Micro:bit uređaji za učenje programiranja u srpskim školama — tim Fondacije Petlja sastavlja materijale

Fondacija Petlja je potpisala još jedan Ugovor o saradnji koji će doprineti unapređenju edukativnog sistema u osnovnim školama Srbije. U pitanju je projekat „Škole za 21. vek” koji sprovodi organizacija British Council, a finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva.

Reč je o trogodišnjem projektu kojim je predviđeno da sve osnovne škole na teritoriji Zapadnog Balkana do sredine 2021. godine dobiju micro:bit uređaje koji će se koristiti u nastavi računarstva, ali i u drugim predmetima. Cilj ovog projekta se u velikoj meri poklapa sa ciljem Petlje da se razvije algoritamska pismenost u Srbiji, tako što će se učenici podsticati da razvijaju kritičko i algoritamsko razmišljanje kao i multidisciplinaran pristup rešavanju problema, tokom redovnih školskih aktivnosti.

Uloga autorskih timova Petlje će biti izrada edukativnih resursa koji su namenjeni upotrebi micro:bit uređaja na nastavi. Materijali će se koristiti u petom, sedmom i osmom razredu, u okviru predmeta Informatika i računarstvo, kao i u okviru predmeta Tehnika i tehnologija.

British Council je dugo prisutan u oblasti primene informacionih tehnologija u obrazovanju tako da su mnogi Petljini saradnici i partneri sarađivali ili još uvek sarađuju sa British Council-om. Tako je i pre oko godinu dana na sastanku Inicijative „Digitalna Srbija“, Fondacije Petlja i British Council-a prepoznata mogućnost saradnje u okviru projekta „Škole za 21. vek“.

Nedavno je Fondacija Petlja otkrila i da će, kroz program Gen D — Nurturing a Digital Future, njihovi materijali biti prevedeni na jezike niza zemalja u regionu. Nebojša Vasiljević, direktor Petlje, ispričao nam je više o razlikama i sličnostima između ova dva projekta.

Projekat „Škole za 21. vek“ obuhvata više država u regionu, pri čemu se aktivnosti Fondacije Petlja u okviru ovog projekta odnose samo na Srbiju. Konkretno, u projektu „Škole za 21. vek“, naša fondacija se bavi korišćenjem Micro:bit uređaja u školama u Srbiji, dok se u projektu Gen-D bavimo korišćenjem Petljinih edukativnih materijala u školama u drugim državama. I u jednom i u drugom slučaju imamo faktor prekogranične razmene iskustava, samo različite prirode i u različitom smeru.

Micro:bit je uređaj koji je dizajnirao BBC, sa ciljem da ga koriste deca u školama u Ujedinjenom Kraljevstvu i tako postanu aktivno uključena u pisanje softvera, umesto da samo konzumiraju medije. Ovaj projekat se nastavlja na kućni računar iz osamdesetih godina, pod nazivom BBC Micro, koji je, takođe, bio deo programa računarskog opismenjavanja, a koristio je programski jezik BASIC. Na Micro:bit uređajima u srpskim školama će se koristiti adaptirana verzija programskog jezika Python.

Micro:bit uređaj ima nekoliko jednostavnih načina interakcije sa okolinom, kao što je matrica svetlećih dioda, dva tastera, senzor pokreta, kompas, mogućnost direktne bežične komunikacije dva uređaja, ali i povezivanje dodatnih elektronskih komponenti preko kontakata koji su raspoređeni duž jedne ivice. Pri tome se Micro:bit može programirati slaganjem blokova u MakeCode okruženju, ali i pomoću programskog jezika MicroPython.

Micro:bit ima pažljivo osmišljen balans jednostavnosti i dovoljno raznovrsnih mogućnosti za brojne zanimljive i atraktivne primene. Jednostavan je za programiranje, a istovremeno pruža dovoljno prostora za demonstraciju osnovnih tehnika programiranja.

Najjednostavniji način upotrebe Micro:bit-a je uz korišćenje blokovskog programiranja i bez povezivanja dodatne elektronike ili sa minimalno dodatnih žica i komponenata (kao što je zvučnik). Taj način upotrebe Micro:bit-a odgovara nastavnom programu Informatike i računarstva u petom razredu gde je predviđeno učenje blokovskog programiranja.

U našim osnovnim školama se već od šestog razreda uči tekstualni programski jezik, što je pretežno Python, pa se Micro:bit u kombinaciji sa MicroPython-om i na taj način uklapa u projektnu nastavu.