IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Razumem šta muči veliki broj ljudi prilikom pokretanja startapa — mnogi nemaju ideju, neki misle da njihova ideja nije dovoljno originalna, neki se jednostavno plaše prvog koraka.
Upravo zato i želim da podelim sa vama svoju priču i pokažem vam da pokretanje uspešnog startapa nije magičan proces već skup koraka koje možete da sledite. Niko ne može da vam garantuje uspeh, ali učenjem i radom možete povećati svoje šanse.
Interesovanje za podvodni svet
Većina ljudi me zna kao osnivača i CEO-a FishingBookera, vodećeg svetskog servisa za rezervaciju ribolovačkih tura. Ovo jeste prvi startap koji sam doveo do tačke skaliranja, ali je moje interesovanje za onlajn biznis počelo mnogo ranije, još u srednjoj školi, a ljubav prema ribolovu i podvodnom svetu gajim još od kad sam bio mali.
Kao klinac sam obožavao da čitam enciklopedije, pogotovo one u vezi sa vodenim površinama i svim što živi u njima. Ribolovom se bavio i moj deda, sa kojim sam pecao još kao mali. Ovo je kasnije igralo važnu ulogu u građenju mog startapa, jer ne verujem da bih istrajao u nekim trenucima da nemam ovoliku strast prema pecanju.
Prvi računar (porodični, naravno) sam dobio kada sam imao oko 6 godina i obožavao sam da igram igrice na njemu.
Najviše sam voleo strateške igre, pa sam igrao Civilizaciju, Might&Magic, Alpha Centauri, i slične igre… ne mogu svih ni da se setim. Igre su me naučile važnim stvarima, pre svega razmišljanju o strategiji — kratkoročnoj, srednjeročnoj, i dugoročnoj — i da uvek moram da imam jasan konačan cilj u glavi. Verujem da su me zbog toga učinile i boljim preduzetnikom.
Rani pokušaji
U srednjoj školi sam počeo da se interesujem za online marketing. Imao sam tu sreću da se i nekoliko mojih drugara interesovalo za istu stvar, pa sam imao sa kim da pričam o tome.
Neko napravi sajt, dovede saobraćaj na njega, i onda zarađuje od klikova na banere ili affiliate linkove — nama je to tada bilo fascinantno.
Tako smo i mi pokušavali da zaradimo neki novac preko interneta.
Najraniji onlajn “biznis” kojeg mogu da se setim bio je moj sajt o — možda ćete se smejati — rustičnom nameštaju. Zamislio sam sajt tako da ja pišem tekstove o rustičnom nameštaju, a ljudi klikću na affiliate linkove i ja dobijam procenat od prodaje. Nije bio mnogo uspešan, koliko se sećam.
Tu su bili i brojni drugi pokušaji, prodaja patika preko interneta, pravljenje sajtova koji je trebalo da imaju dobar saobraćaj kako bi se prodavali baneri na njima… Sve uglavnom sa manjim ili nikakvim uspehom.
Zarađivanje novca tada nije bilo toliki prioritet, važnije je bilo naučiti nešto. Takođe, ovi manji pokušaji služili su kao odličan poligon za građenje samopouzdanja i prevazilaženje straha. Strah je normalan i svi ga imamo, a ja sam ga prevazilazio malim koracima. Svaki sledeći pokušaj bio je malo ambiciozniji i malo hrabriji. I tako, nakon nekog vremena uhvatiš sebe da radiš stvari za koje si ranije mislio da su nemoguće ili te pomisao na njih paralisala.
Fakultet i prvi ozbiljni koraci u biznisu
Softversko inženjerstvo na ETF-u sam upisao jer sam pretpostavljao da će mi to dobro ići — zanimljivo mi je bilo dotadašnje iskustvo sa HTML-om i web sajtovima. Matematika mi je uvek išla solidno, kao i prirodne nauke, što je doprinelo ovoj mojoj odluci.
Iskreno, nije mi bilo baš lako u prvoj godini. Bilo je dosta kolega koji su dolazili iz Matematičke gimnazije i kojima je većina predmeta išla kao od šale. Shvatio sam da ja nemam toliko jako predznanje i da ću morati mnogo da učim da bih završio fakultet.
Pored fakulteta sam naučio i osnove PHP-a na jednom kursu i po prvi put se osećao sposobnim da od nule izgradim web sajt. To mi je dalo veliko samopouzdanje za buduće poduhvate.
Tako smo jedan drugar i ja zajedno osnovali “hot-spot.rs”. Moglo bi se reći da je to bio moj prvi ozbiljan biznis.
Hot-spot.rs je bio servis za rezervacije mesta u Beogradskim klubovima i restoranima. Imao je veoma jednostavan sajt i call centar za podršku u kojem smo se drugar i ja javljali na telefon.
Po prvi put mi je postalo jasno da možeš spojiti nekoga ko ima ponudu sa ljudima koji traže tu uslugu i zaraditi novac od toga.
Hot-spot je polako rastao, a i mi smo naučili dosta u međuvremenu.
Shvatili smo da nam je za skaliranje našeg startapa bio potreban “nadzor odraslih”, jer smo bili mladi i nedovoljno iskusni da bismo mogli sami to da uradimo. U igru su se uključili iskuniji ljudi koji su već bili u biznisu distribucije pića i koji su znali šta treba.
Tada sam dobio svog prvog neformalnog mentora za biznis i priliku da mnogo naučim. Naučio sam kako izgleda jedna kompanija iznutra, kako se vode sastanci, kako se sastavlja marketing strategija i plan, i ostale korisne poslovne veštine. Nisam naučio previše o onlajn biznisu, ali sam dosta naučio o poslovanju uopšte.
Hot-spot mi je takođe pomogao da nađem klijente za izradu web sajtova. Vlasnici kafića i restorana koje sam kontaktirao u vezi sa Hot-spotom tražili su da im pravim sajtove. Kasnije su hteli da im se ti isti sajtovi dobro rangiraju na pretrazi, što me uvuklo i u SEO konsalting.
Problem sa Hot-spotom je bio taj što se sve dešavalo u pogrešno vreme, i što je bio baziran isključivo na tržištu restorana i barova u Beogradu. Trebalo je da studiram i uz to vodim sajt odnosno kompaniju koja raste, a nije bilo dovoljno vremena za oba. Tako smo odlučili da je prodamo — u pitanju je bila količina novca za koju ne možete kupiti ni polovan auto — i posvetimo se stvarima koje su tada za nas imale veći prioritet.
Kako sam se dublje uplitao u svet internet poslovanja počinjao sam da uviđam da je ono čemu su me učili na fakultetu zaista primenjivo i da se pomoću toga može zaraditi novac. Ovo me je motivisalo da fakultet završim u što kraćem roku kako bih mogao da se posvetim biznisu.
Tako sam i uradio.
A o ozbiljnijim poslovnim poduhvatima koji su došli nakon fakulteta, pričaćemo u sledećem tekstu.
Pogledajte još i:
Građenje uspešnog biznisa u Srbiji — razbijamo četiri najveća mita koja koče domaće preduzentike
Vukan Simić, FishingBooker: Najbolji smo na svetu jer smo startap pokrenuli u Srbiji