IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Kada razmišljamo o tehnologiji u Kini, većina nas je sklona verovanju da je ova zemlja prvak u kopiranju. Kinezi sačekaju da se inovacije prvo stvore i isprobaju na Zapadu, a onda novu tehnologiju proizvode u megalomanskim količinama, po nižoj ceni, ali i od manje kvalitetnih sirovina.
Dugo se verovalo i da je Kina uskraćena za inovacije zbog nedostatka slobodne razmene mišljenja i ideja, odnosno velikog kineskog zaštitnog zida. Međutim — da li je ovo baš tako?
Šta se u Kini promenilo u poslednjoj deceniji?
Od 2000. godine, kada je samo 4% populacije pripadalo srednjoj klasi i BDP-om od 950$, Kinezi su stigli do 6.100$ BDP-a i čak 68% srednje klase u 2012. godini, sa trendom rasta po kome stručnjaci zaključuju da će se prihod u urbanim domaćinstiva udvostručiti do 2022. godine.
Poređenja radi, Srbija je 2000. godine imala BDP od 870$ i 5.666$ u 2012. godini, ali se može primetiti da od tada Srbija stagnira, dok Kina stabilno raste. Detaljnije možete pogledati ovde.
Zahvaljujući blizu 700 miliona internet korisnika i srednjoj klasi koja je u vrtoglavom porastu, Kina je danas lider u e-trgovini i očekuje sa da će za dve godine imati više e-transakcija nego ostatak sveta zajedno. Skoro 630 milijardi dolara e-prometa u prethodnoj godini čine Kinu najvećim e-tržištem na svetu, a kako 13,5% svih maloprodaja čine e-prodaje, jedino ih po ovom osnovu prestiže Velika Britanija.
Zbog do skora nerazvijene srednje klase, a onda i njene nagle ekspanzije, mnogi Kinezi su “preskočili” fazu razvoja u kojoj su se dominantno koristili personalni računari i odmah prihvatili mobilni telefoni.
WeChat i Weibo, koji su počeli kao jednostavne društvene mreže poput Facebooka ili Twittera, odavno su premašili osnovne funkcije prostih mesindžera i hibridno se razvile u kompleksnije platforme, kako tehnološki, tako i monetizacijom. Ove aplikacije korisnicima, osim kao društvene mreže, služe i za e-plaćanje računa, čitanje vesti, kupovinu na internetu, orijentaciju pomoću mapa, čak i beskontaktno plaćanje.
Kina je, zapravo, lider u inoviranju mobilnih aplikacija
Kineski preduzetnici inoviraju za tržište koje je duplo veće od evropskog i severnoameričkog zajedno, te su stoga morali da brzinu inovacije i preduzetništva prilagode tom tržištu i žestokoj konkurenciji.
Jedan preduzetnik koji je napustio Silicijumsku dolinu i otišao u Kinu da izuči radne navike Kineza, smatra da ogroman broj radnih sati svakako pomaže u tome — ni noćni sastanci im nisu strani, kao ni rad vikendom. Međutim, moramo da primetimo da se i u Silicijumskoj dolini posvećuje ozbiljan broj radnih sati dnevno.
Razlika je uglavnom u tome što su kineski startapi motivisani isključivo željom za brzom i visokom zaradom uz mnogo više konkurencije nego što je to slučaj u Silicijumskoj dolini. Zbog jezičkih i kulturnih razlika, te cenzure sadržaja na internetu, teško osvajaju strana tržišta, mada zbog veličine sopstvenog, ne moraju mnogo da brinu o tome.
Opcije koje zapadnjačke društvene mreže sada uvode kao “inovacije”, poput korišćenja QR kodova, striminga ili zvanja taksija, koriste se odavno u Kini. Stoga danas možemo postaviti legitimno pitanje ko koga tu kopira.
Kompanije koje se bave razvojem mobilnih aplikacija pretenduju da postanu giganti pokušavajući da prenebregnu segmentirano tržište integrišući što više funkcija u jednu aplikaciju. Dodatno, kineske aplikacije se ne izdržavaju od reklama, već od procenta prometa roba i usluga.
Paralelne aplikacije prilagođene tržištu
Jedna od barijera je, kao što smo naveli i u našem prošlogodišnjem članku o poslovanju u Kini, jezik. Kan-dži ili kinesko pismo u kome su reči predstavljene jednim simbolom, dizajnerima aplikacija štedi prostor, ali je komplikovano za unos. Međutim i tu je inovacija pokazala svoje pravo lice — od crtanja simbola rukom, preko pojednostavljenog sistema kucanja i QR kodova, pa sve do glasovnog unosa, rešenja u aplikacijama su razna.
