Razvojni put startapa iz pravne perspektive

Žarko Ptiček, pravnik specijalizovan za rad sa IT kompanijama u ovom tekstu objašnjava načine na koji možete pravilno definisati odnose i pre same registracije pravnog lica, a zatim i korake koji slede tokom i posle registracije (po zakonu Republike Srbije)

Žarko Ptiček - 17. Decembar, 2015.

Kao što već, nadam se, znate, firmom se postaje danom kada Rešenje o usvajanju registracione prijave osnivanja osvane na sajtu Agencije za privredne registre. Nepisano pravilo je da se startap ne registruje kao firma pre prve investicije i fakture. Kao što objava za firmu ima konstitutivno dejstvo, tako se i startapom postaje tako što se jedno ili više lica deklariše kao startap. Može i usmeno, mada je iz pravne perspektive bolje da to učine pisanim putem.

Za ovo postoji veoma dobar razlog – pravni sistem Republike Srbije je baziran na pisanoj reči, potpisima i pečatima (čak i kada ih sopstvenim zakonima ukine, oni su i dalje faktički neizostavni). Doduše, da li je pisana reč u papirnom ili elektronskom obliku, nije toliko bitno zahvaljujući zakonima (kao što je Zakon o elektronskom dokumentu) i sudskim presudama (kao što je Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 10236/2011 od 24.4.2012. godine) kojima se pisanoj reči u elektronskom obliku daje pravna validnost i dokazna snaga pisane reči u papirnom obliku. I jedno i drugo nazivamo pisanom formom.

Kako regulisati međusobne odnose pre registracije?

Iako su ugovori u privredi po pravilu neformalni, ako ništa drugo, ovakva forma će vam pomoći da se jednog dana setite šta je pisac hteo da kaže. Zato je savet da svaki samoproklamovani startap sastavi pismeno, o tome ko radi na čemu i kako, u kojim rokovima i u kojim budućim eventualnim udelima. Najčešći naziv za takav tekst je “Pismo o namerama“, mada ono ima manje-više snagu ugovora.

Ako ništa drugo, trebalo bi da sadrži naziv projekta oko kojeg ste se okupili, misiju i viziju (šalim se, to nije od pravnog značaja) i udele, narodski rečeno procente.

Ako oko ovoga ne možete da se dogovorite, nemojte da idete dalje. Nema potrebe. Pravno gledano, nećete uspeti, a evo i zašto – zato što niste ni sebi ni drugima (onima koji bi eventualno investirali u vas ili vaš projekat) obezbedili minimum pravne sigurnosti koja se ogleda u tome da ne kupuju “mačku u džaku“. Nerešeni ili nedefinisani odnosi između članova tima umanjuju vrednost koju ocenjuju vaši budući investitori ili kupci startapa.

Naravno da u početku sve deluje idealno, ali razmirice se dešavaju i ima ih mnogo, a ovim dokumentom štitite svoja i prava svojih partnera. Osim ovoga, potrebno je da postoji pravna veza, neprekinut niz pravnih karika u lancu, kako biste mogli da pokažete da je upravo vaš startap nosilac nekih prava i obaveza. Svaki ozbiljan investitor će angažovati još ozbiljniju advokatsku kancelariju da sa dužnom pažnjom (engl. “due dilligence”) sagleda celinu u koju investira sa pravnog aspekta, pre zaključenja bilo kakvog ugovora. Ukoliko se pokaže da imate previše pravnih praznina, da fali previše karika, može se desiti investitor jednostavno odustane.

Najjednostavniji, a nažalost i najčešći primer je da “vlasništvo“ nad domenom ima jedan od vas, koji se ničim nije obavezao da to “vlasništvo“ prenese na buduću firmu. Velika potencijalna pravna (žigovno-pravna, ču’ mene brending, pardon piarovska) opasnost. Zamislite samo da onaj na koga je domen iz bilo kog razloga ne želi da bude deo vaše startap družine? A sve ste tako lepo osmislili. I logo i naziv projekta i sada će sve to da bude dovedeno u pitanje samo zato što ne postoji nikakva pravna veza između registranta domena i ostatka startapa.

