Kad građani ne veruju državi, kvalitet vazduha mere hobisti i studenti

Kakav će biti kvalitet vazduha u narednih deset dana prikazuje aplikacija četvorice studenata Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. To je još jedna u nizu inicijativa građana za merenje kvaliteta vazduha, dok se u nadležnim institucijama dešavaju smene i otkazi onih koji su bili odgovorni da nas o tome obaveštavaju. 

Studenti Pavle Šoškić, Nikola Maksić, Marko Skakun i Đorđe Marjanović su aplikaciju napravili za 24 sata na hakatonu, koji je organizovala Studentska unija matematičara. Tema tog takmičenja je upravo bio kvalitet vazduha, koji je poslednjih meseci aktuelan. 

Na to su napokon obratili pažnju i nadležni, pa smo tokom jučerašnjeg dana imali nekoliko vesti o obustavi radova zagađivača. Prvo smo saznali da je Ministarstvo rudarstva zabranilo rad Ziđinovog rudnika Jama u Boru, kako bi se sprečilo prekomerno zagađenje vazduha. Potom je stigla vest iz Zrenjanina, jer je tamošnja Inspekcija za zaštitu životne sredine privremeno zabranila rad kineske fabrike za reciklažu u Perlezu, zbog žalbi građana na zagađenje. 

Otkazi i smene

Međutim, reakcije nadležnih stižu prekasno. Krajem prošle godine je Milenko Jovanović, načelnik odeljenja za kvalitet vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine, dobio otkaz. On je 17 godina u toj Agenciji bio zadužen za kontrolu rada mernih stanica, na osnovu kojih su građani mogli da saznaju kakav vazduh udišu. Jovanović kaže, otkaz je dobio zato što se suprotstavio odluci direktora da se bez odobrenja stručnjaka menjaju kriterijumi za ocenjivanje kvaliteta vazduha. 

„Mislim da to pokazuje odnos države prema temi ekologije, mislim da pokazuje odsustvo svesti koliko je bitna struka u ovom pitanju”, naveo je Jovanović za N1.

Ubrzo posle njega, smenjen je načenik Odeljenja za izveštavanje i informacioni sistem životne sredine, koje pripada Agenciji za zaštitu životne sredine, Dejan Lekić. On je velikim delom bio zaslužan za to što smo preko aplikacija mogli da pratimo kakav je kvalitet vazduha. 

Građani sami prave merne stanice

Pošto njih više nema, građani sve više sumnjaju u podatke i sve češće kupuju ili sami prave uređaje koji će im prikazivati koliko ima različitih čestica u vazduhu. Deo njih je okupljen oko inicijative Klimerko, koja takođe nastala na jednom beogradskom hakatonu pre tri godine. Tada je napravljena prva verzija uređaja za merenje kvaliteta vazduha, koju uz malo truda i nekoliko delova svako može da napravi kod kuće. 

Danas Klimerko broji desetine članova širom zemlje, a na interaktivnoj mapi na njihovom sajtu, mogu se videti lokacije samih uređaja kao i stanje kvaliteta vazduha. Naravno to nije idealno rešenje, jer kvalitet vazduha treba da ispituju stručni ljudi u nadležnim institucijama, na adekvatan način. Međutim, kao i u brojnim drugim situacijama, građani su i u ovom slučaju morali sami da se snađu, iako plaćaju brojne eko takse.