne registre, uključujući i podatke o svim poslovnim prostorijama u kojima skladišti, odnosno smešta dobra, kao i o prostorijama u kojima obavlja registrovanu delatnost, osim ako su u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima ovi podaci već dostavljeni Poreskoj upravi.
      Dakle, bez obzira na to da li ćete u APR-u registrovati adresu za prijem pošte ili ne, ukoliko obavljate delatnost na nekoj drugoj adresi koja nije adresa sedišta, dužni ste da te prostorije prijavite Poreskoj upravi, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
      Takođe, koristim priliku da Vam skrenem pažnju da je članom 225. Krivičnog zakonika propisano krivično delo poreske utaje. Ukratko, za onog ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko ne prijavi činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi petsto hiljada dinara, propisana je kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna.
      Srdačno,

  • Tuesday, 14. May 2019.

    Pozdrav. Sve pohvale sa moje strane. Divni ste.
    1.Hoću da otvorim salon za izdavanje venčanica a ne za prodaju. Planirani prihod do 10000.00 mesečno. Troškovi 9000.00 mislio sam kao preduzetničku radnju. Šta bi bio Vaš predlog?
    2.venčanice već imam, jer sam kupio od čoveka koji je zatvorio salon, kako mogu da uvedem robu u salon ako nemam račun?

    • Wednesday, 15. May 2019.

      Pozdrav. Hvala. Nisam.
      1. Nemam nikakav predlog. Samo bih Vam skrenuo pažnju da ne postoji “preduzetnička radnja”. Postoji “preduzetnik”, fizičko lice koje je registrovano za obavljanje delatnosti, koje odgovara celokupnom svojom imovinom za sve obaveze koje proisteknu iz obavljanja delatnosti (bez obzira da li je imovinu steklo pre, za vreme, ili nakon obavljanja delatnosti). Nikakva “radnja” kao neki poseban entitet (odvojen od fizičkog lica koje je preduzetnik) ne postoji.
      2. Uzmete i uvedete. Iz teksta pitanja proizilazi da ste Vi kao fizičko lice kupili venčanice od drugog fizičkog lica. Dakle, kao preduzetnik biste prodavali imovinu koju ste na zakonit način stekli kao fizičko lice, što ničim nije zabranjeno. Što se računovodstvenog aspekta “uvođenja” tiče, predlažem Vam da se konsultujete sa računovođom.

  • Saturday, 25. May 2019.

    Postovani ucesnici grupe, da li neko moze da mi odgovorom pomogne?
    Kao fizicko lice uskoro cu biti vlasnik jednog portala koji ce nuditi potpuno besplatno usluge oglasavanja bez ikakvog daljeg posredovanja, pravne pomoci ili dostave proizvoda na adresu. Nesto slicno kao halooglasi. Posle dve godine besplatnog rezima bice uvedena naplata reklamnog prostora. Pitanje je: da li ja kao fizicko lice moram da otvorim firmu ili da sklopim ugovor o poslovno tehnickoj saradnji sa nekom drugom firmom ako ne zelim svoju da otvaram, da bih mogao da vrsim naplatu svojih usluga oglasnog prostora od klijenata iz Srbije i inostranstva? Unapred hvala na odgovoru. Milan

    • Monday, 27. May 2019.

      Poštovani Milane,
      Pre svega bih Vas zamolio da u svom obraćanju koristite sva slova. Takođe, skrenuo bih Vam pažnju da to da ovo nije grupa, niti se ovde pruža bilo kakva pomoć (pravnu pomoć pružaju isključivo advokati), već su komentari na tekst koji se odnosi na osnivanje firme u Republici Srbiji.
      Što se odgovora na pitanja koja ste postavili tiče, ukoliko sam uspeo dobro da protumačim Vaš tekst:
      Iz teksta pitanja nije jasno kako ćete postati “vlasnik portala”? Portal čine prava na domenu, ali i na kodu, tekstovima, slikama, grafičkim i drugim elementima dizajna, na kojima druga lica mogu imati svoja prava. Dakle, da biste postali “vlasnik portala” potrebno je, pored toga da budete registrant domena na kome se portal nalazi, da budete nosilac svih prava intelektualne svojine koje sačinjavaju taj portal (naravno osim moralnih autorskih prava koja su ugovorom neprenosiva).
      Ne postoje pravne prepreke da nosilac ovih prava bude fizičko lice.
      Što se pitanja “naplate svojih usluga” tiče, članom 235 stavom 1 Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) propisano je sledeće krivično delo (nedozvoljena trgovina):

      Ko nemajući ovlašćenje za trgovinu, nabavi robu ili druge predmete u većoj vrednosti u svrhu prodaje, ili ko se neovlašćeno i u većem obimu bavi trgovinom ili posredovanjem u trgovini ili se bavi zastupanjem organizacija u unutrašnjem ili spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

      Šta se konkretno smatra većim obimom u posredovanju u trgovini je pitanje na koje se odgovor daje od slučaja do slučaja, jer naši propisi nisu numerički opredelili ovaj obim.

