Sukobi i klanovske podele među izdavačima, besplatni udženici Aleka Kavčića, želja jedne kuće da povrati monopol. Tako, možemo da zaključimo na osnovu istraživanja, izgleda tržište školske literature, koje Ministartvo prosvete posmatra, čini se, više kao skaut, nego kao sudija. 

Rok od dva dana, koliko su izdavačke kuće imale da resornom ministartvu predaju svoje predloge o izmeni Zakona o udžbenicima, danas je istekao. Uskoro počinje biranje knjiga za narednu godinu, a ni učitelji koji treba da donesu odluke, kao ni roditelji koji sve to na kraju treba da plate, nisu sigurni šta im je činiti. 

Da li će iz udžbenika koje koristi njeno starije dete u drugom razredu, moći da uči i ono koje će u septembru prvi put sesti u školsku klupu, to se pita defektološkinja Bojana Meandžija iz Beograda, majka dvoje dece. 

Do sada nismo imali problema s nabavkom, korišćenjem i sadržajem udžbenika, jedog od najvećih izdavača. Ono što može da me zabrine jesu značajnije izmene, jer bi slični udžbenici značajno olakšali polazak drugog deteta u školu, kao i nastavak obrazovanja starijeg deteta, jer imam pozitivna iskustva s dosadašnjim izdavačem”, kaže Meandžija. 

Roditelji na Viber grupama pričaju o besplatnim udžbenicima 

Zadovoljstvo dosadašnjim udžbenicima deli i Iva Ivanov. Njen sin pohađa četvrti, a ćerka prvi razred u Osnovnoj škloli Laza Kostić” na Novom Beogradu . Kao i svi roditelji, oni od škole dobiju spisak potrebne literature, a sami odlučuju kako će je nabaviti. Za Ivu je uvek bilo lakše preko škole, ali su pre zaokruživanja željenih udžbenika, počeli da proveravaju da li njihova ćerka može da koristi one iz kojih je nekada učio njen stariji brat. 

Sada razmišljamo i o ideji besplatnih udžbenika. To je priča koja se povela i na Viber grupi roditelja, pa ćemo videti da preko školskog saveta predstavnici roditelja to predlože nadležnima u školi, da vidimo kakav je njihov stav. Nama je ta ideja logična i ne znamo zašto bismo nešto plaćali, ako može da bude besplatno”, pita se Ivanov. 

Primenu besplatnih udžbenika razmatraju i nastavnici 

O takvoj mogućnosti razmišljaju i neki nastavnici. Ivanka Morgenštern predaje matematiku u osnovnoj školi u Arilju. Kako kaže, trude se da budu racionalni, a s kolegama se godinama bori da se udžbenik za matematiku izbaci sa spiska, jer smatraju da nijedan ne može deci da adekvatno objasni gradivo, pa je zato suvišan.

Kao nastavnica, ali i kako majka troje dece vidim kako se svake godine rade neke izmene udžbenika i tako nastaje opšti haos. Mi se trudimo da kada izaberemo jednog izdavača, da se njega držimo više godina, kako bi udžbenici mogli da se nasleđuju. Međutim, osećam kako mi nismo deo sistema, kako ništa ne odlučujemo, već samo slepo pratimo ono što nam ministarstvo servira.”

Otkud ideja o izmeni Zakona o udžbenicima?

Ko sada ponovo servira priču o menjanju Zakona o udžbenicima? Kako kaže Ministarstvo prosvete, dopis izdavačima da u roku od dva dana dostave predlog koje članove Zakona treba izmeniti ili dodati, poslat je upravo na zahtev izdavačkih kuća. 

Sve se to deševa u trenutku kada profesor Alek Kavčić odlučuje da donira srpskom obrazovanju deo novca, koji mu je pripao nakon što je od kompnije Marvel dobio odštetu za ukradeni patent. Tačnije, Kavčić želi da taj novac uloži u ideju o besplatnim udžbenicima, koji će svim učenicima biti dotupni na internetu, tako da mogu da ih preuzimaju, štampaju i koriste kako žele.

Da su ova dva događaja povezana, veruje Milovan Šuvakov, nekadašnji pomoćnik ministra prosvete i nije usamljen u tom uverenju. Na osnovu onoga što se dešavalo u prošlosti, teško mu je da ne posumnja da se iza svega krije zaštita profit izdavača

Ne znam šta je razlog za ovakav ishitren početak procedure izmene zakona. Imajući u vidu kratak rok u ovom dopisu, mogu da nagađam da neko od izdavača već ima pripremljen predlog, a da dopis služi samo kao opravdanje. Bez obzira da li lobi dolazi od javnog ili privatnog izdavača ovo nije ispravan način kojim se menjaju zakoni. Ovo se radi mimo plana Vlade za ovu godinu, bez radne grupe koja bi za početak utvrdila potrebu za hitnim izmenama i što je najgore ovim dopisom se pita samo jedna strana, ona koja ostvaruje profit na osnovu ovog akta. Nadam se da ćemo od ministarstva što pre dobiti odgovor o čemu se radi”, objašnjava Šuvakov.

