Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2020. godinu, proces automatizacije ima potencijal da ukine oko 85 miliona zanimanja u narednih pet godina.

Međutim, procenjuje se i da se zahvaljujući inovaciji stvaraju „poslovi budućnosti” kojih će biti više — oko 97 miliona. Ako se nalazite na početku karijere, ili tek razmišljate za koji pravac da se opredelite, sada je pravo vreme da razmislite o tome koja su zanimanja tražena, a koja su sve manje privlačna.

Uvođenje novih tehnologija u procese rada za mnoge je već počelo zahvaljujući pandemiji, pa je ubrzana digitalizacija za mnoge otvorila pitanje rada od kuće, kao i reviziju koncepta radne nedelje. I dok se jedan deo ljudi odlično snalazi u tim uslovima, mnogima je potrebno vreme da se prilagode i savladaju nove veštine koje im prethodno nisu bile neophodne.

Prema izveštaju Foruma, za ekonomiju budućnosti najvažnije će biti veštine poput kritičkog razmišljanja i analize, rešavanja problema, samostalnog razvoja, permanentnog učenja i fleksibilnosti. Budući da oko 94 odsto rukovodećeg kadra očekuje da zaposleni savladaju nove veštine na poslu, jako je bitno najpre razviti sposobnosti za celoživotno učenje.

Kako prenosi Harvard Business Review, čitav niz poslova sve je manje tražen, jer postoje alati ili mašine koji mogu da ih obavljaju sa manje grešaka od ljudi: unos podataka, poštanski administratori, finansijski analitičari, fabrički radnici, računovođe, sekretarice u administraciji, putujući prodavci, komercijalisti, i slično.

Nasuprot njima, raste potražnja za zanimanjima u fintech sferi, informacionoj bezbednosti, analizi podataka, digitalnom marketingu, IoT specijalistima, stručnjacima iz oblasti baza podataka, robotike, organizacije, digitalizacije, automatizacije, poslovnog razvoja, procena rizika, i slično.

Drugim rečima, tržište se trenutno već preorijentiše na one poslove koji će podržavati, održavati i razvijati buduću automatizovanu infrastrukturu. Primer za to je i američki FedEx, koji je nedavno pokrenuo DataWorks odsek, i među trenutno najplaćenijim poslovima ima softverske inženjere, developere i data science eksperte.

Kako se vidi na i osnovu ovog primera, što se više repetitivnih poslova zatvara, to se veća potreba stvara za upravljanje složenim procesima koje mogu obavljati samo (dobro plaćeni) stručnjaci.

Pored klasičnih traženih zanimanja (Python, Full-stack, .NET, JavaScript developeri, DevOps i cloud inženjeri, različite HR pozicije, itd.) postoje i nova tehnološka polja i novi trendovi koji već neko vreme zahtevaju specijalizaciju. U pitanju su različiti aspekti kreativne industrije (kopirajting i kreiranje sadržaja, različiti vidovi specijalizacije za društvene mreže), marketing i poslovni razvoj u digitalnoj ekonomiji (upravljanje rastom, e-commerce specijalizacija, digitalni marketing, analiza proizvoda i kontrola kvaliteta,itd.) i slično.

Nova tehnološka polja, poput analize podataka i veštačke inteligencije najočigledniji su primer „poslova budućnosti”: specijalisti za analitiku i uopšte analizu „velikih podataka” (Big Data), digitalni stratezi i menadžeri, svakako će biti među najtraženijima, kako se nove industrije budu sve više razvijale.

Kratkoročno gledano, međutim, promene tehnologije stvoriće probleme za starije radnike, koji će morati da se prekvalifikuju. Napreci u digitalnom učenju i razvoj platformi za učenje programiranja, kao i brojni besplatni kursevi, pa i kursevi prekvalifikacije koji sve više uzimaju maha, mogu i ovom delu privrede pomoći da postanu uspešniji.

Mnogo je lakše, međutim, na vreme razmišljati o ovim trendovima i pametno odabrati ono zanimanje koje u najvećoj meri odgovara potrebama tržišta i interesovanjima i sposobnostima mladih kandidata.