Rad od kuće je postao normalan. Da li je 4-dnevna radna nedelja sledeća?

Pandemija je promenila način na koji mnoge korporacije pristupaju radnom vremenu. I dok neke kompanije eksperimentišu sa radom od kuće, sve više korporacija eksperimentiše sa četvorodnevnom radnom nedeljom, kako prenosi Bloomberg.

Prema podacima ZipRecruiter-a, poslovi sa četvorodnevnom radnom nedeljom utrostručili su se u protekle tri godine, a brojne kompanije, poput Unilever Plc, ili Awin, započeli su interne eksperimente sa ovim režimom.

Trend se opaža i šire — vlada Španije pokrenula je pilot program u kojem će kroz tri godine preći na kraću radnu nedelju bez smanjenja plata, a slični predlozi zabeleženi su u Japanu, Indiji, Evropi, i drugde.

Studija sa Univerziteta Reding pronašla je da skoro dve trećine preduzeća sa četvorodnevnom radnom nedeljom beleže povećanje produktivnosti, a poznata je i starija studija rađena na primeru Microsoft Japan, gde je uvođenjem ovog režima produktivnost porasla za 40 odsto, a ima i drugih pozitivnih primera.

Skeptičnije računice sugerišu da se skraćivanjem radne nedelje možda ne povećava produktivnost, ali se skoro sigurno ne smanjuje. Mimo toga, skraćeno radno vreme donosi različite uštede kompaniji, naročito u sferi resursa poput utrošene električne energije, ili benefita koji zaposleni koriste na poslu, pa i to treba imati u vidu prilikom svođenja računa.

Najveći problem svakako je taj što skraćeno radno vreme ne pogoduje svim vrstama poslovanja. Recimo, kompanijama koje se zasnivaju na stalnom kontaktu sa klijentima ili pružaju neki vid usluge biće potreban mnogo veći logistički napor kako bi organizovali poslovanje u četiri dana nego što je to slučaj sa kreativnom industrijom.

Zbog toga postoje razlike u primeni ovog sistema, kao i različita iskustva — negde se četvorodnevna radna nedelja svodi na desetočasovno radno vreme tokom četiri dana, a negde se tokom četiri dana radi uobičajenih osam sati. Na nekim mestima se slobodan dan dobija po rasporedu, a negde svi imaju isto slobodno vreme.

Kako sistem nije univerzalan, procenjuje se da će za prelazak na ovaj režim rada biti potrebno više vremena i truda nego na petodnevnu radnu nedelju. Uslovi pandemije primorali su mnoge kompanije na eksperimente i naterali ih da se prilagode. Moguće je da će tokom tog perioda izvući relevantne zaključke koji će imati posledice po zakonske regulative, ali nam to tek predstoji.