Fondacija Petlja — istorija i budućnost jednog od najambicioznijih projekata u Srbiji

Petlja za cilj ima razvijanje algoritamske pismenosti u Srbiji, ali kroz brojne projekte pomaže razvoj čitavog sektora IT obrazovanja u našoj zemlji.

Marko Marković - 20. Mart, 2019.

U SAD je 2016. godine sprovedeno istraživanje. Procenjeno je da tek između 40% i 70% škola nudi bilo kakvu vrstu obrazovanja u oblasti informacionih tehnologija.

Na proleće naredne 2017. predmet Informatika i računarstvo postao je obavezan u srpskim osnovnim školama. Tada je za Fondaciju Petlja prvi put čuo veći deo javnosti. Naime, neki od članova ove organizacije odigrali su bitne uloge u tom poduhvatu.

Kroz brojne projekte, Petljani aktivno rade na poboljšanju čitavog segmenta IT obrazovanja u Srbiji. Startit je već pisao o glavnom cilju Fondacije – unapređivanju algoritamske pismenosti u zemlji. Ovaj termin polako ulazi u široku primenu i tako sustiže pojam opšte digitalne pismenosti. Za to su u velikoj meri zaslužni Petljani.

Energija koju tim Petlje ulaže u rad je ogromna, a potencijalna korist za naše društvo još veća. Tim za koji i sami kažu da funkcioniše kao neprofitni startap ima jednu od najambicioznijih misija u Srbiji. Budući da je priča o njihovom nastanku i aktivnostima vrlo kompleksna, najbolje je da krenemo od početka.

Razvojni centar Microsofta u Srbiji i BubbleCup

Petlja nije nastala preko noći. Neke organizacije prvo postave cilj, pa okupljaju ljude koji mogu da im pomognu u njegovom ostvarivanju. S druge strane, članovi buduće Petlje su se skupili sa raznih strana i prepoznali da imaju slična interesovanja i motivaciju. Tek kasnije su pronašli najbolji način da ostvaruju svoje ideje.

Jedno od mesta u kojima je čitava priča počela da se rađa je Microsoft Development Center Serbia (MDCS), obrazovan 2005. Milan Vugdelija, koji je tamo radio 11 godina, priseća se početaka.

Milan Vugdelija, PetljaPo povratku u Srbiju 2007. godine direktor MDCS Dragan Tomić, čim je centar narastao na tridesetak ljudi, pokrenuo je ideju buđenja uspavanog potencijala za ove stvari u Srbiji. Aktivno je tražio način da motiviše srednjoškolce i studente da razvijaju svoj talenat za programiranje, a nas zaposlene u Centru da organizujemo nešto što će u tome da im pomogne.

Tako je 2008. nastao jedan od prvih realizovanih projekata – Bubble Cup. Ovo takmičenje je za cilj imalo popularizaciju programiranja među đacima i studentima u Srbiji. Jedanaest godina kasnije, Bubble Cup je prerastao u bitan međunarodni događaj.

Ova grudva je pokrenula lavinu u kojoj je više desetina stručnjaka počelo da se priključuje daljim inicijativama. Većina njih je motivaciju crpela iz ličnog iskustva. Kroz sopstveni razvoj su se susretali sa problemom nedovoljne podrške, pa su želeli nešto da promene za dolazeće generacije.

Saradnja sa obrazovnim institucijama i mentorstva

Dok je BubbleCup rastao, različite grupe inženjera MDCSa pokretale su nove saradnje. Tako su 2011. započeli sa gostujućim predavanjima i mentorstvima na Elektrotehničkom i Matematičkom fakultetu i u Matematičkoj gimnaziji.

U gimnaziji, na primer, gostujući predavači su dolazili na blok nastavu i donosili nove sadržaje. Predlagali su projekte i donosili svoje zadatke, malo teže od onih koji se inače rešavaju na časovima. Birali su ih sa željom da klincima budu što zanimljiviji.

Teo Šarkić, jedan od osnivača Petlje, priseća se koliko je njihovo prisustvo bilo inspirativno za đake.

