Kreatori i alati: Balloonera

U ovom izdanju naše rubrike Kreatori i alati, momci iz startapa Balloonera pišu o alatima koje koriste u svakodnevnom radu. Ovaj startap čine studenti završnih godina ETF-a i FON-a, Luka Jakovljević, Dušan Tašin, Konstantin Janojlić i Aleksandar Pajović. Oni rade na razvoju sistema za jednostavnije lansiranje i praćenje sonde, koja nošena balonom putuje kroz stratosferu. Kreirali su platformu koja ce sniziti cenu transporta do ivice svemira i olakšati istraživanja stratosfere. 

Balloonera je bila deo naše pete Startap Akademije, gde su osvojili jednu od nagrada i 7000 evra bespovratnih sredstava od Telekoma.

Luka:

Kažu da su startapi ono sto su nekad bili rok bendovi. Uživamo u onome što radimo, gledamo da se što više šalimo i time neutrališemo pritiske, ali kada radimo onda nema šale. Drugari smo i poznajemo se jako dugo, ali što kažu stari mudri ljudi : “Služba je služba, družba je družba. I završite taj fakultet, da vam nađemo posao u Telekomu ili EPS-u, vi ste budući inžinjeri (pogonski doduše, u to vreme)”.

Pokušaćemo ukratko da objasnimo kako smo počeli i šta smo koristili od opreme. Cilj teksta je da vam približimo tehnologiju i da vas usmerimo na neka od rešenja koja smo mi koristili. Ako smo mi sa ovim mogli da pošaljemo sondu u svemir iz Srbije sa limitiranim sredstvima, nadamo se da možete i vi da napravite prve korake u svetu Internet of Thingsa. 

Dušan:

Koristimo hosting jednog domaćeg ISP-a, ista stvar je i sa internetom. Protok je dovoljan za momke koji kodiraju hardver, ali sam ja često u velikom problemu.

U skorije vreme se nadam većem protoku kao i proširenju tima sa kojim ću moći da radim na novom Balloonerinom sajtu, kao i interfejsu mobilne aplikacije.

Običan upload slike nekad traje i do nekoliko minuta što me dosta ometa u mom poslu — razvoju frontenda, vizueliteta, promotivnih materijala i održavanju društvenih mreža.

Za razvoj Frontenda koristim Sublime Text Editor, a od tehnologija koristimo HTML, CSS, WordPress, JScript i Angular. Možda na prvi pogled deluje da lutamo, ali moramo da testiramo različite tehnologije i vidimo šta nam se najbolje uklapa u koncept naše platforme. Razgovarali smo i pitali za savet mnogo ljudi, ali nam niko ne može dati tačan savet za ovo što radimo, jer niko nije radio baš ovo što nama treba, tako da nam ostaje da eksperimentišemo i testiramo.

Konstantin:

Koristim Toshiba Satellite laptop iz 2010. bez baterije, originalna je dotrajala i čekam investiciju da uložim u novu, a možda i ceo laptop. Operativni sistem je, umesto fabričkog Windows 7, Arch Linux sa i3 window managerom. Za editovanje koda tu je GNU Emacs, besplatan, prilagodljiv i pogodan za rad na serveru preko SSH. Kompajliranje koda (većinom C, C++ i asembler) radim pomoću GCC, a za debagovanje GDB.

Kako sam pre 5-6 godina počeo da koristim GNU/FOSS alate, rad mi nije preterano zavistan od licenci. Redovno browsovanje radim u Chromiumu, open-source verziji Chrome-a, zbog relativno male potrošnje RAM-a. Za verzioniranje softvera ništa drugo nego git iz terminala.

Za brzo prototipovanje koristim Python i naravno, Raspberry Pi, koji bih svima preporučio. Postoji mnoštvo open-source projekata za njega i predstavlja odličnu platformu za nekoga ko želi da uđe u svet IoT-a i Linuxa, a pritom omogućava i ozbiljnijim programerima da brzo pretoče ideju u prototip.

Aleksandar:

Dizajniram PCB-ove u Circuit Makeru, to je freeware verzija koju je napravio Altium. Namenjen je studentima i ostalim dizajnerima koji još uvek nemaju novca za 700 evra vrednu licencu. Nema puno opcija, ali nama završava posao.

Kad sam ušao u Ballooneru, prešao sam na Linux, delom zato što ga je Kole hvalio na sva zvona, a i zato što je mnogo ljubazniji prema bateriji. Sad sam se toliko navikao na sve mogućnosti koje pruža da ću ga verovatno zadržati i ako nam Microsoft pokloni Windows Enterprise.

Linux i Windows su od skoro počeli da sarađuju i rade na dosta zajedničkih rešenja, tako da ćemo pratiti kakve će benefite od toga imati IoT.

Za brzo prototipovanje koristim stari dobri Arduino Uno. Za zahtevnije procese tu je njegova naprednija verzija — Arduino Mega. Obe platforme se mogu kupiti na komad u Kelco-u i Mikroprincu, a za veći broj komada možete naručiti sve preko DX-a, Ali Expressa ili BangGooda. Preporučujemo da odmah kupite par komada jer je na tržištu mnogo kopija i često se kvare. Za dodavanje modula u sistem i brzo embedded prototipovanje, domaća MikroElektronika je definitivno najbolji izbor.

Luka:

Za komunikaciju između ekipe mislim da koristimo sve osim goluba pismonoše. Poruke prenosimo USB-ovima, stikerima, natpisima na beloj tabli i usmeno.

Ipak, trudimo se da održimo dinamiku i ozbiljnost pa za formalne stvari koristimo Slack i Trello, a za sve ostalo WhatsApp i Viber.

Za prezentovanje investitorima iznajmljujemo projektor od čuvenog Zdravka. Poznaje nas i uvek nam da popust, ali kada nam ponestane novca spustimo TV od nekog iz komšiluka. Tu onda uvek bude problema sa prelaskom sa VGA na HDMI i obrnuto, jer jedan koristi analognu, a drugi digitalnu tehnologiju; jedan prenosi zvuk, a drugi ne. Mislimo da nas u zgradi vole, jer im popravljamo telefone i menjamo šifre, vreme i jezike na svim uređajima. Održavanje higijene u kancelariji je po principu kasarne.

Upravo smo dobili veliki vetar u leđa finansijskom podrškom od strane najvećeg Telco operatera u regionu. Planiramo da taj novac uložimo u dalji razvoj tako sto bismo poboljšali uslove i kvalitet opreme i prostora. Treba nam mir s obzirom na to da razvijamo platformu, tako da bismo najpre iz garaže prešli u Naučno-tehnološki park, gde je trenutno centar dešavanja, ako izuzmemo Startit Centre. Čuli smo da u NTParku spremačice čiste kancelarije i da imaju mašinu za sudove, tako da bismo tu izbegli čarke i podvale u ekipi vezane za to ko se kad upisao na spisak i ko je koje nedelje ili meseca čistio.

Uložili bismo u neke alate i aplikacije koje bi nam ubrzale razvoj, kao što su Google App for Work, bolji hosting i aplicirali bismo za Microsoft Biz Spark.

Ako nam ostane novca investirali bismo u novu opremu kao što su bolji računari i jedan projektor. Međutim, kao i do sad, znaju se prioriteti i ne trošimo sav novac dok ne obezbedimo priliv novog. Mislim da osim finansijske podrske od MTS-a dobijamo i internet i hosting, tako da bismo i tu imali uštede i poboljšanja protoka i performansi.