A sada zamislite da ne postoji ništa što povezuje, ne samo domen, nego ni kod, ni grafiku, ni hosting, ni biznis plan, ni logo, ni bilo koju drugu pribavljenu stvar ili uslugu ili pravo sa vašim startapom? Jasno vam je da ćete novac moći da dobijete tek ako pokažete da je to što prodajete, odnosno u šta se ulaže, baš vaše. Niko ne može preneti na drugog više prava nego što sam ima. Isto važi i za startap. Jasno je da se niste registrovali za obavljanje delatnosti jer sa obavljanjem delatnosti još niste ni počeli, ali to ne znači da ne možete da pravite odgovarajuće pravne veze povodom buduće registracije (naravno, ako se za istu steknu uslovi).

Čemu još služi “Pismo o namerama”?

Ako možete, pretočite u tekst i uslove pod kojima ćete smatrati da su stečeni uslovi za registraciju, odnosno otpočinjanje obavljanja delatnosti. Ovo ne samo da će biti od pravnog, već i od praktičnog značaja, jer ćete imati jasne ciljeve (čitaj: preduslove) koje je potrebno da ostvarite da biste uspeli. Na ovaj način sami sebi ucrtavate put kojim treba da idete, i pri tome imate dokument (čitaj: pismeno) na koji možete da se pozovete ukoliko neko od vas sa tog puta skrene. Takođe, možete biti saglasni u tom skretanju, što ćete najlakše definisati kroz izmenu ili dopunu dokumenta, što bi pravnici rekli aneksom.

Recimo da ste u, napred opisanom, pred-registracionom periodu uradili sve kako treba, i da su se stekli uslovi za registraciju. Da ste kao tim ostvarili stepen jedinstva i poverenja jedni u druge. Razumem da vama ne treba bilo kakav dokument o vama samima, ali će trebati onom ko vas ne zna, ili čak ni ne želi da vas upozna, ali eto, želi da vam da pare i zaradi.

U tom momentu je neophodno da sve pokupite na jedno mesto, i registrujete se za obavljanje delatnosti (jer, bez registracije delatnost nije moguće obavljati), onako kako je to već opisano u tekstu “Kako osnovati firmu u Srbiji: Preduzetnik i DOO“. Kroz ceo proces proći ćete daleko jednostavnije ako sve imate napisano u Pismu o namerama. Čak će vam i pregovori sa potencijalnim investitorom ići lakše.

U momentu osnivanja firme (strogo formalno rečeno: privrednog društva) potrebno je overiti Ugovor, odnosno Odluku o osnivanju, i Obrazac overenih potpisa. Verovali ili ne to su jedina dokumenta koja se prema slovu zakona moraju overiti. Kada kažem moraju, to znači da je zakonom propisana forma u kojoj takav pravni posao nastaje. Svi ostali ugovori, osim onih koji se tiču prenosa vlasništva na nepokretnosti, se ne moraju overavati, iz prostog razloga zato što zakon ne propisuje takvu formu. Zakon propisuje pisane forme (dakle bez ikakve overe, ali sa potpisima ugovornih strana na papiru) za ugovore o radu i ugovore o zakupu, kao i ugovore o licenci. Gotovo svi ostali ugovori u privredi su neformalni (znam, ponavljam se, ali ne uspevam dovoljno da naglasim). Ipak, ako svaki ugovor potpišete na papiru (ili elektronskim putem gde zakon to omogućava) znaćete da niste pogrešili. Ko može više – može i manje.

Jednom kada iz startapa prerastete u konkretno registrovano privredno društvo (narodski rečeno: firmu), tu firmu će zastupati lice ili lica ovlašćena za zastupanje, najčešće direktor. Firma stiče prava i preuzima obaveze iz poslova koje u njeno ime zaključi direktor nezavisno od toga da li je posao izričito zaključen u ime firme ili iz okolnosti proizlazi da je volja učesnika u pravnom poslu bila da se taj pravni posao zaključi u ime firme. Dakle, sva prava i obaveze stiče firma, a vi, kao njeni osnivači (pravnički rečeno: članovi privrednog društva) stičete dobit, naravno pod uslovima da je sama firma i ostvaruje. Ko će sve biti direktor, i sa kojim ograničenjima, mora biti određeno Ugovorom ili Odlukom o osnivanju, ali može biti određeno unapred Pismom o namerama.