Teo Šarkić, PetljaJedan od većih projekata koji smo im predložili bio je da naprave bar-kod čitač na telefonu. Jedan od klinaca je odlučio da, umesto toga, napravi QR čitač. Shvatio je da je ovo naše zastarelo i da hoće da se bavi nečime što je sada aktuelno.

Nije se zaustavio tu, već je napravio svoju biblioteku, postavio sve na GitHub, napravio prezentaciju od 60 slajdova… Koju sam počeo da čitam i onda morao da usporim da bih shvatio o čemu se radi (smeh)

Taj isti đak je kasnije učestvovao u organizaciji Nedelje informatike. To je projekat bivših đaka Matematičke gimnazije, gde tokom nedelju dana organizuju predavanja i zadatke za mlađe. On je prepoznao koliko je značajno kada neko izdvoji vreme za vas, pa je ubrzo vratio duplo zajednici.

Međutim, budući Petljani su shvatili da moraju da budu još efikasniji.

Milan Vugdelija, PetljaMentorstva su nam poslužila da vidimo šta je sledeći korak. Shvatili smo da ulaganje toliko energije, zarad 20 đaka ili studenata, jednostavno nije najbolji način. Ako hoćemo da se cimamo, hajde da to uradimo za celu Srbiju.

TakProg i BubbleBee

Vugdelija je, zajedno sa Andrejom Ilićem i još nekoliko kolega, 2013. pokrenuo portal BubbleBee. Nazvan po ugledu na Bubble Cup, ovaj portal se ispostavio kao jedan od bitnih činilaca u obrazovanju Petlje. Na BubbleBee-u se nalaze materijali za učenje i vežbanje programiranja, kao i predlozi projekata za samostalan rad.

Milan Vugdelija, PetljaKroz rad sa đacima i studentima uživo, osetili smo šta realno možemo, a šta ne. S obzirom na relativno mali domet, bilo je jasno da je bolje ulagati trud u onlajn platformu. Osim toga, shvatili smo da bi sajt dobro došao i kao direktna podrška tadašnjim aktivnostima u učionici.

Inspiracija za BubbleBee je bio vrlo popularni Z-Trening. Aleksandar Zlateski je skoro sasvim sam uspostavio i godinama punio ovu platformu sa takmičarskim zadacima. U toj ranoj fazi mnogo ljudi je doprinelo tome da stvar zaživi. Teo Šarkić je bio izuzetno motivisan i istrajan u nameri da održi funkcionalnost sajta.

Pored portala BubbleBee postojao je još jedan sajt sa sličnim ciljem – TakProg, osnovan još 1998. kao sajt komisije za takmičenja srednjoškolaca u programiranju. TakProg je okupljao ljude koji vole algoritmiku i žele da pomognu nekim novim klincima da uđu u taj svet.

BubbleBee i TakProg su 2016. odlučili da se udruže. Motiv dovoljno govori o pozitivnoj poruci koju članovi Petlje šalju.

Milan Vugdelija, Petlja

Shvatili smo da je za ovako malu zajednicu velika šteta da se takve inicijative ne povežu i ne sarađuju, a da se trud rasipa. Zahvaljujući razumevanju Marka Bakovića i Dušana Zdravkovića i podršci Dragana Stojanovića, sada imamo jedan bolji portal, jaču ekipu i vrlo dobru saradnju sa Komisijom. Sve to umesto par slabijih portala, koji bi dalje stalno delili sve one koji budu želeli da se pridruže i doprinesu.

Ključni susret

Malo pre spajanja dva portala, BubbleBee je počeo da radi na prvoj velikoj sistematičnoj zbirci zadataka. Te 2015. godine, sreli su se i udružili budući suosnivači Petlje.

Milan Vugdelija, PetljaFilip Marić i Nebojša Vasiljević su mnogo doprineli organizaciji, sadržaju i kvalitetu same zbirke. Još važnije – da se opšta inicijativa bolje uobliči, dobije veći zamah i okupi još više ljudi.

