IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
U prethodnim mesecima mnogobrojne neproverene informacije, teorije i laži pokazale su sličnu brzinu i tendenciju širenja kao i pandemija, pa je u međuvremenu zaživela kovanica infodemija.
Na Startit Dnevniku bilo je više primera kako su se mediji i nadležni organi borili sa narastajućom skepsom u pojedine teme. Jedno od važnih pitanja je gde se postavlja granica kako pojedine informacije ne bi nanele nepopravljivu štetu. Nažalost, poslednjih meseci bilo je i takvih situacija.
Redakcija BBC-ja napravila je pregled situacija koje su, stvorene ili oblikovane dezinformacijama i lažima, uspele da ugroze ili oduzmu ljudske živote tokom pandemije. Reč je o slučajevima kada su ljudi povedeni neproverenim informacijama dospeli u životnu opasnost.
Upravo to se dogodilo bračnom paru sa Floride, pošto su zauzeli stav da je korona virus ili prevara, ili tipična zaraza, na osnovu nekih teorija koje su pročitali na internetu. Uprkos upozorenjima nadležnih Brajan je nastavio svakodnevne aktivnosti, bez pridržavanja socijalne distance. Bračni par se zarazio početkom maja, a COVID-19 je Brajanovu ženu doveo u kritično stanje, pošto je prethodno bolovala od astme.
Lekari upozoravaju da je nepouzdane informacije imaju veliku ulogu u stvaranju nepoverenja, koje može da utiče na odluku obolelog kada da potraži zdravstvenu pomoć. Na takve situacije ukazao je jedan od njujorških doktora, kada su mu jedne večeri stigla dva pacijenta, cimeri koji su do tada delili isti krevet i obojica teško oboleli. Jedan od njih dvojice je vrlo brzo preminuo, a drugi je priključen na respirator.
„Misle da je korona virus sličan običnom gripu, pokušavaju alternativne načine lečenja”, objasnio je dr Radživ Fernando i ispričao da mu je preživeli pacijent rekao da su na internetu pročitali kako virus nije opasan, što ih je navelo da kasnije potraže zdravstvenu pomoć.
Kako bi se ovakve informacije sporije širile, tehnološke kompanije su u prethodnom periodu preduzele više različitih mera kako bi upozorile svoje korisnike na neproverene činjenice. U prvom periodu rešenje je bilo brisanje objava koje su povezane za dezinformacijama i teorijama zavere, na čemu su najviše radili YouTube i Facebook.
Bilo je reči i o nezavisnom softveru Facebooka, koji je tokom pandemije poslao oko 50 miliona poruka kako bi ukazao na delove objava koje sadrže nepouzdane informacije. U 95 odsto slučajeva korisnici nisu posećivali te sadržaje. Twitter je upotrebio oznake i upozorenja koje je ranije uglavnom koristio za „deepfake vesti”.
Da li predsednik SAD-a treba i sme da savetuje kako se lečiti?
Ukoliko povežemo prethodno navedeni slučaj bračnog para koji je bio nepoverljiv prema instrukcijama nadležnih, a na drugoj strani postavimo izjave predsednika SAD-a, jasno je da postoji razlog zbog čega postoji nepoverenje u nadležne institucije, a samim tim i teorije koje pružaju neproverene informacije.
Predsednik SAD-a je u više navrata pozvao u svojim izjavama na upotrebu hidroksihlorohina, leka o kojem se diskutuje još od januara. Početkom aprila američki predsednik se obratio javnosti rečima „da nemaju šta da izgube” ukoliko probaju da koriste ovaj lek, a sredinom maja izjavio je da ga i sam uzima.
Vođen tim predlogom, još jedan bračni par je doveden u zabludu, pošto su se otrovali kada su popili sredstvo za čišćenje. Reč je o Geriju, koji nije preživeo, i Vandi, koja je hospitalizovana i kasnije rekla da su poslušali savet američkog predsednika.
Iran je zabeležio više stotina preminulih od konzumacije alkohola, pošto se na društvenim mrežama proširila vest da ima lekovito dejstvo.
Američki predsednik oglasio se i sa drugim predlozima, pa su se dogodili i slučajevi da ljudi gutaju sredstva za dezinfekciju i jedu sapune, što je u trenutnim okolnostima manje zabrinjavajuće, ali može izazvati štetne posledice u narednom periodu. Posle konzumacije može doći do krvarenja digestivnog trakta – objasnio je za BBC jedan njujorški doktor.
U kom obliku treba pokazati nepoverenje ili netrpeljivost prema ideji ili sistemu?
Iako je potreba da se ispita uticaj pojedinih tehnologija na život sasvim validna, pitanje je da li se kroz demoliranje 70 baznih stanica u Velikoj Britaniji postiže bilo kakvo rešenje, ili skretanje pažnje na goruću temu. U prethodnom periodu zabeležen je i slučaj pretnje jednom od inženjera zaposlenih u kompaniji za telekomunikacije Openreach, pošto je doveden u vezu sa 5G mrežom.
Podsetimo se i situacije u Glastonberiju, kada su četiri člana napustila savetodavnu grupu koja je šest meseci diskutovala o razvoju mobilne mreže nove generacije u tom gradu. Tom prilikom, grupa je zatražila od britanske Vlade da istraži bezbednost 5G mreže. Članovi koji su napustili grupu izjavili su da je tokom šest meseci rada izostao prostor za dijalog i da iza izveštaja stoje protivnici 5G mreže i teoretičari zavera.
Tokom pandemije u više navrata došlo je do obračuna na verskoj i rasnoj osnovi, gde je za pojedine društvene grupe pretpostavljeno da brže šire COVID-19.
Sve su to mnogobrojni primeri kako u kratkom vremenskom periodu lična uverenja, nepoverenje i odsustvo validnih informacija mogu da dovedu do loših posledica. Ako ne postoji rešenje u datom trenutku, možda je primer Glastonberija, koliko god bio kontroverzan, primer dobre prakse ‒ da se sačeka, zatraži provera i dodatna informacija od nadležnih.