A koji su to zakoni i ugovori?

Srećom po vas, pravni sistem Republike Srbije prilično pažnje posvećuje postojanju firmi i njihovom privrednom životu, kroz, da nabrojimo nekoliko:

Tekstove svih zakona možete naći pretragom na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije.tako da se sa istima možete upoznati. Ne morate biti pravnik da biste umeli da primenite zakon, na isti način na koji ne morate biti programer da biste umeli da koristite računar. Bitna stvar, koja je od vitalnog značaja za uspeh vašeg startapa je da znate da se zakoni primenjuju bez obzira da li ste vi sa njima upoznati ili ne – ignorantia iuris nocet (nepoznavanje zakona šteti). Imajte u vidu da jednom kada registrujete firmu ona postaje adresat svih ovih, i mnogih drugih zakonskih normi (o podzakonskim da i ne govorim).

Dakle, evo kako kroz zaključenje pravnih poslova najčešće u praksi izgleda razvojni put nekog domaćeg startapa (navedeno bez bilo kog posebno utvrđenog ili obaveznog redosleda):

Ne brinite, ne postoji model, odnosno šablon (takoreći: templejt) za bilo koji od ovih navedenih pravnih poslova. Kao što je vaš startap jedinstven, to će velika većina ovih pravnih poslova morati biti posebno iskrojena za potrebe vašeg startapa. Što znači da, u okvirima zakona, možete biti kreativni.

Najčešće se startap ideje baziraju na pružanju usluge informacionog društva korisnicima tih usluga. Bilo da je vaš konkretan startap baziran na pružanje usluge pravnim ili fizičkim licima, potrebno je da vašu interakciju sa njima (pravnički rečeno: ugovorni odnos) uredite na pravno valjan način.

Pravni sistem Republike Srbije se takođe pobrinuo da pruži kakvu-takvu zaštitu, naročito fizičkim licima, te se na vaš odnos sa njima primenjuju Zakon o zaštiti podataka o ličnosti  i Zakon o zaštiti potrošača. Ukoliko prikupljate podatke o ličnosti, potrebno je da tu zbirku podataka o ličnosti (čitaj: bazu) prijavite u Centralni registar kod Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, što možete učiniti i elektronskim putem na sajtu Poverenika.

Kada želite da stupite u pravni odnos sa neodređenim brojem lica, to se najjednostavnije postiže Uslovima korišćenja (ili Korisničkim uslovima kako se često nazivaju) kao opštim aktom vaše firme. Neophodno je da sve pravne akte uredite tako da ispoštujete zakonom zagarantovana prava vaših korisnika. Uslovi korišćenja su pravna kičma funkcionisanja vašeg startapa. Nedovoljno dobro napisanim Uslovima korišćenja možete sebi, a i drugima, stvoriti više problema nego koristi, odnosno propustiti da svoju uslugu pravno plasirate tako da je u nju vredno investirati.

Ako ste vi jedan od onih kojima je prva pomisao na Uslove korišćenja – “Ma, ko to uopšte čita“, onda najverovatnije niste ni stigli do ovog mesta u tekstu, tako da se ovaj tekst ni ne odnosi na vas. Uslove korišćenja čitaju oni koji žele da ostvare neko svoje pravo, oni korisnici koji misle da ste se o njih kao firma nešto ogrešili. Tačnije, čitaju njihovi advokati. Ne toliko retko, čitaju i sudije, po tužbi tih istih advokata. Nije dovoljno da se potrudite. Neophodno je da Uslovi korišćenja budu pravno perfektni kako ne biste, čak i ako dospete na sud povodom njih, bili dužni da platite.

Od samoproklamovane družine entuzijasta oko neke poslovne ideje, do ozbiljnog biznisa dugačak je put. Da se pravno ne biste (bespotrebno) saplitali, dobro bi bilo da se upoznate šta vas na tom putu, u smislu propisa Republike Srbije očekuje. Iz tog razloga je sačinjen ovaj tekst u kojem vam je data pravna perspektiva razvoja jednog startapa.