      S poštovanjem,

  • Friday, 31. May 2019.

    Hvala gospodine Žarko na sugestijama i korisnim informacijama i izvinite na mojim štamparskim greškama.

    Ako mi dopustite biću konkretniji.

    Naime, zaposlen sam u jednoj firmi i biću još najmanje dve godine. Ugovor o radu me ne sprečava da osnujem svoju firmu ali zbog spleta okolnosti to ne bi radio još najmanje dve godine, pa polako počinjem sa pripremama.
    – Domen sam već zakupio kao registrant fizičko lice.

    – Angažovanjem firme koju bih platio za sve elemente grafičkog dizajna, teksta, fotografija i koda koji bi mi uradili postao bi vlasnik portala zajedno sa domenom, ako negde ne grešim, molim Vas ispravite me. Sve troškove izrade portala, hostinga, SEO optimizacije i pozicioniranja na internet pretraživačima snosim kao cilj pravljenja što atraktivnijeg internet oglasnog prostora.

    – Portal bi bio specijalizovan za oglašavanje prodaje automobila ili nekretnina. Portal bi mogli u periodu dve godine da koriste potpuno besplatno kao oglasni prostor svi koji žele da oglase prodaju svojih automobila ili nekretnina kao fizička ili pravna lica. Portal bi služio samo kao oglasni prostor sa obiljem korisnih informacija o tržištu za koje bude namenjen, kao i izrada aplikacije za mobilne telefone uz mogućnost samostalnog unosa oglasa.

    Pitanja i dileme;

    1) Da bih uveo naplatu usluge izdavanja oglasnog prostora po isteku dve godine osnivam firmu kao preduzetnik sa izborom pretežne delatnosti (ili mi Vi predložite šifru delatnosti?) i podnosim zahtev za paušalno oporezivanje. Da li za period od dve godine portal može zakonski nesmetano da radi i glasi na fizičko lice jer nema nikakvih naplata usluga izdavanja oglasnog prostora i banera ili već od samog početka mora glasiti na neku firmu kao pravno lice…?

    Ili,

    2) Alternativno rešenje, da mi firma D.O.O, u sistemu PDV-a, delatnost 4120 “izgradnja stambenih i nestambenih zgrada” bude poslovni partner s kojom bih sklopio “ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji” ili neki drugi oblik pravno regulisane saradnje na osnovu koje bih ja mogao vršiti kontrolu rada portala i naplate usluga koje portal pruža, a sve do osnivanja sopstvene firme kada bih celo poslovanje preneo na svoju firmu jer druga firma bi mi poslužila samo za privremeno…?

    3) I ima li u ovome nekih poslovnih nepovoljnosti za mene ili za firmu sa kojom budem saradjivao u nekom poreskom i pravnom smislu na koji bi trebali obratiti pažnju?

    Svaki Vaš predlog ili sugestija bi mi neprocenjivo značili u ovom ključnom trenutku pogotovu što prvi put donosim odluke ove vrste…

    Hvala Vam unapred
    Milan

    • Sunday, 2. June 2019.

      Poštovani,
      Ništa u tekstu koji ste na pisali se ne odnosi na temu osnivanja IT firme u Srbiji, već na vaš konkretan slučaj sa ograničenjima iz radnog odnosa, izgradnje stambenih objekata i paušalnog pitanja da li postoje poslovne nepovoljnosti.
      Kako biste dobili odgovor na takva pitanja, predlažem Vam da se obratite advokatu, koji će Vam (nakon što dostavite celokupnu relevantnu dokumentaciju) dati odgovor na pravna pitanja. Takođe Vam predlažem da se za pitanja koja se odnose na poslovne nepovoljnosti konsultujete sa računovođom.
      To bi bili moji predlozi.

  • Monday, 1. July 2019.

    Poštovani Žarko,
    Planiram da otvorim svoju firmu za izradu sajtova. Zanima me kolika bi mi ulaganja bila potrebna za pokretanje posla? Druga firma koju planiram da pokrenem i samostalno radim bi se bavila razvojem video igrica, pa me interesuje kolika su mi ulaganja potrebna i za navedenu drugu kompaniju? Da li postoje odredjene poreske olakšice ili subvencije države za osnivanje IT firmi u Srbiji?
    Hvala i srdačan pozdrav.

    • Monday, 1. July 2019.

      Poštovani,
      Zaista ne znam odgovor ni na jedno pitanje koje ste postavili, jer se ne odnose na pravno uređenje početka obavljanja delatnosi.
      Predlažem da se raspitate kod onih koji se profesionalno bave razvojem biznisa.

      S poštovanjem,

  • Šta ti je na umu?
    Dodaj komentar · Pravila diskusije

  • Unesite termine za pretragu