Odgovor Ministarstva je stigao i u njemu kažu da se izmena ovog Zakona još ne planira, već je ovo opipavanja terena. Na to opipavanje ih je podstakao Zavod za udžbenike, saznaje novinar Vremena” Nemanja Rujević.

Treba napomenuti da je upravo Zavod sklopio ugovor s Kavčićem, odnosno prodao autorska prava na svoje udžbenike u trajanju od dve godine, dok su ostali izdavači odbili saranju s ovim donatorom.  

Zašto bi Zavod da menja Zakon?

Kako je Rujević u svom tekstu Đačka torba puna krokodila” naveo Zavod je namirisao šansu da se vrati u igru na talasu popularnosti Aleka Kavčića i ideje o „besplatnim udžbenicima”. 

On navodi da Zavodovi udžbenici još jedva da postoje u školama, ali sva je prilika da će ih sada biti više jer su ‘besplatni’ na sajtu Kavčićeve fondacije, a nastavnici su izvesno pod pritiskom da se odluče baš za njih”.

Paradoksalno, to je nateralo manje srpske izdavače da zbiju redove iza zakletog neprijatelja – nemačkog izdavača Kletta, koji im je preoteo najveći deo tržišta. Ali sada kao da svi privatni izdavači osećaju da su u istom čamcu i plaše se da će državni Zavod smicalicama i, možda, promenom zakona preoteti veći deo kolača. Zato su svi privatnici, i mali i veliki, protiv promene zakona – tako kažu moji izvori”, otkriva Rujević za Startit Dnevnik. 

Čelnik Kletta pisao premijeru zbog menjanja zakona 

Treba podsetiti da ovo nije prvi put da Zakon o udžbenicima bude menjan pod pritiscima izdavača, samo je prethodnog puta tako nešto izdejstvovao upravo Klett. 

Kada se 2015. godine pričalo da bi tim zakonom, između ostalog, trebalo uticati na cene udžbenika, odnosno odrediti njihovu gornju granicu, tadašnjem premijeru Srbije je od Filipa Hausmana, prvog čoveka ovog nemačkog izdavača, stiglo pismo u kojem navodi: Ako se primeni novi Zakon o udžbenicima bićemo primorani da obustavimo sve naše aktivnosti u Srbiji, što verujem da nije u interesu Vlade i ne ide u prilog njenih nastojanja da privuče nove investicije.“

Nekoliko meseci kasnije, Zakon je ipak usvojen, uz male izmene, ali ne i one ključne na kojima su izdavači insistirali, pisao je BIRN. Međutim, tri godine kasnije se usvaja novi Zakon o udžbenicima i sve što je bilo sporno Klettu, izbačeno je. 

Da li bi i kakve izmene sada odgovarale, u ovoj izdavačkoj kući nismo uspeli da saznamo, jer će za razgovor biti dostupni tek sredinom naredne nedelje. Pokušali smo i od Zavoda za udžbenike da saznamo šta žele da promene, ali do objave ovog teksta od njih nismo dovili odgovor. 

Izdavači se plaše da Zavod želi da povrati monopol

Kako Rujević kaže, na osnovu razgovora s svojim izvorima među izdavačima, oni veruju da bi Zavod mogao da traži neku vrstu monopola makar u školskim predmetima od „nacionalnog značaja“, kao što su srpski jezik, geografija i istorija. 

Hitnja sa kojom je Ministarstvo tražilo predloge za izmenu zakona pokazuje da se tu nešto kuva. Enigma mi je jedino otkud sada hrabrost da se čačka u kolač privatnih izdavača, kad je ista ova vladajuća garnitura – doduše pod palicom bivšeg ministra prosvete – zdušno navijala za Klett”, uočava Rujević. 

Da li će se plemenita ideja izjaloviti? 

Teško je ovu priču žanrovski odrediti, a Rujevića najviše podseća na latinoameričku sapunicu, u kojoj se nekadašnji neprijatelji udružuju i predvođeni Klettom bore protiv Zavoda, koji bi po svoj prilici želeo da povrati svoj monopol. Sve to bi delovalo možda kao obična tržišna utakmica, da se u sve nije uključio Alek Kavčić sa svojom smelom idejom o besplatnim udžbenicima za zemlju siromašnih ljudi, čijoj deci je znanje najveća nada za bolju perspektivu u životu.

Bojazan je samo da bi plemenita ideja jedno uspešnog čoveka, koji je želeo da pomogne svojoj domovini, mogla da se izjalovi i izgubi u ovoj šumi isprepletanih interesa. Pretpostavio bi neko da na tržištu udžbenika sa skoro 20 izdavača imamo poštenu utakmicu u kojoj pobeđuju najbolji. Međutim, izgleda da su faulovi dozvoljeni, jer nadležni su u pištaljku dunuli samo na početku utakmice.