Filip se do tada već istakao pre svega kao autor mnogih udžbenika i vrhunski predavač na Matematičkom fakultetu i u gimnazijama. Nebojša je došao sa izuzetno raznovrsnim i relevantnim iskustvom. Od univerzitetske nastave, preko državne uprave i velikih akcija poput Digitalne Škole, zalaganja za računarsko opismenjavanje šire populacije, do uloge inženjera, konsultanta i rukovodioca.

Rad na ovoj zbirci, osim spajanja suosnivača, bitan je i zbog toga što je prvi put dobijen finansijski podsticaj.

Teo Šarkić, Petlja

Tamara Letić iz MDCS i Tanja Tatomirović iz Microsoft Srbija su videle da postoji mogućnost za finansijsku podršku projektima kroz program Microsoft Philanthropies. Sredstva iz ovog programa su ranije dodeljivana upravo za projekte slične našem. Njih dve su verovale da možemo da ih dobijemo, prijavile nas i tako smo došli do prvog ozbiljnog budžeta za dalje aktivnosti. Po prvi put nismo radili volonterski.

Tada smo takođe prepoznali da je za celu priču potrebno da uključujemo i druge ljude. Pridružilo nam se nekoliko profesora, uglavnom iz matematičke i računarske gimnanzije. Među njima je bio i Filip Marić, koji je nastavu držao i u ovim gimnazijama.

Nastavni program za Informatiku i računarstvo

Petlja je zvanično nastala 2017. godine. Njeno začeće je usko vezano za proces uvođenja predmeta Informatika i računarstvo u srpske škole. Ono je, opet, rezultat dugogodišnje inicijative velikog broja ljudi. Između ostalih i Snežane Marković, tadašnje pomoćnice ministra prosvete, ali i budućih Petljana – Katarine Anđelković i Nebojše Vasiljevića.

Katarina je pet godina radila u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Tamo je vodila projekte u delu obrazovanja. Dve i po godine je provela i u Centru za promociju nauke radeći na međunarodnim projektima, popularizaciji i decentralizaciji nauke u Srbiji.

Katarina Anđelković, PetljaIdeju o važnosti ICT obrazovanja (Information and Communications Technologies) dobijamo već 2010, a prvi pokušaj da se to i ostvari nije dobro prošao 2014. Posle kratke pauze, početkom 2016. pokrenuta je nova inicijativa zahvaljujući Snežani Marković. Ni tada nismo uspeli. Dakle, čitav taj proces nije uopšte bio lak i pravolinijski.

Iz današnje pozicije je možda teško zamisliti koliko je zapravo bio veliki put koji treba da se pređe.

Nebojša Vasiljević, PetljaSećam se da sam 2011. video predlog novog programa za tadašnji predmet Tehničko i informatičko obrazovanje. U njemu je, na primer, bilo predviđeno da se i dalje na milimetarskom papiru prave crteži. Sećam se i slike iz udžbenika gde se nalazio momak koji sedi za stolom, a ispred njega samo lenjiri i papir, nigde računara na stolu.

Uvođenje predmeta se dugo „kuvalo” i bilo je neophodno preskočiti brojne prepreke. Petljani ističu da, ako je postojala neka srećna okolnost, to je svakako činjenica da su imali Snežanu Marković na svojoj strani. Ona je i sama profesorka Računarstva i informatike i imala je jaku motivaciju da ne odustane od cele priče, jer je prepoznavala njen širi značaj.

Nebojša Vasiljević, PetljaTe 2016. godine, na Nacionalnom prosvetnom savetu (NPS), nije se prelomilo da informatika postane obavezan predmet. Međutim, program koji je razvijen za njegove potrebe, prihvaćen je kao novi nastavni program izbornog predmeta. Tada je i Vlada Republike Srbije pokazala interesovanje za informatiku, što je omogućilo da sledeće godine na NPS konačno bude odobreno uvođenje novog predmeta.