Chat aplikacije u Kini su prve krenule da efektivno zamenjuju operativne sisteme, odnosno da postanu sve-u-jednom aplikacije. Tako WeChat integriše funkciju e-kupovine, kompleksne beležnice, centra za igranje sa zasebnim igricama, geo-lokacijskih usluga, audio prepoznavanja poput Shazama, pa čak i mejla. Takođe, razvijaju se posebne funkcije za komunikaciju sa drugim hardverima, umesto razvoja posebnih aplikacija, kako je ranije već pomenuto.
Baidu uključuje i vremensku prognozu, e-kupovinu, turističke vodiče, QR čitač, audio razglednice, pa čak i ponude poput Groupona. Weibo, za razliku od Twittera, pored osnovne, ima i funkciju sličnu Yelpu i, takođe, e-novčanik. Primera radi, stariji par u Kini je preko iste aplikacije pogledao kritike restorana, platio ručak i objavio selfi nakon obroka.
Od nedavno, verovatno inspirisani Wechatovom inovacijom, sličnim putem je krenuo i WhatsApp, kao i Facebookov Messenger koji istražuje načine za proširenje mogućnosti između korisnika i trećih lica.
Kinezi znaju da monetizuju bolje od drugih
Prema levku potrošačkih potreba, od zainteresovanosti za kupovinu do same akcije, prodavci izgube određeni procenat kupaca. Sa računarima u džepovima, oni istog trenutka mogu da pretraže i naruče željeni proizvod. Direktan marketing je još lakši, jer potrošač može da “poduči” aplikaciju svojim željama i sklonostima.
Dakle, Kinezi nastoje da integrišu mogućnost kupovine direktno u svakoj aplikaciji, bilo na osnovu ponuda koje ona predlaže, na osnovu skeniranih QR kodova u realnom prostoru, transfera novca prijateljima ili pak na osnovu samostalne pretrage u skladu sa trenutnim potrebama.
Jedan od interesantnijih primera je servis YY.com koji je odavno uveo striming opciju na kojoj se brojni Kinezi oprobavaju u izvođačkim umetnostima poput karaoka. Međutim, njegov koncept monetizacije je zapadnjacima gotovo začudan. Servis pruža mogućnost da svoje omiljene izvođače “častite” virtuelnim poklonima – sličicama odnosno stikerima za koje plaćate pravim novcem.
Tako na primer, da biste prisustvovali “koncertu”, odnosno nečijem javnom nastupu, potrebno je da “platite” ulaz virtuelnom ružom. Izvođači na kraju koncerta mogu prikupljene ruže da zamene za novac, a najbolji među njima na taj način prikupe i 20.000$ mesečno.
Znajući da mobilne platforme nisu neutralne, te da će korisnicima svakako preporučivati prvenstveno proizvode koje same prave, multifukcionalne aplikacije poput WeChata koje zapravo podražavaju OS se na ovaj način mogu da bore za korisnike.
Može se zaključiti da kineski developeri zapravo svoje aplikacije usložnjavaju i dodaju im različite funkcije do te mere da one počinju da liče na zasebne operativne sisteme, u nameri da korisnici izgube potrebe za drugim aplikacijama.
Šta možemo da zaključimo na primeru Kine?
Na prvom mestu možemo postaviti pitanje definicija inovacije i invencije. Reklo bi se da su Kinezi na pravom putu da među invencijama pronađu one koje imaju potencijal da se nad njima inovira. Takođe su pokazali veliki uspeh u razvijanju postojećih ideja u komercijalnim pravcima i njihovom omasovljavanju.
Iako je njihov model razvoja krojen u skladusa društveno-ekonomskim uslovima trenutka i veličine kineskog tržišta, svakako od njih možemo naučiti vrednu lekciju o monetizaciji i svim njenim dometima. E-trgovina koja nadrasta puku kupovinu na internetu i podrazumeva plaćanje u realnom vremenu i prostoru je svakako odličan pravac razvoja i za zapadnjačke divelopere, pod ruku sa mesindžerima preko kojih obavljamo i kupovinu, ali i skoro sve drugo.
Ostaje da se postavi pitanje – ko će uzeti prvi i najveći deo ovog kolača u zapadnom svetu?