IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Neretko pišemo o tehnologiji u medicini i trendovima koji potiču iz vodećih laboratorija u razvijenim zemljama. Bez sumnje, većini ljudi u Srbiji često nije lako da se povežu sa ovim – predugo čekanje na osnovne preglede, aparati koji nedostaju ili ne rade i medicinsko osoblje koje uzima mito za svoj rad – sve nagoveštava na neefikasan sistem zbog koga pacijenti, svi mi, ispaštamo.
No, kaskanje medicine u odnosu na tehnologiju nije nužno karakteristična samo za našu zemlju i ostale zemlje u razvoju, a nije ni znak da promene nisu moguće. Rupe u efikasnoj dijagnostici i lečenju širom sveta, u kombinaciji sa priuštivim cenama razvoja hardvera i softvera stavlja startape u poziciju da i na malim tržištima stvaraju globalni proizvod. Na ovom putu je nekoliko domaćih ekipa, a sa njihovim predstavnicima razgovarali smo o budućnosti medicine, njihovoj ulozi u njenom stvaranju, kao i stanju inovacija u ovoj oblasti u Srbiji.
Ako procenjujemo pravac promena u oblasti medicine i zdravstva prema tome gde ulaganja velikih investicionih fondova idu, onda je jasan prelaz pažnje sa kompanija koje se bave razvojem novih tipova lekova ka građenju portfolija koji uključuje IT rešenja u zdravstvu. Ovo se odražava i na strukturu radne snage, pa se tako procenjuje da će u narednih 5-7 godina biti potrebno 50.000 stručnjaka za zdravstvenu informatiku, a da će između 2010. i 2020. broj poslova u zdravstvenoj branši ITa porasti za 21%.
Pacijent, uređaj i lekar čine jedan integrisan globalni sistem
Branislav Nikolić, CEO AYO Novalogy, startapa čiji su glavni proizvod naočare koje povećavaju produktivnost i energiju, dobio je uvid u mogućnosti personalizovane i preventivne medicine tokom učešća na Health 2.0 konferenciji u Silikonskoj dolini.
Zdravstvo se polako širi i u naše domove, kao na primer, primenom Scanadu uređaja. Imao sam prilike da se na Singularity Univerzitetu i NASA Ames centru uverim kako big data i crowd source medicina preobražavaju našu percepciju “zdravstva i medicine” i približavaju pacijenta, uređaj i doktora u jedan integrisan globalni sistem.
Personalizacija je bitan aspekat i Ayo naočara, a Branislav kaže da se izdvaja na tržištu po tome što je lak za korišćenje, a ne dozvoljava kompromis u kvalitetu.
Mislim da je naš doprinos svetskim trendovima vidan u pogledu cross-sectional inovacije koja kombinuje pametne self-learning uređaje, nosivu tehnologiju i korisničko lifestyle wellness rešenje. Velika zainteresovanost svetskih stručnjaka, kao i renomiranih korporacija za ovo čime se bavimo daje nam poverenje da smo na dobrom putu i da imamo uticaj na oblikovanje svetskih trendova.
Branislav je uveren da ako bismo merili mogućnosti branše u Srbiji po kvalitetu ljudi, da bismo bili na dobrom putu.
Verujem da u Srbiji ima puno stručnjaka svetskog nivoa, kao i veliki broj izuzetno nadarenih mladih ljudi koji mogu mnogo da pruže. No, nedostatak podrške, što u vidi novca, infrastrukture i sistema saradnje, koči (da ne kažem blokira) progres i čine da Srbija znatno kaska za ostatkom sveta.
Kod nas nema planiranja zdravstvene zaštite
Ivan Gligorijević, ko-osnivač mBrain Traina, startapa koji radi na revolucionarizaciji praćenja i ispitivanja moždanih aktivnosti, prvenstveni pravac u menjanju zdravstvene zaštite u naredne pola decenije vidi u nosivim uređajima u cilju prevencije. Kao što smo ranije još pisali, i neke osiguravajuće kuće prepoznaju potencijal u ovome, pa tako pružaju beneficije korisnicima nosivih uređaja.