U procesu donošenja nastavnog programa za peti i šesti razred osnovne škole učestvovao je veći broj stručnih ljudi. Neki od njih su kasnije postali članovi tima ili saradnici Petlje.

Retrospektivno, taj konačni proces može da deluje kao da je prošao mnogo lakše nego što je to zapravo bio slučaj. Istina je da je zadatak koji bi trebalo da se obavlja godinama – zgusnut u svega par meseci. Jednostavno, u tom trenutku je postojala volja i u državi i u pojedincima, i svi su bili svesni da prilika ne sme da se propusti.

Petljani ističu da je upravo to stanje ono što je dovelo do obrazovanja Petlje.

Milan Vugdelija, PetljaBili smo složni oko opštih ciljeva, ali smo imali različite ideje o konkretnom angažovanju nove organizacije. U opisanoj situaciji prioritet je jednostavno morao biti podrška nastavi informatike u osnovnoj školi.

Iako se jedan deo ekipe godinama zalagao konkretno za ovo, tek tada smo kao grupa postali svesni koliko je ozbiljan posao koji predstoji i da Petlja može značajno da doprinese. I tako, imali smo „petlju“  da se upustimo u taj veliki posao.

Kako Milan Vugdelija ističe, hronološki poslednja bitna kockica je bila podrška IT zajednice.

Milan Vugdelija, PetljaU periodu kada je osnovana i Petlja, velike IT firme su prepoznale potrebu da se udruže kako bi njihove inicijative i potrebe postale vidljivije u javnosti. Tako je nastala i Inicijativa “Digitalna Srbija” (DSI) koja je prepoznala obrazovanje kao jedno od polja svog delovanja.  Oni su podržali ideju i bitno doprineli tome da se ona i realizuje.

Motivacija i ideja

Spomenuli smo da ni mnoge škole u SAD nisu imale programiranje u okviru redovne nastave u trenutku kada je Informatika i računarstvo kod nas postao obavezan predmet. Razlog jeste, delom, to što je njihov školski sistem decentralizovan. Odluke o obrazovanju se ne donose na federalnom nivou, već svaka država, a ponekad i pojedinačne škole, donose odluke za sebe. Odluke u našem sistemu stoje u odnosu 0 i 1. Ili niko ili svi.

Još bitnije, ovo govori o tome koliko je naporna borba da se promeni makar i deo obrazovnog sistema. Inercija postoji čak i u najrazvijenijim državama. Na kraju, sve se svodi na motivaciju, istrajnost i prave ljude u pravim trenucima na pravim mestima.

Katarina Anđelković, Petlja

Motivacija je to što je svima nama pojedinačno jako stalo do toga da vratimo zajednici ono što je zajednica nama dala. Svako od nas je imao mogućnost da ode iz zemlje i nije otišao. Neki koji su otišli, vratili su se. Svi osećamo potrebu da vratimo ono što smo naučili.

Petlja je najveći projekat tog tipa, ali mi i dan danas, nevezano za nju, držimo besplatne treninge, objavljujemo članke, delimo naše znanje, dajemo savete, ali i sami stalno učimo i usavršavamo se.

Komplet onlajn materijala koji se nalazi na njihovom sajtu namenjen je osnovcima, gimnazijalcima, nastavnicima i specijalnim IT odeljenjima. Tamo se nalazi sve ono što se uči u školama, ali i mnogo više od toga. Petlja je i obučila preko 1100 nastavnika informatike, kako bi što uspešnije koristili ove materijale.

Tim je svoje ideje oblikovao po ugledu na globalne trendove.

Nebojša Vasiljević, PetljaMi smo dugo čitali i pratili dešavanja iz ove oblasti.

Python tim je krajem devedesetih počeo da priča o programerskoj pismenosti. U decembru 2013. pokrenuta je code.org incijativa. Njihov stav je da svaki učenik, u svakoj učionici u Americi, treba da uči kodiranje. 2014. je u Engleskoj uvedeno učenje računarstva, bar u nekom obliku, od prvog razreda osnovne škole. To je na globalnom nivou bila najveća prekretnica, koja je pokrenula promene i u drugim zemljama.

