„Kakav god zakon da naprave prilagodićemo se”, kaže inženjer sa vizijom besplatnog znanja za đake u Srbiji

„Ako bi se Zakon o udžbenicima na neki način promenio, moguće da bi nas to usporilo, ali ne i obeshrabrilo. Nema granica ljudskoj inventivnosti”, kaže profesor Alek Kavčić realizator ideje o besplatnim udžbenicima za sve osnovce u Srbiji. 

Kavčić je 12. januara tvitnuo da su besplatni udžbenici postali stvarnost u Srbiji, a Startit Dnevnik dan ranije objavljuje vest da je Ministartvo prosvete pozvalo izdavače da podnesu predloge za izmenu Zakona o udžbenicima. Upućeni u ovu tematiku sumnjaju da je u pitanju puka slučajnost i veruju da je upravo potez ovog profesora uticao na takve odluke, a Ministartvo potvrđuje da je to urađeno na zahtev jednog izdavača.

„Mnogo dobrih stvari može da se uradi i u okviru postojećeg zakona”

Kavčić kaže da nema saznanja o tome da je Zavod za udžbenike, koji mu je prodao autorska prava na svoje udžbenike u trajanju od dve godine, tražio tako nešto, niti je fondacija bila uključena u nedavnu inicijativu Ministarstva. Niko ih nije ni pitao ni kontaktirao s njima, a da jeste rekli bi da promena zakona nije nužna i da se „mnogo dobrih stvari može uraditi i u okviru postojećih zakonskih rešenja”. 

„Mi inženjeri ne tražimo način da promenimo, niti prevarimo zakon. Mi smo naučeni da prihvatamo zakone prirode, da im se prilagodimo, i da nalazimo rešenja u okviru zadatih zakona prirode. Tako sam pristupio i temi udžbenika. Proučio sam Zakon o udžbenicim i našao način da u okviru zakona nađem rešenje. Kakav god zakon da naprave, prilagodićemo se. Ako inženjer može ukrotiti savršene zakone prirode, može savladati i sve nesavršene zakone koje država postavlja. Samo je bitno imati volju da se istraje”, objašnjava naš sagovornik. 

On ponavlja da je realizacija ove ideje bila njegova dugogodišnja želja i potpuno intimna potreba da vrati nešto zemlji u kojoj je rođen i u kojoj se školovao. Kako sada ima materjalne resurse da to sprovede, nakon što je od kompanije Marvel dobio odštetu za ukradeni patent. 

„Možda sam mogao da nađem i neki jednostavniji način, da doniram neke aparate na primer, ili nešto slično. Međutim, obrazovanje je i moj posao i moja velika strast, i želeo sam da to spojim.” 

„Na takvom tržištu cveta korupcija”

Njegova želja je došla u sukob s tržištem udžbenika za osnovnu školu u Srbiji, koje je za njega potpuno fascinantno, jer od nečega što je obaveza, a osnovno obrazovanje to jeste, napravljeno je slobodno tržište na kom se izdavači bore za profit. Kavčić tu borbu vidi kao lavovsku u kojoj se ne biraju sredstva, a smatra da je to tržište veoma specifično jer „marketing ide ka nastavnom kadru, a kupac je roditelj koji jedva da se upozna sa proizvodom koji kupuje pre nego što mu se dostavi račun”. 

„Na takvom tržištu cveta korupcija. Škole biraju udžbenike za korišćenje, ali čak ni sam nastavnik često nema prava da izabere udžbenik, već to mora da se uradi na nivou kolektiva. Vrlo često direktor škole donosi konačnu odluku. Odluke se donose na 3 ili 4 godine, što tek mislim da nije dobro. Ovakvo tržište ne postoji nigde u svetu. Možda je najsličnije američkom tržištu univerzitetskih udžbenika, ali i tamo profesor lično, a ne kolektiv, ili direktor, ili dekan, bira udžbenik. Za razliku od univerzitetskog, na osnovnoškolskom nivou, čak ni u Americi se ne igraju „slobodnog tržišta“ udžbenika”, zaključuje Kavčić. 

Za izmenu zakona nisu ni neki manji izdavači, međutim od najzastupljenijeg izdavača u srpskim učionima Klett, koji je ranije uticao na promenu zakona, i Zavoda za udžbenike, koji je navodno tražio izmene, do sada nismo uspeli da dobijemo nikakav komentar. 

Pročitaj i:

Da li će viziju besplatnih udžbenika za đake u Srbiji ugušiti korporativni i institucionalni interesi?