Često se od iskusnijih preduzetnika, inovatora i komentatora tehnološke industrije čuje prezir za firme i preduzetnike koji pokreću poduhvate koji u značajnoj meri kopiraju nešto što već postoji, što je neko već osmislio i napravio. Ova mišljenja su delom zasnovana na džentlmenskim principima koji nalažu da je odbojno i nemoralno kopirati tuđe ideje.

Džobs i Gejts — zlikovci ili heroji?

To je svetonazor koji sam i sam imao dugo od trenutka kada sam počeo da se interesujem za istoriju računarske industrije. Uprkos često citiranoj mudrosti da “Dobri umetnici kopiraju, a sjajni kradu” i dalje sam u mlađim danima prihvatao opšte mišljenje da je Stiv Džobs bio nevaljalac kada je besramno pokrao ideje razvijene u R&D centru Xerox-a i kreirao prvi moderni računarski interfejs sa lansiranjem Macintosh-a.

Onda sam pročitao ovaj esej Malkolma Gladvela koji mi je okrenuo posmatranje sveta naglavačke. Hvale je vredna svaka inovacija, rešenje prethodno nerešenog problema, novina koja ima potencijal da napravi velike pozitivne promene u životu i radu čovečanstva. Međutim, hvale je zaista vredna ona inovacija koja to novo rešenje masovno skalira i učini da ono zaista promeni mnogo toga na bolje umesto da sedi u nekom podrumu, kao što je slučaj bio sa divnim idejama iz Xerox Parc-a.

Džobs možda nije osmislio GUI, miša i druge sjajne inovacije, ali ih je prepoznao i svojom smelošću proširio po svetu, dovodeći moć i vrednost računara ogromnoj novoj publici, “normalnim” ljudima koji nisu iz sveta IT entuzijasta, koja inače ne bi mogla da koristi računare. Zatim lako sledi i da je Bil Gejts, nevaljalac koji je uzeo divnu Džobsovu revoluciju i besramno je pokrao i stavio u svoje Windows proizvode i njima pokrio ceo svet, zapravo još veći revolucionar jer je dramatično proširio bazu ljudi koji su mogli da dobijaju i pružaju vrednost koristeći računare na lak i razumljiv način.

Slava ne ide inovatoru koji stvara za sebe u podrumu, već onome ko je dovede do tačke da promeni svet.

Zrelo, surovo vrednovanje inovacije

Inovacija nije samo nova tehnologija. Inovacija je i interfejs koji čini korišćenje te tehnologije praktičnim, inovacija je komunikacija koja čini da se ta inovacija široko prihvati i primeni, inovacija je i poslovni model. Najčešće je sve to zajedno.

Priroda biznisa je takva da je inovacija ponekad i hladnokrvno zabadanje i uvrtanje noža u leđima konkurenta koji nikada nije pretpostavljao da bi tako nešto moglo da se desi.

Kada pre nekoliko godina Facebook nije uspeo da kupi Snapchat, komentatori globalne IT industrije su se rugali Zakerbergu i veličali Evana Spigela, preduzetnika sa vizijom i petljom da odbije kreatora Facebook-a, preduzetnika koji je slično njemu hladnokrvno odbio neverovatnu ponudu za prodaju svoje firme, kao što je Mark to nekada uradio Yahoo-u.

Nedugo zatim, Instagram je objavio jednu novu funkcionalnost, priče, besramna krađa briljantne kreacije Spigelovog Snapchat-a. U isprva zapanjenoj tišini globalne IT javnosti o blatantnosti krađe ove ideje, vremenom su se čula hladnokrvna objašnjenja kako je to sve fer igra i što je najgore bili su u pravu.

Uspeh koji su Instagram i Facebook napravili implementacijom priči nemerljivo prevazilazi rezultate Snapchat-a, kreatora ovog koncepta, i impresivan je koliko i, možda nekima, težak za gledanje. No takva su pravila biznisa, da ne kažemo opstanka. Izdominira onaj koji hoće da pobedi, pobedi superiornom realizacijom i skaliranjem inovacije tržištu.

Nenad je mrzeo autsorsing

Rođeni novosađanin Nenad Milanović je serijski preduzetnik koji je dugi niz godina uspešno vodio uslužnu IT firmu COING, ali je imao jedan problem. Nenad je mrzeo autsorsing. Iz godine u godinu je sve teže podnosio rad sa klijentima i ono što je video kao njihove konstantne drame, vrdanja, politike i pokušaje zakidanja sa kojima se susreću i neki drugi preduzetnici u ovoj oblasti. Želeo je da kreira svoj proizvod koji će moći da plasira na tržište i skalabilno razvija u biznis sa većim nivoom rizika ali i beskrajno većom perspektivom od autsorsinga.

Pokušao je više proizvoda da napravi, ali bez uspeha. Sa poslednjim proizvodom je odlučio da umesto udžbeničkih koraka ideacije, validacije, prototipiziranja, inicijalnih prodaja, postizanja product-market-fita i skaliranja novog proizvoda, uzeo je i, navodno, instruirao svoje inženjere da iskopiraju jedan uspešni postojeći proizvod 1 kroz 1. Prema Product Hunt listingu prve verzije, jedan od okidača za ovaj poduhvat je bilo još jedno u nizu poskupljenja Toggl-a, tada dominantnog proizvoda za praćenje vremena trošenog za rad u uslužnom programiranju, važnog zbog toga što obema stranama pruža informaciju o tome koliko sati rada se naplaćuje.

Nenadova inovacija je bila u poslovnom modelu. Sve skuplji Toggl je iritirao postojeće korisnike, a Nenadov Clockify je krenuo da pruža velike delove funkcionalnosti Toggl-a besplatno, zarađujući od enterprajz i drugih premium paketa.

Jedna od ilustracija uspeha koji su Nenad i njegov tim se vidi iz ovog Google Trenda, a da ne pominjemo to da je zahvaljujući ovom uspehu ovaj preduzetnik uspeo u nameri da se sa autsorsinga prebaci na proizvodni biznis.

O uspesima Clockifyja ste mogli da čitate kod nas ranije u člancima poput ovog, ovog ili ovog, a ilustracija uspeha može biti da na tom proizvodu danas radi 80 ljudi. Međutim najveći značaj je, po mom skromnom mišljenju u sledećem.

Sve je u inovaciji

Za izvanredan uspeh u poslu kreiranja tehnoloških inovacija je neophodan uspeh. Međutim, inovacija je dosta širi pojam od onoga koji se često podrazumeva u svakodnevnom razgovoru, što bi bila neka tehnička inovacija. Kao što smo gore naveli, inovacija su i korisničko iskustvo, i komunikacija, poslovni model itd, a kada su izvanredan poslovni uspeh i masovno skaliranje tehnoloških rešenja u pitanju, globalno tržište je hladnokrvno mesto koje ne igra nužno po džentlmenskim pravilima.

Za razliku od velkana poput Džobsa ili Gejtsa, vrednost onoga što možemo naučiti od Nenada je to što je domaći primer sa kojim možemo da se identifikujemo, u toj lekciji da ne prezamo od izgradnje biznisa i tako što ćemo osmatriti postojeće inovativno rešenje, koje ima određene slabosti, i napraviti svoje rešenje koje ih nema, i na tim osnovama graditi svoje biznise. I to je sasvim normalno, deo pravila igre.

Naravno, “never go full r*” — inspiracija postojećim rešenjima u redu, međutim zahteva ekstremnu količinu promišljanja, čisto kopiranje nije rešenje za stvaranje vrednosti.