Dakle, čitava ova decenija prolazi u znaku izjednačavanja računarskih nauka sa ostalim predmetima u školi. Shvatili smo da u tom pravcu ide svet i rekli: „Hajde samo da ne čekamo.”

Takmičenja i letnje škole

Pored projekata kojima je svrha podučavanje, Petlja učestvuje u organizaciji niza takmičenja na kojima je moguće oprobati se u stečenom znanju.

Milan Vugdelija, PetljaUz saradnju sa Društvom matematičara Srbije i Računarskom gimnazijom, sada se završna takmičenja za osnovne i svi nivoi takmičenja za srednje škole odvijaju na infrastrukturi Petlje. Neka takmičenja nižeg nivoa se takođe ocenjuju na Petlji (nakon takmičenja), a podržane su i onlajn kvalifikacije srednjoškolaca. Takmičenje MG Cup, koje organizuje Matematička gimnazija, kao Bubble Cup takmičenje, takođe se održavaju na Petlji.

Uz zalaganje Jelene Hadži-Purić, koja predsedava komisijom za takmičenja osnovaca u programiranju, uveli smo automatsko pregledanje i time udvostručili broj učesnika državnog takmičenja u osnovnim školama.

Zajedno sa Društvom matematičara Srbije, Petlja je organizovala dve letnje škole programiranja za po 25 najuspešnijih takmičara iz osnovnih škola. Škole su bile besplatne za polaznike.

Milan Vugdelija, PetljaTamo klinci uče vrlo napredne stvari. Neke od njih se predaju na fakultetima. Ima i onih koji su toliko napredovali da praktično nema više ko da ih uči i dalje napreduju sami.

Nikako ne treba misliti da se tamo strogo i suvoparno radi. Katarina Anđelković priča o pozitivnoj atmosferi koja vlada.

Katarina Anđelković, PetljaDok čekaju rezultate kvalifikacija, takmičari se dopisuju na forumu, koji služi za informisanje i proveravanje zadataka. Klinci se, naravno, na četu stalno zafrkavaju, ali i tako oni nastavljaju da uče.

Završile su se kvalifikacije, oni čekaju rezultate, upoređuju rešenja, a onda malo zadirkuju jedni druge ko je bolje uradio zadatak, pa malo komisiju… Kada gledate taj čet znate da vredi ovo što radimo.

Svako doprinosi na svoj način

Najviše ideja i aktivnosti Petlje pokrenuli su Nebojša Vasiljević, Filip Marić i Teo Šarkić. Oni su doprineli i širenju i raznovrsnosti tima. Osnovni tim Petlje čine Nebojša Vasiljević, Katarina Anđelković i Lazar Bojičić, koji se bave  organizacijom. Za razvoj platforme su u početku bili zaduženi, a danas volonterski doprinose, Srđan Božović, Marko Baković i Radenko Pavlović, dok je danas primarno zadužen Nenad Milutinović.

Milan Vugdelija se nedavno i formalno pridružio timu i najviše će se baviti sadržajima.

Milan Vugdelija, PetljaKao što vidite, osnovni tim nije veliki, ali zajednica oko Petlje je porasla. Saradnici i bivši članovi tima ostaju deo zajednice formirane oko Petlje i nakon perioda intenzivnog angažovanja.

Na primer, programeri koji su razvijali platformu Petlje, uvek su spremni da naknadno pomognu intervencijama na kodu i uvođenjem „naslednika“ u posao. Autori postojećih onlajn materijala rado ulaze u nove projekte, kada do njih dođe.

Članove tima su tokom godina činili uglavnom entuzijasti koji su radili volonterski ili daleko ispod realne cene. Sledeći korak je zahtevao da se privuku oni koji bi mogli da izdvoje više vremena i energije. Iskusni i kvalitetni programeri, autori materijala, predavači i drugi saradnici su morali da budu plaćeni. Tako se stvorila potreba za pribavljanjem izvora finansiranja.

