Koliko preduzetnika košta padanje Testa samostalnosti?

Test samostalnosti, iz Zakona o porezu na dohodak građana, doneo je sa sobom brojna pitanja, a Uputstvom za njegovu primenu Poreska uprava je pokušala da otkloni nedoumice. Ono nam je pomoglo da jasnije razumemo određene kriterijume, a pojasnilo je i način na koji funkcioniše plaćanje poreza.

Sam smisao uvođenja Testa samostalnosti je upravo bio ukidanje prakse u kojem se ugovornim odnosom između preduzetnika i nalogodavca zapravo prikriva radni odnos, u pokušaju da se plate manji porezi na prihod. Sada će inspektori utvrđivati da li je naknada koju je preduzetnik ostvario nastala u zavisnom odnosu s nalogodavcem ili ne. Ukoliko se na više od pet kriterijuma utvrdi da odnos nije bio samostalan, preduzetnik pada test.

Ko i koliko plaća?

To znači da on može da nastavi svoju delatnost potpuno slobodno, ali da za tu naknadu plati dodatne poreze. Tačnije, kako piše u samom Uputstvu, porez neće plaćati na osnovu tačaka Zakona koje govore o paušalnom oporezivanju ili porezu preduzetnika, koji je 10 odsto od dobiti, već po osnovu člana 85.

Prema tom članu, ovaj prihod spada pod ostale prihode i stopa poreza za njega jeste 20 odsto na ceo prihod, a ne samo na dobit. Uz to je potrebno platiti i 25,5 odsto za doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Sada kada znamo koliko se plaća, pitanje jeste ko to plaća? Odgovor zavisi od toga ko vam je nalogodavac.

Ukoliko je nalogodavac domaći, odnosno poreski rezident Srbije, teret plaćanja će podneti on. U suprotnom, kada vas angažuje strani nalogodavac i inspektor utvrdi da u odnosu s njim niste samostalni, porez i doprinose plaća preduzetnik.

Koje naknade će inspektori da proveravaju?

Inspektori mogu da proveravaju poslovanje koliko god žele unazad i da primenjuju test samostalnosti, ali porezi i doprinosi se plaćaju samo za one naknade nastale posle 1. marta, kada je Test stupio na snagu, i samo od onog nalogodavca s kojim preduzetnik nije bio samostalan.

Kolike su kazne?

Kako za naknadu nastalu u nesamostalnom odnosu porez nije plaćen na vreme, potrebno je platiti i kamate u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a one su jednake godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije uvećanoj za deset procentnih poena.

Prema istom zakonu, pravno lice ili preduzetnik koji ne podnese poresku prijavu, ne obračuna i ne plati porez, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini 30-100 odsto iznosa dugovanog poreza utvrđenog u postupku poreske kontrole, a ne manje od 100.000 dinara za preduzetnika. Ukoliko je neki od ova tri postupka urađen ili ukoliko je prijava bila samo neblagovremena, kazne su znatno manje.