IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Startap skener, sveobuhvatni izveštaj o stanju srpskog startap ekosistema, objavljen je u okviru projekta „Preduzmi ideju”, koji je uz podršku USAID-a realizovan od strane konzorcijuma okupljenog oko inicijative „Digitalna Srbija”. U istraživanju je učestvovalo više od 150 domaćih startapa, od ukupno 360 koliko se procenjuje da je aktivno u lokalnom ekosistemu.
Izveštaj sadrži relevantne informacije o trendovima i tendencijama koje postoje u domaćem ekosistemu, kao i podatke o problemima i nedostacima istog. Kako se navodi, izrađen je s ciljem da omogući što bolje razumevanje karakteristika i prilika srpske startap scene, te pruži korisne podatke svima koji su zainteresovani i žele da pomognu njeno unapređenje.
Rezultati dobijeni u okviru ovog istraživanja ukazuju da je u velikoj većini slučajeva pokretanje startapa timski projekat, te da je samo 11 odsto njih pokrenuto od strane jedne osobe. Prema istraživanju, uprkos raširenom verovanju da startape pokreću uglavnom inženjeri i programeri, veliki broj je zapravo pokrenut od strane multidisciplinarnih kolektiva. Naime, većina osnivača ili suosnivača dolaze iz netehničkih oblasti, kao što su menadžment, preduzetništvo, marketing, prodaja i dr.
Bojana Tomić Brkušanin iz Inicijative „Digitalna Srbija” istakla je da je svakom startapu potreban pojedinac iz tehničke sfere, ali i osoba iz biznis sfere koja zna gde je inovacija potrebna.
„Da bi uspeli na tržištu i ostvarili ambicije potrebno je da imaju različita znanja. Oblast inovacija i preduzetništva ne treba da bude u balonu IT sektora – veliku vrednost čine upravo ljudi iz drugih oblasti, sa svojim znanjem – čak 60 odsto startapa među osnivačima ima i non-tech ljude“, rekla je Tomić Brkušanin.
Startap skener je pokazao da su više od polovine startapa u Srbiji osnovali isključivo muškarci, dok su ženski timovi formirali znatno manji broj njih, odnosno manje od 10 procenata. Podaci takođe ukazuju da su mešoviti timovi osnovali 30 odsto startapa, što je 6 odsto iznad evropskog proseka. Uz to, skoro 80 procenata startap osnivača su muškarci, a samo 20 odsto žene.
Kako je u istraživanju navedeno, iako takvi rezultati svrstavaju Srbiju među prvih pet država u Evropi po broju osnivača ženskog pola, i dalje postoji potreba za većim angažovanjem žena u startap ekosistemu. Na konferenciji „Žene u srpskom startap ekosistemu”, na kojoj se diskutovalo o pojedinim rezultatima Startap skenera, Šenli Pinčoti iz USAID-a je izjavila da je angažovanje većeg broja žena neophodno za unapređenje lokalnog ekosistema.
„Startapi i preduzetnici mogu i treba da budu pokretač srpske privrede, a da bi to uradili potrebno je da uključe još više žena. Nadam se da ćemo svi zajedno raditi na poboljšanju poslovnog okruženja kroz programe i inicijative zasnovane na ovim podacima”, kazala je Pinčoti.
Podaci Startap skenera pokazuju da su najzastupljeniji sektori u kojima startapi posluju sektori razvoja softvera, zatim sektor razvoja hardvera, dok najmanji broj posluje u okviru hemijske i tekstilne industrije.
Što se tiče tržišta, ovaj izveštaj pokazuje da većina startapa svoje proizvode i usluge plasira u Srbiji, kao i da polovina ispitanih usmerava svoje poslovanje i na tržište Evropske unije. Slede i tržišta Sjedinjenih Američkih Država i Jugoistočne Evrope, kao i tržišta evropskih zemalja van EU. Međutim, znatno su manje zastupljena tržišta Azije i Bliskog istoka.
Kada je reč o izvorima finansiranja, više od 90 odsto startapa finansiralo se iz sopstvenih sredstava, a nešto više od 50 procenata iz grantova, te 20 odsto uz pomoć porodice, prijatelja ili kolega s posla. Kako je u istraživanju takođe pomenuto, većina srpskih startapa suočava se sa izazovima generisanja prvih prihoda, odnosno 69 odsto još uvek nije profitabilno.
Na pitanje koje su to najveće poteškoće s kojima se startapi suočavaju, među prvih pet izazova ispitanici su svrstali finansiranje, pridobijanje kupaca, zapošljavanje kadra sa adekvatnim veštinama, nevidljivost Srbije na globalnom tržištu i koncept prodaje.
Uprkos poteškoćama i izazovima, poslednjih nekoliko godina postignut je progres u startap ekosistemu, a ovaj izveštaj jasno pokazuje da postoji prostor za dalji napredak. Kako je zaključeno u Startap skeneru, koji sadrži relevantne podatke ne samo o gorenavedenim stavkama, već i o drugim segmentima ekosistema, ovim istraživanjem je postavljena dobra osnova za promociju startap sfere, prikupljanje investicija, predloga javnih politika, izmenu regulatornog okvira, kao i za dalje razvijanje programa podrške.
Na zvaničnom sajtu projekta „Preduzmi ideju” takođe je istaknuto da je u planu je objavljivanje rezultata o stanju ekosistema u vidu Startap skenera jednom godišnje, kako bi na taj način kontinuirano pomogli daljem razvoju celovitog startap okruženja.
*Izradu ovog teksta finansirao je Kabinet ministra za inovacije i tehnološki razvoj – inovacije.gov.rs.