Milan Vugdelija, PetljaPokazavši početne rezultate, uz veliku pomoć Stefana Saloma iz Infostuda, počeli smo da prikupljamo novac od svih koji su ovu ideju videli kao vrednu podrške. Razumevanje i ogromnu podršku Microsofta smo imali od početka, bez toga Petlje ne bi bilo. Vrlo brzo su se pridružili Nordeus, Infostud i druge kompanije okupljene oko Inicijative Digitalna Srbija. Za njima – i drugi donatori.

Ipak, postoji i druga strana medalje. Jedna od većih bitaka koje Petlja treba da dobije je ubeđivanje celokupne javnosti da je njihova jedina želja – unapređivanje društva.

Teo Šarkić, PetljaČuli smo razne priče, o tome odakle se finansiramo, kakve zadnje namere imamo… Jedno od zanimljivijih pitanja koje sam čuo je: „Ko njih plaća da guraju Python?” (smeh) (Python je besplatni, open source programski jezik, prim. aut.)

Na sreću, ovakvih pitanja je sve manje i manje. Čini se da javnost postaje svesna da mi ovo radimo potpuno iskreno.

Budućnost Fondacije Petlja

Prirodno, kako postižu uspehe u ostvarivanju svog cilja, tako se stvaraju nove prilike i dodatna podrška, a ambicije se šire. Uz činjenicu da se timu pridružuje sve više stručnjaka iz cele Srbije, budućnost Fondacije trenutno deluje dosta svetlo. Dogovaranje za narednu godinu je u toku. Ideja uvek ima više nego što je moguće realizovati, pa treba odrediti prioritete.

Milan Vugdelija, PetljaJedan pravac delovanja su nastavni materijali. Nakon što su materijali za osnovnu školu zaokruženi, radiće se na dopuni materijala za gimnazije, a zatim i za specijalizovane smerove u gimnazijama i stručnim školama. Drugi pravac je pomoć nastavnicima u korišćenju materijala za redovnu nastavu i druge aktivnosti, pre svega kroz predstavljanje mogućnosti na obukama.

Zatim, potrebno je dalje podržati rad sa talentovanim đacima kroz dodatno obezbeđivanje materijala za rad, omasovljenje dodatne nastave (moguće onlajn), dalje omasovljenje takmičenja, smotri radova i sličnih manifestacija. Tu je i održavanje, pojednostavljivanje i proširivanje funkcionalnosti sajta, zajedno sa daljim razvojem platforme na kojoj sajt radi i pratećim alatima za kreiranje sadržaja, što je jedan veliki, stalan i relativno nevidljiv posao.

Želimo i da šire predstavljamo naše ideje i naše viđenje situacije, uključujući i stav da značajan deo digitalne pismenosti može i treba da se stiče i na drugim predmetima (o tome neki drugi put). Neke od ovih stvari ćemo imati ubrzo, a neke će morati da sačekaju.

Fondacija Petlja je, za kratko vreme, uspela da stvori dovoljno da njeni članovi mogu sa ponosom da se osvrnu iza sebe.

Milan Vugdelija, PetljaPonosni smo na sve što se do sada desilo u vezi sa Petljom. Najviše na to što smo uspeli da okupimo odličan tim, raznovrstan, kvalitetan i iskusan. To su ostvareni ljudi sa uspešnim karijerama. Iza sebe imaju dugogodišnji rad u obrazovnim institucijama svih nivoa, ministarstvima, Istraživačkoj stanici Petnica, Centru za promociju nauke, IT kompanijama…

Veoma nam je drago da nas sve više ljudi razume i podržava. Sjajni ljudi iz raznih krajeva Srbije nam se pridružuju kao saradnici i stvara se dobra energija. Sve to mi govori da smo na dobrom putu i daje veru da možemo i više. Svestan sam očekivanja koja smo postavili i odgovornosti koju smo preuzeli, ali ako nastavimo kako treba, mislim da će razloga za ponos tek biti.