Naime, državna pomoć za realizaciju investicionog projekta „Tojo tajers” vredna je 41 milion evra. Komisija za kontrolu državne pomoći je konstatovala da je ona u skladu s pravilima, ali u kakvom je skladu s privrednim ambijentom kakav Srbija želi da izgradi?  

Ta investicija treba da dovede do zaposlenja 523 osobe u japanskoj fabrici guma, koja se gradi u Inđiji na parceli koju je država besplatno ustupila. Prema budžetu za narednu godinu predviđeno je da subvencije dobije i Linglong, kineski pandan kompanije „Toyo tire”, koji svoja postrojenja ima u Zrenjaninu. Protiv tih hala tamošnje stanovništvo protestuje, smatrajući da negativno utiče na životnu sredinu. 

Pre dve godine je nemački „Kromberg & Schubert” dobio 9,5 miliona evra, zemljište i potrebnu infrastrukturu, da bi otvorio fabriku za izradu automobilskih kablova u Kruševcu. Za tu kompaniju su takođe predviđene subvencije u budžetu za narednu godinu. 

Šta je tu sporno?

Šta je tu sporno? Zar tako nešto ne rade i druge zemlje? Zar ne treba da se pomogne privreda tokom pandemije? Najvažnije od svega, zar priliku za zaposlenje i pristojan život ne treba ponuditi i članovima društva koji nisu visoko obrazovani? Svi odgovori su potvrdni, ali je sporno to što se iz ovakvih aktivnosti ne nazire koračanje ka privrednoj i društvenoj klimi kojoj deklarativno težimo. 

Pomenutim kompanijama rad nije bio ugrožen kao sektorima koji su protestovali pred Ministarstvom finansija pre nedelju dana. Tačno je da te strane kompanije zapošljavaju mnogo ljudi i značajne su za gradove u kojima se nalaze, jer mogu da prehrane nekoliko stotina porodica. Međutim, takvih podsticaja nema za „industriju” koja upošljava oko 100.000 ljudi. Njima – frilenserima – preti se poreskim postupcima i krivičnim prijavama, iako su institucije propustile da spreče takav razvoj događaja i reše pitanje frilensera mnogo godina ranije. 

Nema ih ni za IT industriju koju Republički zavod za statistiku jedinu ističe u svojim izveštajima o kvartalnom poslovanju privrednih društava, a predstavnici države se često hvale kako imamo razvijen IT sektor, koji ostvaruje milionske prihode i zapošljava 70.000 ljudi s prosečnim platama od 127.000 dinara.  

Šta je ideja državnog podsticaja? 

Rekao bi neko, šta će im podsticaj kada već sami rastu? Ideja državnog podsticaja jeste u tome da se privreda razvija, te društvo napreduje, a ne da se kompanije održavaju u životu. Naravno, ova druga kategorija je važna zbog socijalnog mira, ali da bi država njega mogla da finansira, mora da razvija sektore koji joj upumpavaju novac. 

Toga su svesne države su svetu i regionu, a najsvežiji primer jeste Severna Makedonija, koja planira da smanjuje poreze za zaposlene u IKT sektoru, tako da do 2024. oni budu nula. Uz to osmišljava programe za privlačenje startapa, a porez koji frilenseri tamo plaćaju je 10 odsto. 

Zašto su ovi sektori važni za državu?

Međutim, IT sektor, frilenseri i startapi nisu za jednu državu  važni samo zbog toga što mogu da dovuku mnogo novca, već zato što stvaraju bolji privredni ambijent. Pre svega, zaposleni u ovim sektorima su visoko obrazovani i dobro plaćeni profesionalci. Na taj način ove industrije pomažu izgradnji boljeg obrazovnog sistema i njegovom održanju. Oni ne troše državne resurse, kao što to nužno čine velika industrijska postrojenja, ali plaćaju eko takse

Takva situacija odaje utisak da se IT sektora setimo samo kada nam je potreban za PR. Čini se da su nam od digitalnih koridora važniji oni fizički, pa se postavlja pitanje da li mi samo deklarativno jesmo zemlja koja svoju budućnost vidi u digitalnim tehnologijama, a suštinski ona kroz koju samo neko treba da se preveze, pa da mu fabrike guma i delova budu u svakom trenutku blizu?