Jedna analogija ovom procesu koja se već desila u zdravstvu: prvo su krv za analizu vadili lekari, pa se onda otkrilo da je to skupo; onda su to krenule da rade medicinske sestre, pa je i to postalo skupo. Sada (recimo, u Americi) ti sam sebi jednokratnim aparatom izvadiš krv i ubaciš uzorak u pravu “kutiju” za analizu.
Uticaj mBrain Traina na globalnom planu je u modernizaciji EEG sistema kojim se čitaju i manipulišu moždani talasi.
Mi smo uskočili u tehnološki voz i modernizovali upotrebu EEG-a minijaturizacijom i mobilnim karakterom. Sada je moguće korišćenjem svog mobilnog telefona u kućnim uslovima raditi dijagnostiku i rehabilitaciju od nekih neuroloških oboljenja.
Mi smo za tu svrhu napravili sistem SMARTING koji trenutno prodajemo istraživačkim centrima širom Evrope i sveta.
Ivan nam kaže da “svuda u svetu medicina kasni za tehnologijom” i da je često uzrok tome dug proces uvođenja inovacija u primenu na pacijentima. No, dodaje, “kod nas je priča još gora”.
Čini mi se da niko ne planira previše u pogledu zdravstvene zaštite. Ne razmišljamo analitički – vizije kako će to sve da izgleda za 10-20 godina, ko će to da plati, koliko ima radno sposobne populacije i da li je to održivo. Inače, mi reagujemo samo kad nam problem zakuca na vrata.
Ljudi hoće da rade stvari kako su ih radili pre, zašto da se menjaju? Ne razumeju da stari metodi neće biti primenljivi. Jedino je pozitivno što smo blizu nekih ozbiljnijih zemalja, pa ćemo, verovatno, prekopirati njihove modele. Jedino je pitanje da li ćemo za to imati para.
Bioinformatika kaska jer nemamo potrebnu infrastrukturu
Seven Bridges Genomics je srpsko-američka kompanija koja razvija platformu za procesuiranje genetskih informacija, pri čemu sami korisnici ne moraju da poseduju strukturu za procesuiranje. To naučnicima i naučnicama širom sveta omogućuje da se tokom rada fokusiraju na svoje istraživanje, a ne na održavanje infrastrukture. Kompanija je među vodećim u svetu u ovoj oblasti, a neki od uspeha koji ovome svedoče su ugovor od 3 miliona dolara za izradu prvog funkcionalnog graf genoma na svetu, kao i saradnja sa National Cancer Institute u SAD.
Ko-osnivač i CTO SBGenomicsa, Igor Bogićević, podelio je sa nama svoju viziju budućnosti lečenja.
Ono što definitivno napreduje je tzv. precizna medicina (na eng. precision medicine), koja uzima maha u SAD i Kini. Možda ne u roku od 5-10 godina, ali definitivno 20 – možemo da prognoziramo da ćemo imati bolje lekove i tretmane podešene za individualne potrebe, umesto za čitavu populaciju, kao što je slučaj sada.
Način na koji mi doprinosimo ovome je tako što pokušavamo da pomognemo naučnoj zajednici da razvije bolje znanje o genetskom materijalu i ovim putem na efikasniji način pristupi bolestima poput raka. Mi još uvek nismo u samoj medicini, više smo okrenuti ka naučnoj zajednici.
U intervjuu koji je dao Startitu pre skoro tri godine, Igor nam je rekao zbog čega razvoj biotehnologije i bioinformatike nailazi na prepreke u Srbiji:
Ovaj segment industrije kojim se mi bavimo nije deo formalnog obrazovanja, niti postoje uslovi za isto kod nas.U Evropi su značajniji centri naše industrije u Velikoj Britaniji i Nemačkoj i verovatno će tako ostati još neko vreme. Sekvenceri i prateća infrastuktura još uvek su previše skupi za siromašnije nacije.
Ova grana industrije ne bi trenutno bila isplativa kod nas pošto nemamo ni tehničku ni obrazovnu infrastrukturu kao ni uslove da se bavimo istom, a trenutno imamo i mnogo veće probleme i izazove tako da je ovo u potpunosti periferna grana industrije za nas.
Sada kaže da se nada da će rad SBGa omogućiti brži ulazak inovacija i na naše tržište – napredovanjem istraživanja, cena terapije i lekova će opadati, omogućujući proširivanje novina i na tržišta na nižem nivou razvoja.